Dame i gospodo narodni poslanici, Krasiću, oduzimaš mi vreme, i Tomislave Nikoliću sa grupom građana, pitanje je za nadležne organe, veoma važno – u kojoj meri se u politički život u Srbiji mešaju inostrani ambasadori i inostrane obaveštajne službe? Koliko inostranih nadzornika i savetnika defiluje kroz Republičku vladu?
Mnogobrojni su očigledni primeri koji ukazuju na direktan politički uticaj i mešanje, pre svih, američkog i britanskog ambasadora. Jedan od takvih očiglednih i skandaloznih primera je poslednji intervju američkog ambasadora Kamerona Mantera koji su objavile "Večernje novosti" u subotu.
Gaulajter Manter sedi usred Beograda i hvali se kako vrši pritisak na zemlje koje nisu priznale nezavisnost da to učine što pre. On izričito potvrđuje izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida o razmeštanju Euleksa, čiji su deo postale u međuvremenu i SAD. Ta izjava glasi da je Euleks ključni element za nadgledanu nezavisnost Kosova. Manter se otvoreno suprotstavlja Rezoluciji UN i proveri legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom i poručuje Srbiji da fokus treba da stavlja na evropsku budućnost, a ne na Kosovo, jer to nije korisno, jer su nam već toliko jasno poručivali da nema ulaska u EU dok Srbija ne prizna nezavisno Kosovo. Nakon svega ovoga, apsolutno niko od državnih organa i državnih predstavnika ne reaguje.
Efekat ovih uticaja potvrđuje i Solanina i De Kermabonova izjava da je sa Beogradom dogovoreno razmeštanje Euleksa u decembru, što je potvrda onoga što SRS odavno tvrdi, a to je da je državna politika prema Kosovu i Metohiji promenjena.
U pomenutom intervjuu Manter ne štedeći reči hvali Tomislava Nikolića, jer je on konačno shvatio i preduzima korake ka ovoj američkoj verziji evropske budućnosti Srbije koja podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova, tako da je Manter veoma zadovoljan, kako kaže, što je Nikolić prekinuo sve veze sa Vojislavom Šešeljem.
Još jedan očigledan primer američkog i britanskog direktnog uticaja ogleda se u sferi medija. Većina medija, i oni režimski, pod apsolutnom je kontrolom Amerike i Britanije. To je ključni razlog što je SRS pod potpunom medijskom blokadom. To je ključni razlog što su sada medijski miljenici upravo glavni Manterovi naprednjaci, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
Dakle, pitanje je, u kojoj meri su država, državni organi i mediji pod kontrolom i uticajem inostranog faktora, a pre svega Amerike i Britanije? Nije nam potrebna informacija da li su Nikolićevi naprednjaci pod uticajem Amerike,...
(Predsednik: Hoćete li završiti, molim vas, govorite 35 sekundi duže.)
... to pouzdano znamo. Hvala.

Članovi 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za nadležne organe i želim da skrenem pažnju na veoma važnu temu, a odnosi se na činjenicu da postaje sve očiglednije da su tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i Tužilaštvo za ratne zločine siva zona u pravosuđu, van svakog sistema vlasti.
Povod za ovo pitanje je ozbiljna zabrinutost za krajnje efekte istrage tužilaštva o nestancima Srba sa Kosova i Metohije, njihovom transportu u Albaniju i trgovini njihovim organima, što je Karla del Ponte obelodanila u svojoj knjizi. Juče je Vukčević sa svojim saradnicima bio u poseti Albaniji upravo zbog ove istrage. Dakle, veoma je značajno kakvi će biti rezultati i efekti ove istrage.
Pitanje je zašto se Vlada Republike Srbije nije prvo izjasnila o ovom pitanju, zašto nije zatražila zvanično objašnjenje od nadležnih organa u Albaniji, zašto Ministarstvo inostranih poslova, kao resor nadležan i ovlašćen da korespondira sa inostranim zvaničnicima, nije prvo obavilo razgovor sa predstavnicima nadležnih organa u Albaniji? Taj redosled koraka bi odavao utisak jedne ozbiljne države.
