Dobro, mogu po Poslovniku.

Dobro, menjamo. Idemo na Poslovnik, 225. i 226. Tražim od predsednice Narodne skupštine Republike Srbije da narodnim poslanicima objasni da Ustav Republike Srbije nisu doneli ni Koštunica, ni Tadić, ni Nikolić, već, kako ovde piše, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije.
Neka to svima bude jasno. Građani su se o tome izjasnili. Velika većina poslanika je glasala za ovaj Ustav, oni koji nisu to učinili imaju pravo na takav stav, ali ne mogu pozivati da se Ustav Republike Srbije krši.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, nadam se da ste današnju raspravu shvatili da smo bili dobronamerni, da smo krajnje argumentovano i odgovorno raspravljali o predloženim zakonima i da, ukoliko prihvatite amandmane DSS, negde tamo krajem novembra možda ćemo odlučiti da glasamo za ove zakone.
Želim da se osvrnem na dve opaske kolege Konstantinovića koje je izneo u svom izlaganju. Očigledno da se nismo razumeli, vezano za član 13, oko nadležnosti saveta. Ono što DSS predlaže jeste da samo u ovom članu stoji, u prvoj alineji, da savet bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije. Samo to da dodamo. Poštujemo Ustav, poštujemo nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije i moja opservacija je bila samo u tom pravcu, ništa mimo onoga što predviđa Ustav Republike Srbije.
Takođe ste rekli danas na moju kritiku da predsednik Vrhovnog kasacionog suda bude i predsednik Visokog saveta sudstva, citiram iz stenograma, "takvo rešenje postoji u svim zemljama u Evropi." Podsetiću vas da u Evropi postoje tri sistema, tzv. severnoevropski, južnoevropski i jedinstveni sistem.
Zemlje predstavnice severnoevropskog sistema su Švedska, gde savetom rukovodi generalni direktor. Irska - savetom rukovodi glavni izvršni službenik. Danska - radom saveta rukovodi direktor i izvršni odbor. Predstavnici južnoevropskog modela, Francuska - savetom predsedava predsednik Republike. Italija - savetom predsedava predsednik Republike.

Poštovana predsednice, molim vas da proverite vreme, s obzirom na to da je koleginica Radović govorila 12 minuta i šest sekundi, a Poslanička grupa DSS ima 25 minuta. Ali, potrudiću se da ostavim svojim kolegama dovoljno vremena i posle.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospođa ministarka nije ovde, ali počeću svoju diskusiju citiranjem njenog uvodnog dela, odnosno prezentacije, kako je ona to nazvala. U prvoj rečenici ministarka je rekla: "Svaki mudar političar zna da upravo od stepena nezavisnosti pravosuđa zavisi njegov položaj kao građanina. Koliko za vreme svog mandata otvori vrata demokratizaciji institucija, toliko će njegov interes, kao građanina Republike Srbije, biti zaštićeniji".
Poštovani predstavnici nezavisnog pravosuđa, mislim da vam je sve jasno iz prve rečenice gospođe ministarke kakav će nam status i položaj biti u narednom periodu.
U vezi seta od pravosudnih zakona o kojima danas raspravljamo bile su dve nejavne rasprave u februaru i septembru mesecu 2008. godine, jedna javna tročasovna rasprava o kojoj smo mnogo toga danas čuli, da su bili predstavnici svih nadležnih institucija, organa, državnih tela koji treba o tome da raspravljaju. Mislim da za 3 sata o 7 ozbiljnih zakona ne može da se donese ozbiljan zaključak.
Ovi zakoni su bili postavljeni na sajtu Ministarstva pravde, pa smo imali priliku da vidimo da je ovaj Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova i tužilaštava povučen sa sajta, pa da se nakon par dana vrati neki sasvim novi predlog.
Ministarka je u svom izlaganju istakla da je početkom 2008. godine pribavljeno i ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije, ali nije navela da je Venecijanska komisija izrekla osude na račun Predloga ovog zakona, odnosno iznela brojne kritike na prelazne i završne odredbe, pogotovo na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o sudijama.
U ekspozeu gospodin Cvetkovića koji je kao mandatar 7. jula ove godine govorio o pravosuđu, između ostalog, rekao je: ''Reforme pravosuđa će se ubrzati sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost. Ostvarenje ovog cilja podrazumeva usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana.''
Predsednica Vrhovnog suda Srbije, gospođa Vida Petrović - Škero je rekla da su ove promene kozmetičke i da će zbog reizbora sudija politika ponovo uticati na pravosuđe. Portparolka Okružnog suda u Beogradu, sudija Maja Kovačević-Tomić izrazila je rezerve prema predloženoj mreži sudova, dok je predsednica Društva sudija Srbije, gospođa Dragana Boljević, uočila da su nejasni kriterijumi za smanjenje broja sudova. Toliko o nezavisnom pravosuđu u Republici Srbiji.
Vlada gospodina Cvetkovića, očigledno, ovim setom zakona najavljuje veliki obračun sa pravosuđem, pre svega sa sudijama, jer predstoji dvostruki obračun sa sudijama, jedan kroz njihov reizbor a drugi kroz uređenje sedišta sudova i tužilaštava, dakle, predstoji nam dvostruka lustracija.
Ovi zakoni su došli u Skupštinu Srbije po hitnom postupku. Hitno je verovatno to da se pripremaju novi parlamentarni izbori u Republici Srbiji. Tadićeva koalicija se sprema da u narednim danima overi prisustvo Euleksa na Kosovu i Metohiji. Doveli su nas sa svojom ekonomijom na liniju zajedničkog kazana i narodne kuhinje, a sve to pred parnicom koja nas očekuje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Očigledno da se pravosuđe sprema za još jednu izbornu prevaru u toku 2009. godine, i još ako Srbija dobije status kandidata za Evropsku Uniju, onda mislim da su svi preduslovi ispunjeni da Boris Tadić može da raspiše nove izbore. A onda, koalicioni partneri koji ćete glasati za ovaj zakon pitajte se da li ćete biti na toj listi i da li ćete preći cenzus, i da li će neke stranke ponovo sedeti u ovoj Skupštini.
