Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Malović, nama iz Demokratske stranke Srbije zaista nije jasno zašto ovako radimo danas i ta kafa koju pijete u varijanti tri u jedan, a mi u jednoj tački danas raspravljamo o pet vrlo važnih zakona.
U pitanju su tri potpuno nova zakona: zakon o advokaturi, o izvršenju i obezbeđenju i o javnom beležništvu. Znači, to nisu izmene i dopune. Najblaže rečeno, mislim da je nepristojno da o radu hiljada ljudi, koji će pružati usluge milionima ljudi ove zemlje, razgovaramo samo par minuta, ali to je izbor vladajuće većine koja je objedinila ove tačke.
Vi ste na početku vašeg izlaganja danas rekli da su ovi zakoni u kontinuitetu nastavak reforme pravosuđa, da su oni neophodni zarad pridruživanja Evropskoj uniji, članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Neki advokati u Srbiji su nam u prethodnom periodu rekli da je ovaj predlog zakona normativno-pravno nepismen, da se zakonom sprovodi disciplinovanje advokata, da se ovo nije dešavalo ni u Brozovo vreme, da je ovo vrhunac hipokrizije u srpskom pravosuđu, da zakon nije preduslov za Svetsku trgovinsku organizaciju, da su advokati iz EU onemogućeni da se bave advokaturom u Srbiji u periodu od tri godine. Još mnogo toga su nam rekli, što nije za ovaj visoki dom.
Mi iz DSS-a dobro znamo da je advokatura svakako deo pravosudnog sistema, ali to ne znači da je deo državnog aparata. Smatramo da ukoliko želimo da razvijamo srpsku advokaturu, da je potrebno otvoriti konkurenciju, kako bi svi imali jednake šanse da se njome bave.
Ne znam da li ste vi obratili pažnju na član 67. Ustava Republike Srbije, u kome jasno stoji da pravnu pomoć pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba i službe javne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Ne vidim da je advokatura definisana kao služba, već kao delatnost.
Ovakvim predlogom zakona o advokaturi mislim da se ugrožava samostalnost i nezavisnost advokature, jer kada zakon predviđa organe advokatske komore, njihove nadležnosti, način izbora, trajanje mandata, mislim da se država isuviše umešala u nezavisnu i samostalnu profesiju, kako to predviđa Ustav Republike Srbije.
Ovakvim predlogom zakona o advokaturi, vi uvodite ograničenja i nemogućnosti upisa u imenik advokata u periodu od najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organu uprave. Zanima me – kako će se to reflektovati na stotine sudija i tužioca koje nisu izabrane u briljantno sprovedenoj, sjajnoj reformi pravosuđa? Šta će s njima biti?
Da li ste razmišljali da recimo advokati odmah mogu, bez te pauze od dve godine, da budu birani za sudije? Na kraju krajeva, i vi, kada vam prestane mandat, dve godine nećete moći da se bavite advokaturom, ukoliko budete imali želju za tim, jer obavljate javnu funkciju u organu uprave.
Smatramo da je ovde trebalo dati mnogo veća ovlašćenja Advokatskoj komori koja će odrediti uslove za upis advokata. U članu 14. Predloga zakona, koji reguliše upis advokata stranih državljana, vi ste predvideli da je za strane državljane obavezno polaganje pravosudnog i advokatskog ispita. Mi zaista ne vidimo potrebu da strani državljanin, da Englez koji se bavi advokaturom u Britaniji mora da polaže pravosudni ispit u Srbiji da bi se bavio tim poslom ovde. Ne znam zašto se ukida princip uzajamnosti.
Mi smo kroz naš amandman predvideli princip reciprociteta, bez obzira da li to kaže ne znam koja evropska komisija i da li je to uslov za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, jer smatramo da ako može Englez u Beogradu, onda treba i Srbin u Londonu to isto da radi.
Prema tome, smatramo da treba da ostane advokatski ispit. Naravno da strani državljani moraju poznavati i kodeks i statut i zakon ove zemlje, ali mislimo da treba ukinuti pravosudni ispit. Takođe, smatramo da je potrebno propisati nužni krug poslova koji su nespojivi sa ugledom u advokaturi, a veće nadležnosti preneti upravo na advokatske komore, odnosno na njihov statut i kodeks kojim će oni to precizno definisati.
U članu 35. govori se o lišenju slobode advokata i pretresanje advokatske kancelarije. Tu je predviđeno da pretres advokatske kancelarije može odrediti samo nadležni sud, u pogledu tačno određenog spisa, predmeta ili dokumenta. Gospođo Malović, mi znamo da vreme u ovoj vladi ide unazad, ali složićemo se da živimo u 21. veku.
Zašto u zakonu niste predvideli postojanje elektronskih dokumenata? Podsećam vas da svi zapisi mogu biti i na DVD-u, na eksternom hard disku, na laptopu koji može advokat da drži u svojim kolima, na fleš memoriji. Razgovarao sam sa advokatom koji je rekao – cela kancelarija mi se nalazi ovde, to mi je u džepu. Molim vas da razmotrite predlog DSS-a i usvojite i ovaj amandman.
