Pre nego što se obratim ministru i dam detaljniji komentar na ovaj zakon, rekao bih uvaženom kolegi mom prethodniku, pošto je u Srbiji "in" govoriti o prvoj Koštuničinoj vladi i uopšte o Vojislavu Koštunici, da je to prva vlada koja je uvela Ministarstvo za dijasporu i krenula u pravcu uspostavljanja boljih odnosa sa našom dijasporom. Postojali su mnogi funkcioneri pre te prve Koštuničine vlade koji ne samo da nisu imali institucionalne veze sa dijasporom, nego su upravo dijasporu delili na pogodnu i nepogodnu, odnosno na one s kojima valja sarađivati i one s kojima ne treba nikada sarađivati. Dakle, toliko o doprinosu prve vlade Vojislava Koštunice.
Nije dobro što taj proces koji je počet ima svoju formu u obliku ovog predloga zakona koji je loš. Potreba postoji, ali je problem što je ovo loš odgovor na potrebu koju Srbi van Srbije imaju, dakle da uspostave čvrste odnose sa svojom maticom, a da to nema za posledicu uvlačenje u političke sukobe koji u ovoj državi postoje.
Da budem precizniji, mislim da bi trebalo, kao država, da imamo jedinstven stav prema srpskoj dijaspori u okviru nekog nacionalnog programa oko kojeg bi svi trebalo da se složimo, ali smo, nažalost, i oko tog pitanja podeljeni.
Ovo je čista politizacija i uvlačenje srpske dijaspore, koja je takođe politički podeljena, da se u ove institucije, Skupštinu i savete, puštaju određeni ljudi po ključu, odnosno po političkoj podobnosti, a po merilima Ministarstva za dijasporu, dok će nekima pristup, očigledno, biti zabranjen. To nije dobro.
U prvom izlaganju sam vam postavio jedno pitanje i nadam se da nećete, kao ministar, ovde ćutati tri-četiri sata i slušati šta poslanici imaju da vam kažu, već da ćete dati i neke odgovore na konkretna pitanja. U uvodnom izlaganju ste naveli 20-ak organizacija Srba u dijaspori koje su dale podršku ovom zakonu. Postavio sam vam konkretno pitanje. Možda sam pogrešno razumeo, ali pitanje ostaje i želim odgovor.
Da li imate napismeno, s pečatom i overenim potpisom bilo kog predsednika organizacije iz srpske dijaspore da je podržao ovaj zakon? Rekao sam na početku, tvrdim da nemate. Ako nemate, onda izvlačim logičan zaključak da dijaspora ovaj zakon ne podržava. Ako dijaspora ovaj zakon ne podržava, znači da ovaj zakon nije pisan za dijasporu, a onda se postavlja logično pitanje - za koga je pisan?
Izveo sam zaključak u prvom izlaganju, to ću sada i ponoviti, ovaj zakon je pisan da bi se srpska dijaspora držala pod kontrolom, da bi oni podobni u srpskoj dijaspori mogli da učestvuju u ovim institucijama. A njih ste u tehničkom, metodološkom smislu tako zbrkali, da to zaista ukazuje na neverovatnu nestručnost u samom ministarstvu. O tome ću malo kasnije, jer je prosto neverovatno šta ste vi sve stavili u ovaj zakon.
Ali, politički motivi su, pre svega, da neke ljude, s kojima već imate određenu vrstu saradnje, u ove institucije postavite, imenujete i preko toga pokušate da kontrolišete srpsku dijasporu. Zato sam rekao da je ovo uvreda za srpsku dijasporu i mislim da je to zaista adekvatna reč za ovo što u ovom zakonu piše.
Najspornija u ovom zakonu jeste Skupština dijaspore. U vašem izlaganju ste rekli da će brojati 45 članova. U ovom zakonu koji imam ispred sebe piše 44. Šta se u međuvremenu promenilo u poslednja dva-tri dana, da sada umesto 44 imamo 45? Po kojoj metodologiji ste došli do zaključka da će Skupština brojati 44, da biste sada, u završnoj fazi (koliko sam obavešten, postoji amandman kojim će se taj broj povećati na 45), povećali broj delegata Skupštine za jedan?
Kada formirate jedno predstavničko telo, a ova skupština treba da bude najviše predstavničko telo srpske dijaspore i Srba u regionu, onda takvom telu morate dati i formu i sadržaj. Upravo je tu ovaj zakon najproblematičniji i ukazuje na veliku nestručnost prilikom pisanja. Možda se radi o neiskustvu, ali s obzirom na to koliko se dugo o ovom zakonu pričalo i koliko se on pripremao i da je postojala i prethodna verzija, zaista sam iznenađen da ovakav zakon uopšte može da dođe u skupštinsku proceduru.
