Poštovani narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, članovi 225, 226. i 104, na kraju ću uputiti pitanje nadležnim organima.
Mislila sam da je moralni i politički pad Tomislava Nikolića došao do kraja, ali on nam svakodnevno, ubedljivo demonstrira da može da padne još niže.
Gospodin Tomislav Nikolić je sam potvrdio da više ne vlada sobom, kada je priznao da se ponaša onako kako njegov organizam zahteva, odnosno kako zahtevaju njegovi nagoni. Videli smo da je do sada njegov organizam od njega svašta zahtevao.
Njegov organizam je od njega zahtevao da po svaku cenu uništi prijatelja i kuma Vojislava Šešelja. Njegov organizam je od njega zahtevao da po svaku cenu uništi stranku u kojoj je proveo 18 godina. Njegov organizam je od njega zahtevao da bestidno laže, da krade stranačku dokumentaciju. Njegov organizam je od njega zahtevao da pogazi zakletvu koju je dao u crkvi. Njegov organizam je od njega zahtevao da čupa poslanike za kosu. Njegov organizam je od njega zahtevao i da juče da skandaloznu izjavu, da izgovori neverovatne laži, a to je - da je zahtev SRS da odustane od rasprave po amandmanima bio da dobije dva miliona evra.
Sve ostalo što je on naveo, a što se dakle odnosi na mandate SRS i na mesto predsednika Administrativnog odbora, to su legitimni zahtevi SRS koji su od početka poznati javnosti. Međutim, mi iz pouzdanih izvora saznajemo da njegov prijatelj, dakle Nikolićev prijatelj gospodin američki ambasador Manter, vrši pritisak na DS da se SRS ne vrate mandati koji joj pripadaju.
Gospodin Nikolić koji, po sopstvenom priznanju, više ne vlada sobom, trebalo bi da zna da je ono što ljude razlikuje od životinja upravo to da ljudima ne upravljaju sirovi nagoni.
Gospodin Nikolić je svojom izjavom priznao da se on ne rukovodi moralnim principima, nego nagonima i može da bude potpuno razumljivo da čovek, koji je sa neverovatnom lakoćom zgazio ono što je 18 godina govorio i mislio, još lakše može da gazi po drugima.
Međutim, SRS neće preći preko skandalozne izjave Tomislava Nikolića i zahteva da se hitno izjasne Boris Tadić, premijer Cvetković i ministar Dačić o ovoj izmišljotini Nikolića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj haos sa kašnjenjem svih zakona, pa tako i budžeta, posledica je unutrašnjih sukoba u Vladi oko podele plena, a sve preko grbače naroda. Sada će, naravno, po dobro oprobanom starom receptu, kako bi opravdali sebe, svoju alavost, grabež i nesposobnost, da upere prstom u opoziciju kao u glavne krivce.
Amandman koji je podneo kolega Ognjen Mihajlović predlaže da se povećaju sredstva Ministarstvu poljoprivrede. Vlada je odbila i ovaj amandman SRS, kojim se predlaže usmeravanje sredstava na oblasti od strateškog značaja za državu i građane.
Ovim budžetom je bukvalno izvršen udar na poljoprivredu. Katastrofalna ekonomska i socijalna politika aktuelnog režima dovela je zemlju do ekonomskog kraha, a građane do potpune obespravljenosti i siromaštva. Ovaj budžet je samo još jedan korak u tom pravcu.
Najavljivali ste da će ova vlada biti socijalno odgovorna. Najavili ste ovaj budžet kao budžet štednje koji će omogućiti socijalnu sigurnost građana i zaštitu za najsiromašnije. Obmanuli ste građane. Ovaj budžet ne omogućava socijalnu sigurnost građana i zaštitu siromašnih slojeva. On štiti interese uvozničkog lobija, odnosno tajkuna. Vladajuća koalicija se sada grčevito drži globalne ekonomske krize, kao alibija za sve katastrofalne poteze koje je napravila.
Projektovani budžetski deficit je oko 50 milijardi dinara. Vlada je donela odluku da od 1. januara počne jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, koji predviđa postepeno ukidanje carina. Država se na ovaj način odriče dobiti od oko 300 miliona evra samo po osnovu carina, a prema rečima ministra Đelića.
S druge strane, jednostrana primena ovog sporazuma je pogubna za srpsku privredu u celini. Domaća proizvodnja, a pogotovo poljoprivreda, biće uništene zbog toga što domaći proizvođači nisu spremni da se takmiče sa konkurentnom robom iz EU.
Takođe i proizvođači stočne hrane upozoravaju da će biti u nezavidnom položaju zbog nelojalne konkurencije. Stočna hrana, kao i mnogi drugi poljoprivredni proizvodi, biće oslobođena od plaćanja carina, a jedan broj sirovina, koji učestvuje u domaćoj proizvodnji stočne hrane, i dalje će biti pod carinskim režimom.
Uvozne komponente, bez kojih naši proizvođači ne mogu da proizvode, biće carinjene u narednih dve do šest godina, a istovremeno gotovi proizvodi iz EU će u startu biti oslobođeni carina. Zbog tog neizjednačenog položaja proizvođača u Srbiji i EU, domaći proizvodi će biti od 8 do 10% skuplji u odnosu na cenu u EU.
Još jedan udarac zadat je poljoprivredi, osim ovoga koji se odnosi na jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, a to je da su sredstva namenjena za poljoprivredu ovim predlogom budžeta smanjena za 26% u odnosu na 2008. godinu.
Stručnjaci procenjuju da je na ovaj način poljoprivredi nanet najteži udarac u poslednjih 50 godina. I ove smanjene subvencije za poljoprivredu, prema katastrofalnoj odluci Vlade, dobijaće samo domaćinstva koja uplaćuju penzijsko i socijalno osiguranje po osnovu prihoda od poljoprivrede.
Da ne pominjem da Vlada nije isplatila subvencije ni za tekuću godinu. Poljoprivredni proizvođači su očajni, ne žele više uopšte da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Sve upućuje na zaključak da vi tendenciozno uništavate poljoprivredu, a upravo je to naša šansa. Vi očigledno sprovodite ono što je cilj zapada, da se naša zemlja oslabi u svakom pogledu, pa i u sposobnosti da prehrani sopstveno stanovništvo.
Kada je u pitanju jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, aktuelni režim vrlo perfidno plasira tezu kako smanjenje carina znači niže maloprodajne cene. Pre svega, smanjenje carina nije nikakva garancija da će maloprodajne cene biti niže. Nema garancija da novac koji ne uzima država neće uzeti uvoznik ili trgovac. Vidimo da ovo opet pogoduje uvozničkom lobiju.
Kada je u pitanju obmanjivanje građana sa pojeftinjenjem robe evo jednog primera, predstavnici vladajuće koalicije kažu da će pojeftiniti automobili. Tačno. Imaće direktnu korist oni koji planiraju da kupe automobile o kojima 99% građana može samo da sanja. Na primer "audi 8", koji sada košta 77 hiljada evra, oni koji planiraju da kupe ovaj auto uštedeće oko 7 hiljada evra i platiće ga samo 70 hiljada evra.
Oni koji planiraju da kupe auto, čija je vrednost sada o ko 12 hiljada evra, oni će uštedeti oko hiljadu evra. Koliko građana uopšte ima mogućnost da kupi auto čija je vrednost 12 hiljada evra? Međutim, kod jeftinijih automobila, ova cifra koja se odnosi na uštedu, postaje simbolična.
