Oduzimate mi dragoceno vreme.

Vas, očigledno, istina boli, jer ovo što govorim o ovom zakonu je, očigledno, u suprotnosti s vašim političkim stavovima, pa se zato ponašate i zloupotrebljavate funkciju...

Jeste li završili? Nadam se da ćemo se složiti bar u jednom – neka građani koji gledaju ovaj prenos procene ko je pristojan, a ko nije i da završimo s tim.
Ovaj zakon je neustavan, po predlozima i po organizacionim telima koja ovde predlažete.
Ovaj zakon jasno ukazuje na političku trgovinu unutar vladajuće koalicije, gde G17, ministar Dinkić, dobija ono što želi, a to je novac, fondove i mogućnost da preko regionalnih razvojnih agencija obnovi svoju infrastrukturu na terenu, a DS-u i predsedniku Republike Borisu Tadiću ovo koristi iz razloga što nema hrabrosti da prizna grešku svoje stranke u vezi sa Statutom AP Vojvodina, ne može da ga stavi u skupštinsku proceduru, pa pokušava na neki način da kroz zakon o regionalnom razvoju relativizuje veliki zaostatak u vezi s tim statutom.
Ako vi posebno i taksativno navedete AP Vojvodinu, grad Beograd, da njihovi organi, da izvršna tela AP Vojvodina učestvuju u radu regionalnog saveta, u nacionalnom savetu, onda u startu dva najrazvijenija regiona stavljate u položaj koji je neravnopravan u odnosu na druge regione, a imate nemeru da ravnomerno razvijate Srbiju.
Zakon je politički sporan. Organizacione jedinice koje predviđate nisu u skladu s Ustavom, odnosno protivustavne su i, u suštini, ovaj zakon je centralistički zakon. On daje ovlašćenja vama, Ministarstvu za regionalni razvoj. Kod vas je novac, kod vas su tehničke mogućnosti da utičete na sastav regionalnih saveta i regionalnih agencija, samim tim se oni elementi, odnosno subjekti koji bi trebalo da učestvuju u regionalnom razvoju ne pitaju na način na koji bi trebalo, a to su, pre svega, lokalne samouprave. Zaobilazite lokalne samouprave, imate nameru, to ću otvoreno da kažem, da ih ucenjujete, tako što ćete im krojiti sastav, jer će, ako bude po vašoj volji, dobiti novac, a ako ne bude po vašoj volji, novca neće biti.
Zašto bismo vam verovali da ste iskreno opredeljeni za ravnomerni regionalni razvoj? Ministar Dinkić je danas rekao da je iz NIP-a izdvojeno oko dve milijarde dinara do sada. Koliko znam, 185 miliona dinara je do sada investirano iz NIP-a na područje KiM-a. Znate li u kojoj opštini je potrošeno 135 miliona? U opštini Leposavić, tamo gde vi imate nekakvog predsednika opštine. To je kriterijum po kojem se vi rukovodite. Opština Leposavić – 135 miliona, sve ostale opštine na KiM-u – 50 miliona.
Godinama smo žrtve kada se raspodeljuju transferna sredstva lokalnim samoupravama. Bojim se da lokalne samouprave u kojima su predsednici opština predstavnici G17 dobijaju veća sredstva nego ostali predsednici opština. Dakle, tu se radilo i radi o zloupotrebama i to nas drži u uverenju da ćete na bazi ovog zakona, takođe, vršiti ogromne zloupotrebe.
Rekao sam, ovo je dobar zakon za Srbiju, ali je ovo strahovito loš predlog za Srbiju ukoliko prođe.
Pre svega, apelujem na poslanike DS-a, ali i SPS-a, pošto vidim, na osnovu izlaganja ovlašćenog predlagača, gospodina Ilića, da postoje određene rezerve, da obratite pažnju na amandmane koje smo podneli, 44 amandmana koji suštinski menjaju ovaj zakon, koji u centar regionalizacije, potencijala regionalizacije, stavljaju lokalnu samoupravu, samim tim i građane koji finansiraju tu lokalnu samoupravu, da se u skladu sa zakonom organizuju na najbolji mogući način, poštujući ekonomske, privredne, saobraćajne, kulturne i istorijske bliskosti, a ne na ovako administrativan način, uz veliki rizik, veliku verovatnoću i mogućnost da ovako podeljeni regioni prerastu jednog dana i u administrativne teritorije. Apelujem da, uz prihvatanje amandmana koje smo predložili, od ovog zakona bude nešto što valja, što može da oslobodi potencijale lokalnih samouprava i što će afirmisati regionalni princip, odnosno princip regionalizacije i sve ono što je dobro.
Poslanicima i Narodnoj skupštini kažem – zaboravite na ovaj zakon. Ovo nije zakon, ovo je politička trgovina. Posvetite pažnju, pročitajte 44 amandmana koje je podneo DSS. Ako želite pravi zakon o regionalnom razvoju, usvojimo svih 44 amandmana, imaćemo dobar zakon. Ovaj zakon ne valja ničemu, služi da se samo i dalje centralizuje politička i finansijska moć u rukama jedne stranke i vladajuće koalicije. Zahvaljujem.

Dakle, sve što je izrekao gospodin Lončar, nije sporno. Ne vidim da je ono što sam ja ovde rekao u suprotnosti s onim što je on tada rekao. Dakle, DSS se zalaže za ravnomerni regionalni razvoj. Mi kažemo da je ovaj zakon dobar za Republiku Srbiju, ali da je rešenje koje ste predložili katastrofalno loše. Vi možete da kažete da je ovde struka odredila kako će izgledati tih sedam regiona, ali dajte neke podatke. Koja struka? Hajde, recite ovde neposredno, kad završim, iznesite svoje stručno mišljenje, na osnovu kojih stručnih kriterijuma su ovi regioni podeljeni na ovaj način? Recite mi stručno objašnjenje zašto se Region Vojvodine zove Vojvodina, a centralna Srbija se zove Centralna Srbija a ne Šumadija? Dajte mi neposredno posle završetka moje replike odgovor, ako se već pozivate na struku.
Amandmanima na ovaj zakon smo pokušali i, nadam se, uspeli, opet skrećem pažnju narodnim poslanicima da obrate pažnju na sve ove amandmane koje smo podneli, da zakon približimo lokalnoj samoupravi i građanima, da vas ograničimo u onom delu da imate uticaj i na regionalne savete, i na regionalne agencije, i na novac, i da samim tim obesmislite princip ravnomernog regionalnog organizovanja, odnosno princip decentralizacije.
Ovo je centralistički zakon i to je suština naše kritike. Vi ste ovim predlogom zakona obesmislili princip decentralizacije. Ovo nas ne vodi u Savet evropskih regija, ovo nas vodi u dalju centralizaciju, da vi, koji ste odlučivali o sredstvima u NIP-u, odlučujete i o fondovima koji će se puniti za ravnomerni regionalni razvoj. U tome je suština.