Međutim, ovde tužilac za ratne zločine, koji je, po svemu sudeći, odgovoran samo CIA, sam ostvaruje svoje međunarodne kontakte i samo odlazi u Albaniju na sastanak koji organizuju ambasada SAD u Beogradu i ambasada SAD u Tirani. Pri tom, sam Vukčević izjavljuje: "Po mojoj proceni, radi se o međunarodnom organizovanom kriminalu". Ovo je vrlo opasna izjava. Vukčević, iako je istraga tek započela, zaključuje da nije u pitanju ratni zločin nego organizovani kriminal. Dakle, zašto je onda on išao u Albaniju, zašto nije reagovao specijalni tužilac za organizovani kriminal?
Ili je možda Vukčevićeva uloga da pitanje ovog zločina gurne pod tepih i prebaci na teren organizovanog kriminala?
Kako je moguće da su tužilac Vukčević i njegovo tužilaštvo van odgovornosti Republičkom javnom tužiocu, da su zakonski van svih organa kontrole, posebno ako imamo u vidu da su Vukčević i njegovo tužilaštvo američki politički eksponenti, a ne pravosudni. Setimo se samo njegovih otvorenih političkih izjava.
Tužilaštvo za ratne zločine je očigledno ideološki i politički organ i oličenje tribunalizacije pravosuđa u Srbiji. Ova sintagma "tribunalizovano pravosuđe" odnosi se na najštetnije pojave i na rđave manire u oblasti sudskog postupanja, na politički karakter i opasne presedane u praksi međunarodnih sudova, koje je postavio Haški tribunal, a upravo je Vukčević glavni realizator tribunalizacije pravosuđa u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim prisustvo ministra Dačića. SRS zahteva hitno reagovanje policije i tužilaštva povodom siledžijskog i nasilničkog ponašanja funkcionera DS-a.
Pretpostavljam da se svi sećate sednice Skupštine grada Beograda, održane u petak, 17. oktobra, na kojoj je gospodin Đilas na najgrublji i najvulgarniji mogući način izvređao potpredsednika Gradskog odbora, gospodina Ognjanovića. Gospodin Đilas je shvatio šta je uradio. On je uputio jedno izvinjenje.
Međutim, izgleda da izvinjenje ne može da izbriše tek tako posledice onoga što je usledilo. Naime, neki funkcioneri DS-a su pomislili da je to poželjan model ponašanja, pa je tako ta eskalacija nasilničkog ponašanja nastavljena od strane odbornika DS-a Janka Radakovića.
Pretpostavljam da ste svi mogli u štampanim medijima da vidite fotografiju gospodina Radakovića kako je tu sednicu na kojoj je donet statut Beograda prespavao. Ovu fascinantnu dremku je inače ovekovečio i odbornik SRS-a, Milan Zgonjanin, mobilni telefonom, i postavio je na internet, uz jedan šaljiv komentar - probudimo Janka Radakovića, odbornika Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda.
Međutim, gospodin Radaković je nakon ovoga uputio zaista skandalozne pretnje našem odborniku Zgonjaninu. Počeo je od toga da preko jednog zajedničkog prijatelja i putem mejla uputio je poruku, prvo, da ukoliko ne prekine da javnosti otkriva ovo njegovo pravo lice da će proći kao predsednik Gradskog odbora, Nemanja Šarović, i da će na sledeću sednicu doći u modricama.
Tu nije bio kraj. Citiraću njegovu poruku upućenu putem mejla koja je ovako glasila - reci tvom prijatelju, dakle zato što je upućeno preko zajedničkog prijatelja, radikalu Zgonjaninu iz Šilerove da se ne igra sa mnogom jer će biti gepekovan i onda pravac Avala, pošto je našao mene da proziva, a ne zna ko sam i koliko sam lud, objasni mu, ili će put Avale.
Dakle, gospodo poslanici, ovo je otvorena pretnja smrću. SRS konstatuje da je ovim činom DS preuzela odgovornost za ovaj događaj, kao i za ove prethodne napade na aktiviste i funkcionere SRS-a i pomenutog Nemanju Šarovića.
Mene samo zanima da li je ovo model ponašanja tog takozvanog evropskog fronta, kome se priključio i gospodin Nikolić, kojeg britanski ambasador hvali da su proevropski evoluirali? Da li to evoluiranje izgleda ovako? Kuda ovo dalje vodi i kako će se završiti?