Mora se znati koje će nadležnosti ta skupština imati, kakve vrste odluka će moći da donosi, za koga su te odluke obavezujuće. Da li su možda za Narodnu skupštinu Republike Srbije obavezujuće odluke Skupštine dijaspore, jer ovaj zakon, što je interesantno, apsolutno isključuje Narodnu skupštinu, pa samim tim i skupštinski Odbor za Srbe izvan Srbije.
Pored toga što ste iz ovog zakona isključili najviše zakonodavno telo, srpsku skupštinu, takođe je simptomatično da Srbe sa KiM u institucionalnom smislu ne uključujete u ovaj zakon. Izvodim zaključak da Srbe na KiM tretirate kao dijasporu. Gospodine ministre, u Savetu mogu da učestvuju i predsednik Republike i svi pobrojani ministri i predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine. A šta je sa predsednikom KiM? Da li u Ustavu piše da imamo dve autonomne pokrajine ili samo jednu? Ko predstavlja Srbe sa KiM u ovim telima ako nije tako? To je ozbiljan propust.
Ako odluke Skupštine nisu obavezujuće, onda se postavlja pitanje zbog čega se ova skupština formira. Kada formirate jedno predstavničko telo od 44, ili kako vi rekoste - 45 delegata, onda to podrazumeva da u tom telu sede ljudi istovetnog legitimiteta. Oni moraju biti izabrani na identičan način.
Možda, recimo, Srbi u Americi imaju najbolju bazu podataka vezanu za popis srpskog stanovništva, pa će organizovati neke izbore, pa će zaista izabrati najbolje, negde će neka organizacija na upravnom odboru doneti da njihov predstavnik bude taj i taj, a negde ne vidim uopšte kako će moći da se izabere. Recimo, za Estoniju, Litvaniju ili Norvešku, Dansku, Island, gde će postojati jedan delegat, kako će se taj delegat izabrati? Jasno je, vi ćete ga odrediti.
Ovo je samo druga, ublažena verzija one prve, kada ste dosta nespremni, sa jednom ogoljenom varijantom, krenuli u srpsku dijasporu i zapravo hteli da sve nametnete, pa vam je srpska dijaspora rekla da to tako ne možete raditi. Zapravo, vi ste sebi stvorili institucionalni, zakonski okvir da to uradite. Ako je to tako, a tako je, i ako vi postavljate ljude u Skupštini dijaspore, onda postaje jasno da će ta skupština predstavljati Vladu Republike Srbije, a ne srpsku dijasporu.
Posebno iznenađuje i ukazuje, najblaže rečeno, na neiskustvo pisca ovog zakona to da se ne zna koji je mandat ove skupštine. Pazite, formira se Skupština dijaspore. Koji je mandat te skupštine? Dve godine, četiri godine ili doživotno? Da li će taj član Skupštine dijaspore koji će biti izabran za predsednika Skupštine biti doživotni predsednik?
Šta ako Srbi u Americi odluče da izaberu svog delegata na dve godine, a Srbi u Francuskoj ili Nemačkoj na četiri godine? Kako će ta skupština imati identično brojno stanje u narednim godinama?
To pokazuje da je ovaj zakon pisan na brzinu, da vam forma nije bila bitna, da ste suštinu sakrili raznim odredbama, a vaša namera jeste da po, pretpostavljam, već unapred utvrđenim spiskovima postavite delegate Skupštine. Mnogo nespretnosti ima u ovom zakonu. Dan dijaspore će biti Vidovdan. Rekli ste da će se on proslavljati. Vidovdan se nikada ne proslavlja. On se obeležava. To piše i u zakonu, to ste napisali i u obrazloženju. Vidovdan je tužan srpski praznik. Dobro je što ste ga odredili za Dan dijaspore, on nas sve opominje i njega uvek treba obeležiti, ali se on ne proslavlja. Niste valjda planirali da pravite srpski sabor na Vidovdan, uz trube? Ne verujem, ali može i tako da se tumači kada se ovo pročita.