Još jednom bih vas zamolio, kad se već pozivate na činjenice kojima, navodno, vladate i na struku, na koju ste se u svom izlaganju oslonili, da mi sada, na bazi te vaše stručnosti i stručnih podataka koje imate, date konkretan odgovor. Ubeđen sam da to nećete moći.

Slažem se s prethodnikom da se dosta već raspravljalo danas i da smo svi pomalo umorni. Mislim da je bolje da smo radili do 18 časova i da smo sutra nastavili raspravu o ovom zakonu, ali dobro, šta je, tu je. Ponoviću ono što sam rekao i na početku ove rasprave – da je zaključak Poslaničke grupe DSS-a da je ovo loš pokušaj donošenja jednog dobrog i potrebnog zakona koji bi, da je zaista afirmisan princip regionalizacije i ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije, bio na dobro Srbiji i građanima Srbije.
Ovakav predlog, pre svega, urušava princip decentralizacije i faktički, ali zakon se može okarakterisati kao centralistički. Pre svega, u sferi finansiranja programa, jer svi putevi, kao što kaže ona poslovica, vode u Rim, a ovde svi finansijski putevi vode u Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Kada svi putevi vode na jedno mesto i kada to zavisi od političke volje, onda tu nema realne decentralizacije, već, upravo, političke kontrole trošenja sredstava.
Ovaj zakon je, pre svega, plod političke trgovine unutar vladajuće koalicije, gde ovde prisutni predlagač dobija mogućnost da formiranjem silnih agencija, oblasnih asocijacija, umreži veliki broj ljudi i na taj način pokuša da obnovi svoju stranačku infrastrukturu. To je katastrofalna činjenica, ali je to manje zlo od onoga što u toj političkoj nagodbi i trgovini pokušava da dobije DS i predsednik Republike Boris Tadić.
On želi da na ovaj način izbegne odgovornost DS-a povodom izglasavanja statuta Vojvodine. Želi da na ovaj način izbegne da taj predlog statuta dođe u Narodnu skupštinu na usvajanje. To je razlog zašto je ovaj zakon ovako loš. Zato što njegova namera nije ni bila da se stara o regionalnom ravnomernom razvoju, već da prikrije ovu činjenicu i neslogu i problem, koji je, pre svega, problem DS-a, jer ga je ona i napravila, pa je ovo dobra podloga da se građanima priča o evropskim vrednostima i evropskim dometima kada je u pitanju regionalizacija.
Vrlo je interesantno kada u raspravi poslanici vladajuće koalicije, naravno, predstavnici proevropskih stranaka, ili koje, bar, tvrde da to jesu, ovaj problem svode na to da ako nismo za ovaj zakon, onda smo protiv evropskih vrednosti.
DSS jeste za regionalizaciju Srbije, ali se ona mora uraditi u skladu s Ustavom, mora se Ustav poštovati, što ovaj zakon ne čini. Moramo dobiti jasan odgovor od onih koji se zalažu za ovaj zakon i koji su unapred najavili, a mislim da se kod mnogih poslanika radi o lakovernosti i idealizmu i da, zapravo, ne znaju šta im rukovodstva spremaju, da jasno kažu najodgovorniji ljudi, predstavnici najjačih stranaka u ovoj koaliciji, da ova statistička podela na regione neće biti pokušaj da oni prerastu u administrativne granice i da ova podela Srbije, koja se na mala vrata uvodi kroz ovaj zakon, zapravo, neće biti temelj da se Srbija administrativno podeli na ovih sedam regiona.
Naš predlog je, kada dođe vreme za amandmane, da se lokalne samouprave, ako je zaista stalo poslanicima do ove decentralizacije, same organizuju, pokrenu inicijative i formiraju regione po jedino logičnim principima, a to su ekonomski, privredni, istorijski, kulturni, saobraćajni, infrastrukturni, da tu inicijativu saopšte Vladi i da Vlada, na bazi tih informacija, donese odluku.
Da li je to bolje rešenje i da li je to istinsko vraćanje prava lokalnim samoupravama da se organizuju, samim tim i građanima, ili je demokratsko rešenje da se …
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. ... jednim administrativnim činom, odnosno jednim predlogom zakona, odjednom pojavi nekakvih sedam regiona, kao što sam rekao, politički spornih, sa stanovišta tumačenja Ustava, takođe, spornih. Četrdeset i četiri su amandmana, objasnićemo vam svaki i dokazaćemo vam da DSS ima neuporedivo bolji program za regionalizaciju Srbije, jer je naš motiv – interes građana i pravo građana na regionalizaciju i decentralizaciju vlasti.

U ovoj raspravi u pojedinostima imamo priliku da i gospođu ministarku podsetimo i ukažemo joj na nedostatak i odsustvo bilo kakve strategije i vizije o tome kako u ovoj godini puniti budžet ili, bolje rečeno, popunjavati budžetske rupe. Predlog ovog zakona od pre mesec dana je bio pokušaj da se popuni ta budžetska rupa, ali ste naišli na otpor javnosti i sada ste nam dali ovaj predlog zakona, koji je naravno, bolji, ali ostaje problem kako ćete inače slabo popunjavani budžet u proteklim mesecima i sa otpisom ovih sredstava uspeti da nadomestite.
Vi ste očigledno filmofil i sebe doživljavate kao Harija Potera u oblasti finansija. To ste i rekli pre nekoliko meseci, a jučerašnju raspravu narodnih poslanika ste nazvali „Lajanje na zvezde“. Znate, ima jedna sjajan domaći film, zove se „Čudo neviđeno“. Čovek je pokušavao da sistemom tunela isprazni Skadarsko jezero tako što će se odliti u Jadransko more. Ali, desilo se nešto drugo, bar u filmu. S obzirom na činjenicu da Skadarsko jezero jeste ispod nivoa mora, bilo bi logično da se more uliva u Skadarsko jezero. Otprilike je to na nekom tragu i to je otprilike posao koji vi sada radite, dakle, pokušavate nešto da napunite, ali s obzirom na slabu poziciju i osetljivost vašeg ministarstva za mnoge socijalne grupe, vi to vrlo često radite upravo na način kako je to rađeno u tom filmu.
Ovde je bilo reči o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom. Vi ste rekli da to nije javni dug, da jeste deo ukupnog duga, ali da nije javni dug. Svejedno je da li je javni, nije javni, ova zemlja se zadužuje za dodatne tri milijarde evra.
Da li je uslov da se taj aranžman sklopi bio da se zamrznu plate i penzije do 2011. godine? To je pitanje više za kolege iz PUPS-a, koje su na to očigledno pristale, ali to je i odgovor ko će snositi teret krize, koja se neće završiti za mesec-dva dana već će trajati i u ovoj a i u narednoj godini. Snosiće je penzioneri i zaposleni.
To je sada jedan drugi način opterećivanja u odnosu na ono što ste probali kada je već postalo jasno da se budžet ne može napuniti na način na koji je to planirano predlogom budžeta za 2009. godinu, pa ste najavili u javnosti da će plate biti smanjene za 10 - 15% (one preko 40.000 više, ove druge manje), ali ste odustali takođe zbog pritiska javnosti, baš kao što ste i ovaj predlog zakona dali zbog pritiska javnosti.