Imamo priliku da čujemo od gospodina Borisa Tadića kako sa glavnog odbora svoje stranke preti nekim ljudima koji su ogrezli u kriminalu i korupciji, to smo više puta i isticali da u Srbiji najbolje cveta kriminal i korupcija, a vi se besomučno truditi i zalivate taj kriminal ne bi li što više porastao. Sudije, tužioci i policija moraju da rade svoj posao, a ne političari sa tribina i sa govornica svojih glavnih odbora.
Doduše, i Slobodan Milošević je to nekada radio sa mitinga i sa nekih plenuma, pretio hapšenjem, imali smo priliku, jednom se to i dogodilo, za ministra iz Kruševca kome su posle samo nekoliko dana svog mandata našli neki novac zakopan u zemlju. Tako se desilo i ovog puta u Zrenjaninu, ali ''jedna lasta ne čini proleće'', gospodine Tadiću.
Predsednik Tadić se zamerio sudovima i za blagu kaznenu politiku. Naime, on je uspostavio račun sudovima, a verovatno da nijednu presudu do sada nije ni prelistao. Najinteresantnije je ono što je bilo 29. oktobra ove godine, to je bila rasprava kojom je rukovodila gospođa Sonja Liht, kada su čak i predstavnici nevladinih organizacija, koje se mnogo više bave politikom nego neke političke stranke, imali ozbiljne primedbe na ovaj set zakona, ali nisu imali srca da to kažu na tom skupu.
Za reformu pravosuđa nužna je, pre svega, modernizacija studija prava. Nažalost na pojedinim fakultetima postoje profesori koji ne znaju ni da rukuju računarima, koje niko ne citira osim njihovih asistenata koji se bore da dobiju magistarske, doktorske, disertacije kod tih profesora i nažalost studenti prava ne uče više od najboljih. Najbolji primer za to jeste kragujevački univerzitet.
Gospođa ministarka je rekla da će se ovim zakonom zabraniti uticaj korišćenja javnog položaja i uticaja putem sredstava javnog informisanja. Očigledno je da sudovi rade pod pritiskom dela štampe, koja vodi istrage, preporučuje dokaze i presude. Koliko smo puta u medijima čuli zamišljenu presudu pre same presude. Mediji pišu optužnice i proizvode događaje, nažalost, u zemlji Srbiji.
Kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su kriterijumi geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže i koncentracije stanovništva.
Radi ocene svih ovih efekata ovog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava smatramo da nije urađena detaljna analiza neophodnih aktivnosti iz sredstava potrebnih za planirane izmene, redosled sprovođenja aktivnosti i realnih rokova za to. Poslanička grupa DSS podnela je niz amandmana i verujem da ćete u narednih 10-ak dana, kada bude rasprava u pojedinostima, imati priliku da sve o tome čujete.
Potpuno je netačna tvrdnja da se ovim zakonima postiže racionalnija mreža sudova. Pre svega, to je političko pitanje koje niste na pravi način formulisali i dobro ga uobličili. Kada u malim mestima zatvorite sud, zdravstveni centar, školu, ta rubna područja ostaju prazna. Ako je to želja vladajuće koalicije da pojedine prostore u Republici Srbiji ostavi pustim, onda vas razumemo ali nećemo pristati na to i to ćemo jasno reći sa ove govornice.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova se ne može popraviti amandmanima. Mi smo to pokušali jer to je obaveza prema našim biračima. Ne može se popraviti amandmanima zato što su očigledno ovaj predlog zakona pisali ljudi koji dan nisu proveli u pravosuđu i koji nemaju nikakvog iskustva u sudovima, već su iz nekih studentskih klupa, pripravničkih kancelarija došli u Ministarstvo i seli da napišu sedam ozbiljnih zakona koji treba da reformišu pravosudni sistem Republike Srbije.
Apelacioni sudovi koji se pominju u članu 6. predloženog zakona u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, možda mogu da budu dobro rešenje, ali zamislite samo da jedna stranka iz Brodareva, ako znate gde je Brodarevo ili Prijepolje, pošto su tu skoro bili lokalni izbori, treba da putuje za apelaciju u Beograd, pored Užica, Čačka, Kragujevca, Kraljeva i svih tih gradova, dakle, moraju da putuju do Beograda.
Takođe, imamo situaciju da je Knjaževac koji je samo na pola sata od Niša upućen na Beograd. Znači, građani koji žele da ostvare svoje pravo neće ići u Niš, nego će morati da putuju do Beograda.
Smanjujete 138 sudova na 34 suda i govorimo ovde da je to smanjenje troškova i racionalizacija troškova. Gde su troškovi vozila, goriva, sudija, njihovih dnevnica, vozača, tumača, veštaka, svih onih stranaka, svedoka koji učestvuju u jednom postupku? Prema tome, mislim da taj argument ne postoji i da se o tome ne može na valjan način razgovarati ovako kako ste to vi postavili.
Takođe, šta ako se desi saobraćajna nezgoda, istražni sudija iz Čačka treba da putuje u Gornji Milanovac, Guču, Ivanjicu, a januar mesec, posle 2 sata on dolazi na lice mesta i kakve će tragove naći i kakav će zapisnik sačiniti? Razmišljate li o tome da je potrebno u pojedinim trenucima pristupiti uvođenju privremenih mera koje moraju odmah da nastupe? Da li je to zabrana nekome da se prođe sa letinom preko tuđeg imanja? Kada muž ili žena izbace lepšu ili jaču polovinu iz svog stana i mora sud odmah da reaguje, hoćemo li čekati sudiju dva sata da dođe, da putuje, da bi to sproveo u delo?