Članovi 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, tražim odgovor na pitanje da li je državna politika prema Kosovu i Metohiji promenjena, s obzirom na to da situacija na terenu ukazuje na to, pogotovo ako imamo u vidu obećanje ministra Jeremića, dato američkom ambasadoru Manteru i državnom sekretaru Kondolizi Rajs, da će Beograd podržati raspoređivanje Euleksa na prostoru Kosova i Metohije.
Takođe, od Borisa Tadića i ministra Jeremića zahtevamo da nam objasne kuda vodi ova strategija koja je započela u Generalnoj skupštini usvajanjem Rezolucije. Kakvi će suštinski efekti te strategije biti, s obzirom na to da je u pitanju samo savetodavno mišljenje Međunarodnog suda koje nije obavezujuće, pa ni telo i organizacija koja traži to mišljenje nema obavezu da ispoštuje mišljenje Međunarodnog suda?
Takođe se ne zna da li će to mišljenje koje će biti dato biti precizno ili nedorečeno, pa će svako moći da ga interpretira u skladu sa svojim interesima. Treba imati u vidu da dok sačekamo to savetodavno mišljenje može da prođe veoma dug period, od osam meseci do tri godine. Svi pravni stručnjaci upozoravaju na to da savetodavno mišljenje, kakvo god da bude, neće uticati na revidiranje odluke onih zemalja koje su već priznale nezavisnost Kosova, kao i da neće omogućiti nove pregovore.
U skladu sa tim, čini se da ova strategija koja je započela u Generalnoj skupštini nije strategija za odbranu Kosova i Metohije, već strategija za guranje pod tepih ovog pitanja, za prećutno priznavanje misije Euleks, što vodi ka priznanju nezavisnosti Kosova. Zato zahtevamo hitnu raspravu o rezoluciji o Kosovu i Metohiji. Hvala.

Javljam se po članovima 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, moje je pitanje upućeno nadležnim organima – kakve će mere preduzeti u cilju zaštite slobode informisanja i bezbednosti novinara kada je u pitanju slučaj koji ću izložiti. Zaista su skandalozni postupci Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića koji direktno ugrožavaju slobodu informisanja i bezbednost novinara.
Vučić je na konferenciji koja je održana u nedelju krenuo u otvorenu hajku na vlasnika Televizije "Palma" gospodina Markovića i na poznatu novinarku te televizije gospođu Oliveru Miletović, samo zato što je u svojoj emisiji dopustila svom gostu, a našem poslaniku, Jadranku Vukoviću da iznese činjenice o Nikolićevim i Vučićevim vezama sa tajkunima, sa Borisom Tadićem i činjenice o uzimanju enormnih količina para. U pitanju su ozbiljne pretnje i nemojte da vas zavara to što Vučić u javnosti pokušava da se predstavi drugačije, pa u nekom od intervjua novinaru objašnjava kako je postao mlitav zato što je napredovao. Vučićeve reči upućene gospodinu Markoviću i gospođi Miletović pokazuju vrlo opasne namere.
Ovo, inače, nisu prve pretnje izrečene gospodinu Markoviću i gospođi Miletović. Nedavno je Nikolić još otvorenije pretio gospodinu Markoviću, takođe zbog emisije gospođe Miletović, poručujući mu, citiram: "Zatvoriću ti televiziju". To je izgovorio, a šta je još mislio ne znam. Bezbednost gospođe Miletović i gospodina Markovića je ozbiljno ugrožena.
Nikolić ne krije moć i mogućnost da zatvara medije koji mu nisu po volji. Odakle crpi tu moć? Iz tesne povezanosti sa Borisom Tadićem i režimom.
Vučićev pokušaj zamene teza i tvrdnje kako Tadić i režim imaju nešto protiv tzv. napredne stranke su nebulozni, jer su ovu stranku upravo napravili Tadić i tajkuni. Ovo je odgovor na Vučićev neuspeo pokušaj da se odbrani. Sada citiram, nadam se da mi ne oduzimate vreme: "Optužbe SRS da vršim ..."