Da li je uslov za aranžman sa MMF-om i prodaja „Galenike“ do kraja godine i da li je uslov prodaja Aerodroma do kraja godine? Da li je u tom aranžmanu, koji uključuje i 2010. godinu, uslov da se do jula meseca proda i 49% EPS-a? Ako je tako, a mislim da jeste, onda to treba reći, jer bi to onda bila neka strategija koju ova vlada ima, ili je to ta vizija koju bi trebalo da podelite ovde sa narodnim poslanicima, a ne da se o njoj ćuti.
Kroz ovaj zakon se takođe jako dobro vidi jedan problem na koji sada ukazujem, to sam i juče probao da vam kažem, a tiče se transfernih sredstava u lokalnim samoupravama. Imaćete velike pritiske, i političke, ali i one realne, jer ćete na osnovu smanjenja transfernih sredstava doći u situaciju da mnoge opštine u kojima u ukupnom budžetu ta transferna sredstva čine i preko 50% neće biti u stanju da izmire svoje obaveze u smislu režijskih troškova prema školama, bolnicama itd., a bogami, ni da isplaćuju plate.
To će se svakako dešavati. To nisu smanjenja od 30-40% za pojedine opštine, to je mnogo više. U prvih pet meseci ste sredstva uplaćivali po predlogu budžeta iz 2009. godine i uveliko su ta sredstva već, da kažem... sada kada smanjite pojedinim opštinama, već više od polovine sredstava koja planirate na osnovu ovog rebalansa ste uplatili opštinama, tako da će smanjenja biti i do 60-70%.
To sam probao da vam objasnim. Reći ću vam kako to izgleda na primeru Šapca. Transferna sredstva su, otprilike, od 43.000.000 do 45.000.000. Ukupna sredstva predviđena za Šabac su 504.000.000. U prvih pet meseci već je prebačeno 215.000.000. Kad sa petsto skinete na trista, ostaje još sto miliona u narednih sedam meseci. To je po 13.000.000, koliko će se prebacivati u narednih sedam meseci gradu Šapcu. Vidite koliko je smanjenje – sa 43.000.000 mesečno na 13.000.000! Takav odnos, jedan prema tri, može očekivati ogromna većina opština. Šabac će možda moći da izdrži takav pritisak, ali postoje opštine koje to neće moći da izdrže. Desiće se sledeće: opštine će se zaduživati kod banaka kako bi mogle da premoste sopstvene budžetske deficite.
Činjenica je da će teret slabijeg punjenja budžeta, odnosno pada industrijske proizvodnje i manjeg društvenog proizvoda platiti zaposleni, po principu zamrzavanja plata, i penzioneri, zamrzavanjem penzija. To je naročito važno, jer je na tom talasu ova koalicija napravljena, i na tom obećanju da će penzije biti 70% u odnosu na prosečan lični dohodak.
Juče sam postavio pitanje i jako me interesuje da li imate odgovor. Radi se o famoznoj uredbi od 15. maja gde se poljoprivrednim penzionerima koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo neće isplaćivati sredstva od 12.000 dinara po hektaru već 30% od toga, dakle, 3.600.
Kolega Maraš je ovde došao sa jednim konkretnim primerom poljoprivrednog penzionera koji je imao registrovano gazdinstvo, 29 hektara, koji je uredno priložio svu potrebnu dokumentaciju (račune za dizel gorivo, đubrivo i ostalo).
Prema uredbi od 12. februara ove godine, on je imao pravo na 340.000 - 350.000 dinara. Predao je pre 15. maja uredno prijavu, poštujući zakon i uredbu, ali mu je odgovoreno da može da dobije samo 30% i da se ta uredba od 15. maja primenjuje retroaktivno.
Imamo 187.000 poljoprivrednih penzionera u državi, još oko 25.000 porodičnih penzionera, odnosno porodičnih penzija. Mene zanima koliko od tog broja imamo registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja je površina u pitanju, samim tim, koliko je država odlučila da „ogrbači“ seljaka, odnosno poljoprivrednika, i uštedi novac u budžetu. To nisu mala sredstva.
Dakle, ako uzmemo hipotetički da svih 200.000 penzionera imaju u proseku po četiri hektara, što je neki optimum i prosek u Srbiji, to je 800.000 hektara. Kada nekome zakinete skoro sto evra, na 800.0000 hektara, vidite koji je to novac. To je 80.000.000 evra. To je osam milijardi dinara. Ne verujem da je taj iznos, jer sigurno nisu svi registrovani i nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali neka je i deseti deo toga, opet je to milijarda.
Država sada postaje kreativna u tom smislu da uštedi na jednoj strani milijardu tako što će doneti jednu uredbu. Poljoprivredni proizvođači, naročito oni stariji, nemaju naviku da čitaju „Službeni glasnik“ pa im to promakne; umetnici se udruže pa koriste vešto i medije, javnost se uzburka, pa onda popustite. Oni ne koriste računare, ne mogu ni na sajt da odu da se obaveste. Verujem da ima poljoprivrednih penzionera koji znaju da koriste računar i mogu da odu na sajt Ministarstva poljoprivrede, ali tu informaciju na sajtu ne mogu da nađu. Nema na sajtu informacije da je ta uredba doneta 15. maja i da će neko ko je zasejao i računao da će ako ima 10 hektara dobiti 120.000 dinara sada dobiti 36.000 dinara. Toga na sajtu nema, a nekome ko preda zahtev i traži ta sredstva stiže informacija da se uredba primenjuje retroaktivno. To nije korektno i nije pošteno.
Moguće je da o tome ništa ne znate, ali sve što se tiče novca i priliva i odliva bi trebalo da bude u sferi vašeg interesovanja. Možda je to ona nepoznata nepoznata koju ste pominjali. Imate dve vrste neizvesnosti, rekli ste da postoje poznate nepoznate i nepoznate nepoznate. Moguće je da je ovo za vas nepoznata, ali ja vas sad upoznajem, da znate da je ovo poznata nepoznata, pa da vidimo kako ćete sa tim izaći na kraj.
Nije korektno, ne da nije korektno nego je katastrofalno, donositi 15. maja jednu takvu uredbu, gde ljudima zakidate po osam i po hiljada dinara, a onda još čujemo od ministra kako su to ipak penzioneri, kako oni, pošto su izmirili obaveze prema PIO, mogu da uživaju sa svojom penzijom i da se igraju sa unucima. Prvo, neko sa osam i po hiljada teško da može da živi, a drugo, svako ko je na selu radi do kraja svog života i obrađuje zemlju. Osim toga, to je stvar ponosa; neko ko još uvek oseća da je u snazi, bez obzira na to što ima preko 65 godina, želi da obrađuje svoju zemlju; ako je izmirio sve obaveze prema državi trebalo bi da od države ima preča prava, u smislu tih sredstava koja je država obećala, ali, izgleda, samo u predizbornoj kampanji.