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, građani Srbije stoje iza vas. Vi treba da glasate da se mnogim sudovima u Srbiji, praktično, ukine njihova nadležnost, odnosno da prestanu da funkcionišu, ne samo apelacioni već i opštinski sudovi koji su srž, praktično, i bez kojih jedna mala sredina ne može normalno da funkcioniše. Šaljete poruku i građanima koji žive u tim mestima i stranim investitorima koji ne mogu da ostvare svoja prava u gradovima u kojima žele da ulažu svoja sredstva i da pokreću određene proizvodne kapacitete.
DSS će biti odlučno protiv predloženih zakona i u danu za glasanje glasaće protiv. Molim vas, na kraju, samo da ne zaboravite da sudije u Srbiji rade časno i pošteno svoj posao, a ne kako je to u devedesetim godinama važilo da u sudu rade nesposobni muškarci i žene koje su se dobro udale. Hvala najlepše.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226.  Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Imam pitanje za predsednicu Narodne skupštine, ali nadam se da će gospođa potpredsednik moći da mi da odgovor na to.
Naime, ministarka finansija gospođa Diana Dragutinović je u svom uvodnom izlaganju u 15.30 rekla: "Uvek pravite kompromis, najvažnije je da stavite granicu dokle taj kompromis možete praviti. Mislim da je ovaj kompromis razuman, u datim političkim okolnostima. Ocenjujem ga kao ministar finansija razumnim zato što nisam prekršila nijedno pravilo uvođenja fiskalne politike. Dakle, postoje neka pravila, kao pravila lepog ponašanja. Ta pravila važe za fiskalnu politiku; ako ih ne pređete, vi vodite odgovornu fiskalnu politiku. Sva pravila sam poštovala."
Mi smo u načelnoj raspravi i u raspravi o amandmanima dokazali da sva pravila nisu poštovana. Činjenica koju niko ne može osporiti jeste da ministarka finansija nije poštovala zakon. Naime, Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije u članu 14. jasno kaže koji su rokovi za preduzimanje određenih radnji. Trebalo je da ministarka na vreme uputi Predlog budžeta za 2009. godinu Vladi Republike Srbije; Vlada Republike Srbije je do 1. novembra trebalo da uputi taj predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslednji stav ovog člana Zakona glasi – ovi rokovi se moraju poštovati. Znači, trebalo je da 1. novembra dobijemo Predlog budžeta za 2009. godinu. To se očigledno još uvek nije dogodilo.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ministarka finansija gospođa Dijana Dragutinović je ovim na najgrublji mogući način prekršila Zakon o budžetskom sistemu i tu nema kompromisa - kada se zakon prekrši postoji samo jedna mogućnost, a to je da ministarka finansija podnese ostavku. Meni je žao što ona danas nije tu, tu je gospodin Milosavljević, tako da se nadam da ćete preneti vašoj koleginici u Vladi šta treba da uradi.
Pitanje za predsednika Skupštine jeste - šta je učinila predsednica Skupštine da do ovoga ne dođe? Ona je imala mogućnost da od Vlade traži, s obzirom na to da zna da je 1. novembar rok do kada Predlog budžeta za 2009. godinu treba da stigne u Narodnu skupštinu, objašnjenje zbog čega to nije učinjeno. Nadam se da ćemo dobiti taj odgovor.
Poslanici Demokratske stranke Srbije su u četvrtak i u petak, potpredsednik Skupštine gospodin Rade Obradović i mnogo poslanika DSS-a, ukazivali na ovaj propust i do ponoći smo bili strpljivi i čekali da Predlog budžeta za 2009. godinu stigne. Činjenica je ta se to nije dogodilo. Nekima je očigledno najpreči Poslovnik, da se uradi novi poslovnik, da se ne krši poslovnik, a to što se krše Ustav i zakon, to se u ovom parlamentu, izgleda, smatra sasvim normalnim.
Činjenica je da je Vlada potpuno neodgovorna i da je nesposobna da reši finansijsku krizu, koja je zahvatila čitav region, došla do Mađarske, Grčke, Bugarske, Rumunije i ako neko misli da će zaobići Srbiju, da će to biti samo mali talasi, mislim da se grdno prevario.
Poslanička grupa DSS je u petak predala jedan predlog da Skupština Srbije donese odluku o formiranju komisije za praćenje svetske ekonomske krize i preduzimanje mera u cilju ublažavanja negativnih uticaja na ekonomiju i privredu Republike Srbije.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Mislimo da sastav ove komisije potpuno odgovora problemima koje možemo očekivati u narednom periodu, s obzirom na to da članovi komisije treba da budu i predsednik Skupštine, i predsednik Vlade, guverner Narodne banke, predsednik Komisije za hartije od vrednosti i predstavnici svih poslaničkih grupa u republičkom parlamentu.
Nadamo se da ćete usvojiti ovaj naš predlog, kao što ste reagovali na predlog DSS-a, još 8. oktobra, da se usvoji zakon o osiguranju depozita. Nažalost, tek posle mesec dana, 5. novembra, imaćemo priliku o tome da raspravljamo. Koliko je to hitno govori i činjenica da je od tada proteklo mesec dana. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, dobro veče i dobro došli u salu Narodne skupštine Republike Srbije, nećemo praviti talase u znak oduševljenja što ste večeras sa nama, kao što narod kaže - što bliže zori, gosti sve bolji. Reklamiram povredu Poslovnika, članova 104. i 226.
Ako niste imali priliku da pratite današnje zasedanje, da vas obavestim da su Vlada Republike Srbije i ministar finansija prekršili Zakon o budžetskom sistemu.
Da vas upoznam sa detaljima tog zakona: 15. oktobra ministar finansija dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike Srbije i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; 1. novembra Vlada usvaja predlog budžeta Republike Srbije i dostavlja ga, zajedno sa memorandumom, Narodnoj skupštini. Rokovi iz ovog člana predstavljaju krajnji rok u budžetskom kalendaru.
Danas smo čuli da je Vlada prekršila zakon i da postoje vladini rokovi i rokovi Narodne skupštine Republike Srbije. Želim da vam kažem da postoje samo zakonski rokovi i molim vas da vi kao eminentni pravnik objasnite gospođi Gordani Čomić da nije dobro protumačila naše primedbe danas i da nam je dala obaveštenje koje nije u skladu sa zakonom.
