Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, može ovo bolje.
Predsednica Skupštine je pohvalila vašu elaboraciju, znam da je kratko vreme bilo, 25 minuta, da nam prezentirate ovih šest zakona i naravno da će biti problem za poslanike Demokratske stranke Srbije. Nas 21 treba da govori o šest zakona za isto ovo vreme, ali raspravljaćemo u pojedinostima, o amandmanima, narednih nekoliko dana, tako da ćemo imati priliku da iskažemo u kojim elementima ovi zakoni mogu biti popravljeni i siguran sam da ćete prihvatiti amandmane Demokratske stranke Srbije.
S obzirom na ovaj galimatijas koji smo imali danas oko dnevnog reda od 27 predloženih tačaka, pa ste pola povukli, iako su to predlozi vaše vlade, koji su došli po hitnom postupku, ja sam uspeo da pronađem jedino zajedničko za zakon o zaštiti podataka o ličnosti, za Agenciju za borbu protiv korupcije i zakon o finansiranju političkih stranaka – da će se oni primenjivati od 2009. godine i da su za primenu ovih zakona potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Svakako da je pohvalno, kada govorimo o zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, to što će se, praktično, posle 1998. godine, prvi put urediti ova materija.
Mi smo, kao odgovorni poslanici, podneli i amandmane na ovaj zakon, pre svega, na prvi član ovog zakona, imamo određenu dopunu vezanu i za sam Ustav, član 21. Ustava, koji se odnosi na starost, uz sve uslove koji su pobrojani, tako da na ovaj način pokušavamo da zaštitimo i maloletna lica, odnosno njihova prava koja su predviđena ovim predlogom zakona.
Zbog veoma kratkog vremena koje imamo, ja ću se, pre svega, osvrnuti na zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Da vas podsetim da je verzija ovog zakona već postojala u prethodnom ministarstvu pravde. Ranije je postojao Odbor za rešavanje sukoba interesa, ovim zakonom će, praktično, u dogledno vreme, ovaj odbor prestati da funkcioniše.
Jedino što mi malo stvara problem jeste ustavni osnov za donošenje ovog zakona. Zaista, mislim da član 97. i član 6. nisu baš srećno navedeni kada se tiče raspravljanja o ovom zakonskom predlogu, ali s obzirom na to da kršimo član 106. Ustava, tako što u redovnom zasedanju glasamo i završavamo sednicu iz vanrednog zasedanja, tako što je ova skupština izabrala poslanika Pokrajinske skupštine u Savet guvernera Narodne banke, mislim da vam još jedno kršenje Ustava u jednom danu neće teško pasti.
Vezano za samu zakonsku regulativu, u Predlogu zakona, u članu 2, da bi građani Srbije znali, daje se definicija funkcionera. To je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština. Znači, obuhvaćena su sva izabrana i imenovana lica ili postavljena lica.
Mi smo već na ovaj drugi član uložili amandman i mislim da je to sasvim razumno, racionalno, da ćete prihvatiti taj amandman, mislim da je to tačka 7), vezano za poklon, jer se kaže – poklon je novac, stvar, pravo ili usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru. Mislim da se reč "obećana", ako se tu doda, sasvim uklapa u ovo i da će na taj način potpunije regulisati ovu materiju.
U članu 4. se kaže – sedište Agencije je u Beogradu. Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan sedišta.
Nigde nije navedeno, ne zna se koliko je predviđeno tih organizacionih jedinica, a mislim da je moglo ovo i drugačije da se reši. Zašto baš sedište Agencije da bude u Beogradu, ako je u Beogradu i Kasacioni sud, Upravni sud i većina republičkih organa; mogli ste, možda, da stavite predlog da to bude u nekom drugom gradu.
Vezano za član 9, za sastav Odbora Agencije, ako se ne varam, raniji predlog je predviđao sedam članova Odbora.
Na prvi pogled, vidi se da predlog daje Administrativni odbor, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, pominjao sam ga već, još uvek nije formiran, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije, Udruženje novinara Republike Srbije.
Mi smo, takođe, podneli amandman na ovaj član. U startu se vidi da, praktično, režim ima pet članova u ovom odboru, koje potpuno kontroliše, preko Administrativnog odbora, predsednika Republike, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda i Državne revizorske institucije.
Mislim da to nije dobro rešenje. Da ne otvaramo pitanje, pre svega, Udruženja novinara u Republici Srbiji, kako će oni predlagati. U narednom članu je nešto definisano kako svaki predlagač daje listu od tri kandidata, ali nigde nije predviđeno u zakonu šta se dešava ako Narodna skupština Republike Srbije ne izabere nijednog od predloženih kandidata. Mislim da je to trebalo da stoji u ovom zakonu, jer tu može da se otvori prostor, dešavalo nam se da prilikom izbora članovi nekih tela ne prođu na ovom izboru i onda dođe do zastoja u njihovom radu.
Ovo je vrlo interesantno rešenje u članu 14, gde se kaže – odluku o razrešenju, na predlog Odbora Agencije, donosi Narodna skupština. Naravno da donosi Narodna skupština, ali, da li neko ozbiljan može da poveruje da će članovi Odbora predložiti nekoga iz tog sastava za razrešenje. Meni to deluje potpuno neverovatno.