Sada ste me prekinuli u izlaganju, a mogli ste da računate to vreme i da mi kažete na kraju. Dakle, Nikolić i Vučić nameravaju da pomoću pritisaka i para ućutkaju sve medije kako istina o njihovim vezama, zloupotrebama tih veza i njihovim prljavim poslovima ne bi dospela u javnost. Upozoravam medije i agencije da ne veruju Aleksandru Vučiću kada im obećava pare, jer u SRS već stižu potraživanja Vučićevih privatnih dugovanja koja trenutno iznose 400.000 evra. Vučić je umeo da se hvali svojim satom od 8.500 evra, olovkom od 1.500 evra, podrumom sa skupocenim vinima, šunkama i sirevima. Trebalo bi konačno da vrati pare koje duguje. Zanimljivo je da Vučić najavljuje kako strahuje da će se obelodaniti njegove i Nikolićeve ljubavne afere.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Koga je briga za vaše ljubavne afere? Šta, pokušavate da podignete sebi rejting?

Dame i gospodo narodni poslanici, sada je potpuno jasno, očigledno, imamo nesporan dokaz zašto vladajućoj većini ne odgovara da se vrate oteti mandati. Članovi 225. i 226, a čućete i konkretna pitanja na kraju....
(Predsednik: Morate prvo reći član. Izvinite, nisam čula. Hvala.)
Članovi 225. i 226. Zašto vladajućoj većini ne odgovara da se vrate oteti mandati Srpske radikalne stranke? Zašto je Borisu Tadiću potreban Tomislav Nikolić i ova grupa građana koja u parlamentu ne predstavlja nikog?
Uloga Tomislava Nikolića je da izvršava zadatke Borisa Tadića. On je trenutno na zadatku koji je još svojevremeno Đinđić dao Karli del Ponte a koji glasi - vodite Vojislava Šešelja i ne vraćajte ga nikad. Tomislav Nikolić uspešno obavlja i ovaj zadatak.
Na osnovu lažnih transkripata, koje je Nikolić predstavio kao autentične transkripte sa sastanka stručnog tima koji pomaže odbranu Vojislava Šešelja, Vojislavu Šešelju je ukinuta privilegovana komunikacija, uskraćena mu je komunikacija sa pravnim savetnicima i sa članovima stručnog tima koji pomaže odbranu Vojislava Šešelja. Takođe, dovedene su u pitanje i sve posete, i posete porodice i posete pravnih savetnika. Na ovaj način je potpuno ugrožena odbrana Vojislava Šešelja, odnosno odbrana Vojislava Šešelja više ne postoji.
Tomislav Nikolić je saučesnik haškog tužilaštva u pokušaju likvidacije Vojislava Šešelja, jer je to jedini izlaz za tužilaštvo koje je u ovom postupku protiv Vojislava Šešelja doživelo potpuni fijasko. Dakle, Tomislav Nikolić pomaže haškom tužilaštvu da nametne branioca Vojislavu Šešelju, a svi znamo da Vojislav Šešelj ni po cenu života neće pristati da mu se oduzme neprikosnoveno pravo da se sam brani.
Dakle, Srpska radikalna stranka zahteva da se reši problem sa otetim mandatima Srpske radikalne stranke. I, pitanje za nadležne državne organe – ima li neko u ovoj državi nameru da reaguje na činjenicu da se u Haškom tribunalu krše ljudska prava građana Srbije ili ima nameru da neguje saučesnike haškog tužilaštva ovde u parlamentu?

Dame i gospodo narodni poslanici, obaveštenje MUP-a Republike Srbije koje je dostavljeno, u najmanju ruku je neprilično.
Predsednik Srbije i Vlada moraju hitno da se izjasne i da daju odgovore ko je izrežirao nered i haos na beogradskim ulicama u vreme održavanja mitinga "Sloboda za Srbiju", koji je doveo do ubistva Ranka Panića, premlaćivanja građana koji su mirno protestovali i pokušaja atentata na funkcionere SRS-a. Kome je to bilo potrebno, ko je to učinio, s namerom da se za to okrivi SRS?
