Gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o Visokom savetu sudstva je usvojen u decembru 2008. godine i, nakon današnjeg glasanja, činjenica je da još uvek nije izabran u punom sastavu.
Naime, kandidat Pravnog fakulteta, gospodin Tomić, nije danas biran. Doduše, DS je danas stopirao izbor gospodina Miroslava Bojića za Državno veće tužilaca, tako da smo u situaciji da u pucanj pred reizbor sudija ulazimo bez kompletnog sastava Visokog sastava sudstva.
Prema važećim propisima i prema onome kako ste to predvideli, u toku decembra bi trebalo da bude obavljen reizbor sudija.
To znači da je broj sudija i kriterijume za njihov izbor odredio nekompletan Visoki savet sudstva.
Podsećam, radi se o gotovo 2.500 sudija, da zanemarimo činjenicu da će preko 600 njih ostati bez posla. Od Nove godine treba da se uspostavi novi sistem, nova mreža sudova, treba da profunkcionišu apelacioni sudovi, od Nove godine treba da funkcioniše i Vrhovni kasacioni sud, ali bih voleo da znam od koje nove godine.
U februaru smo iz Ministarstva pravde čuli da će sve ovo stupiti na snagu i početi da radi od 1. januara 2009. godine, pa ste onda sve to prolongirali godinu dana. Zaista sam zabrinut i nisam siguran da će naš pravosudni sistem moći u punom kapacitetu da radi od 1. januara 2010. godine, na to smo vas upozoravali.
Podsećam vas i ovog puta koliko je Poslanička grupa DSS-a uticala da se popravi Zakon o Viskom savetu sudstva i da neka rešenja, za koja smo smatrali da su dobra, a koja ste vi prihvatili, ugradimo u taj zakon. U međuvremenu, povećan je broj predmeta. Predsednici sudova su tražili veći broj sudija. Došlo je do mnogih problema u funkcionisanju pojedinih sudova. Dobili smo smanjenje broja sudova i potpunu neizvesnost da li će ovaj sistem profunkcionisati.
Odmah da se razumemo, naša je želja da sistem funkcioniše. Ne radujemo se tome što ovo neće moći da radi od 1. januara, ali činjenice ukazuju da će upravo tako biti. Smatramo da zalaganje za pravnu državu ne može biti samo politička fraza, već ustavna i zakonska obaveza koje svi treba da se pridržavamo, i vi kao ministar, i mi kao narodni poslanici, a, naravno, i svi građani Republike Srbije.
Upravo su zavisnost sudstva od vlasti, od politike, kadrovi koji su podložni i korupciji i kriminalu, a imali smo priliku da se u to uverimo, da se i to događa, oslobađajuće presude onima koji su grubo prekršili zakon, doveli do očajnog stanja u našem pravosuđu.
Mislim da je poražavajuća činjenica da samo 5% građana Srbije veruje u srpsko pravosuđe. Hiljade i hiljade zastarelih predmeta, preko hiljadu predmeta, krivičnih postupaka, koji traju duže od deset godina. Policija je u prethodnih nekoliko godina dobro radila svoj posao, ali smatram da oni ljudi koji su donosili odluke u ime naroda nisu obavili svoj posao kako treba i tu da treba da ima nekih promena.
Ako je preko 90% sudskih presuda i zatvorskih kazni koje su izrečene narkodilerima ispod zakonskog minimuma, ili na granici zakonskog minimuma, ako je preko 80% presuda za korupciju na granici, odnosno u okviru zakonskog minimuma, smatram da zaista imamo veliki i ozbiljan problem. Ono o čemu danas raspravljamo jeste set izmena šest zakona, od toga, pet predloga s izmenama i dopunama, to je nekih 42 člana u okviru tih pet zakona, zajedno sa prelaznim i završnim odredbama, i siguran sam da će predsednica Skupštine sutra izaći i reći – usvojili smo još pet novih zakona.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ima pet članova i usaglašavamo ga s nekim zakonima koje smo usvojili bilo u maju ove godine, ili krajem 2008. godine. Predlog zakona o sudijama ima samo jedan član, Predlog zakona o javnom tužilaštvu ima samo četiri člana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine je malo obimniji, 21 član, i Predlog zakona o nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ima jedan novi član i sedam reči se menja u tom zakonu. Jasno je da se usaglašava sa već donesenim zakonima, ali tužno je kada neko iznese na kraju godine zbir da je ova skupština radila vredno i da je usvojila preko 300 zakona.
Ono što je veoma bitno, to je novi Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji i to jeste predviđeno strategijom reforme pravosuđa. Smatramo da ovaj zakon treba da bude donesen, ali ne u ovakvom obliku. Zbog toga smo, putem amandmana, pokušali da popravimo ovaj zakon, krajnje dobronamerno i stručno smo reagovali, videćete to u amandmanima koje smo podneli. Smatramo da će, ukoliko ih prihvatite, zaista doneti određene boljitke.
Imaćemo prilike u raspravi u pojedinostima da o tome raspravljamo, ali čisto da vam u ovoj načelnoj raspravi sugerišem, da imate vremena da razmislite, vi i vaši saradnici, od Odbora za pravosuđe, do samog izjašnjavanja oko nekih stvari.