Stručnjaci kažu da će pojeftinjenje za namirnice i industrijsku robu biti zanemarljivo, ako uopšte i bude bilo ikakvog pojeftinjenja, ako taj deo kojeg se država odrekla ne završi u džepovima uvoznika ili trgovaca.
I kada su u pitanju osnovne namirnice neće biti olakšica za potrošače zbog smanjenja carina. Uvozna hrana iz EU neće biti jeftinija. Kada su u pitanju šećer i suncokretovo ulje, nema snižavanja ukupne carinske zaštite i ovi proizvodi neće pojeftiniti.
Vlada je odlučila da već pomenuti manji državni prihod od carina nadoknadi većim akcizama na kafu, pivo, cigarete i gorivo, što znači da će ovi proizvodi biti skuplji u 2009. godini, kao i poskupljenjem obavezne registracije automobila. Ovo je udar na kućni budžet građana.
Ovim budžetom je predviđeno da nadoknadu manjeg državnog prihoda, dakle, ostvarite, opterećujući upravo ugrožene građane. Ovaj budžet je udar na radnike, penzionere i nezaposlene. Međutim, s druge strane, u budžetu za 2009. godinu za kabinete premijera i četvoricu potpredsednika predviđeno je čak 1,7 miliona evra više nego ove godine, jer se podrazumeva da vama plate treba da rastu, da vi treba što više da putujete, a kada su građani u pitanju, ko preživi - preživeo je.
To je, u najmanju ruku, bezobrazno, da dok građanima poručujete da stežu kaiš, sebi povećavate plate. Vlada Srbije dobija 25,7 odsto sredstava više u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu.
Dalje, neverovano je da iovako suviše glomaznu državnu administraciju planirate da povećate.
Uprkos tome što tvrdite da se grčevito držite evropskog puta, potpuno ignorišete zaključke godišnjeg izveštaja Evropske komisije, u kojem se naglašava da je neophodno da se smanji glomazna administracija, koja suviše troši. Vi ne samo da niste pokušali da je smanjite ili bar da je zadržite na sadašnjem nivou, već je povećavate. Predviđeno je čak 16 državnih sekretara više u odnosu na ovu godinu, kao i 1.646 novih izvršilaca.
Ovim predlogom budžeta izvršen je bukvalno udar na obične građane i na radnike. Onaj koji puni budžet, radnik, potpuno je ponižen, obespravljen, bukvalno zgažen.
Prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, koji je Vlada Srbije potpisala sa predstavnicima dva sindikata i Unijom poslodavaca u novembru 2008. godine, a koji je trebalo da se primenjuje od 1. januara 2009. godine, predviđa isplatu toplog obroka i regresa. Vi sada samo kažete: nema novca za radnike. Zato vidimo da ima za kabinete, za državne sekretare, za nepotrebno povećanje broja službenika u državnoj upravi itd.
Imamo čitav niz obećanja i obmana Vlade. Setimo se samo da je građanima predstavljeno da je Vlada u ovom sastavu formirana jer je postignuta saglasnost da će to biti socijalno odgovorna Vlada, a ključni cilj je bio porast prosečne penzije do nivoa od 70% prosečne plate. Šta je ostalo od ovog obećanja? Apsolutno ništa.
Zatim, obećanje o dodeli besplatnih akcija u vrednosti od 1.000 evra. Zatim, ugovor sa Fijatom, najavljivan kao neverovatan uspeh, kao posao veka, iskorišćen je samo za obmanjivanje građana u predizbornoj kampanji. Sada vidimo da je u pitanju potpuni fijasko, predviđena su ulaganja Vlade, ali je potpuno neizvesno da li će Fijat uopšte doći i koliko radnika u Kragujevcu će završiti bez posla.
Danas, nažalost, realnost čine svakodnevna drastična poskupljenja, otpuštanja radnika, sve veći broj siromašnih. Radnik je obespravljen i ponižen. U poslednjih mesec dana nezakonito je otpušten veliki broj zaposlenih, a na sve to ministar Ljajić konstatuje samo da ima nezakonitih otpuštanja. Šta Vlada čini? Apsolutno ništa. Nije pojačana kontrola inspekcijskih službi, niti su pokrenuti prekršajni postupci protiv poslodavaca za kršenje odredbi Zakona o radu.
Šta će biti 31. decembra? To je krajnji rok u kojem moraju preduzeća da se privatizuju. Ako se ne privatizuju, još 45.000 radnika ide na tržište rada. Do sada ima milion nezaposlenih. Za sledeću godinu se najavljuje otpuštanje oko 10.000 zaposlenih u prosveti. To, nažalost, nisu jedina otpuštanja koja se očekuju i koja se najavljuju. Podsetiću vas da ste obećavali 200.000 novih radnih mesta i da će biti stvorena takva klima da neće biti otpuštanja.
Vraćamo se na deficit od oko 50 milijardi dinara i pitanje je na koji način će ovaj deficit da se finansira. Predviđeno je veoma loše rešenje, a to je uzimanje kredita od međunarodnih institucija. Ukupno spoljno zaduženje Srbije na kraju septembra iznosilo je 20,5 milijardi evra. To su podaci NBS. Taj trend rasta spoljnog zaduženja se nastavio i nastaviće se. Rast spoljnog zaduženja će dolaziti od kredita koje će Srbija povlačiti od međunarodnih finansijskih institucija, kao i od MMF.
Vi pravite dogovor sa MMF, a svi koji mogu beže od ove institucije, jer je to sistem za eksploatisanje nerazvijenih zemalja. Nedavno je američki ekonomista i nobelovac Džozef Štiglic, koji je bio veliki zagovornik MMF-a, ovako prokomentarisao aranžman koji je aktuelna vlada napravila sa ovom institucijom.
"Dogovor Srbije sa MMF nije doprineo stabilizaciji celokupne ekonomije i Srbija nije imala nikakve koristi". Štiglic je objasnio da manje razvijene zemlje imaju pristup fondovima, ali po ograničenim uslovima, sa kamatnim stopama koje su visoke i još više otežavaju domaćoj privredi. Štiglic je ocenio da će prezadužene zemlje, kao što je Srbija, biti više pogođene finansijskom krizom, jer moraju da uzimaju novac po višim kamatama.
Na kraju, možemo da zaključimo da katastrofalna ekonomska i socijalna politika aktuelnog režima vodi ka još većem siromašenju građana, ka masovnim otpuštanjima, ka povećanju socijalno ugroženih i nezaposlenih. Politika ove zemlje je usmerena na obezbeđivanje pogodnosti i povoljne klime isključivo za tajkune, a odraz te politike predstavlja i ovaj budžet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik, član 104. i ujedno postavljam pitanje po članovima 225. i 226.
Zaista je skandalozno u kojoj se meri u politički život u Srbiji mešaju inostrani ambasadori. Mnogobrojni su očigledni primeri koji ukazuju na poraznu činjenicu da ovom zemljom zapravo upravljaju američki i britanski ambasador. Poslednji takav primer predstavlja izjava gaulajtera Vordsvorta, jer to što je on izjavio predstavlja diplomatski skandal.
Vordsvort ne krije da upravlja političkim životom u Srbiji. On daje skandaloznu izjavu, u kojoj vređa SRS i DSS, izjavljujući da su to ''stanke koje nanose štetu evropskim integracijama''.
Kojim evropskim integracijama? Onim za koje je nemački ambasador Cobel najavio da postoji mogućnost da se realizuju u 2025. ili eventualno 2030. godini, ukoliko tada uopšte bude EU? Onim evropskim integracijama za koje se kao uslov postavlja da se Srbija odrekne 15% svoje teritorije?