Pojasnite nam odredbe, niste nam jutros to precizno definisali, o obavezi advokata da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju. Smatramo zaista da je potrebno da postoji ugovor o osiguranju, ali vi predviđate obaveznost za svakog advokata, ako sam to dobro razumeo.
Da li ste napravili neku projekciju koliko će iznositi premija za koliki osigurani slučaj? Da li je to 200, 300 evra mesečno? Da li je to 200, 300 evra godišnje, u zavisnosti od vrednosti predmeta i svega ostalog? Nije isto da li će advokat u Lebanu moći da odvoji 300 evra i da li će to uraditi onaj koji ima kancelariju na Terazijama.
Naravno, to će određivati osiguravajuća društva, ali da li će ova obaveza za advokate uticati na povećanje advokatske tarife, da li će to direktno uticati na platežnu mogućnost građana i na pristup pravdi?
Mi smo u našem amandmanu predvideli da Advokatska komora može da zaključi kolektivni ugovor o osiguranju. Znam, kolega Novaković je malopre govorio da svaki principal leže u krevet i razmišlja – da nije neko od mojih saradnika, kolega ili pripravnika napravio neki problem zbog čega će on morati da plati velike kazne. Ali, dajte da u ovim uslovima omogućimo ljudima da advokatska komora kolektivno zaključi ugovor o osiguranju, a ne da bude obavezna za svakog advokata.
U članu 38, što je potvrda još jednom da je prenormirana ova materija, vi predviđate da je advokat dužan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske delatnosti plaća porez u skladu sa poreskim propisima. Naravno da će advokati plaćati porez, ali mislim da je to regulisano nekim drugim propisima, finansijskim zakonima ove zemlje.
Molim vas, član 47. koji je veoma bitan, šta smo predložili za advokatsko-ortačko društvo i preduzeće, jer zaista hoću da verujem da niko ne želi da spreči razvoj srpske advokature da ostane slaba i usitnjena, da bude neotporna na iskušenja i na izazove, ali zašto bi samo strane kancelarije u Srbiji mogle da se angažuju za velike poslove?
Da li znate, gospođo Malović, koja je advokatska kancelarija bila angažovana od strane države u sramnoj prodaji "Telekoma"? Svakako nije domaća. U ovoj zemlji posluje 13 ili 14 advokatskih kancelarija i da li je njihovo poslovanje u potpunosti regulisano zakonom? Nije. Da li im je postavljena visoka lestvica koju treba da preskoče? Jeste, ali oni idu popreko, oni zaobilaze to i to je činjenica, i to se vidi u svakodnevnoj praksi.
Nije nam jasno zašto se zakon meša u definisanje organa komore, način izbora i u trajanju mandata? Vi ste predvideli u ovom zakonu da je izborna skupština organ Advokatske komore Srbije. Imamo prvog potpredsednika, pa drugog potpredsednika Komore, pa gde je onda predsedništvo i zašto i to niste predvideli?
Da li ste stvarno hteli da prekršite svesno član 67. Ustava Republike Srbije? Najbolje je da zakon obradi minimalan broj organa, a da Advokatskoj komori ostavimo mogućnost da ona propiše koliko će trajati mandat, koliko puta godišnje će se oni sastajati i kako će uređivati svoj rad. To je onda prvi preduslov za samostalnost i nezavisnost advokatske profesije u ovoj zemlji.
Što se tiče disciplinske odgovornosti, u članu 75. stav 2. vi zaista predviđate da advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature koji se uređuju statutom Advokatske komore Srbije. Zašto ste dalje nabrajali, kako je ovo precizirano?
Advokatska komora statutom treba da odredi koji su to razlozi za odgovornost za povredu dužnosti. Vi ste čak naveli, traženje naknade veće od naknade propisane tarifom. Bolje da ste naveli, traženje naknade manje od propisane tarifom Advokatske komore, jer onaj ko naplaćuje više, naravno da neće niko ići kod njega, nego će ići i platiti uslugu advokata kolika je predviđena. Problem je, ukoliko postoji nelojalna konkurencija, pa neko manje naplaćuje i na taj način privlači klijente u svoju kancelariju.
Zaista, nije mi jasno, u stavu 3. ovog člana stoji odbijanje i izdavanje stranci računa za primljeni iznos nagrade ili naknade. Da li je ovo uvod u fiskalizaciju advokata? Ne piše obračun, nego piše račun. Kakav račun da mu izda? Mislim da ovo treba precizirati i imate priliku da u raspravi u pojedinostima i to rešimo.
Što se tiče člana 83, mislim da zbog vremena nije moguće da se zadržim na njemu, ali je potpuno nejasan prestanak prava na bavljenje advokaturom, jer i da je na kineskom napisano, mislim da bi bilo razumljivije, ali to ćemo iskoristiti za raspravu u pojedinostima.