Namera da se neredi izrežiraju je bila očigledna, jer je dovedena grupa huligana, koja se sukobila s policijom, namerno gurana ka građanima na mitingu. Ko je naredio da se uguši svaki glas protiv diktatorskog režima? Ko je izdao naređenje o prekomernoj upotrebi sile? Ko je dao dozvolu za korišćenje suzavca, gumenih metaka i za premlaćivanje građana? Ko je ubio Ranka Panića? Ko je odgovoran za takvo premlaćivanje Ranka Panića i nanošenje povreda zbog kojih je kasnije preminuo? Ko je režimskim medijima zabranio da o smrti i sahrani Ranka Panića izveste javnost?
Zar ubistvo Ranka Panića nije bilo više nego dovoljan razlog, makar za one koji imaju trunku morala, da se neko od predstavnika vlasti obrati porodici ubijenog, majci, supruzi, da makar izjavi saučešće zbog smrti sina jedinca? Zar to nije mogao ni Boris Tadić, koji je tako dobro uvežbao izvinjavanje svima, osim građanima Srbije? Valjda je porodica Ranka Panića, koji je na ratištima branio srpski narod, a stradao od prebijanja koje je naredio srpski režim, makar to zaslužila?
Ko je izdao naređenje da zbriše vrh SRS-a? Ko je bacio suzavac na zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolića?
Ko je pretukao generalnog sekretara SRS-a Aleksandra Vučića? Ko je pucao u glavu poslaniku SRS-a Borislavu Peleviću i pokušao da ga ubije? Ko je pretukao poslanika SRS-a Dušana Marića, nakon što je pokazao poslaničku legitimaciju? Da li će vlast da kazni odgovorne za ubistvo Ranka Panića, za prebijanje građana i za pokušaj atentata na funkcionere SRS-a?
Možda sve ovo spada u ono Tadićevo održavanje reda, pošto je, nakon prebijanja građana, izrazio zadovoljstvo radom policije i žandarmerije i održavanjem reda na beogradskim ulicama.
Gospođo Đukić-Dejanović, ne blokira opozicija, kao što vi tvrdite, evropski razvoj Srbije, nego diktatorski režim blokira demokratiju i slobodu govora, uvodi diktaturu i ubija građane Srbije na beogradskim ulicama.
Na kraju, gospođo predsednice, poklanjam vam novi broj ''Velike Srbije'' – ''Tadić i Dačić, ubice Ranka Panića''. Nažalost, onaj drugi – ''Ko izdade Radovana Karadžića, prokleto mu seme i pleme'', već je razgrabljen. Ovo je tračak istine u medijskoj blokadi koju je uveo režim, jer u virtuelnoj realnosti koju nam kreiraju režimski mediji ne postoje svakodnevni protesti patriotskih nevladinih organizacija, kao što ne postoji ni smrt, ni sahrana Ranka Panića.

Dame i gospodo narodni poslanici, program buduće Tadićeve vlade je samo nastavak politike koju je utemeljila DS, a koja bi se najkraće mogla definisati kroz formulaciju sa fanatičnim prizvukom - Evropska unija iznad svega ili Evropska unija po svaku cenu.
Pre izlaganja gospodina Cvetkovića mi smo već imali priliku da čujemo od gospodina Tadića na kongresu Socijalističke internacionale u Grčkoj da su prioriteti nove vlade brze evropske integracije. Tom prilikom Kosovo i Metohija nije pomenuto.
U ekspozeu se pominje očuvanje Kosova i Metohije, ali to je ona prepoznatljiva politička platforma Demokratske stranke, koja je servirana i nametnuta javnosti u floskuli - i Kosovo i Evropa, a koju inače, u šta smo se do sada uverili, Demokratska stranka tumači suštinski i sprovodi upravo onako kao što sam rekla na početku - to je Evropska unija po svaku cenu. Kosovo i Metohija tu samo postoji u retorici.
Dakle, kako će to buduća vlada sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije? Buduća vlada predstavlja kontinuitet sa dosadašnjom Tadićevom politikom, politikom Demokratske stranke. Tu u dosadašnjoj praksi nije bilo apsolutno ničega što je upućivalo na težnju ka očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Dakle, nema nikakve težnje ka očuvanju celovitosti države ili traženja načina za uspostavljanje punog suvereniteta. Naravno, potpuno je jasno zašto je to tako.
