Kolega Đuriću, ja vas razumem da kao politička stranka koja je došla tvitovima u Skupštinu Srbije, koja verodostojno računa vreme koje se nalazi na e-parlamentu. Vi ste govorili kao ovlašćeni, prvi put, jednu minutu i osam sekundi, drugi put 53 sekunde, treći put 40 sekundi. To što vi želite, to možete kod nekog drugog da tražite. Dobili ste informaciju koliko ste potrošili od vremena, da li se to nalazi na e-parlamentu ili ne nije me briga, apsolutno. Zbog toga da zaustavimo zasedanje nećemo. Nije ni skupo plaćen taj sistem, sistem je naš elektronski prilično zastareo zbog mera štednje, ne možemo da ga zanavljamo, ali funkcioniše i ispunjava svoju svrhu i ulogu.
Što se tiče drugih primedbi, koje ste još imali? Samo to. Dobili ste informaciju i još nešto, zamenik generalnog sekretara vodi evidenciju, vode zaposleni iz Službe za pripremu sednica i evidenciju vode zapisničari, odnosno lica koja se bave stenogramima. Znači, na više mesta se vodi računa o vremenu koje potrošite. Tako da je e-parlament nešto što je samo pomoćno sredstvo, znate. Imate vi dži-pi-es navigaciju, ako vam napiše da je pogrešan put, vi ćete da tražite da nastavite pravo, ne možete, to je pomoćno sredstvo.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni? Da, dobro.
Po amandmanu, narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Molim kolega Obradoviću? Nemate pravo na repliku.
Po amandmanu, izvolite.

Izvinite, da vas pitam, sa kojih to visina?
Predsedavajući sa koje to visine vodi sednicu ili predsednik parlamenta?
(Boško Obradović: Nisam razumeo pitanje.)
Ne, ja vas nisam razumeo. Upravo ste uvredljivo govorili o potpredsednicima i predsedniku parlamenta, da smo mi nešto kao poslanici drugačiji od vas? To ste upravo rekli, a nismo.
(Boško Obradović: Pa vi ste predsedavajući.)
Samo predsedavajući i ništa više.
Izvolite, tražite ponovo reč.

Samo bih zamolio bez mačića i kučića u Narodnoj skupštini.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Bojan Torbica.

Kolega Torbica, potpuno je legitimno da svaki narodni poslanik napada kog god hoće ministra, a bitan je način, da li to radi argumentima ili izmišljotinama. Ja to ne mogu da znam.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
Pravo na repliku? Po Poslovniku, kolega Vesović.

Znači, kolega Vesoviću, moram da vas prekinem, pre nego što nastavite, kako ste krenuli sa vašom diskusijom, povreda Poslovnika, dobro, vi ste upravo kolegu Obradovića proglasili svetinjom, jer niko nije napadao Hilandar, nego Boško Obradović.
(Dragan Vesović: Direktno sam uvređen.)
Molim vas.
(Dragan Vesović: Moja verska osećanja su napadnuta.)
Niko nije napao ni jednu versku ustanovu.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
Pravo na repliku, ministar Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Kostić. Izvolite.

Hoćete li da mi kažete, kolega Kostiću, kakve to veze ima sa čl. 103, 104. i 107?
(Ivan Kostić: Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i želim da ukažem na govorenje neistina.)
A vi znate da ja znam šta je istina, a šta nije? Da li je tako?
(Ivan Kostić: Naše je da ukažemo na neistine.)
U toku diskusije, a ne po povredama Poslovnika.
(Ivan Kostić: Članovi 103. i 107. Imam pravo da ukažem na neistine.)
Pa, hoćete li da pročitate član 103?
„Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine“.
Ali, gospodine Kostiću, ja ne mogu da znam da li kolega Obradović ide na Hilandar ili ne ide. Ne mogu da znam kojima su podnete krivične prijave, kojima nisu.
(Ivan Kostić: Onda je najlakše da prekinete narodne poslanike, da ne mogu da…)
Zato što ste vi već ušli u repliku, zato sam vas prekinuo.
(Ivan Kostić: Sada gospođa Gojković vređa gospodina Obradovića. Imam pravo da ukažem na to.)
Nemate pravo vi da ukazujete na to, to je pravo za repliku, ako je bilo, a nije bilo, ali ne može da bude tema povrede Poslovnika.
(Ivan Kostić: Iznosi neistine i vređa dostojanstvo Narodne skupštine.)
Vi ste majstori u tome. Evo, ja ću da citiram šta ste rekli. Znači, svaki poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika ukoliko u toku diskusije neko drugi iznosi neistine, i šta ste još rekli, narušava dostojanstvo narodnih poslanika.
(Ivan Kostić: Dostojanstvo Narodne skupštine, zar ne sme da se priča o tome? Samo da postavim pitanje – Miloš Stojković, da li je to možda kum…)
Gospodine Kostiću, ja vas molim da ne dobacujete. Sva sreća da sam vas prekinuo, na vreme sam vas prekinuo.
Pošto vidim kuda ovo ide, u skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 14.30 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Sreto Perić i zajedno narodni poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Kolega Mihajloviću, izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Paunović, izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Marjana Maraš, po amandmanu.
Izvolite.