Demokratska stranka Srbije vas je danima upozoravala da postoji mogućnost da prekršite zakon; to smo radili i u četvrtak, i u petak, a danas nam nećete zameriti što smo samo to potvrdili. Na najgrublji mogući način je danas ugroženo i dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, prekršena je njena nezavisnost i ustavni položaj Skupštine Srbije.
Nismo tražili da budžet stigne u Skupštinu pre roka, već da stigne u skladu sa zakonskim rokovima, a to je bio 1. novembar. Očigledno je da za vas i za ministarku Dianu Dragutinović nema krize, ministarka nas nije udostojila danas ni da se pojavi u Skupštini Republike Srbije, uopšte se nije pojavila, nije došla. Vi ste se danas bavili Poslovnikom, a ja vam predlažem da pitate otpuštene radnike u Tehničkom remontnom zavodu u Čačku i u mnogim firmama u Srbiji da li za njih postoji kriza ili ne. Hvala vam najlepše.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram još jednom da izrazim žaljenje zbog toga što ministarka finansija nije danas čitav dan sa nama. Njena koleginica će pokušati da je zameni, ali meni jednostavno nedostaju metafore gospođe Dragutinović jer smo imali priliku da čujemo od nje mnoge lepe priče o iznenadnoj sreći, da je Vlada poslednja linija odbrane, verovatno da je premijer Cvetković najbolji golman u državi koji će nas odbraniti od nastupajuće finansijske krize. Govorilo se o ružičastim naočarima. Ja nosim naočare, nažalost, one nisu ružičaste, tako da ću pokušati da u ovih nekoliko minuta obrazložim amandman koji sam u ime poslaničke grupe DSS podneo.
U izlaganju ministarke Dragutinović čuli smo da je najveći problem deficit platnog bilansa. Čuli smo da je najveća opasnost globalna finansijska kriza.
Čuli smo da postoji velika opasnost od pada priliva kapitala. Nakon toga nismo čuli ništa. Muk. Kako Radovan treći kaže - šta je bilo? Nemamo pojma. Nakon toga o tim stvarima više se u ovoj sali nije govorilo od strane predstavnika vladajuće koalicije i predstavnika Vlade koji su danas bili ovde.
Smanjeni su rashodi u Nacionalnom investicionom planu. Smanjeni su start-ap krediti. Mi smo podneli amandman kojim smo iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa u klasifikaciji - zgrade i građevinski objekti tražili da se smanji iznos od 600.000.000 i prebaci za realizaciju Nacionalnog investicionog plana.
Obrazloženje zašto Vlada i Ministarstvo nisu prihvatili ovaj amandman je sledeće: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže smanjenje sredstava namenjenih za zgrade i građevinske objekte u razdelu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, što bi ugrozilo izvršavanje rashoda po već preuzetim obavezama, uključujući završetak zgrade u Nemanjinoj 9 namenjene pravosudnim organima."
Želim da vas podsetim da je vladajuća koalicija pre nekoliko dana izrazila spremnost da prihvati amandman DSS-a koji je upravo tražio da se smanje sredstva namenjena apelacionim sudovima i prebace na račun, odnosno u korist opštinskih sudova koji funkcionišu u Republici Srbiji. Zgrada u Nemanjinoj 9 je verovatno namenjena za vrhovni kasacioni sud, za upravni sud i ne znam u koje još svrhe. Znam, iz pouzdanih izvora, da je ministarka Malović kada je obilazila zgradu bila zaprepašćena površinom koju zauzimaju restoran i kuhinja u toj zgradi.
Nije mi prihvatljivo da 770.000.000 dinara bude upotrebljeno za adaptaciju jedne zgrade. Za te pare može da se napravi, verujem, novi objekat, tako da smatram da je ovo ipak preteran iznos i da ova sredstva mogu da se umanje i da se pametnije iskoriste, pre svega ulaganjem u infrastrukturu.
Znamo da je nemoguće istovremeno povećati penzije i povećati ulaganje u infrastrukturu. Čuli smo da u ovom rebalansu budžeta za studente nema dovoljno sredstava, ali za penzionere ima. Za penzionere i treba da ima, ali mi smo dokazali da nisu realna obećanja koja su davali predstavnici vladajuće koalicije, tako da, poštovani penzioneri, možda će za vas biti više sredstava 2010. godine. Podsećam vas, takođe, da je u prethodnih nekoliko dana Demokratska stranka Srbije podnela i Predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojim će pokušati da ispravi grešku koja je učinjena pre nekoliko dana kada ste usvojili Zakon o visokom obrazovanju.
Rebalans je cena ove koalicije i gospodin Nikolić, poslanik DSS-a, lepo je to rekao - ovo nije rebalans budžeta, ovo je rebalans predizbornih obećanja. To je priznao i državni sekretar u Ministarstvu finansija gospodin Slobodan Ilić, upravo tim rečima kada nam se obraćao na Odboru za finansije.
Ovim budžetom su predviđene dva puta manje investicije od projektovanih. Javni rashodi su veći za 18%. Ulaganje u infrastrukturu je na neki način zanemareno.
Malopre smo imali priliku da čujemo u sjajnom izlaganju mog kolege, poslanika DSS-a iz Niša, gospodina Lapčevića kako žive ljudi na jugu, kako žive ljudi u Kuršumliji. Ne znam da li ste imali prilike da putujete tim drumovima, kaldrmisanim, i da vidite na šta to liči. Očekujem da se neko skijalište otvori i na tim prostorima, pa možemo i dirižablom da se spuštamo tamo na šestosede ili četvorosede, da se lepo skijamo i da uživamo u lepotama juga Srbije. Daj Bože da bude tako, ali ne verujem da će se to ostvariti.
Ali, kada pričamo o ravnomernom regionalnom razvoju, čuli smo malopre da su sve institucije u Beogradu i da sve potiče iz Beograda. Slažem se. U jednom sektoru postoji i mala decentralizacija. Naime, za potrebe pojedinih republičkih organa papir se nabavlja u Prokuplju.