Aktuelni režim je do sada ispunio sve zahteve EU, a šta smo dobili? Dobili smo samo ekonomski sunovrat. Dobili smo siromašne, obespravljene i ponižene građane. Dakle, šta još u ime tih neizvesnih evrointegracija treba ovaj narod da izdrži, ukoliko uspe da preživi ovaj eksperiment? Ključno pitanje je – šta će nama uopšte Vlada kada ovom zemljom upravljaju britanski i američki ambasador i tajkuni?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodo ministri, državni i nacionalni interesi Srbije su ugroženi u samom temelju. Aktuelni režim, na čelu sa Borisom Tadićem, započeo je proces priznavanja protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova i to treba jasno i otvoreno reći građanima Srbije.
Vlast je promenila državnu politiku prema KiM pod pritiscima Brisela i Vašingtona i spremna je da se odrekne južne srpske pokrajine u ime neizvesnog ulaska Srbije u EU.
Vlast i dalje obmanjuje građane da su pitanje ulaska u EU i pitanje KiM dva odvojena pitanja, uprkos jasnim uslovljavanjima i porukama koje stižu sa zapada. EU nema nameru i ne želi da razgovara sa Srbijom kao sa ravnopravnim partnerom. Naprotiv, sasvim su očigledne namere i spremnost EU da u potpunosti uruši teritorijalni integritet Srbije.
Režim, na čelu sa Borisom Tadićem, mesecima je vodio tajne pregovore o prihvatanju i razmeštanju nelegalne misije Euleks. To je ključni razlog što je svih ovih meseci vladajuća većina odbijala da na dnevni red stavi raspravu o rezoluciji o KiM, kojom bi se jasno definisao odnos prema nezavisnosti Kosova i prema Euleksu.
Podsetiću vas samo na izjavu gospođe Nade Kolundžije, datu u vreme kada je prvi put Vladin predlog rezolucije o Kosovu stavljen na dnevni red, a ta izjava glasi: suština naše rezolucije o Kosovu je da ne ugrožava naše evrointegracije.
Dakle, ako je neko pomislio da je cilj te rezolucije o KiM trebalo da bude pokazivanje jasnog stava države u odbrani teritorijalnog integriteta, strašno se prevario. Na osnovu ovoga vidimo da je cilj te njihove rezolucije o Kosovu bio upravo ono što i jeste njihova celokupna politika, a to je da pokaže idolatrijski odnos Srbije prema EU.
Mandat Euleksa je precizan, to je sprovođenje Ahtisarijevog plana, koji predviđa nezavisnost Kosova, sprovođenje Ustava i zakona te takozvane države Kosovo.
Misija Euleks je neprihvatljiva i njeno priznanje mora da odbaci svako čiji je cilj zaštita teritorijalnog integriteta Srbije. Svako drugo obrazloženje ili objašnjenje, a naslušali smo ih se poslednjih meseci, o nekakvim srpskim uslovima pod kojima je ova misija prihvatljiva, ima za cilj jedino obmanjivanje građana. Potpuna besmislica je tvrdnja predstavnika vladajuće većine da Euleks ne primenjuje Ahtisarijev plan, kao i današnji pokušaj ministra Jeremića da nas u to ubedi.
Doris Pak, šef delegacije evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, ističe da je Euleks izvršno telo koje treba da pomogne da se ostvare uslovi iz Ahtisarijevog plana. Dalje kaže, taj sadržaj Ahtisarijevog plana je i u kosovskom Ustavu.
Koliko je tvrdnja aktuelnog režima da Euleks ne sprovodi Ahtisarijev plan besmislena pokazuje i odgovor američkog analitičara Danijela Servera. Na pitanje novinara - ako Euleks počne da radi pod novim sporazumom koji obuhvata srpske uslove, da li bi to značilo da u stvari Euleks postaje nova misija a ne misija koju je projektovao Marti Ahtisari, Danijel Server je dao vrlo plastično objašnjenje. On kaže - ako rep nekog konja nazovete nogom, koliko nogu ima taj konj. Euleks je Euleks, zaključuje Server.
Vlada pokušava da prikrije pravi zadatak i mandat Euleksa floskulom o navodnoj statusnoj neutralnosti Euleksa. Legalizacijom Euleksa ukida se misija UN Unmik. Misija UN je jedina misija predviđena Rezolucijom 1244 i to je jedina misija koja poštuje teritorijalni integritet Srbije.
Dakle, režim se zalaže za ukidanje misije UN koja poštuje teritorijalni integritet Srbije i za prihvatanje misije Euleks koja ne poštuje teritorijalni integritet Srbije i koja ima zadatak da obezbedi sprovođenje nezavisnosti Kosova.
Vladajuća struktura se takođe pohvalila navodnim diplomatskim uspehom da je uspela da izdejstvuje odluku Saveta bezbednosti UN o prisustvu misije Euleks na Kosovu.
Podsetiću vas da je upravo to bio predlog generalnog sekretara UN Ban Ki Muna na sednici Saveta bezbednosti koja je održana još 21. juna ove godine. Taj predlog nisu prihvatili Rusija, Kina, Indonezija i Vijetnam. To je Ki Munov plan koji podrazumeva takozvano redefinisanje misije Unmika, koja suštinski znači postepeno ukidanje ove misije UN i preuzimanje nadležnosti od strane kosovskih institucija i Euleksa. EU je ovaj plan, koji ni Savet bezbednosti UN nije odobrio na toj sednici održanoj 21. juna, oduševljeno prihvatila. Upravo ovaj Ban Ki Munov plan podrazumeva podsticanje dijaloga između Prištine i Beograda o praktičnim pitanjima. Dakle, podrazumeva onih šest tačaka o kojima toliko slušamo u poslednje vreme.
Kroz ovu saradnju o takozvanim praktičnim stvarima zapravo se provlači faktičko priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti. Podsetiću vas i da je ono što je na toj sednici 21. juna Boris Tadić govorio o tom Ban Ki Munovom planu i o njegovim predlozima dijametralno suprotno od onoga što Tadić govori danas. Na toj sednici je rekao: Misija UN nije završena. Drugim rečima, ona nije ispunila svoj mandat i u takvim okolnostima UN niti mogu niti smeju da odu sa Kosova.
Tadić je polemisao i sa Banovom tezom da je kosovski Ustav tako koncipiran da nastoji da Unmiku, kao privremenoj civilnoj upravi, oduzme efektivna ovlašćenja. Tadić je istakao: Takvo uzurpiranje mandata Unmika izaziva zabrinutost, takođe zabrinjava i činjenica da i izveštaj daje utisak prećutnog kršenja Rezolucije 1244.
Kada su u pitanju tvrdnje predstavnika vlasti da je Ahtisarijev plan sahranjen dogovorom o šest tačaka koji su postigli ministar Jeremić i Boris Tadić, dovoljno je da citiram izjavu Aleksandra Ivanka, portparola Unmika, od 3. decembra ove godine pa da svima bude jasno da i ovo predstavlja obmanjivanje građana. ''Euleks će početi sa brzim raspoređivanjem i Unmik će se brzo povući. Videćete sve manje Unmik policajaca i onda kada se Euleks rasporedi u potpunosti Unmik policajaca više neće ni biti.''
Ne znam da li ste bili u prilici da vidite deo intervjua koji je juče dao šef Unmika Zanijer, a koji je objavljen danas. Veoma jasno je rekao da neće biti nametanja šest tačaka. Odluke koje će se donositi biće striktno u koordinaciji sa vladom u Prištini.