Zaista, teško je govoriti na ovaj način kada ima vrlo malo vremena, ali pokušaćemo da se dotaknemo.
Sledeći je zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatramo da je kontradiktoran u mnogim svojim rešenjima, pre svega, ne rešava veliki problem dugačkog i neefikasnog izvršavanja pravosnažnih odluka. Upravo ta sporost je i najveća primedba i domaćih i stranih kompanija i umnogome otežava njihovo poslovanje i pravnu sigurnost i sve što je potrebno ozbiljnim ljudima da bi mogli da ulažu u ovu zemlju.
Poznato je da za naš sistem važi pravilo da on štiti dužnike, a ne poverioca. To je nedopustivo i to se mora promeniti.
Zakon nije našao adekvatan odgovor za ove kritike i kao spasonosno rešenje u zakonu se nudi uvođenje privatnih izvršitelja. Zaista za nas iz DSS je potpuno neprihvatljivo da se prenos pojedinih ovlašćenja vrši na privatne izvršitelje. Ne može se država i sud odreći nekih nadležnosti zarad postizanja brzine.
Vi tu imate primer u članu 325. Zakona o izvršenju, gde privatni izvršitelj može da postupa po predlogu za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave, a radi ostvarivanja novčanog potraživanja, na osnovu izvršenih komunalnih usluga, kao i da prikuplja podatke o imovinskom stanju dužnika.
To će se svesti na to da direktor komunalnog preduzeća odvoji sredstva, plati prvo privatnog izvršitelja, a on će naći napucane saradnike da oni uteruju dugove dužnicima. Nije moguće govoriti o ubrzanju postupka, jer u dosadašnjem zakonu taj rok je iznosio tri dana kao rok u postupku, a sada se uvodi rok od pet radnih dana.
Pitam vas, šta se dešava ukoliko u tih pet radnih dana se pogodi vikend, jer to se produžava odmah na sedam dana, ukoliko je u pitanju državni ili verski praznik. Da li ćemo na taj način ubrzati ili usporiti postupak.
I to smo predložili, pa vas molim da razmotrite i da to promenimo.
Takođe, pitanje koje je kolega Novaković lepo objasnio, a vezano je za dostavljanje pismena uopšte, jer taj problem nije rešen, a to je hroničan problem našeg pravosuđa, izbegavanje prijema pismena, odlaže čitav postupak, a u nekim slučajevima čak i onemogućava njegovo pokretanje. DSS je predložila amandman koji u potpunosti rešava ovaj problem i mislim da je zaista pravo rešenje.
Što se tiče zakona o javnom beležništvu, očigledno je da ovaj zakon ne uređuje javno beležništvo kao slobodnu profesiju koja daje određene mogućnosti javnim beležnicima u svakodnevnom postupanju i razlikuje ovu njihovu aktivnost od drugih profesija.
Funkcija beležnika podrazumeva javno poverenje, njegovu nepristrasnost, njegovu nezavisnost i beležnici nisu državni službenici, već oni obavljaju službu kao slobodan poziv, što im daje mnogo veću slobodu delovanja i rada. Oni imaju status osoba od javnog poverenja i kod njih dominira opredeljenje da štite javni poredak.
Kodeks ponašanja ne donosi država, već donose profesionalna udruženja, odnosno notarske komore. Pravni poslovi i izjave koje su sačinjene u obliku javno-beležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organom.
Ovo je svakako neophodan zakon, potrebno je da uđe u naš pravni sistem, a vi ste pominjali da su prvi obrisi tog notarskog sistema još u Kraljevini Srbije nastali 1930. godine, ali siguran sam da ni tada ministar nije imao ovolika ovlašćenja. Vi utvrđujete broj javno-beležničkih mesta, vi utvrđujete njihovo radno vreme, vi ih imenujete, imenujete komisiju za polaganje javno-beležničkog ispita i konkursnu komisiju kod imenovanja prvih beležnika.
Da li je to normalno i da li se njima ostavlja nekakva sloboda?
Vi, pre formiranja javno-beležničke komore, imenujete prvih sto beležnika. Pre nekoliko meseci, nedavno smo usvojili zakon kojim smo uveli i pravosudnu akademiju, i zašto nije ovim zakonom predviđena javno-beležnička akademija? Da li je razlog za to da se provereni i iskusni kadrovi proguraju u prvom talasu, čitaj – podobni kadrovi, a da se nekim mladim i stručnim ljudima stavi što više prepreka da bi mogli da obavljaju ovaj posao.
Zaista, gospođo Malović, predloženi zakoni jesu potrebni, ali nisu dobri.
Demokratska stranka Srbije je uložila 53 amandmana na ova tri zakona. Pozivam vas, i vas kao ministra, kao predlagača i nadležni odbor, da razmotrite te amandmane, jer rekao je kolega Novaković, džaba smo krečili, pa makar i u žuto, ukoliko ovi zakoni ne budu izmenjeni amandmanima. Hvala.