Zamislite sad, cela Srbija se snabdeva papirom iz Prokuplja; znači, risevi papira putuju odatle. Nije to loše, ali treba da uredimo puteve i onda će možda moći i zapadna Evropa da se snabdeva istim ovim iz Prokuplja.
Svetska ekonomska kriza, koja preti Republici Srbiji, žestoko je udarila i na Mađarsku, i na Grčku, i na Bugarsku i na Rumuniju. Čuli smo nekoliko puta ovih dana da za Srbiju nema opasnosti u tom pogledu, da ne moramo da brinemo, da recesija može blagotvorno delovati na privredu Srbije, da to može da bude naša razvojna šansa. Što je recesija veća, znači, što su manje plate, penzije, što je manje primanja, što je manje zapošljavanja, što su manje investicije, to može da nam bude veći podsticaj i nova tačka oko koje ćemo se okupiti da bismo krenuli još žešće i još razigranije u svetlu budućnost. Život ne može da čeka, dajte da nas recesija što pre zadesi pa da ugledamo i tu svetlu budućnost.
Demokratska stranka Srbije je ovih dana, tačnije u petak, podnela predlog odluke o formiranju komisije za ublažavanje ekonomske krize. O tome smo govorili ovih dana i mislimo da uključivanjem svih poslaničkih grupa, predsednika Vlade, ministra finansija, guvernera Narodne banke, Komisije za hartije od vrednosti, svih relevantnih institucija i državnih organa možemo ponuditi rešenje za izlazak iz velike ekonomske krize koja će nas svakako pogoditi.
U proteklih nekoliko dana dinar je klizio nezaustavljivo. Danas smo doživeli da se konačno stopira taj pad za četrdesetak para. Narodna banka Srbije je intervenisala sa ogromnim sredstvima, jednoga dana sa 30 miliona, 50, 26. Guverner Narodne banke je rekao da je Narodna banka Srbije intervenisala sa oko 220 miliona. Nije znao da nam ponudi odgovor koliko sredstava Narodna banka Srbije ima za regulisanje ovog plivajućeg kursa i za održavanje nivoa kursa na 85 dinara. Ta magična granica se, bar u medijima, ne prelazi, a dobro znamo kada odemo u menjačnicu koliko dinar vredi.
Ova ekonomska kriza, ovaj pad dinara, stanje u bankarskom sistemu, činjenica je, najviše pogađa dužnike, pre svega kroz rast kamate i kroz povećanje dinarske vrednosti mesečnih obaveza. Referentna kamatna stopa je porasla od petka do danas za dva procentna poena, u ovoj godini za 7%. Mislim da to dovoljno govori o politici Narodne banke Srbije, o štednji pre svega i obezvređivanju dinarskih ulaganja u odnosu na devizna.
Kada smo već kod Narodne banke Srbije, želim ponovo da naglasim da je pre nekoliko dana Narodna banka Srbije uvela privremenu upravu, prinudne mere u jednu uglednu banku. To je "Metals banka", koja je u avgustu mesecu, dvadeset drugog, dospela na A listing Beogradske berze, da bi posle mesec i po dana bila skinuta sa tog listinga uz obrazloženje da nisu davali prava obaveštenja ni berzi ni građanima što se tiče svog poslovanja. Pitali smo ko su sve akcionari "Metals banke".
Nismo dobili odgovor na to pitanje, tako da vas molim da čujemo i to. Mislim da je to veoma bitno.
Ministarka Diana Dragutinović je rekla da Vlada i Narodna banka Srbije imaju pripremljene određene mere kojima će intervenisati i sprečiti nastupajuću ekonomsku krizu, ako to bude potrebno. Ne znam kada je potrebnije nego sada.
Demokratska stranka Srbije je još 8. oktobra bila svesna posledica koje mogu da zadese Republiku Srbiju. Zbog toga je i predložila zakon o osiguranju depozita, da se osigurana suma sa 3.000 evra podigne na 20.000 evra, što je realno i što je moguće pokriti sredstvima koja su u opticaju u Republici Srbiji. Dana 9. oktobra na Odboru za finansije čuli smo strahovite kritike od strane državnog sekretara gospodina Ilića da dižemo paniku, zbunjujemo javnost, da nema potrebe za takvim merama. Guverner Narodne banke nije se decidirano izjasnio tim povodom, ali nakon 11 dana čuli smo premijera Cvetkovića koji je rekao da je Vlada Srbije odlučila da osigurani depozit podigne na 50.000 evra, uz mogućnost da ako bude potrebno to bude i 100.000 evra.
Zakon o osiguranju depozita biće tema Narodne skupštine, ukoliko se sve ovo završi do tada, u sredu, 5. novembra. To je došlo po hitnom postupku. Mesec dana čekamo da dođe na dnevni red. Dok ga usvojimo, bog sveti zna šta će da bude.
Nema drugih najavljenih mera. Pominjalo se ukidanje kamata na štedne uloge, pominjalo se ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava, pominjala su se još neka rešenja koja smo spremni da podržimo ukoliko zaista ima neke koristi od njih, ali na dnevnom redu Skupštine Srbije to se neće naći u sredu, tada će se naći set pravosudnih zakona.
Kada smo već kod pravosudnih zakona, da podsetim da je pre desetak dana na sajtu Ministarstva pravde bio objavljen Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova i tužilaštava, pa je vrlo brzo taj predlog zakona povučen, sa 138 opštinskih sudova, gotovo 40 sudova je trebalo da bude ukinuto. Sada je došao u Narodnu skupštinu novi predlog ovog zakona gde se predviđaju 34 osnovna suda sa organizacionim jedinicama širom Srbije. O tome ćemo pričati u narednih nekoliko dana, ovo se samo nadovezuje na obrazloženje ovog amandmana da su određena sredstva odvojena za pravosuđe, za njegovo normalno funkcionisanje.