Dakle, sve ono što aktuelna vlast predstavlja kao strategiju za odbranu KiM zapravo je strategija za posredno priznanje nezavisnosti Kosova. Ulazak Srbije u EU biće neprekidno uslovljavan, od Haga preko statusa Kosova, zatim se otvara i pitanje koje je najavio nemački ambasador Cobel za status Vojvodine, onda verovatno Raške oblasti, Vranjske kotline, oblast koju oni nazivaju Preševska dolina.
Dok se Srbija potpuno teritorijalno ne rastoči i ne svede na Beogradski pašaluk neće biti poželjna za EU. Da li će i tada EU postojati, to je sasvim drugo pitanje. Visoki predstavnik EU Havijer Solana posredno je priznao da će pitanje priznanja KiM biti postavljeno kao uslov Srbiji za ulazak u EU.
Početkom jula, nemački ministar za Evropu, Ginter Gloser je izjavio - Srbija će morati da prizna nezavisnost KiM da bi ušla u EU. Srbija treba da podrži proces za koji se zalaže EU na Kosovu, kako bi EU podržala proevropske procese u Srbiji.
Slične pretnje stigle su i iz stranke kancelarke Angele Merkel. To je precizno i jasno poručeno Srbiji i u poslednjem godišnjem izveštaju evropske komisije.
''Srbija treba da zauzme konstruktivan pristup prema učešću Kosova u regionalnim inicijativama i u međunarodnim forumima.'' Ovim je izvršen dodatni pritisak na Beograd da prizna nezavisnost Kosova.
Veliki problem kada je u pitanju ulazak u EU jeste činjenica da je medijski blokirana bilo kakva javna rasprava i sučeljavanje argumenata o ovom pitanju. Građani nemaju pravu sliku šta znači ulazak u EU, nisu im dostupne činjenice. Bukvalno smo bombardovani propagandom o evroblagostanju.
Mi nismo analizirali ni činjenicu koja je uzdrmala EU, činjenicu da su Irci odbili Lisabonski sporazum. Zašto su ga odbili? Šta to Ircima smeta u tom evroblagostanju? Veliki porast radne snage iz istočno evropskih zemalja doveo je do pada zarada i pada standarda. Za običnog čoveka povećanje jedinstvenog tržišta znači pad zarada. Jedinstveno tržište pogoduje krupnom kapitalu i multinacionalnim korporacijama. To je ono što su Irci shvatili, a to je činjenica koju vlast želi da sakrije od građana.
Dug je spisak obećanja koje je aktuelni režim na čelu sa Borisom Tadićem davao, a apsolutno ništa nije ispunjeno. Ova vladajuća koalicija je zemlju teritorijalno urušila i dovela je do ekonomskog kraha. Što je najgore, nema apsolutno nikakve odgovornosti za sve pogrešne poteze, za obmanjivanje građana, za politiku ličnih interesa koja se sprovodi preko grbače naroda.
Dovedeni smo dotle da se više ni ne postavlja pitanje kako omogućiti građanima nešto pristojniji život, život dostojan čoveka, nego kako obezbediti puko preživljavanje, kako da narod preživi ovaj potpuni ekonomski krah do koga je dovela aktuelna vlast, a sve u ime nekog budućeg neizvesnog evroblagostanja. Stvorili ste armiju nezaposlenih, siromašnih, ojađenih, poniženih, kojima ste na tu muku nametnuli i osećaj krivice da su sami krivi za sve što ih je snašlo. To su tzv. gubitnici tranzicije, kao da je to nešto što je bilo neizbežno i što je moralo da ih zadesi. Opet nigde vaše odgovornosti.
Aktuelni režim je do sada ispunio sve zahteve koji su stigli sa zapada, a nema ni pomaka kada je u pitanju poboljšanje standarda građana. Naprotiv, samo sunovrat.
Na kraju, navešću deo jednog članka Branka Raduna - Stara srpska politička misao, koji pogađa samu suštinu stvari. U ovom članku on citira sadržaj nacističkog plakata iz vremena okupacije tokom Drugog svetskog rata, a izvor mu je knjiga dr Koste Nikolića "Nemački ratni plakat u Srbiji u periodu 1941-1945. godine".
Zapanjujuća je podudarnost istorijske situacije i propagande koja se koristi. Radun navodi šta piše na jednom plakatu - Srbija mora postati član evropske porodice naroda. Srbija nije izolovano ostrvo. Srbija je sastavni deo Evrope.
Zatim sledi da bez evropske zajednice nikome, pa ni nekome u Srbiji nema života. Citiram - Srbine, ti s pravom želiš lepšu budućnost, a ona se nalazi u Evropi. Srpski narod postaće član velike evropske zajednice naroda. Srbija više neće biti moneta za potkusurivanje, otpočeće nov, bolji život. Rad će biti vrednovan i poštovana privatna svojina. Nestaće straha od novih ratova i ljudi će se posvetiti podizanju blagostanja.
Zbog neverovatne podudarnosti naglašavam još jednom, nisu ovo poruke koje građanima upućuju Boris Tadić, ministar Jeremić, Mlađan Dinkić i drugi, dakle, ovo je sadržaj nacističkog plakata iz vremena okupacije tokom Drugog svetskog rata.
U pomenutom članku Radun savršeno precizno i tačno identifikuje i definiše šta je cilj ovakve propagande bio za vreme Drugog svetskog rata, šta je danas, a cilj je isti. To je duhovno i mentalno slamanje volje, slamanje svakog otpora nametnutim nepravednim rešenjima, to je kampanja nametanja sramotnog defetizma koji se nastoji postići, fatalističko prihvatanje svega što planiraju da urade na ovim prostorima kao istorijske neminovnosti, a što se nažalost neće završiti na Kosovu.
Radun ističe - kao i danas, i onda se govorilo kako će u novoj Evropi biti investicija i poslova za naš narod i kako će Srbija prosperirati ako prihvati trenutno stanje kao neminovnost, samo treba da zaboravi delove svoje teritorije i delove svoga naroda van sužene Srbije. Takvo kapitulantstvo se predstavlja kao realistična politika. Kao i onda, i danas se tvrdi da je bilo kakav otpor uzaludan i da Evropa nema alternativu.
Dakle, postavlja se pitanje na kraju - dokle nas je dovela vaša mantra o EU koju neprestano ponavljate? Ako već niste omogućili argumentovanu raspravu na ovu temu, evo jednog pitanja koje se nameće - zašto je taj evropski raj doveo do toga da buknu nemiri u Grčkoj i Francuskoj? Otkud u evroblagostanju kulminacija nezadovoljstva mladih sistemom obrazovanja, ukupnom ekonomskom situacijom, strahom od neizvesne budućnosti?
To su problemi na koje model, koji namećete kao model koji nema alternativu, nije dao adekvatan odgovor. To su nezaposlenost, niske zarade, neodgovarajuća socijalna zaštita.
Dakle, ovakav odnos prema građanima, prema radnicima, ne može da se toleriše. Ovakav odnos prema nacionalnim interesima, ne može da se toleriše. Ova vlada mora da snosi odgovornost i, preciznije, ova vlada mora da padne, jer je u potpunosti ekonomski i teritorijalno urušila ovu zemlju. Hvala.

Članovi 225. i 226. Poslovnika. Dame i gospodo narodni poslanici, državni, nacionalni interesi Srbije su ugroženi u samom temelju, a ponašanje aktuelne vlasti je skandalozno. Poslanici Narodne skupštine i javnost moraju pod hitno da budu obavešteni i upoznati sa kompletnim izveštajem generalnog sekretara Ban Ki Muna, koji nije dostupan javnosti u celini.