Što se tiče samog direktora, dosta se danas govorilo o tome. Moja omiljena formulacija – direktor ne može da bude član političke stranke, to treba da stoji, ali znamo da se to neće primenjivati. To stoji, piše i za guvernera Narodne banke Srbije, pa se u koalicionom sporazumu prilikom formiranja Vlade obično navodi iz koje stranke će biti i guverner Narodne banke. Doduše, čuo sam da je prilikom pregovora o lokalnoj vlasti za Beograd jedan od visokih funkcionera i članova te vladajuće koalicije, ne znajući da to bira Narodna skupština, tražio mesto guvernera, tako da me ne čudi zašto ovo ovako stoji.
Direktor Agencije se bira na javnom konkursu, to nije sporno. Bira se na pet godina. Znači, različito je trajanje mandata od članova Odbora, koji se biraju na četiri godine, ali zamenika direktora Agencije bira Odbor, na predlog direktora, bez javnog konkursa.
Zbog čega je to uvedeno, s obzirom na to da u sledećem članu stoji da direktor ima pravo na platu jednaku plati ministra, a njegov zamenik – platu jednaku plati državnog sekretara. Verovatno da su zbog toga i predviđena ovolika finansijska sredstva za funkcionisanje ovog odbora, ali o tome ćemo nešto kasnije.
Član 30, vrlo interesantan, koji kaže da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera za promociju političkih stranaka.
Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke.
To će biti veoma zanimljivo prilikom nastupa pojedinih ministara, pa, čak, i predsednika Republike. Neki će, verovatno, morati da skidaju značkice, neki će morati na glavnom odboru da kažu – sad govorim kao predsednik stranke. Kada izađu na promociju oficira, reći će – sada govorim kao predsednik Republike ili neki drugi funkcioner. To će biti baš zanimljivo, da vidimo da li će oni poštovati odredbe ovog zakona.
Jedna stvar koja mi zaista smeta, to je obavljanje drugog posla ili delatnosti.
Ovde stoji da može da se bavi sportskom delatnošću. To znači da ćemo ponovo imati državne funkcionere u upravnim odborima sportskih klubova, koji će se i dalje pitati za neke bitne stvari, a mislim da se to pokazalo, tokom prethodnih godina, kao veoma loše rešenje.
Takođe, kod prijavljivanja imovine, to je član 44. stav 2, funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece. Mi smo ovde predložili da se dodaju i punoletna deca, jer može se u praksi pojaviti situacija da neko od funkcionera prepiše bilo sinu, bilo ćerki svu imovinu, to ovde taksativno nije navedeno, i na taj način zaobiđe ono što ovaj zakon, u principu, i treba da reguliše.
Član 46, govorio sam na početku o definiciji funkcionera, ovde predviđa da izveštaj ne podnose odbornici, članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština ili grad.
Znači, ovde su odbornici, kao izabrana lica, obuhvaćeni, ali, recimo, narodni poslanici, takođe, kao izabrana lica, nisu obuhvaćeni ovim članom 46.
Najatraktivniji je, svakako, član 48. zakona, da Agencija vodi registar imovine i, po mom mišljenju, to će biti član koji će predstavljati zabavu miliona u narednim godinama u Republici Srbiji, jer predviđa da se pravo svojine na nepokretnim stvarima, pravo svojine na prevoznom sredstvu, štedni ulozi, pravo korišćenja stana za službene potrebe, objavljuju na internet prezentaciji Agencije. To znači da ćemo videti koji funkcioneri imaju kuće, hacijende, latifundije i sve ostalo, i to će biti vrlo interesantno za građane Srbije. Samo molim da se ovaj član zakona doslovno poštuje i da vidimo ko je šta stekao za vreme obavljanja svoje funkcije.
Naravno, za član 49. predložili smo potpuno drugo rešenje, jer mislim da je predviđeno rešenje da Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera skandalozno, jer omogućava selektivnu primenu zakona. Znači, neko će negde sedeti i odrediti koje će funkcionere proveravati, a koje će zaobići.
Da budem praktičan, da bi moje kolege imale dovoljno vremena da govore o ovim zakonima, na kraju ću da kažem samo da je za sprovođenje ovog zakona predviđeno 160 miliona dinara. Za plate funkcionera i zaposlenih u Agenciji potrebno je obezbediti 108 miliona, za ostale troškove – 13 miliona. To znači, devet miliona dinara mesečno za plate ljudi koji će raditi ovaj posao. Po nekoj računici, to je 100 ljudi po 100.000 dinara.
Da se vratim na ovaj prvi zakon, zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji, takođe, stupa 2009. godine. On predviđa da će taj posao obavljati više od 60 zaposlenih, za čije funkcionisanje je potrebno obezbediti predviđenih 34 miliona, dodatnih 70 miliona dinara, znači, gotovo milion i po evra će koštati da se ovaj zakon primeni.
Hvala najlepše.