Takođe kažem, daj Bože da to bude onako kako nam je objašnjeno da će biti, ali ne verujem da će građani Srbije i, pre svega, nosioci pravosudnih funkcija i svi zaposleni u pravosuđu biti zadovoljni rešenjima predloženim u ovom zakonu.
Činjenica je, takođe, da je na najgrublji mogući način prekršen Zakon o budžetskom sistemu. Demokratska stranka Srbije je u nekoliko navrata upozoravala na to.
Rekli smo, ne postoje vladini rokovi, ne postoje rokovi Narodne skupštine Republike Srbije, postoje zakonski rokovi, zakoni se pišu da bi se poštovali i zato se u zakonima i navode određeni rokovi. Verovatno je to jedan od razloga zašto gospođa Diana Dragutinović nije večeras, odnosno čitavog dana sa nama, jer ne znam kako bi odgovorila na ovo pitanje zašto je na najflagrantniji mogući način prekršila Zakon o budžetskom sistemu.
Na kraju, danas smo čuli i upozorenje od MMF-a koji govori isto ono što govore poslanici DSS-a. Ono što je najstrašnije i što je najtužnije jeste što ćete poslušati predstavnike MMF-a, a nas niste hteli da čujete u prethodnih desetak dana. Hteli smo samo da pomognemo, da budemo realni i da razgovaramo na bazi činjenica, egzaktnih podataka i cifara koje ne može promeniti ništa. Nadam se da će preporuke MMF-a biti usvojene.
Siguran sam u to da će se predstojeći budžet za 2009. godinu znatno razlikovati od rebalansa ovog budžeta, ali onda će vladajuća koalicija biti u velikom problemu kako da objasni biračima koji su glasali za ovu koaliciju zašto neće ispuniti sva njihova obećanja.
Još jednom ponavljam, mi vam stojimo na raspolaganju. Mi jesmo opozicija vlasti, nismo opozicija građanima Srbije. Demokratska stranka Srbije je spremna da svojim kapacitetima podrži i pruži pomoć predstavnicima nadležnih organa i institucija u rešavanju ovih problema. U nama ćete imati dobrog saradnika, ali, kao i uvek, i kritičare, ljude koji će otvoreno reći šta je moguće a šta nije moguće, koji nikada neće lagati građane Srbije, koji će izaći za ovu govornicu i otvoreno saopštiti pravu istinu i ništa više od toga. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, pozivam se na povredu Poslovnika, član 225.
Potrebna mi je informacija da bih mogao dalje da prisustvujem ovoj raspravi. Mislim da gospodin Milenić može da nam da odgovor šta znači "cirkulacioni žeton"? Verujte mi, ne mogu da raspravljam o budžetu dok ne znam o kakvim žetonima pričamo, o kakvim cirkulacijama i svemu ostalom.
Ne znam da li je gospodin Dinkić ili, kako ste ga vi nazvali "integralna ličnost", bio u prilici da gleda vaš govor danas, tako da preporučujem da popodne ponovite ovo, jer mislim da će mu prijati da čuje ovakve hvalospeve.
Čuli smo da su prvo nastale amebe, pa Dinkić, pa dinar. Niste pomenuli nijednog trenutka ni akcije, ni savetnike, ni državne sekretare ili ćete o tome "jakom" kako to volite da kažete.
Kada već pričamo o fonetskim sličnostima, voleo bih da nam odgovorite i fonetsku sličnost za drugog potpredsednika Vlade gospodina Krkobabića.
Da postavim još jedno pitanje, obzirom da je skoro 12 sati, još uvek nismo dobili predlog budžeta od strane Vlade Republike Srbije, danas je poslednji dan, danas ističe rok i molim vas da intervenišete da nam Vlada u toku dana dostavi predlog budžeta za 2009. godinu.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 100. i člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i namerno neću da citiram te članove, jer mislim da svi građani Srbije koji prate prenos Skupštine dobro znaju šta u njima piše, za razliku od predsednice, odnosno potpredsednika Skupštine gospođe Gordane Čomić.
Mislim da je sramota da posle toliko godina, koliko ste proveli u ovoj sali, ne znate kako se zovu pojedini narodni poslanici.
Kolega Đurić je pet godina narodni poslanik. Mene ste juče prozvali kao Aleksandra Petkovića, nisam hteo da reagujem, računam to je lapsus, međutim imate spisak poslanika, imate fotografije, ako vam je teško da pročitate recite, onda ja vas mogu da oslovljavam kao Gorica ili ne znam kako. Ali da ne ulazim u te detalje.
Ovde je nama zamereno zato što želimo da radimo celu noć. Nije sporno. Mi možemo da radimo do ujutro i to je naš posao, za to smo plaćeni, i večeras i noćas, kao i svaki dan, želimo da zaradimo svaki dinar svoje plate i da na taj način opravdamo građanima Srbije zašto smo toliko plaćeni i zašto toliko i radimo.
Opozicija je podnela 84 amandmana na Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu. Očigledno je da je večeras neko postavio kvotu koja treba da se pređe i mi čujemo da je to nekih 50 amandmana. Spremni smo da radimo. Ne žurimo nigde, možemo da radimo ujutru, ako treba da se ispuni kvota i to nije sporno.
Predsednica poslaničke grupe ZES, gospođa Nada Kolundžija, ako sam se dobro izrazio kako ste to rekli, pa gde vam je Za evropsku Srbiju? Vidim ovde samo poslanike DS i dva poslanika SPS. Gde vam je ostatak koalicije?
Zato pitamo gde su poslanici, ima više kartica ubačeno nego što vas ima ovde. Skupili ste se pred kraj. Neka proveri tehnička služba, nije bitno, ali zato se kolega obratio vama sa rečima šef poslaničke grupe DS, zato što vam nema ostatka koalicije.
Ono što vređa dostojanstvo i što vređa inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije koji gledaju večerašnji prenos jesu obrazloženja koje je dala Vlada na naše amandmane. Tu smo imali prilike da vidimo pozivanje na protokole UN iz 1992. godine, o krečenju i renoviranju nekih zgrada u Nemanjinoj 9. To zaista nema smisla.