Kosovo i Metohija je ključna tačka koja određuje odnos prema Evropskoj uniji. Uslov Tadićeve vlade nije celovita Srbija u Evropskoj uniji. Vi pristajete na bilo koju, i rasparčanu Srbiju, dok god vas ubeđuju da je i takva Srbija na putu ka Evropskoj uniji.
Po svemu sudeći, nelegalna misija Evropske unije na Kosovu se prećutno prihvata. Euleks ima mandat da sprovede Ahtisarijev plan i da brine o nezavisnosti Kosova. Dakle, time se posredno prihvata i nezavisnost Kosova.
Takođe, izbegava se razjašnjenje tumačenja SSP-a sa članicama Evropske unije. Tragična je i porazna činjenica spremnost na odustajanje od očuvanja odbrane sopstvene države. To nije i nikada neće moći da se nazove saradnjom sa Evropskom unijom, to je puko ispunjavanje zahteva.
Odnos nove vlade prema Kosovu i Metohiji pokazuje izbor gospodina Gorana Bogdanovića za ministra za Kosovo i Metohiju. Gospodin Bogdanović je bio jedini srpski ministar u kosovskoj vladi Bajrama Redžepija, bio je zadužen za resor poljoprivrede. U vladi je ostao do narednih izbora 20. oktobra 2004. godine.
Nema nikakvih pisanih tragova, nikakvih izjava gospodina Bogdanovića iz tog perioda na osnovu kojih bi se moglo zaključilo šta je gospodin Bogdanović radio, za šta se zalagao, sa kakvim problemima se susretao, i da li je uopšte bilo šta radio. Gospodin Bogdanović je pristao da bude ministar u vladi Bajrama Redžepija, dakle čoveka za koga postoje sumnje da je umešan u zločine nad pripadnica vojske Jugoslavije i policije.
Takođe gospodin Bogdanović je sedeo i u vladi premijera, koji je kao glavni cilj svog političkog delovanja, isticao citirao - da neće odustati od zastupanja politike nezavisnog Kosova. To je Redžepi izjavio u svojom prvom intervjuu kao predsednik vlade "Glasu Amerike".
Evo jedne izjave koja opisuje učinak gospodina Bogdanovića u kosovskoj vladi. Gospodin Bogdanović je 8. februara 2003. godine za "Narodne novine" izjavio sledeće: "Odnosi u vladi su korektni. Puste me da za govornicom kažem i predložim sve što imam, a onda me po pravilu nadglasaju odbijajući moj predlog i zato ne mogu reći da mi je u toj vladi dobro". Nakon toga je gospodin Bogdanović nastavio da sedi u toj vladi.
U vreme kada su poslanici Koalicije "Povratak", čiji je on bio član, bojkotovali rad Skupštine Kosova zbog murala u holu skupštine koji su veličali albanske teroriste, Bogdanović nije smatrao da on ima razloga da napusti svoje ministarsko mesto. Jedini rezultat njegovog rada i učešća u kosovskoj vladi - davanje legitimiteta ovoj vladi.
Gospodin Bogdanović je kao ministar uradio dve stvari, mora se priznati. Napravio je put u svom selu ispred svoje kuće i napisao je jedno pismo Savetu bezbednosti.
Da je napisao ovo pismo gospodin Bogdanović je otkrio februara 2008. godine na tribini u niškom Medija centru, kada je posle više godina progovorio o otimanju srpske imovine na Kosovu i Metohiji, iako je o tome trebalo da alarmira javnost u vreme kada je bio ministar.
Dakle, on kaže - bio sam u vladi Kosova kada je doneta nezakonita odluka UNMIK-a o početku privatizacije itd. Dalje kaže - tada sam pisao o tome Savetu bezbednosti, a otuda smo dobili dvosmislen odgovor - i Bogdanović zaključuje da je prodaja nezakonita, a Savet bezbednosti abolira nezakonito ponašanje.
Bogdanović je 2007. godine bio istovremeno poslanik srpske liste u Skupštini Kosova i poslanik Skupštine Srbije. Na stranu što je to suprotno Zakonu o sprečavanju sukoba interesa, zaista je neverovatno kako je uspevao da ispuni sve svoje obaveze.
