Pravo na repliku, guverner, gospođa Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Milojičić. Izvolite.

Gospodine Milojičiću, proverićemo, ali vi samo što ste utrčali u salu, odmah ste tražili povredu Poslovnika. Nije vas bilo.
(Radoslav Milojičić: Šta vas briga kad sam ja ušao u salu?! Ko ste vi da određujete kad ću da dolazim?!)
Ne vičite na mene, gospodine Milojičiću, molim vas.
(Radoslav Milojičić: Da naziva nekog grubijanom i nasilnikom?!)
Nije gospođa Tabaković tako nešto rekla. Proverićemo. Ja nisam čuo.
(Radoslav Milojičić: Niste čuli?!)
Lepo sam vam odgovorio.
Još jedno pitanje – vi ste kolegi Obradoviću advokat, jel tako?
(Radoslav Milojičić: Šta vas briga?!)
Mene to uopšte nije briga, nego konačno pokažite da ste u koaliciji, ništa više.
Po Poslovniku, Aleksandar Marković. Izvolite.

Po Poslovniku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Koleginice Radeta, to je moja greška, a ne gospođe Tabaković.

Gospođa guverner je po više osnova imala pravo na repliku.
(Vjerica Radeta: Otkad se to sabira?)
Mogao sam da biram da li na svako izlaganje gde bi guverner bio prozvan da dajem dva minuta, a to bi potrajalo možda i dvadesetak minuta. Evo, prihvatam da je to moja greška. Od sad ću da vodim računa o tome, a izmerićemo efikasnost te moje odluke.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Hvala lepo.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Damjanović, izvolite.

Kolega Damjanoviću, nije zakon o sistemu obrazovanja.

Znam, ali svoj amandman morate da obrazložite.

To kada bude bilo na dnevnom redu, nemam ništa protiv.

Ne objašnjavate vi ništa.

Kolega Damjanoviću, molim vas, vratite se na temu dnevnog reda.

Govorili su u replikama i trudili su se da makar malo govore nešto o finansijskom tržištu. Vi ništa o finansijskom tržištu niste rekli.

Objasniću vam sada, pošto očigledno niste pročitali zakon.
(Miljan Damjanović: Naravno da jesam.)
Izgleda mi da niste. Vi pričate o Zakonu o obligacionim odnosima. Ovde je reč o zakonu koji reguliše oblast finansijskih usluga koje mogu da pružaju samo lica koja su za to registrovana. Ni jedno lice koje ste vi spomenuli nije registrovano u smislu Zakona o pružanju finansijskih usluga.
(Miljan Damjanović: Hoćete li me pustiti da govorim ili nećete?)
Možete da govorite samo u okviru tačke dnevnog reda i u okviru vašeg amandmana. Ne određujem ja šta ćete da govorite, nego određuje Poslovnik. Ja sam dužan da primenjujem Poslovnik.
(Miljan Damjanović: Ja za razliku od onih koji čitaju sve vreme danima i slušam iste tekstove, pokušao sam da objasnim kako se u praksi ne primenjuju … Ne vidim razlog zašto bi u ovom zakonu …)
Kolega Damjanoviću, to je bilo u vezi replika. Znate, kada je replika, onda je drugačije.
(Miljan Damjanović: Replika je nastala kada je kolega Boško Obradović, koji nije govorio u skladu sa zakonom o kom je govorio, došlo do toga da se raspravlja gde su nečije pare nestale. Ne vidim razlog zašto me sada prekidate, a alarmantno jeste kako jedna budžetska organizacija koristi …)
Zahvaljujem, kolega Damjanoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Kolega Saviću, izvolite.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ristić, izvolite.