Ovaj zakon je prvi dokaz da vi ne samo što nemate strategiju, već i u taktičkom smislu vršite pregrupisavanje u roku od meseca dana – date jedno rešenje i tvrdite da je to jako dobro, a kada vidite da ne možete, izlazite sa drugim rešenjem.
Jedino što mi se u obrazloženju ovog zakona dopalo jeste konstatacija da ne postoji uporedna praksa u EU. Jer, samo još da ste naveli da je to evropska praksa i da je to prilagođavanje evropskim standardima... To radite i kad treba i kad ne treba. Zakoni se ne donose, valjda, samo zato da bi se usaglasili sa EU, već da bi konkretne posledice tog zakona bile pozitivne po građane. Ovde ste, doduše, moram da priznam, i u prvom predlogu i u drugom, napisali da ne postoje standardi u tom smislu.
Dakle, još jednom vam kažem da se vidimo u septembru kada budete obradili treći ili četvrti put budžet, odnosno kada budete izašli sa novim rebalansom budžeta. Hvala.

Poštovana ministarka, poštovano predsedništvo, mi skoro u redovnim intervalima od oko mesec dana raspravljamo o bitnim zakonima koji su vezani za ekonomiju i privredu i, kao po pravilu, mi vam nagovestimo da ćete ponovo kod nas doći. Znam da vama to nimalo nije prijatno, iako se sada smejete. Ono što smo vam mi govorili kada smo usvajali budžet i kada je ova skupština usvajala rebalans budžeta i prateće zakone zapravo je potvrda da smo vam govorili ispravne stvari i potvrda onoga što tvrdimo od oktobra meseca, a to je da ste vi ministar finansija u Vladi koja nema nikakvu ekonomsku politiku, odnosno nema adekvatnu strategiju za izlazak iz krize.
To dokazuje i predlog budžeta koji se u decembru zasnivao na privrednom rastu od 3%. Tada smo vam rekli da je to nerealno. To je i predlog rebalansa budžeta, koji se zasniva na padu društvenog proizvoda od 2%. Mislim da je već sada jasno da će taj pad biti daleko veći. Stoga, eto vas u septembru ovde. Ja sam prilikom usvajanja prvog rebalansa izrazio nadu da vam vaše profesionalno znanje i vaša profesionalna čast neće dozvoliti da dođete u septembru i da nam opet govorite o potrebama usaglašavanja naše ekonomije, naših privrednih kretanja sa evropskim standardima, i da tvrdite kako ova državna uprava ima najbolja moguća rešenja i kako smo predvodnik u reformama i u vremenima ekonomske i privredne krize.
Mi verovatno jesmo predvodnici i u ekonomskim i u privrednim reformama kada to kaže ministar Dinkić, ili kada to kaže ministar Đelić, ali razgovarajući sa građanima i sa ljudima ekonomske struke došao sam do jednog prostog zaključka, a to je da jedino još poneki novinari veruju ministru Đeliću i ministru Dinkiću i na tome se završava ova čitava priča.
Vama ljudi veruju, i mi znamo da vi ovde morate... Odnosno, ja vam verujem, znam da vi ovde morate da branite politiku Vlade i da se verovatno sa mnogim predlozima ovde ne slažete. Jer, kako možete da pre dva meseca izađete sa zakonom o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, a da nam sada, sa novom izmenom ovog zakona, tvrdite, evo, pročitaću ovo obrazloženje, razlog za donošenje zakona o porezu na dohodak građana po hitnom postupku – ako se ova izmena ne uradi, to bi imalo štetne posledice, jer bi došlo do problema u funkcionisanju fiskalnog sistema u delu oporezivanja prihoda fizičkih lica ostvarenih po osnovu prihoda od autorskih prava i prava srodnih autorskom pravu itd.
Da li je moguće da ste pre dva meseca tvrdili da je ovo dobro rešenje, a sada, posle dva meseca, kažete da to nije dobro rešenje? Nije dobro rešenje ni jedno, ni drugo. Ovo je, dakako, mnogo bolje, ali poenta je u sledećoj stvari – kada ste ovim predlogom zakona o porezu na dohodak građana udarili na kulturnu javnost, odnosno na umetnike, slikare, vajare, glumce, pisce, i kada je ta javnost podigla svoj glas, vi ste, naravno, morali da ustuknete i, evo, rezultat je novi predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana.
To je dokaz da ste vi slaba vlada. Slaba ste vlada zato što nemate strategiju ekonomske politike u vremenima privredne krize koja je očigledna. Vi imate problem sa punjenjem budžeta. Pokušavate na svaki način da namaknete sredstva, i to ste nam napisali u ovim prvobitnim izmenama, da je, pre svega, cilj i razlog donošenja zakona i većeg oporezivanja umetnika da biste ostvarili veći priliv sredstava u budžet. Kada su oni podigli svoj glas, a to je jedno vrlo delikatno, da kažem, biračko telo, odlučili ste da vam je celishodnije da to vratite na staro. To ste skoro i uradili.
Šta to znači? To znači da ćete vi popustiti pod pritiskom svakoga ko digne glas u ovoj državi i ko izvrši pritisak na vas, kaže vam u lice da ne vodite jasnu politiku i donese odluku da ne želi da dozvoli da se preko njegovih leđa teret privredne krize lomi. To nam najverovatnije i sleduje.
Još jedan dokaz da nemate jasnu strategiju: evo, danas je 1. jun, a mi još uvek ne znamo kako će se rasporediti transferna sredstva lokalnim samoupravama. Pet meseci se ta sredstva raspoređuju po starom zakonu. Na primer, Šapcu je po starom zakonu pripadalo 504.000.000 transfernih sredstava. To su mesečni transferi u iznosu od 43.000.000 mesečno i oni su do sada redovno uplaćivani u budžet opštine Šabac. Ali, za ovih pet meseci je isplaćeno oko 400.000.000, odnosno oko 215.000.000. Kada sredstva smanjite sa petsto na trista, pretpostavljam da se u tom rasponu i kreće, taj ostatak od sto i nešto miliona, kada se bude podelio na ovih preostalih sedam meseci, iznosiće 13.000.000.
Pazite, nisu to mala umanjenja i to nisu umanjenja od 30 - 40%, već upravo zbog kašnjenja, zbog vaše unutrašnje političke nemoći da se unutar sebe dogovorite kako i na osnovu kojih kriterijuma da raspodelite transferna sredstva... Jer, očigledno postoji ucena određenih jakih gradonačelnika, određenih jakih političkih struja koje vam ne dozvoljavaju da po jasnim kriterijumima podelite ta transferna sredstva. Doći ćete u situaciju da ćete mnoge opštine i gradove, prosto rečeno, ojaditi u finansijskom smislu.
Šabac će možda i preživeti taj mesečni gubitak od 30.000.000 dinara, ali postoje opštine kojima ta transferna sredstva čine i do 50% budžeta.
Ukoliko one ostanu zakinute u raspodeli transfernih sredstava, to će značiti da mnoge opštine neće imati sredstva da izmire režimske troškove koje imaju prema školama, ustanovama kulture, a mnoge opštine će imati problema i sa isplatama ličnih dohodaka, pa će vam ti isti doći pred Vladu, pa će vam reći – to tako ne može.