Dakle, moraju da budu upoznati sa izveštajem o kojem su ministar Jeremić, Boris Tadić i predstavnici aktuelne vlasti pregovarali i prihvatili ga, a da nisu imali mandat Narodne skupštine za ove pregovore koje su vodili. Nedopustivo je da se od poslanika i od javnosti kriju činjenice! Nije bilo prenosa čitave sednice Saveta bezbednosti UN, tendenciozno su prenošeni delovi sa ove sednice koji bi trebalo da posluže za obmanjivanje građana o, navodno, postignutom diplomatskom uspehu!
Neverovatno je da se izveštaj Ban Ki Muna još uvek nije pojavio ni na zvaničnom sajtu Saveta bezbednosti UN. Šta to treba sakriti od javnosti?! Ono što je trebalo sakriti od javnosti jeste to da je aktuelni režim, na čelu sa Borisom Tadićem, pod pritiscima Vašingtona i Brisela, prihvatio razmeštanje nelegalne misije Euleks čiji je mandat precizan, a to je sprovođenje Ahtisarijevog plana i time započeo proces priznavanja protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova.
Pošto se izveštaj Ban Ki Muna, kao i tok sednice Saveta bezbednosti UN, kriju od javnosti, zaključke možemo da donosimo samo na osnovu onih izjava koje su dostupne javnosti. Te izjave sasvim jasno potkrepljuju tvrdnju koju sam iznela, da je aktuelni režim započeo proces priznavanja nezavisnosti Kosova.
U saopštenju Stejt departmenta kaže se – ''SAD pozdravljaju plan generalnog sekretara UN i značajan napredak koji je ostvaren na Kosovu od proglašenja nezavisnosti u februaru i snažno podržavaju Euleks.'' U saopštenju se ističe: "Značaj punog poštovanja nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova. U tom kontekstu posebno primamo k znanju opredeljenje generalnog sekretara UN da se mere predviđene u periodu tranzicije sa UNMIK-a na Euleks primenjuju u neprekidnoj koordinaciji, uz konsultacije sa kosovskim vlastima. SAD su podržale odluku generalnog sekretara UN da se uloga UN prilagodi ovoj novoj pozitivnoj stvarnosti smanjenjem broja UNMIK-a i prenošenjem nadležnosti na Euleks''.
Dakle, vidimo da generalni sekretar priznaje kosovske vlasti, da je sa kosovskim vlastima dogovorio kako će teći period tranzicije sa UNMIK-a na Euleks i da su SAD zadovoljne, jer će se ostvariti puno poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova i da je sve to potvrđeno u izveštaju Ban Ki Muna, koji se krije od javnosti.
Iz izjave portparola Euleksa, Viktora Rojtera, saznajemo da će misija Euleks na Kosovu izveštaj o radu podnositi Briselu, a ne Evropskoj uniji. Šef Euleksa, Iv de Kermabon, kaže – moj lanac komandi je Evropska unija.
Dakle, zahtevamo da poslanici hitno dobiju kompletan izveštaj generalnog sekretara UN i to pre sednice na kojoj ćemo raspravljati o poverenju Vladi, da ministar Jeremić i Boris Tadić prestanu da ignorišu Parlament i da narodnim poslanicima podnesu izveštaj o tajnim pregovorima koje su vodili o onome što su prihvatili, a da za to nisu imali mandat Skupštine.
Takođe, zahtevamo hitan izveštaj nadležnih organa, kakve su mere preduzete i kakav je plan da se zaštite Srbi kada su u pitanju najave terorističke grupe, koja se naziva ''Armija republike Kosovo'', koja najavljuje da će napadati Srbe i da će ''odsečene srpske glave'' slati srpskim političarima. Hvala. (Aplauz.)

To su čl. 225. i 226. Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za nadležne organe proizlazi iz činjenice da postaje sve očiglednije da je Tužilaštvo za ratne zločine, na čelu sa tužiocem Vladimirom Vukčevićem i portparolom Brunom Vekarićem, američki politički eksponent a ne pravosudni, i produžena ruka Haškog tribunala u Srbiji. Iz ove pozicije Tužilaštvo crpi ogromnu moć koja mu omogućava da bude van svih organa kontrole naše države.
Konkretan slučaj koji želim da navedem iznesen je u intervjuu svedoka odbrane u postupku koji se protiv Vojislava Šešelja vodi pred Haškim tribunalom, Aleksandra Stefanovića, u "Glasu javnosti" od 26. novembra, i detaljnije objašnjen prilikom njegovog svedočenja pred Tribunalom.
Stefanović je izneo sledeće činjenice – da je portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić od njega tražio da, preko onih koje poznaje u SRS, prenese ponudu Vojislavu Šešelju u Hagu da mu se sudi pred našim pravosudnim organima u Beogradu, da ga osude na 10 godina, da se uzme u obzir to što je odležao do sada, i da ga odmah posle suđenja, puste na uslovnu slobodu. Stefanović je to preneo Draganu Todoroviću, koji mu je posle 10-ak dana poručio da je Vojislav Šešelj sa gnušanjem odbio tu ponudu.
Koji to zakonski propis omogućava portparolu Brunu Vekariću da daje ovakve ponude i da trguje na ovakav način?
Ako neko pokuša da ovu skandaloznu trgovinu podvede pod pregovaranje o krivici, podsećam vas da taj institut još nije ustanovljen kod nas.
Ovo je očigledna politička trgovina, a od prava tu nema ničega. Ovo je još jedna u nizu potvrda da su optužnicu protiv Vojislava Šešelja pisali njegovi politički protivnici u Beogradu, jer je Vojislav Šešelj za njih predstavljao nepremostivu smetnju na političkoj sceni, što i danas predstavlja. Ta optužnica je tada bila dogovorena na relaciji Đinđić – Karla del Ponte.
Ova Vekarićeva ponuda je još jedan dokaz da Tužilaštvo ne zna kako da izađe iz krajnje nezgodne situacije, jer ničim nije potkrepilo optužnicu i ova ponuda je bila u kontekstu traženja izlaza.
Kada je ponuda odbijena, Tužilaštvu je samo ostalo da natera Vojislava Šešelja da ponovo štrajkuje glađu, tako što će mu, kršeći njegovo neprikosnoveno pravo, nametnuti branioca. Ishod štrajka glađu bio bi tragičan, a to je upravo ono što danas priželjkuju njegovi politički protivnici. Zato se Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić toliko trude da pomognu tužilaštvu i tribunalu i da iznošenjem najbrutalnijih laži daju osnov da se Šešelju ukine svaka vrsta komunikacija, sve posete, i porodice i saradnika, i da mu se nametne branilac. Zahvaljujući njima Šešelju je ukinuta poverljiva komunikacija sa timom koji pomaže njegovu odbranu.
Vučić i Nikolić se otvoreno nude, završavam, ne samo iz Beograda da budu svedoci Tužilaštva, jer to već jesu, nego i da odu i da svedoče pred Tribunalom. Naručuju komentare od svojih prijatelja novinara u kojima sugerišu Tužilaštvu da bi rado svedočili protiv Šešelja. Uništiti Šešelja po svaku cenu i na svaki način, to je cilj ovih morbidnih izmišljotina koje slušamo u poslednje vreme, čiji je kreator Aleksandar Vučić, koji je uvek pokazivao posebnu sklonost ka morbidnim stvarima. Hvala.