Gospodin Bogdanović je veoma uspešan u korišćenju privilegija. Tako i službeni auto kosovske vlade nastavio je da koristi i kao bivši ministar, što znači da je službeno vozilo koristio u vreme kada je za predsednika vlade izabran najveći zločinac na ovim prostorima Ramuš Haradinaj.
To je budući ministar za Kosovo i Metohiju. Nejasno je na koji način će čovek sa ovakvom biografijom uspešno da brine o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
No, najrealnije će se odnos stranaka prema Kosovu i Metohiji sagledati kada SSP bude na skupštinskoj raspravi. I ako sada izuzmemo priču o ekonomskoj štetnosti ili valjanosti ovog sporazuma po Srbiju, postoji druga važna stvar kada je u pitanju ovaj sporazum. Mediji i stranke su stvorili zaglušujuću i frenetičnu buku u međusobnoj raspravi o SSP-u, a posebno DS u isticanju da je ovaj sporazum civilizacijski iskorak, pričama o nadolazećem blagostanju, ukidanju viza itd. Ponovo smo to danas imali priliku da čujemo od gospođe Nade Kolundžije.
Međutim, kod ovog civilizacijskog iskoraka marginalizovana je najvažnija činjenica, a to je da je Savet ministara EU doneo odluku - da praktična primena SSP-a odmah po potpisivanju praktično automatski bude stavljena van snage, sve do ispunjenja uslova pune saradnje sa Haškim tribunalom. To znači da je SSP mrtvo slovo na papiru. Na taj način su i građani Srbije u predizbornoj kampanji u potpunosti obmanuti, jer im ova činjenica nije prezentovana na pravi način.
Sada kada ovoj činjenici dodamo i činjenicu koju je izneo gospodin Rasim Ljajić, a to je da posle oslobađanja Ramuša Haradinaja i Nasera Orića ne postoji čovek u Srbiji - koji ne misli da je taj sud politička, a ne pravna institucija. Gospodin Ljajić je takođe postavio i pitanje svrhe Tribunala, a to pitanje stručna javnost postavlja već godinama.
U tom kontekstu pitanje novoj vladi glasi - kako će onda biti ostvarena puna saradnja sa Tribunalom koja je uslov za evropske integracije? Ratko Mladić nije u Srbiji, inače bi bio uhapšen, dakle, Ratko Mladić nikada neće biti uhapšen.
Ostaje pitanje kako će biti ispunjen osnovni uslov za evropske integracije. Zašto vam oni koje nazivate prijateljima postavljaju nemoguće uslove? Na stranu vaša spremnost da bespogovorno prihvatite ispunjenje bilo kojeg zahteva.
Kada je u pitanju borba protiv kriminala i korupcije, a čuli smo u današnjem ekspozeu da je to jedan od prioriteta, pre nego što vlada krene u ovu borbu, mislim da budući predsednik vlade, gospodin Cvetković, ima obavezu da građanima Srbije razjasni optužbe koje je o njemu izrekla predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Citiraću ono što je objavljeno u štampi. "Kada je Cvetković svojevremeno biran za ministra finansija, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je da se tim potezom DS žestoko izblamirala. Cvetković je od 2003. do 2004. godine, kao prvi čovek Agencije za privatizaciju, učestvovao u najmanje 88 sumnjivih privatizacija.
Jedan od najvećih Cvetkovićevih grehova jeste to što je, u vreme kada je bio na čelu Agencije, istovremeno bio i izvršni direktor firme "Ces mekon", koju je ista ta agencija često angažovala. To je očigledan strašan sukob interesa. Sve privatizacije završavane su u uskom krugu ljudi i magičnom trouglu: Ekonomski institut, "Diloit i tuš", "Ces mekon". Iza svega toga, naravno, stoje svemoćne stranke, njihovi tajkuni, finansijeri koji nikome ne polažu račune", rekla je tada Baraćeva. "Mirko Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, istovremeno je, prema sudskim spisima, izvršni direktor firme "Ces mekon", koja radi procene vrednosti imovine, ekonomsko-finansijsku reviziju poslovanja, kao i druge poslove iz oblasti finansijskog menadžmenta, što predstavlja najdirektniji sukob interesa.