Da li ćemo onda morati za dva meseca menjati čitav paket, pa ćemo onda nekima davati više transfernih sredstava, onima kojima ste mislili da date manje? Tu ćete, potpisujem, pokazati svoju nekonzistentnost. Svedoci smo da se dva meseca razgovara sa gradonačelnikom Đilasom.
Ono sa čim želim da završim kada je u pitanju ovaj zakon... Ovde ste bar u formi zakona, bilo je javno, transparentno, ali šta ste uradili sa penzionerima poljoprivrednicima?
Od vas tražim konkretan odgovor, da vidim da li raspolažete tim podacima, da vidim o kojim se sredstvima radi u februaru, kada je doneta Uredba o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju u 2009. godini, famoznih 12.000 dinara po hektaru.
U članu 4. je jasno rečeno da i poljoprivredni penzioneri koji imaju prijavljena, registrovana gazdinstva imaju pravo na tih 12.000 po hektaru.
Na osnovu Uredbe od 15. maja, od pre 15 dana, to pravo ste ukinuli poljoprivrednim penzionerima. To je ono što je još jedan dokaz da vodite ad hok politiku. To je istina.
Zanima me o kojim sredstvima se ovde radi. Imamo preko 200.000 poljoprivrednih penzionera. Ako sada imate nameru da nekome umesto 12.000 dinara isplatite 3.600 po hektaru, jer ovde piše da će se poljoprivrednim penzionerima koji imaju registrovana gazdinstva isplaćivati 30% od 12.000 dinara, onda me zanima, i želim odmah da čujem, o kom broju penzionera se radi, o kom novcu se radi. Ukoliko tu informaciju nemate, onda je to dokaz koliko brinete o vrlo ugroženim socijalnim grupama, kao što su poljoprivredni penzioneri, jer teško da se penzija od 8.635 može nazvati penzijom koja zadovoljava osnovne kriterijume. Zahvaljujem.

Imam pitanje za aktuelnog premijera, gospodina Cvetkovića. U njegovom ekspozeu od 7. jula prošle godine imali smo prilike da čujemo sve ono što je vladajuća koalicija i obećala u kampanji. Između ostalog, on je u ekspozeu rekao da će Srbija imati dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerni regionalni razvoj.
Cilj Vlade, kako je on istakao, jeste da BDP u naredne četiri godine raste po stopi od 7% i da je planirana stopa rasta BDP nešto iznad prosečne stope u proteklom trogodišnjem periodu. Verovatno se šalio, ali nažalost građana Srbije.
Takođe, povećanje realnog nivoa BDP za oko 30% u naredne četiri godine će smanjiti ekonomske i socijalne probleme Srbije i doprineti smanjenju ekonomskog zaostajanja zemlje u odnosu na regionalno i evropsko okruženje. Očekivani rezultati: 200 hiljada radnih mesta. To je rekao premijer.
Smanjenje inflacije sa sadašnjeg nivoa na nivo od oko 4%. Danas je 26. maj, mislim da smo uveliko prešli tu cifru od 4% u prvih 4-5 meseci.
Rast industrijske proizvodnje, ali pored industrije, ističe naš aktuelni premijer, gospodin Cvetković, poljoprivreda, takođe, predstavlja značajnu privrednu granu za Srbiju i zbog toga je važno definisati adekvatnu agrarnu politiku, koja treba da da odgovor na potrebu unapređenja stanja u ovoj oblasti.
Mi smo juče otvorili jednu temu, pre svega, provocirani uredbom koja je izašla u "Službenom glasniku" od 15. maja, gde se poljoprivrednim penzionerima ukidaju subvencije, odnosno isplaćivaće se subvencije u iznosu od 30% obećanih i planiranih. Kad kažem obećanih, onda i utvrđenih uredbom koja je izašla sredinom februara.
Ne postavljam pitanje ministru, nije tu, jer kad sam otvorio temu poljoprivrede, ali ovo se, pre svega, odnosi na premijera Cvetkovića.
Penzioneri koji imaju veliku penziju od osam hiljada dinara i koji na osnovu toga mogu da sjajno žive i da uživaju u svojim potomcima, da se igraju sa unucima, da im obezbede sve ono što im je potrebno s jedne strane, s druge strane im je ovom uredbom oduzeto pravo da dobiju subvencije, kao i svi ostali poljoprivredni proizvođači.
Ono što je konkretno pitanje i na koje očekujem odgovor od premijera Cvetkovića, jeste sledeće – koja fizička i pravna lica su u 2008. i 2009. godini dobila sredstva za subvencije i u kolikim iznosima? Samo ovom uredbom nekoliko milijardi dinara, maksimalno do sedam milijardi dinara će se uštedeti, odnosno neće se isplatiti vlasnicima poljoprivrednog zemljišta, a koji su poljoprivredni penzioneri.
Da li se to radi da bi se novac dao nekima koji imaju velike posede? Možda to i nije ni tako neobično, navešću samo neke primere. Na primer, najveći korisnici subvencija u Americi su Rokfeleri, Ted Tarner, vlasnik "SNN", Skoti Pipen koji je poznati košarkaš, vlasnik "Majkrosofta" – Pol Alen. Samo na Menhetnu, u jednoj ulici imate 562 korisnika subvencija iz oblasti poljoprivrede. U EU to je kraljica Elizabeta, Filip Moris, Hajneken itd.
Da li se i ovde ova sredstva zakidaju poljoprivrednim penzionerima, a planira se da se daju nekim našim domaćim Rokfelerima? To je ono suštinsko pitanje i na osnovu toga, još jednom ponavljam to pitanje, očekujem odgovor od premijera. Ono je konkretno i ono glasi – koja fizička i pravna lica su u 2008. i 2009. godini dobila sredstva za subvencije i u kolikim iznosima?

Pre svega, na tragu ovoga što je govorio kolega Maraš, svi smo bili svedoci da jedno od najvećih predizbornih obećanja koja su davana od strane DS-a kao nosioca sadašnje skupštinske većine i vlasti, ali i od drugih stranaka, da će upravo poljoprivreda kada dođete na vlast procvetati i kako će subvencije poljoprivrednim proizvođačima biti i više nego dovoljni podsticaj da se poljoprivredna proizvodnja ojača, a sada smo suočeni sa uredbom gde se zapravo poljoprivrednim penzionerima uskraćuje pravo na 12.000 dinara po hektaru.
Postavljam pitanje šta bi bilo da je to rečeno u kampanji? Da li bi tada poljoprivredni proizvođači, a svi znamo da je starosna struktura na našem selu jako nepovoljna, da li bi tada naši poljoprivredni penzioneri i to oni koji su redovno uplaćivali u PIO fond, da li bi oni tako zdušno glasali za DS i za stranke vladajuće koalicije?
Mislim da ne bi i mislim da je ovakva uredba koja dolazi 15. maja jeste nož u leđa mnogim poljoprivrednim proizvođačima, a da ne govorim o retroaktivnosti koja je izuzetno sporna i mislim da apsolutno ne može da stoji da se uredba koja bude doneta 15. maja odnosi na poljoprivrednog penzionera koji je recimo 1. maja podneo urednu dokumentaciju i očekivao sredstva.