Dakle, gospodine Nikoliću, navela sam da se vi na sve moguće načine trudite da pomognete tužilaštvu i Tribunalu iznošenjem najbrutalnijih laži i time dajete osnova da se ukine svaka vrsta komunikacije, sve posete porodice i saradnika, da mu se nametne branilac. Te morbidne izmišljotine, čiji je kreator Aleksandar Vučić, odnose se na to da čovek kome se 24 sata prati svaki pokret, navodno, na volšeban način uspeva da naručuje likvidacije po Srbiji.
To je sasvim dovoljno da vi budete svedok ovde iz Beograda, a navela sam da se preko komentara svojih prijatelja novinara nudite, takođe, da odete i da svedočite. Ti komentari su bili objavljivani u "Presu", navodno, šta vi sve znate o nekakvim Šešeljevim zločinima.

Član 104. Poslovnika. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Tomislave Nikoliću, nemojte vi da brinete o rezultatima SRS! Sramno je to što izjavljujete da ste vi doneli rezultate koje je SRS osvojila. Što toliko uzdižete sebe, a potcenjujete ogromnu žrtvu koju podnosi Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, braneći interese srpskog naroda. To je ono što SRS sve vreme donosi glasove.
Bolje je da vi razmišljate o tome kako ćete sada da ispunite sve ono što ste obećali gospodinu Manteru, britanskom ambasadoru Vordsvortu i svima onima zahvaljujući kojima ste dobili ovakvu neverovatnu logističku podršku, i medijsku i podršku režima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman predlaže smanjenje ukupnih rashoda budžetskih korisnika - BIA. Zaista je potrebno da se smanje ukupni rashodi, jer više novca samo omogućava veće zloupotrebe. Kao što je, na primer, skandalozna činjenica da BIA i MUP direktno sarađuju i da postoji sprega između njih i određenih političkih struktura i pojedinih političara.
Ovu tvrdnju ću da dokažem na primeru afere Hrtkovci koju režira Aleksandar Vučić, srpski baron Minhauzen, u saradnji sa ministrom Dačićem, kao i na činjenici da je Aleksandru Vučiću dopušteno da ima najsavremeniju tehniku za prisluškivanje političkih protivnika, što mu je omogućila BIA, i da se ovo protivustavno i protivzakonito delovanje toleriše.
Sraman je i skandalozan način na koji Vučić i Nikolić pokušavaju da zarade političke poene. Oni su u velikoj panici jer ne uspevaju da pridobiju glasače kao što su planirali i sada na sve moguće načine, pa i morbidnim izmišljotinama da je Vojislav Šešelj naložio da Vučić i Nikolić budu likvidirani, pokušavaju da se spasu od političkog poraza.
Uporno vode hajku i šire mržnju prema političkim neistomišljenicima i to je razlog što su Srpskoj radikalnoj stranci zapaljene prostorije u Vladimircima, a demolirane u Negotinu i Vrnjačkoj Banji.
Od kada su napustili stranku Nikolić i Vučić, kao saučesnici Haškog tribunala, vode kampanju koja je direktno usmerena protiv Vojislava Šešelja. Njihov cilj je da na svaki način onemoguće Šešeljevu odbranu, da izazovu nametanje branioca, kako bi Vojislav Šešelj stupio u štrajk glađu, koji bi imao tragičan završetak i tada bi njihov cilj bio ispunjen. Vučić, kao najtalentovaniji za morbidne izmišljotine, a omiljene su mu kreacije uloge žrtava, pravi uvod u aferu Hrtkovci tako što spektakularno objavljuje da Tomislavu Nikoliću izvesni Niko Gajić iz Hrtkovaca preti ubistvom. Jedini problem u ovoj priči je što čovek pod imenom Niko Gajić u Hrtkovcima uopšte ne postoji.
Priča se režira dalje na sledeći način: prilikom samog prijavljivanja skupa u Hrtkovcima u dopisu policiji tzv. Napredna stranka navodi kako očekuje probleme. Dakle, situacija je sledeća: Srpska radikalna stranka nije nikakav skup ni zakazala, ali oni već očekuju probleme. U drugom dopisu policiji, dan pre održavanja mitinga u Hrtkovcima, ponovo, ali sada mnogo dramatičnije, objašnjavaju kako očekuju još veće probleme. Dačić im izlazi u susret i spasava ih na taj način od političkog poraza koji bi doživeli na skupu, i tu se vidi očigledna sprega.
Zatim, imamo još jednu spornu izjavu ministra Dačića, koji na pitanje da li je upoznat sa informacijom o napadu na čelnike naprednjaka koji je naredio Vojislav Šešelj, kaže - o tome ne mogu da govorim jer nemam takve informacije, ne mogu da govorim ni o tome da li će neko biti uhapšen zbog pripremanja nereda u Hrtkovcima, jer je sve u nadležnosti Službe državne bezbednosti - BIA. Kako je moguće da je ovo u nadležnosti BIA, kada su u nadležnosti BIA slučajevi u koje su umešane strane službe i ako je u pitanju ugrožavanje bezbednosti države? Dakle, ova Dačićeva izjava samo pokazuje da su i MUP i BIA očigledno instrumentalizovane.
Približavamo se režiji Vučićevog zapleta, koji izmučenog izgleda, ubledeo, sa vidnim podočnjacima, uplašenim i tanušnim glasom saopštava da je dobio dopis od MUP i BIA da predizborni skupovi naprednjaka, prijavljeni za vikend u Hrtkovcima i drugim mestima kod Rume, ne mogu biti održani jer postoji opasnost ugrožavanja ljudi i imovine. To je, inače, tipsko obrazloženje. I Srpska radikalna stranka je dobila dopis od MUP-a povodom skupa naše stranke u Rumi koji je bio zakazan za nedelju. Međutim, ova vrsta dopisa od BIA nije uobičajena.
Vučić je rekao i da je najpre razgovarao sa nekim predstavnikom BIA, pa se postavlja pitanje u kom svojstvu Vučić sarađuje sa BIA. Dakle, da li je on saradnik BIA? Da li ova saradnja znači da je BIA počela da se bavi i strankama i da je postala politička policija?
Dalje, Vučić koristi to tipsko obrazloženje i scenario se dalje odvija na sledeći način: ne više tanušnim i izmučenim, već histeričnim glasom počinje da zahteva od MUP i BIA da kažu ko je želeo i čiju bezbednost da ugrozi, ko želi krvoproliće i ko je hteo da napravi ljudsku klanicu.
Postoji još jedan problem, MUP je uputio dopis Naprednoj stranci kojim se zabranjuje održavanje skupa u Hrtkovcima; međutim, MUP je zabranio i skup SRS u Hrtkovcima, koji nije bio ni zakazan. Dakle, Srpska radikalna stranka nije ni imala skup, već je samo vodila kampanju od vrata do vrata. Paralelno sa ovim spektakularnim i dramatičnim izjavama Aleksandra Vučića, jedna televizija prati dešavanja u Hrtkovcu i izveštava da postoji povećan broj policijskih vozila, ali da članovi i simpatizeri SRS mirno šetaju i da je to, sve u svemu, jedno uobičajeno subotnje popodne.
Kampanja se nastavlja suludim optužbama i narednih dana, dakle, i juče i danas. Pošto je Vučić naglasio da ima informaciju o tome šta se moglo dogoditi u Hrtkovcima, juče je, pod oznakom pouzdanog izvora, u dva dnevna lista izneo skandalozne optužbe da je on meta atentatora po direktivi Vojislava Šešelja. Iznosi sulude tvrdnje da su, po Šešeljevom nalogu, vojvoda Vasilije iz Zemuna i Mirko Blagojević iz Bijeljine pripremali žestok napad na skup Napredne stranke u Hrtkovcima na kome je trebalo da govori Aleksandar Vučić. U to vreme se, inače, Mirko Blagojević nalazio na teniskom turniru u Dvorovima kod Bijeljine, a Vasilije Vidović je, inače, invalid koji hoda pomoću štapa, srčani bolesnik kome ne smeju nijednu intervenciju na srcu da urade zato što postoji rizik da neće preživeti. Dakle, to su ti navodni, potencijalni atentatori na Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića.