Dakle, mnogo nelogičnosti ima u ovom zakonu. Toliko nadležnosti ste dali savetima (Savet za dijasporu, Savet za Srbe u regionu, Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju), da se postavlja pitanje čemu onda Ministarstvo za dijasporu. Ako formiramo ovu skupštinu delegata, sva ova tela, onda nam Ministarstvo za dijasporu ne treba, jer ste sve nadležnosti preneli na ova tela. Zaista mislim da imate tu plemenitu nameru da se ugasite, smanjite broj ministarstava i date svoj puni doprinos racionalnijem i efikasnijem radu Vlade Republike Srbije.
Sve ovo govori o tome da je ovo zakon koji ste napisali zbog sebe, da odnosi snaga u vladajućoj koaliciji jeste takav da svaka politička stranka može u svom resoru sebi da organizuje i napravi tu vrstu organizacije da čuva nekakvu svoju intrastranačku strukturu i to je, nažalost, slučaj i sa ovim zakonom.
Bilo bi dobro da smo imali jedinstven stav oko ovog pitanja i ovog zakona, da smo pred našu dijasporu izašli jedinstveni, da smo dobili saglasnost dijaspore i da smo na takav način došli do zakonskog predloga. Ovako, tog jedinstva ovde u Srbiji nema, a dokaz je i da je na Odboru za Srbe izvan Srbije od 20 članova glasalo 11 prema 9. Jasan signal je dat i iz dijaspore, da se ovaj zakon njih preterano i ne tiče i da ne odražava pravu sliku stanja, tako da ćete naići na oštro protivljenje ovom zakonu od strane srpske dijaspore.
Sve će to imati konkretne posledice na proklamovane ciljeve koje ste ovde izrekli, sa kojima se slažem, a to je da nam je potrebna bliža saradnja i da je potrebno očuvati srpski identitet u srpskoj dijaspori i da je potrebno motivisati ljude da u ovu zemlju više investiraju, ali je valjda sve to u okviru koncepta tzv. novog patriotizma zapadnog tipa, koji ste vi promovisali pre nekih mesec dana.
Drago mi je da klimate glavom, ali bih zaista voleo da nam objasnite šta znači taj novi patriotizam zapadnog tipa, uz jedan preduslov, da nam onda ipak objasnite i šta je to stari patriotizam istočnog tipa.
Jer, ako postoji novi patriotizam zapadnog tipa, onda je logična posledica da postoji i stari patriotizam istočnog ili istočnjačkog tipa.
Zaista sebe smatram patriotom i, kada god su neke patriotske teme, s pažnjom ih gledam i volim na neki način da učestvujem, ali bih voleo da mi pojasnite, ne samo meni, nego i građanima Srbije šta to zapravo znači. To je opet do te mere paradoksalno da vi, zapravo, čak i da prihvatimo tu terminologiju "novi patriotizam zapadnog tipa", ljudima koji žive na Zapadu, a jesu Srbi, objašnjavate šta je to patriotizam zapadnog tipa.
Patriotizam postoji ili ne postoji. Hvala bogu, naši ljudi su, pogotovo na Zapadu, patriotski opredeljeni i mnogo bolje poznaju i šta znače evropske integracije i evropske vrednosti. Mnogi od njih upravo žele da na jedan izbalansiran način i shodno našem mentalitetu ne primene baš sve ono što postoji na Zapadu i u Evropi, i to jeste vrednost srpske dijaspore.
Nadam se da ćete na neko od ovih pitanja koje sam vam postavio odgovoriti. Kako planirate da ova skupština postoji? Šta je mandat? Nisam zadovoljan odgovorima da ćete to definisati podzakonskim aktima, jer to ne može da se definiše podzakonskim aktima. Zašto je to do ove mere u ovom zakonu nedorečeno?
Da vam najavim, o tome ćemo i kada budemo govorili o amandmanima, da smo, za razliku od vas, mi odlučili da KiM, baš kao i AP Vojvodina, ima svog predstavnika u Savetu i da smo u tom smislu dali i konkretan predlog da predstavnik KiM bude i predsednik Skupštine zajednica srpskih opština na KiM. Nadam se da ćete taj predlog usvojiti.
U vezi s priznanjima, koja nesporno, kao država i kao Ministarstvo za dijasporu, imamo pravo da ustanovimo, nije nam baš najjasnije zbog čega imamo priznanje vezano za politiku ili politički doprinos koje se zove ''Car Dušan''. Mi smo predložili izmenu da se odlikovanje u toj oblasti zove ''Slobodan Jovanović'', s obzirom na značaj, rad i delo Slobodana Jovanovića, a i na njegov status koji je imao možda kao izgnanik, ali svakako kao pripadnik dijaspore. Zahvaljujem.