Sa ovog mesta pozivam poljoprivredne penzionere koji su predali pre 15. maja da tuže državu, da tuže Ministarstvo i da tuže Vladu, jer Vlada se ponaša osiono i koristi svoj autoritet da unazad pokušava nekome da oduzme sredstva na koje je računao i na koje je imao prava, koja su mu obećana i prema pozitivnim propisima, u vremenu kada je predao tu dokumentaciju, na taj novac je imao pravo.
Dakle, ne znam šta se radi na Vladi, ako postoji stranka koja štiti interese penzionera, pa i poljoprivrednih penzionera, ako je to taj uski segment vašeg delovanja, onda nikako nije smelo da vam se dogodi da na Vladi prođe jedna ovakva uredba. Vrlo je važno da znamo da li je PUPS glasao za ovu uredbu, da li je bio uzdržan ili je na Vladi digao glas protiv ovakve uredbe. Ne verujem da je digao glas, ali nije kasno, imamo sada i ovu skupštinsku raspravu, ima dosta vremena pred vama. U vama vidim saveznike u ovom poslu, da se na neki način ovakva uredba spreči.
Ovo je jako loš signal onim poljoprivrednim proizvođačima od kojih se očekuje da uplaćuju u PIO fond. Koliko znam, svi regresi, sve subvencije će biti vezane za izmirenje obaveza prema PIO fondu, pa ako država na ovaj način tretira one koji su uredno izmirivali svoje obaveze, a na selu sjajno stanje nije, to svi znamo, onda je to jedan jasan signal da jednostavno mnoge poljoprivredne proizvođače guramo u sivu ekonomiju, da ne izmiruju svoje obaveze, samim tim neće moći da koriste sredstva od države. Ovo što se dogodilo sa ovom uredbom, što će imati faktički realne posledice na mnoge poljoprivredne proizvođače, jeste zapravo najbolji pokazatelj šta se u državi dešava. Mi danas raspravljamo o 15 zakona o poljoprivredi, za to imamo nekih 10 sati svi ukupno vremena, 1.200 amandmana.
Najverovatnije danas i sutra kada o ovome budemo raspravljali nećemo stići da progovorimo o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, nećemo stići da progovorimo o zakonu o stočarstvu, jer je jednostavno to taj dični Poslovnik koji je usvojila skupštinska većina, kojim se diči, kojim se ponosi, a to je da narodni poslanici neće moći da progovore o amandmanima po tako bitnim zakonima, a pretpostavljam da se apsolutno ne sporimo da je zakon o poljoprivrednom zemljištu bitan, ali pre toga treba odraditi 1.000 amandmana da bi do toga uopšte došli.
To je sada stvar brzine i kvaliteta. Vi želite brzo u Evropu i za to je sada DS najodgovornija, koja je donela ovako restriktivan Poslovnik, gde se faktički sužava pravo poslanika i uskraćuje pravo poslanika da govori o bitnim zakonima.
Niko ne spori da su ovi zakoni bitni i da će imati pozitivne posledice i za poljoprivredu uopšte, ali od evropskih zakona do faktičnog stanja postoji jedan ogroman prostor koji je neusklađen i koji zapravo ukazuju da ovi zakoni i ova priča o približavanju našeg zakonodavstva u sferi poljoprivrede EU, nemaju realne posledice po seljake, po poljoprivredne proizvođače, jer ih evo sada ovom uredbom kažnjavamo, jedan veliki broj.
Pitanje je, s obzirom na visinu budžeta koji ima, kojim je agrarnim budžet izmasakriran, dakle, nešto je viši od 2% ukupnog budžeta, prirodno je – novca nema, pa se mora kresati, mora se rezati gde god to može. Ovo je sad prvi momenat gde se kreše i gde se sredstva oduzimaju onim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju pravo na ta sredstva.
Ko zna šta će se desiti u junu, julu ili u septembru, kada budemo imali jedan novi rebalans, kada novca bude još manje.
Ministre, znajte da u opozicionim poslanicima i onima kojima je stalo do poljoprivrede imate saradnike da ne dozvolite da se više ijedna para uzme od ovog agrarnog budžeta. Postoje mogućnosti gde se mogu uzeti na nekoj drugoj strani, ali od agrarnog budžeta se ne može uzeti više ni jedan dinar.
Dakle, retroaktivnost ove uredbe, ona je i sama po sebi sporna i udara tamo gde je najtanje, u poljoprivrednoj proizvodnji, ali retroaktivnost koja je data kao objašnjenje je apsolutno nedopustiva. Pozivam, između ostalog, i ovaj primer koji je kolega Maraš naveo, tog poljoprivrednog proizvođača, ali i sve ostale koji su predali pre uredbe da tuže državu.

Zašto imamo problem sa ovim sistemom? Između ostalog, zato što je i on nabavljan na brzinu, pa ne funkcioniše u ovoj sali sve sjajno i to svi znamo. Uvek pritisnem jednom, šta se dešava nemam pojma, ali je nemoguće da veliki broj poslanika po raznim osnovama ima problem sa ovim čudom koje je nabavljeno 2001. godine, pa je sa dodatnim velikim sredstvima popravljeno da to ipak dođe u neku funkciju. Imam utisak da je to nabavljeno na pravi način 2001. godine da bi imali sredstava i za isplatu u punom iznosu poljoprivrednim penzionerima.
Razumem da vi jedino što možete da odgovorite i da to zvuči logično je upravo ono što ste rekli, ali to ne stoji. Rekao sam da je to loš signal.
Hajte da vidimo da li je to loš signal onima koji treba da uplaćuju u PIO, a to kao Ministarstvo i kao Vlada očekujete da će se desiti da bi uopšte poljoprivredni proizvođači mogli da dobiju subvencije u narednom periodu.
Neko ko je 41. godište, kao što ovde imamo, vrlo je čest slučaju u našem selu, nažalost, slučaj čoveka poljoprivrednog proizvođača koji brine o svom gazdinstvu, brine o svojoj porodici. To je čovek koji ima blizu 70 godina ali koji obrađuje zemlju, i to će raditi dok god bude imao fizičke snage. On ne želi da da zemlju u zakup, a još bi pri tom morao da nađe nekog mlađeg od 40 godina da bi mogao da dobije dodatnih 5.000 dinara.
To gura neke ljude da to rade, pa da fiktivno nađu nekog mlađeg od 40 godina da bi povukli sredstva. Još uvek postoji ponosnih paora ili poljoprivrednih proizvođača koji, dok god imaju svoje snage sopstvene, žele da obrađuju svoju zemlju i žele da živi od toga što na toj zemlji proizvede. Ovo jeste jedna vrlo gruba kazna i ta retroaktivnost apsolutno neće moći da stoji. Mislim da će biti dovoljno i vremena, a i ljudi koji će onima koji su došli pod udar ovakve uredbe na vreme objasniti koje mere treba da preduzmu.