Smatramo da se, pre svega, u članu 19. postavlja pitanje zašto mentor ne bi mogao da bude i neko od advokata. Smatramo da predstavnici advokatske profesije imaju i stručnost i iskustvo da bi mogli potpuno kvalitetno da obavljaju ovaj posao. Nemojte da se setite advokata samo kada je potrebno da daju određene predloge kada pokušavate nekom prečicom, putem Upravnog odbora Advokatske komore, a ne Skupštine Advokatske komore, da daju predlog za Visoki Savet sudstva. Smatramo da tu ima sposobnih i stručnih ljudi koji mogu da kvalitetno obavljaju ovaj posao.
Na član 28. smo, takođe, podneli amandman i reagovali na predviđeno rešenje, jer je položeni pravosudni ispit do sada u našem pravosudnom sistemu bio, praktično, kruna; znači, nakon obavljenog pripravničkog staža, ljudi su polagali pravosudni ispit, a nakon toga obavljali i poslove u sudu, bili birani za sudije ili išli u advokaturu.
Sada, nakon dve godine pripravničkog staža, krvavog rada za polaganje pravosudnog ispita, koji traje između četiri i šest meseci, polažete prijemni ispit za Pravosudnu akademiju da bi se obučavali još 22 meseca! Dajte onda da ukinemo pravosudni ispit, ili da ukinemo prijemni ispit za Akademiju. Pogledajte ovo naše rešenje, poslanici DSS-a smatraju da je to predugačak period, da ljudi treba da prođu kroz određenu obuku, treba da se edukuju, ali ova dva rešenja, paralelno, ne bi trebalo da egzistiraju.
Takođe, što se tiče člana 49, o prijemnom ispitu za pripravnike, koji se odnosi na poseban program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, smatramo da to nije materija ovog zakona i da je ova norma trebalo da se nalazi ili u Zakonu o sudijama, ili u Zakonu o javnim tužiocima; ne znam kako se našla ovde, verovatno je propušteno nešto u prethodnom periodu, ali postoji mogućnost da se i tu interveniše.
Član 61. Mislimo da je isuviše kratak rok u kome Pravosudna akademija treba da počne da funkcioniše. Naime, ovaj zakon treba da stupi 1. decembra na snagu, a za 15 dana treba da bude izabran vršilac dužnosti direktora Akademije.
Potpuno razumem, s obzirom na to da od 1. januara treba da zaživi novi sistem, ali mislim da je nemoguće da ovo ovako profunkcioniše. Na kraju krajeva, u toku iduće godine, praktično, do novembra 2010. godine, Pravosudna akademija treba da ostvari svoju punu funkciju. Smatramo da je nerealno očekivati da se u narednih mesec dana ovaj posao obavi onako kako treba, na kvalitetan način.
Takođe, u obrazloženju piše da finansijska sredstva nisu potrebna Bojim se da nisu predviđena dovoljna sredstva za funkcionisanje ovog organa, jer, transformacijom Pravosudnog centra, ne znam koliko je sredstava njima ostalo na raspolaganju, s obzirom na to da ova skupština neće raspravljati o rebalansu budžeta, već će to gospođa Dragutinović da spakuje, rebalans zajedno s novim budžetom, na jednu gomilu i da to bude usvojeno u Narodnoj skupštini navrat-nanos, kao što se i do sada dešavalo. Mislim da će to ljudima kojima želimo da pomognemo, kojima želimo da omogućimo da normalno rade i da se buduće sudije i tužioci zaista edukuju i usavršavaju u Pravosudnoj akademiji, stvoriti ogroman problem, zarad nekih nerealnih procena i, možda, političkih poena koje neko pokušava da prikupi, a mislim da ovaj zakon nije pravo mesto za to.
Gospođo Malović, da se razumemo, mi ne želimo da Srbija bude zemlja bezakonja, pravne nesigurnosti i poslušnika. Plašimo se da se čitavim ovim procesom nastavlja, da ne budem pogrešno shvaćen, ''dresura'' sudija.
Potpuno sam siguran da sudija ne može i ne sme da govori o predmetu o kome sudi, ali, čast izuzecima, činjenica je da sudije zbog svega ovoga ne smeju da govore uopšte o stanju u srpskom pravosuđu.
Zbog toga smatramo da je ključna stvar za jednog sudiju njegov ljudski dignitet, njegovo dostojanstvo i njegova stručnost, a kada omogućite nekim drugim uticajima i dovedete ljude u poziciju da to zgaze, onda ti ljudi ne mogu suditi i odlučivati na korektan i zakonom osnovan način ni o vašem ni o mom pravu, ni o pravu bili kog građanina Republike Srbije.
Zato vas molim da pogledate amandmane DSS-a. Ukoliko imate dobru volju i razumevanje, a to ste do sada pokazivali, usvojite to, jer je svima nama želja da Pravosudna akademija zaista zaživi u skladu sa strategijom reforme pravosuđa, kako smo i predvideli. Hvala najlepše.