Ne znam da li možete da zamislite taj suludi scenario kako usred Haškog kazamata Vojislav Šešelj, putem strogo kontrolisanih i prisluškivanih telefonskih razgovora, dogovara, planira, organizuje i naručuje likvidacije po Srbiji.
Veoma je značajno pitanje kako je moguće da se o ovim skandaloznim optužbama ne izjašnjavaju nadležni organi, BIA i MUP, već dozvoljavaju da se na ovakav način njima manipuliše i da se instrumentalizuju. To pokazuje očiglednu spregu koja postoji na relaciji Aleksandar Vučić - MUP - BIA. I BIA i MUP učestvuju u ovom napadu na Vojislava Šešelja dok god ćute i dok god ne daju precizne odgovore na ove ozbiljne optužbe.
Inače, vrlo je moguće da je Vučićev život u opasnosti, ali zbog sasvim drugih razloga. Aleksandar Vučić je u bliskim odnosima sa Predragom Rankovićem - Peconijem, izvesnim Kekom, izvesnim Limunom i drugim ljudima koji se danas nazivaju kontroverznim biznismenima. Nije isključeno da je Vučićev život zaista ugrožen, ali zbog neraščišćenih računa sa tim ljudima, zbog obećanja koja im je davao u predizbornim kampanjama, koje su mu upravo oni finansirali. Zato je neophodno da se BIA i MUP što pre izjasne o ovom slučaju.
Vučić je i dalje u dobrim odnosima sa Stankom Subotićem Canetom, sa kojim se više puta sastajao, od koga je dobio milion evra. Vučić je boravio u Moskvi u periodu od 1. do 4. avgusta. U tom periodu Subotić nije bio u pritvoru, kao što tvrdi Vučić. Subotić je bio u pritvoru od 28. aprila do 26. juna. Prilikom tog susreta u Moskvi, Vučić je obećao Subotiću da će iskoristiti svoje veze sa režimom Borisa Tadića i pokušati da mu pomogne u vezi sa optužnicom za šverc cigareta tokom devedesetih godina u kojoj se Subotić tereti da je organizator kriminalne grupe koja je oštetila državu za 20 miliona evra.
Dakle, kao što sam rekla, nije isključeno da je Vučićev život zaista ugrožen od strane njegovih prijatelja iz sveta biznisa i da je on to pokušao da iskoristi prebacujući to na teren političkih neistomišljenika, u saradnji sa MUP-om i BIA.
Takođe, neverovatna je i skandalozna činjenica da Vučić poseduje sopstvene prislušne uređaje. Naime, Vučić se otvoreno u stranci hvalio da je nabavio najsavremenije prislušne uređaje koje će koristiti za prisluškivanje političkih protivnika. Mi u to nismo verovali, ali nedavno smo dobili potvrdu za ove tvrdnje. Vučićevom opremom za tajno prisluškivanje telefona snimljen je razgovor između bivšeg predsednika SRJ Zorana Lilića i aktuelnog ministra prosvete Žarka Obradovića, kao i razgovor koji su na Ušću vodili Krkobabić i Đilas u vreme dogovora o formiranju gradske vlasti. Vučić je takođe nama u stranci govorio o izvesnom Mikiju, savetniku za bezbednost Borisa Tadića, za koga je govorio da on lično upravlja tajnim službama u Srbiji i da on, Vučić, od njega redovno dobija razne kompromitujuće materijale za pojedine političare u Srbiji.
Vučić nam se takođe svojevremeno hvalio da obaveštajne podatke dobija od šefa kabineta Borisa Tadića, izvesnog Rakića. Vučić je iz Tadićevog kabineta dobijao podatke i o Tomislavu Nikoliću i prvi je revnosno o svemu obaveštavao Vojislava Šešelja i neke ljude u stranci. Donosio je, na primer, transkripte snimljenih razgovora tajnih susreta Nikolića i Tadića. BIA i MUP su Vučiću omogućili da se bavi prisluškivanjem. Vučić iznosi još jednu suludu tvrdnju, da možda nekima smeta što je najavio da će ići u Knin i da je to možda razlog zašto bi neki pokušali da ga likvidiraju.
Tu se samo postavlja pitanje zašto on do sada nije posećivao Srbe, a toliko puta je boravio u Hrvatskoj. On ne ide zato što brine za položaj i interese Srba u Hrvatskoj, za njihov povratak kućama. Vučić ide da Hrvatima potvrdi ono što je nedavno obećao u intervjuu za zagrebački "Globus", citiram: "Sanaderizirat ćemo Srbiju". Podsetiću vas, Stjepan Mesić je poručio da bi Tomislav Nikolić bio prihvatljiv ako se odrekne Srba zapadno od Drine i Dunava i koncepta velike Srbije, u prevodu - da zaboravi Srbe i njihova ognjišta. Upravo to sada Vučić ide da kaže - opraštamo vam etničko čišćenje Srba, sve ćemo to zaboraviti, ne zanima nas više Republika Srpska Krajina, jer od sada vodimo realnu politiku. U tom intervjuu više pažnje je posvetio svojim lepim uspomenama koje se odnose na posete Zagrebu, druženju sa ljudima bivšeg "Dinamovog" trenera, a Srba u Hrvatskoj i njihovih problema se jedva setio.
Vučić je i u septembru bio u Hrvatskoj i neverovatno je kako to da se u Hrtkovcima Vučić ne oseća bezbedno, ali se u Hrvatskoj oseća sasvim bezbedno.
Dakle, skandalozna je činjenica da BIA i MUP direktno sarađuju sa pojedinim političarima, da učestvuju u režiranju afera i da im omogućavaju prisluškivanje protivnika, naravno političkih. Hvala.

Članovi 225. i 226.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje se odnosi na istu informaciju – da li je državna politika prema Kosovu i Metohiji promenjena? Pitanje je upućeno i Borisu Tadiću i nadležnom ministru u Vladi.
Takođe, da li predsednik Republike krši svoja ovlašćenja i protivustavno se ponaša zato što se bavi spoljnom politikom, a što nije u njegovoj nadležnosti?
Podsetila bih vas da to što ''Beta'' prenosi, nezvaničnim delom informacije se neću baviti, ali Kristina Galjak, predstavnica za štampu visokog predstavnika Havijera Solane, ponovila je ono što se već toliko puta ponovilo, a što su i zvaničnici Vlade izneli. Dakle, da se obavljaju razgovori između Solane i Ban Ki Muna i srpskog predsednika Tadića o predlogu od šest tačaka koje je Ban Ki Mun u julu uputio srpskom predsedniku Tadiću.
Dakle, podsetiću na ono što je Tadić zamerio generalnom sekretaru UN-a na sednici Generalne skupštine 21. 6. 2008. godine. Tada je rekao – UN ne može, niti sme da ode sa Kosova. Takođe je rekao da sve dok se ne završi proces određivanja budućeg statusa Kosova koji je predviđen Rezolucijom 1244, međunarodna zajednica, predvođena UN-om, mora da zadrži svoju centralnu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji, kao i da misija UN-a nije završena. Drugim rečima, ona nije ispunila svoj mandat. U takvim okolnostima, UN niti može, niti sme da ode sa Kosova. Predsednik Srbije polemisao je i sa drugom Banovom tezom – da je kosovski ustav tako koncipiran da nastoji da UNMIK-u, kao privremenoj civilnoj upravi, oduzme efektivna ovlašćenja.