Odgovor, nažalost, gospodine Stamenkoviću, koji smo dobili od vas, da li je Vlada javna, ne znam, nisam bio na sajtu Vlade, pa gledao ko je za koju uredbu glasao. Od vas smo i gospodin Maraš i ja tražili stav PUPS-a povodom ovog pitanja. Trebalo bi kao predstavnik PUPS-a i kao potpredsednik Odbora za poljoprivredu da znate da li ste digli ruku za to, odnosno da li je vaš predsednik stranke digao ruku za to ili nije. Ako je digao, neka kaže zbog čega. Postoji mogućnost da se ne slažete sa vašim predsednikom stranke.

Nažalost, popodne moramo ponovo da otvorimo ovu temu, jer odgovori koje dobijamo od ministra su jednolični i istovetni kao i oni pre podne, a ipak mislim da ovoj raspravi treba da napravimo nekakav progres.
Ono što je ovde otvoreno jeste ta sporna uredba od 14. maja, u kojoj ste naveli da poljoprivredni penzioneri imaju pravo samo na 30% novca od famoznih 12.000 dinara, što je obećano svim poljoprivrednim proizvođačima.
Ovom uredbom od 14. maja, vi menjate uredbu od 13. februara 2009. godine, gde u tački 4. kažete jasno, odnosno navodite ko sve ima pravo, između ostalog i poljoprivredni penzioneri. Pazite, odnos države i nekoga ko se bavi poljoprivredom.
Dakle, 12. februara je dat signal da poljoprivredni penzioneri imaju pravo na 12.000 po hektaru. Ljudi su krenuli u radove, uzeli dizel gorivo, uzeli seme, kupili đubrivo, jer veruju državi da imaju pravo da im se ta sredstva vrate u punom iznosu i sada, tri meseca kasnije, oni bivaju obavešteni, odnosno njima se kaže da neće imati pravo na ta sredstva, odnosno da će imati pravo samo na 30% od tih sredstava, odnosno umesto 12.000 dinara po hektaru dobiće 3.600 dinara po hektaru. To je zaista nekorektno.
Rekli ste da imaju pravo poljoprivredni penzioneri, kao i ostali proizvođači, na više vrsta prihoda – prihod od prinosa, ali hvala bogu na to ne utiče Ministarstvo, nego njihov trud, njihov rad, uložena sredstva, agrotehničke mere, pa od toga zavisi njihov prinos, ali je to svakako njihov prinos.
Kažete da imaju pravo, odnosno imaće prihode od penzija i da kao sve bake i deke treba da brinu o unucima, da se odmore, bilo bi to jako dobro. Verujem da to ljudi žele, mada svi znamo da ljudi koji su na selu rade do kraja svog života, jer su jednostavno navikli, ceo život rade, ali svakako bi voleli više da se odmore sa svojom decom i svojim unucima, ali da li to može sa penzijom od 8.500 dinara? Mislim da u strukturi penzija preko 80% je takvih poljoprivrednih proizvođača odnosno penzionera.
Dakle, sa 8.000 dinara teško da neko može da se opusti. Njega taj novac, nedovoljan za život, tera i goni da i dalje radi. Ako znamo da ima oko 200.000 poljoprivrednih penzionera, onda to ukazuje da je država odlučila da u ova tri meseca, odnosno ovom uredbom uštedi značajna finansijska sredstva.
Ovde se radi o milijardama dinara. Ako znamo da je famozni agrarni budžet bio predviđen budžetom 2009. godine – 20 milijardi dinara, pa je skresan na 16 milijardi, ovim načinom će se od poljoprivrednih penzionera uzeti nekoliko milijardi. U ovom momentu nemam preciznu računicu, ali ću je izvesti, ali sigurno se radi o nekoliko milijardi dinara, onda se dovodi u pitanje princip solidarne raspodele tereta ove finansijske privredne krize. Ovu krizu moraju da podnesu poljoprivredni penzioneri.
To je pitanje na koje vi odgovarate jednolično tri ili četiri puta i kada vam je kolega Maraš to pitanje postavljao, i ja lično. Dakle, jednostavno to nije pošteno, nije solidarno i ide na uštrb onih najugroženijih, onih ljudi koji u takvim poznim godinama obrađuju svoju zemlju i ostvaruju prihod.
Ono što je jako čudno, mada to mene više ne iznenađuje jeste da PUPS o tome ćuti, da je PUPS glasao za tako nešto, da je dozvolio da 200.000 poljoprivrednih penzionera budu oštećeni ovakvom uredbom.
To apsolutno ukazuje da PUPS ne brine o onima na čije glasove je računao, čije glasove je i dobili i u čijim obećanjima da će im biti bolje je učestvovao zajedno sa vodećom strankom u ovoj koaliciji, a to je DS.

Pazite, gospođa Čomić je zadužena za kreativno tumačenje Poslovnika, nemojte je baš u svemu kopirati, naročito u stvarima koje ona ne radi na najbolji mogući način. Dakle, osnov za repliku postoji. Postavio sam gospodinu Stamenkoviću, predstavniku PUPS-a, da nam odgovori na pitanje, jer je PUPS sastavni deo vladajuće koalicije, na vama je teret vlasti. Vašim glasom, vašim odlukama, jednom uredbom odlučujete o sudbini 200.000 ljudi.
Postavio sam konkretno pitanje i naravno nisam dobio konkretan odgovor, niti ću ga dobiti. Dobio sam odgovor i optužbu da nisam učestvovao na Odboru za poljoprivredu i da vam nisam dao kvorum. Pa, naravno, nije moja obaveza da vam dajem kvorum na Odboru na kome ne može da se raspravlja o ovim pitanjima. Morao sam da sačekam sednicu da bih ovo pitanje postavio i hoću da ga postavim kada kamere snimaju, kada javnost, kada upravo oni koji su ugroženi ovom uredbom mogu to da čuju.
Uostalom, nemojte se ni dičiti da imate kvorum jer ste i današnji kvorum obezbedili učešćem opozicionih poslanika. Dakle, vladajuća koalicija nije bila u stanju da danas ima kvorum i na Odboru za poljoprivredu.
Ali, ono što jeste suština, dakle, imate tu posebnu odgovornost jer ste se u kampanji kleli u sede vlasi da će i penzije, i poljoprivredne penzije i sve ostale biti na nivou od 70% od prosečnog ličnog dohotka i da će to biti prva odluka. Vidimo kako je budžetom regulisano, penzije su zamrznute.
Penzije samo po ovom osnovu ove godine će biti 10% manje zahvaljujući inflaciji, biće zamrznute i sledeće godine, 25% će penzije biti manje na kraju sledeće godine zato što vi sedite u toj Vladi, ali vi jeste u tom segmentu dali lažna obećanja i prevarili građane, i učestvujete u kolektivnoj prevari koju je ova vlada osmislila.
Ali, kada govorimo o penzionerima, izvinite, vi ste tu, vi njih, tvrdite, da predstavljate. Ne predstavljate ih, jer i ove jadne penzije od 8.357 dinara će do kraja sledeće godine biti za 25% manje.
