Koleginice Jovanović, ja zaista ne znam koju će ideologiju kolega Obradović da zastupa kad ustane neko jutro, zato sam pustio da ispriča ovo još jednom, da znam, da još jednu recku stavimo u ideologije kojima raspolažemo.
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Obradović.

Kolega Obradoviću, hajde malo prilagodite vaš rečnik.

Kolega Obradoviću, ja zaista vama ne mogu da pomognem.
Vi tražite da Narodna skupština bude ta koja će da utvrđuje nečiju istorijsku odgovornost, i to kada raspravljamo o zakonu o pojedinostima koji se odnosi na vojno obrazovanje i školovanje, da mi kao Skupština utvrđujemo istorijske okolnosti, da mi donosimo presude da li je neko streljao ili nije.
Znate li vi sa čime se bavite u ovom trenutku? Shvatate li koliko je to ozbiljno?
Znači, izvinite, ja moram još jednom da vam kažem da se uzdržavate od toga. Bila je i oslobodilačka borba i građanski rat. Svako otkopavanje istorije vezano za građanski rat budi određena osećanja kod članova porodice, kod svih. Zato vas molim da o tome vodite računa. Organizujte tribine, organizujte naučne skupove, pričajte o tome, ali nemojte Skupštinu da zloupotrebljavate za to, osim ako to baš nije tema dnevnog reda, a nije.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
Po Poslovniku, da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Marijan Rističević, izvolite.

Da li ima još po Poslovniku?
Reč ima ministar Vulin.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Kolega, ni u jednom trenutku nisam čuo da je vas ministar nazvao da ste fašista. Nazivao je ljotićeve fašistima, a ko zastupa njihovu ideju neka se sam pronađe u tome, nek se prepozna.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, kolega Martinoviću. Zahvaljujem vam se i na pomoći.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 112.
Sa radom nastavljamo u 16 časova i 15 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom, u raspravi u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč?
Kolega Milojičiću, želite reč? (Da)
Izvolite.

Kolega Milojičiću, pričamo o sasvim nekim drugim zakonima u pojedinostima. Rasprava u pojedinostima ne može da bude objedinjena.

Samo ukoliko pričate o amandmanu koji je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš, a ne šta vi hoćete.

Ne možete sa mnom da polemišete kolega.
(Radoslav Milojičić: Ko mi kaže da ne mogu? Pričate ovde o Draži i Titu sat o po vremena, a kada se priča o vojsci i BIA-i, što je na dnevnom redu, onda o tome ne možemo. Uzmite malo stenogram, pa pogledajte šta je pričala predsednica parlamenta i ostali poslanici.)
Po kom osnovu kolega Komlenski?
(Đorđe Komlenski: Replika.)
Čekajte prvo, ako je replika, prvo ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kolega Komlenski, pravo na repliku.

Reč ima ministar, gospodin Vulin. Izvolite.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Po kom osnovu se javljate, kolega Milojičiću.