Kolege iz NS su danas nekako uspele da vas ubede da vam je to obrazloženje koje ste naveli, zato što ste odbili njihov amandman, potpuno besmisleno i to ste konačno prihvatili. Mislim da ima prostora da do zore u ponedeljak, utorak, sredu prihvatite još neki od naših amandmana.
Ono što je činjenica jeste da kršite Ustav. to pogledajte, gospođo potpredsednice, na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije, gde jasno stoji da je u oktobru završeno vanredno zasedanje glasanjem, ako se ne varam 7. oktobra 2008. godine.
Kršite zakon, sad je 21.37, do ponoći očekujemo predlog budžeta za 2009. godinu. Danas je zadnji rok. Mene ne interesuje šta je ko dao izjavu, da li će doći do 20. novembra, da se on usvaja do 15. decembra, u ponedeljak ćemo pitati gde se nalazi budžet Republike Srbije za 2009. godinu. Želimo da radimo pre svega po njemu.
Želimo da imamo dovoljno vremena da se pripremimo, da podnesemo možda isti broj amandmana, možda veći, ali sve u interesu građana Srbije zato što kroz funkcionisanje ove države trošimo upravo njihove pare.
Komisija za izradu novog poslovnika je spremna. Potrudićemo se da u novom poslovniku sve definišemo, od reči do reči...

Izvinjavam se, da definišemo sve od reči do reči tako da ne bi bilo nikakvih nedoumica. Gospođa ministarka je ovde pominjala u uvodnom izlaganju efekat ogledala. Želim samo za vas i za šefa poslaničkog kluba ZES da predložim da efekat ogledala isprobaju ujutru kada se probude, kada se budu umivali da stanu pred ogledalo i da vide da li lažu građane Srbije ili lažu narodne poslanike.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu amandmana koji Vlada nije prihvatila na Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu. Meni je interesantan jedan deo obrazloženja zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Kaže – sredstvima kredita za koje će Republika Srbija izdati garanciju realizovaće se projekti čiji je cilj jačanje finansijskog sistema i održavanje makroekonomske stabilnosti, odnosno sveukupni razvoj Republike Srbije.
Činjenica je da vlada globalna finansijska kriza i ministarka je u svom uvodnom izlaganju rekla da je to trenutno najveća opasnost i za Republiku Srbiju. Finansijska kriza se primakla već na obale Srbije.
Videli ste šta se događa u Mađarskoj, kako je MMF morao da interveniše da bi spasao i Vladu Mađarske a i finansijski sistem u toj državi.
Znači, više ne pričamo da je kriza u Kanadi i SAD-u, ili ne znam gde, već je došla na obale Srbije.
Želim da postavim pitanje, šta radi Vlada Republike Srbije da spreči da posledice ove finansijske krize budu što manje? Ministarka je rekla da je Vlada poslednja linija odbrane. Mi želimo da znamo ko je u toj odbrani golman, ko je u half liniji, da ne bude na kraju, kada se pojave problemi, da imamo situaciju da se puca penal bez golmana.
Dobro vam je poznato da u našoj zemlji funkcionišu na tzv. A listingu Beogradske berze četiri banke. Imamo situaciju od pre nekoliko dana da je jedna od te četiri banke dobila rešenje kojim se skida sa Beogradske berze.
Podsetiću vas samo da je upravo ''Metals banka'', 22. avgusta 2008. godine, dobila rešenje izdato od Komisije za listing i kotaciju, kojom se stavlja na A listing, pravi market ove liste, da bi nepuna dva meseca nakon toga, znači, 28. oktobra, bila skinuta, na osnovu rešenja o privremenoj obustavi trgovanja akcijama izdavaoca iz ''Metals banke'' AD Novi Sad, iz razloga što izdavalac nije ispunjavao svoje obaveze u vezi s izveštavanjem i obaveštavanjem Berze u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima, aktima Berze i ugovorom zaključenim sa Berzom.
Mene interesuje, s obzirom na to da je više banaka u Srbiji sigurno deponent kod ''Metals banke'', da li ćemo ovih dana imati takvu situaciju, bez namere da širimo paniku, kako su proglasili pre nekoliko dana kada smo podneli Predlog zakona o osiguranju depozita? Znači, bez širenja panike, da li ćemo već sutra pročitati u novinama da je neka od banaka koje egzistiraju u Republici Srbiji propala? Da li možemo da dobijemo tu informaciju, jer je to veoma bitno i za građane i, naravno, za privredu Srbije?
Danas sam imao priliku da pročitam, takođe, izjavu gospođe ministarke, koja je izjavila – situacija je pod kontrolom, pa podseća da Vlada i Narodna banka imaju plan da smanje negativno prelivanje svetske finansijske krize u Srbiju.
Prema njenim rečima, pripremljen je set zakona, odnosno mera, koje će biti primenjene ukoliko to bude potrebno.
Mislim da narodni poslanici, Narodna skupština, treba da dobiju još večeras od vas informaciju šta znači – ako bude potrebno, i koje će to biti mere, koji je to set zakona koji Narodna skupština treba da usvoji da bi se finansijska kriza što manje osetila u Srbiji?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiran povredu Poslovnika, član 104. Ne razumem uopšte gospodina Čolakovića koji je ovde izneo primedbe da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine izlaganjem gospodina Aligrudića.
Gospodine Čolakoviću, ne znam zašto se vi čudite što vas niko ne konsultuje prilikom dogovora o radu Parlamenta ovde. To nije prvi put. Rekli ste, izjasnićete se do glasanja. Izađite za govornicu i izjasnite se danas da li ćete podržati ovo ili nećete, a ne da čekate par dana, pa da se u međuvremenu nagodite sa vladajućom koalicijom. Nije čudo što vas ne konsultuju kada i potpredsednici Vlade, očigledno, ne govore međusobno. Jovan Krkobabić priča jedno, Mlađan Dinkić drugo, Božidar Đelić treće, ne mogu da se usaglase i onda imamo saopštenje koje smo juče čuli od potpredsednika Vlade gospodina Krkobabića da predizborno obećanje neće biti ispunjeno do 2010. godine.