Ovde se ljudima u februaru reklo – imate pravo na 12.000 po hektaru, zasejte, radite, da bi 14. maja, pre nedelju dana odnosno pre 10 dana bilo rečeno, umesto 12.000, imaćete pravo na 3.600 dinara. Neko ko je računao na 200.000 dinara sada može da dobije 30.000 dinara. Neko ko ima pet hektara ili da uzmemo neki prosek, 3,5-4 hektara računao je na 48.000 dinara i sada će da dobije 14.000 dinara. Vi ćutite i smatrate da je to uredu.
Ovde optužujete opozicione poslanike da ne učestvuju na odboru za poljoprivredu. Naravno da ne učestvujemo, ali šta je veća šteta – vi koji učestvujete, donosite i podržavate ovakve uredbe ili je prava stvar otvoriti ovo pitanje i upozoriti poljoprivredne penzionere da uredba ne može da ima retroaktivno dejstvo i da imaju pravo da tuže državu i da naplate sredstva, jer niko ne može ta sredstva da im otima.

Zahvaljujem. Pozivam se na čl. 104. i 85. Ovo je jedna ljudska molba.
Mislim da ste u obavezi da nam kažete kada ćete dati pauzu. Mi smo ovde došli u 10 časova. Kvoruma nije bilo, ali to nije naša odgovornost. Krenuo je rad u 11 časova, a sada je već 14.30 časova. Moramo da znamo, da isplaniramo, moramo da dobijemo tu vrstu informacije da bismo isplanirali svoje vreme. Mislim da smo do sada, po pravilu, pauzu imali između 14 i 15 časova. Vi ste odlučili da započnete ovu tačku i to je u redu, ali mislim da je sada vreme za pauzu, jer, kao što ste i sami rekli, samo SRS ima 108 minuta vremena da raspravlja i o ovoj tački, tako da, ako uzmemo da ćemo mi to svoje pravo iskoristiti, pauzu nećemo imati do 17 časova.
Dakle, ako ste nas udostojili i rekli nam da ćemo imati produžen rad, da ćemo raditi posle 18 časova, onda je logika da nam date informaciju koja se tiče nekog prethodnog vremena, odnosno kada ćemo imati pauzu.
Sada u sali nema ni deset poslanika iz vladajuće koalicije. Oni su verovatno na ručku, ili su imali neke druge obaveze, ali su, u svakom slučaju, na pauzi, pa bi bilo zaista lepo od vas, kao predsednika, da kažete kada ćete dati tu pauzu, kako bismo mogli da nastavimo rad. Sve ostalo je, verujte mi, kršenje duha ovog poslovnika i jedne atmosfere koja ide u pravcu koji nije ni demokratski, ni tolerantan.

Član 27. U ovoj vašoj konstataciji, ovo je demonstracija sile i mislim da, u krajnjoj liniji, oni koji gledaju prenos to mogu sami da prosude, ali imate jednu logičku grešku u onome što ste rekli.
Rekli ste da će pauza biti po okončanju ove rasprave. Ova rasprava može da traje i posle 18 sati. Kada ćete onda dati pauzu? Ne možete da pretpostavite da se i predstavnici drugih stranaka neće vratiti, kao vladajuća većina, s ručka, i da druge opozicione stranke ovde neće doći i učestvovati u raspravi. Dakle, vi ste sada rekli da ćemo imati pauzu kada okončamo ovu tačku. Ako, recimo, u 18.05 časova ova tačka još uvek ne bude bila okončana, a pre toga ste rekli da ćemo raditi produženo, do okončanja tačke koja bude na dnevnom redu, onda pauzu nećemo ni imati.
Dužni ste, po Poslovniku, članu 85, da date pauzu i pitam vas, objasnite mi kada ćemo tu pauzu imati, teoretski, a bogami, i praktično? Ova rasprava će trajati do 18.05, ili 18.15 časova, kada ćemo, faktički, zaključiti radni dan bez pauze. Biće očigledno, materijalno, da ćete prekršiti Poslovnik. Lično, navijam za to da vi koji nikada ne priznajete da kršite Poslovnik, valjda će tada biti jasno, u 18.05 ili 18.15, da ste ga prekršili, jer pauzu nećemo imati.
Sada, sve na stranu, normalno je da date sat vremena pauzu, pa da nastavimo da radimo o ovoj tački dnevnog reda.

Ne znam da li je ovo što ću prvo reći definisano Poslovnikom. Svevišnji vas je poslao u ovu skupštinu i zaista verujem da će vašim dolaskom atmosfera u Parlamentu biti mnogo bolja. Ne znam da li ste imali prilike da pratite prenos, ali je gospođa Čomić uspela da ujedini poslaničke grupe u apelima da danas radimo po nekom predviđenom programu.
Pozivam se na član 85. Od vas, kao predsednika Skupštine, očekujem da nam kažete kada će biti pauza, jer gospođa Čomić je rekla, dozvolite da vam dam celokupnu informaciju, pre nego što se konsultujete, a verujem da će gospođa Čomić, već po svom dobrom starom običaju, nešto i suflirati, odnosno produžila raspravu do 18 časova, odnosno posle 18 časova, do okončanja tačke koja bude na dnevnom redu, ali nije dala pauzu.
Sada već imamo realnu mogućnost, na početku je bila teoretska, da o ovoj poslednjoj, 65. tački raspravljamo do, recimo, 18.15 časova, ali onda ne ispunjavamo član 85, odnosno nećemo imati pauzu danas. Vi ste dali jedan uslov koji se odnosi na 18 časova, a niste nam rekli, u skladu s Poslovnikom, kada je pauza, jer ako budemo o 65. tački raspravljali do 18 časova i ušli i posle 18 časova u dalje raspravljanje, nećemo imati pauzu.
Da ostavimo sad Poslovnik po strani, ali sasvim je prirodno da nam kažete – imaćemo pauzu, ne znam, u 15 časova, u 16 časova. Poslanici opozicije su ovde bili u 10 časova; iako u taj sat vremena, kako predviđa Poslovnik, vladajuća većina nije imala kvorum za početak rada, prirodno je da i on bude uračunat uz tri sata i da bude ta pauza. Zaista mislim da će ta pauza biti blagorodna i da sednemo da se dogovorimo.
Gospodin Ostojić, koji je govorio po Poslovniku, dao je jedan konkretan predlog i otvorio problem na pravi način, a to je da se o zakonu o bezbednosti saobraćaja, o amandmanima, raspravlja i pred predstavnicima, odnosno nadležnim ministrima, i u direktnom TV prenosu, sutra pre podne.
Ako se u pola šest prenos prekida, a imate nameru da radite po amandmanima, onda to obesmišljava čitav ovaj zakon i sav trud koji su uložili i ministar Dačić i ministar za infrastrukturu, gospodin Mrkonjić, koji su izašli na crtu Borisu Tadiću, ali i sav trud poslanika, koji su na najbolji mogući način radili i podneli amandmane. Mnogi amandmani su i usvojeni.