Sve što sada radi je u suprotnosti s ovim što je izjavio. Očigledno je da se, putem dogovora o ovih šest tačaka, ide postupno ka dogovoru koji će oni nazvati neophodnom saradnjom i dogovorom o tzv. praktičnim stvarima, koji vode ka priznanju nezavisnosti Kosova.
Dakle, ovde su mnogi poslanici opozicije tražili da se hitno održi rasprava o ovom pitanju. Vi to ne dozvoljavate. Još jednom, SRS ponovo upućuje zahtev da se hitno zakaže sednica na kojoj će se razgovarati o ovim pitanjima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, hvala Bogu, te nas u Parlament nije uveo Tomislav Nikolić, nego ideologija i program dr Vojislava Šešelja i SRS-a.
Tomislav Nikolić se suviše zaneo podrškom svojih moćnih prijatelja, finansijera, tajkuna.
Egzaltiran je pohvalama američkog i britanskog ambasadora. Dobio je sertifikat britanskog ambasadora da je proevropski evoluirao, a taj sertifikat je dobio zahvaljujući tome što je iz sve snage pljunuo na sebe dojučerašnjeg. Po sopstvenom priznanju, on je od nevaspitanog, grubog, nekulturnog, primitivnog, preko noći postao vaspitan, fin, pristojan i normalan. Dakle, do tada je bio nenormalan.
To je, zaista, svojevrstan psihološki fenomen, mora se priznati, i toplo ga preporučujem stručnjacima, jer se ljudi u oblastima psihijatrije i neuropsihijatrije godinama muče da postignu takve rezultate u raznim terapijama koje je on uspeo da postigne preko noći.
Gospodine Nikoliću, vi ste, po sopstvenom priznanju, na pitanje novinara – zašto se do tada niste javno izjašnjavali o svojim susretima s američkim i britanskim ambasadorom, rekli – do sada sam poštovao ideologiju SRS-a. Pošto sada ne poštujete ideologiju SRS-a, vratite mandate koji nam pripadaju. Vi ste, gospodine Nikoliću, pukli i gotovi u svakom pogledu, u moralnom, političkom, a izgleda i u mentalnom.

Gospodin Tomislav Nikolić je nešto dobacivao ...

Dostojanstvo Skupštine, član 104.
Nije gospodin. Nikolić, ne mogu da kažem gospodin. Dakle, Nikolić je dobacio nešto dok sam išla ka klupi i volela bih da kaže to javno, pošto je već dobio sertifikat da je proevropski evoluirao, da se ne ponaša pacovski.

Član 225. i član 226, pitanje za nadležne organe, kakve će mere preduzeti u cilju zaštite slobode informisanja i bezbednosti novinara kada je u pitanju slučaj koji ću izložiti, a koji je povezan sa slučajem Stanka Subotića-Caneta?
Znate da se Subotić pred našim organima tereti za šverc cigareta, koji je oštetio državu za 20 miliona evra, da je u bekstvu, da živi na relaciji Švajcarska-Moskva. Subotić je, takođe, u Hrvatskoj jedna od glavnih osumnjičenih za likvidaciju urednika i vlasnika hrvatskog nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića, jer je ''Nacional'' godinama pisao o Subotićevim moćnim političkim zaštitnicima, o Subotićevom švercu cigareta. To je bio razlog što je Subotić završio na međunarodnoj Interpolovoj poternici.
Nedavno je protiv Subotića u Italiji podignuta optužnica zbog šverca cigareta, a Pukanić je bio jedan od važnijih svedoka u tom postupku. Ministar policije Ivica Dačić najavio je da je spreman da pomogne Hrvatskoj u traganju za ubicama Ive Pukanića. Ta izjava sigurno nije data slučajno.
Priča o Stanku Subotiću nas zanima zbog Subotićevih moćnih saradnika i političkih zaštitnika u našoj zemlji i zbog njihove spremnosti da likvidiraju one koji stoje na putu njihovih poslovnih interesa.
Već smo govorili da su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić krenuli u otvorenu hajku na poznatu novinarku TV ''Palma'' gospođu Miletović samo zato što je u emisiji dopustila svom gostu, a našem poslaniku Jadranku Vukoviću, da iznese činjenice o Nikolićevim i Vučićevim vezama sa tajkunima i činjenice o uzimanju enormnih količina para. Nakon ubistva Ive Pukanića, na vratima stana gospođe Miletović je zalepljen broj 2, kao opomena da je ona sledeća na listi za likvidaciju.
Pouzdano znamo da se Aleksandar Vučić sastajao sa Stankom Subotićem-Canetom više puta, a jedan od tih sastanaka je bio i u Moskvi. Pouzdano znamo da je Vučić od Subotića dobio milion evra. Mi ozbiljno strahujemo za život gospođe Miletović. Mislimo da je njen život u opasnosti i iznosimo činjenice koje znamo u javnost i tražimo od nadležnih organa da utvrde da li iza ovih pretnji gospođi Miletović stoji Aleksandar Vučić sa svojim moćnim vezama, konkretno Stankom Subotićem.
Nadležni organi treba da ispitaju koliko se puta Vučić sastajao sa Stankom Subotićem-Canetom, zašto i koliko je novca uzeo. Danas u Srbiji vladaju teror i diktatura i svako ko iznese mišljenje koje je suprotno mišljenjima određenih moćnih struktura, a to su američki, i britanski interesi, i interesi tajkuna, svako ko to pokuša da uradi život mu je u opasnosti. Hvala.

Član 225. i član 226. Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za nadležne organe – u kojoj meri se u politički život u Srbiji mešaju inostrani ambasadori i inostrane obaveštajne službe? U sferi medija situacija je sledeća. Većina je medija, i oni režimski, pod apsolutnom kontrolom Amerike i Britanije. Svi koji su nacionalno orijentisani i koji štite nacionalne interese su pod medijskom blokadom.
To vrlo jasno oseća na svojim leđima SRS, ali pretpostavljam da većina građana ne zna, zbog te medijske blokade, da se svakoga dana u sedamnaest časova na Trgu Republike održavaju antirežimski protesti u organizaciji patriotskih nevladinih organizacija koji su započeli posle sramnog hapšenja Radovana Karadžića.
Danas se obeležava 100 dana antirežimskih protesta, takođe, u sedamnaest časova na Trgu Republike. Zahtevi sa protesta biće predati Vladi Republike Srbije. Zahtevi su:
1) izmena Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom u cilju prekida svih izručenja ovom tribunalu,
2) optuženima za ratne zločine suditi isključivo u Srbiji,
3) pomoći odbranu zatočenima u Hagu,
4) prekinuti pregovore o ulasku Srbije u Evropsku uniju, zbog slanja okupacione misije Euleks na Kosovo i Metohiju mimo odluke Ujedinjenih nacija i Republike Srbije, kao i priznanja nezavisnosti južne srpske pokrajine od strane većine zemalja Evropske unije,
5) zatvoriti Vladinu kancelariju za evropske integracije, i (poslednji zahtev)
6) po hitnom postupku prekinuti katastrofalnu reformu Vojske Srbije pod kontrolom NATO-a, Kancelariju NATO-a izmestiti iz Ministarstva odbrane i svake državne ustanove ubuduće, prekinuti odmah sve procese usmerene ka integraciji Vojske Srbije u NATO.
Hvala vam.