DSS je odavno rekla, nikada neće biti opozicija građanima već Vladi Republike Srbije. Samo da vam kažem još jedno, nemam kod kuće babune, nego oca i majku, koji su takođe penzioneri i oni žele da im povećanje penzija bude veće. Mi smo, naravno, za povećanje penzija, ali nećemo nikada lagati građane Srbije da je moguće nešto što je nemoguće sprovesti.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će ministarka uskoro da se pojavi u ovoj sali i da ćemo dobiti odgovore na pitanja postavljena od strane poslanika Demokratske stranke Srbije.
Koristim ovu priliku da, po članu 226, postavim pitanje s obzirom na to da je u Beogradu od danas prisutna misija Međunarodnog monetarnog fonda koja će boraviti u našem glavnom gradu do 9. novembra 2008. godine, znači, naredne dve nedelje. Tom prilikom će se sastati sa predstavnicima Vlade Republike Srbije i sa predstavnicima Narodne banke Srbije.
Potpredsednik Vlade gospodin Božidar Đelić je izjavio nedavno da će tema razgovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda biti budžet Republike Srbije za 2009. godinu, kao i novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Imali smo priliku pre neki dan da čujemo premijera gospodina Cvetkovića, koji je rekao da se u Srbiji u narednim godinama može očekivati recesija. Recesija po definiciji znači manje plate, manje penzije, manje investicija, manje zapošljavanja. To su svi oni problemi za koje smo isticali da će nas zadesiti i u ovoj i u narednoj godini, a pojedine stranke iz vladajuće koalicije su rešavanje tih problema isticale kao ideje vodilje njihove predizborne kampanje.
Eksperti MMF-a, nije potrebno biti dovoljno pametan pa da se to zaključi, reći će predstavnicima Vlade Republike Srbije, svim populistima koji sede u Vladi Republike Srbije, da Srbiju očekuje u narednom periodu velika ekonomska kriza. Imam pitanje, s obzirom na to da ministarka nije tu, za potpredsednika Vlade gospodina Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja gospodina Mlađana Dinkića, kao i potpredsednika Vlade, ujedno i ministra nauke, gospodina Božidara Đelića – ko je šampion u populizmu, ko je obmanuo građane Srbije i ko će prvi izaći pred građane Srbije i reći im da sva njihova obećanja padaju u vodu i da su ih slagali da će ova obećanja ispuniti?
Od penzija nema ništa. To što ćete povećati penzije za 10%, a imajući u vidu sve ovo što se dešava u finansijskom sistemu Republike Srbije, čitave Evrope i čitavog svega, govori nam da je ovo obična šarena laža i da od toga zaista u narednoj godini neće biti ništa. Dajte da budemo otvoreni prema građanima Srbije, izađite ovde za govornicu i recite - slagali smo građane Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na povredu Poslovnika, član 218. stav 1, koji kaže: "Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike Srbije."
Potpredsednik Vlade gospodin Krkobabić, stariji, upravo je izjavio da povećanje penzija na 70% od prosečne plate može da se očekuje 2010. godine. Citiram: "Nećemo da rušimo državu, moramo taj projekat pomeriti na neke vreme, moguće do kraja 2010. godine."
Ovom prilikom želim da se, u ime poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i u ime 1.700.000 penzionera koji su očekivali ovo povećanje, zahvalim na ovako brzom odgovoru potpredsedniku Vlade gospodinu Krkobabiću i da kažem - povećanja penzija neće biti, možda za dve godine, u okviru neke nove predizborne kampanje.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, mi smo u načelnoj raspravi obrađivali upravo ovu temu na koju je kolega Hajdarević podneo amandman, ako se ne varam jedan amandman iz vladajuće koalicije je prihvaćen vezano za pomeranje sa 12 na 24 časa. Koristim ovu priliku da se zahvalim gospodinu Dačiću koji je prihvatio amandman DSS-a na zakon o strancima i jedan amandman na zakon o državnoj granici, i mislim da je to dobro.
Danas smo dobili informaciju da je Vlada, odnosno premijer, saopštio da je prihvatio još jednu inicijativu DSS-a. Naime, mi smo još 8. oktobra podneli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, gde smo tražili da se osiguranje depozita poveća sa 3.000 na 20.000 evra, kako je to u većini evropskih zemalja, koje su u međuvremenu kada je nastupila ova finansijska kriza povećale taj iznos na 50.000 evra. Čuli smo najavu od premijera da će taj iznos biti povećan i na 100.000 evra.
Ali, želim da se vratim samo na činjenicu da smo to tražili 8. oktobra, a već 9. oktobra smo dobili odgovor od državnog sekretara u Ministarstvu finansija, gospodina Slobodana Ilića, koji je bukvalno rekao da mi bespotrebno dižemo paniku, da ne postoji nijedan razlog i nijedan argument ne vidi u našim zahtevima da se ovo povećanje depozita uvrsti; navodio je procente da 80% građana, koji imaju svoje štedne uloge, imaju iznos do 3.000 evra, 13% između tri i pet i vrlo mali procenat preko 5.000 evra; da praktično ovaj naš zahtev treba da štiti neku finansijsku oligarhiju, tajkune i ljude koji imaju ogromna sredstva; da je to čista demagogija, da širimo paniku, da je lepa priča i da se ni na čemu ne bazira ovaj naš zahtev.
Želim da izrazim zadovoljstvo što je prihvaćen predlog i ideja DSS-a. Doduše mi smo tražili 20.000 evra, očigledno da je situacija mnogo ozbiljnija, pa je Vlada pristala da taj iznos podigne na 50.000 evra. Želim ujedno da pitam i potpredsednika Vlade - kada možemo da očekujemo taj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, s obzirom da se taj iznos može promeniti samo putem zakona. Hvala vam.