U prvom setu ubrzane aukcijske privatizacije za oko 1.000 preduzeća, procenu vrednosti je radio upravo "Ces mekon", za šta je ovoj formi, čiji je izvršni direktor Mirko Cvetković, isplaćeno oko dva miliona dolara. Pri tom, ovaj posao "Ces mekon" nije dobio u nadmetanju sa drugima, jer tender za izbor (da li ponekad održavate mir u sali) revizorske kuće koja će vrednovati preduzeća koja idu na ubrzanu aukcijsku prodaju nije raspisan.
"Ces mekon" upisan je u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu pod brojem 1-25679, a proistekao je iz konsalting preduzeća "Mekon", koje je 1989. godine osnovao Zvonimir Nikezić. Ovo je važno, jer je Zvonimir otac Dušana Nikezića, a Dušan je pomoćnik direktora Agencije Mirka Cvetkovića.
Junior Nikezić, kao pomoćnik Cvetkovića, zadužen je za analitiku i ova služba, između ostalog, procenjuje na koji način će se privatizovati određena preduzeća. Pojednostavljeno, može se reći da sin pomaže ocu u dobijanju posla. Cvetković i Nikezić su na taj način dva najočiglednija primera sukoba interesa i to u najosetljivijoj oblasti - privatizaciji.
Takođe, ministar finansija Mirko Cvetković", piše "Kurir", "oštetio je državni budžet za oko 7,6 miliona evra", kako saznaje od izvora bliskih Vladi Srbije. "Naime, sadašnji ministar je, kao direktor Agencije za privatizaciju, ugovorio sa kupcem DIN, kompanijom "Filip Moris", da država snosi troškove za dobrovoljni odlazak u penziju i tako napravio milionski ceh u evrima.
Zatim, biznismen Čedomir Backović tvrdi da je u Agenciji za privatizaciju, dok je bio na njenom čelu Mirko Cvetković, bilo brojnih malverzacija i očiglednih primera sukoba interesa. Prema njegovim rečima, on se sredinom 2001. godine javio Agenciji kao potencijalni kupac i zamolio za brošuru koja bi mu približila proces privatizacije i pojasnila način učešća u njoj.
Šalterska službenica na ulazu u Agenciju uputila me je na konsultantsku kuću "Ces mekon" u Dubrovačkoj ulici, tvrdeći da kod njih mogu da nađem priručnik za privatizaciju koji je jedini validan. Prvo što me iznenadilo u "Ces mekonu" bila je visina cene knjige od 250 nemačkih maraka, ali još veće iznenađenje dočekalo me je na njenoj prvoj stranici. Kao izdavač se navodi kuća "Ces mekon", autor je Branko Radović - Janković, izvršni direktor Agencije za privatizaciju, a recenzenti tadašnji direktor Agencije Mirko Cvetković i ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, priča Backović. "Uvidom u pomenuti priručnik jasno je da su uz cenu od 250 maraka i tiraž od 2.000 štampanih primeraka potpisnici priručnika, na ovoj tezgi zaradili tričavih 500 hiljada maraka."
Na kraju, samo da konstatujem da je dobro da Liga socijaldemokrata Vojvodine ne učestvuje u Vladi, s obzirom na fašističku izjavu koju je iznela gospođica Jerkov, koja je rekla da u tom idealnom društvu koje, prema njenom mišljenju, dolazi sa novom vladom, društvu bez diskriminacije, društvu različitosti, demokratskom društvu jednakih prava i mogućnosti, ima mesta za sve osim za Vojislave.

Po članu 104. Poslovnika. Molim vas, nakon sednice Odbora za ravnopravnost polova, koja je održana 3. oktobra, na kojoj je doneta Odluka da se uputi zahtev generalnom direktoru RTS, Aleksandru Tijaniću, da podnese ostavku i zahtev Upravnom odboru RTS da ga razreši sa dužnosti generalnog direktora ukoliko ne podnese ostavku, nemoralnim, nečasnim i nepoštenim istupom u javnosti pojedinih članova Odbora iz redova DSS i Nove Srbije, Zorice Kovačević i Milice Vojić-Marković, koja je govorila u ime svoje stranačke koleginice Biljane Knežević, na najgrublji mogući način narušen je ugled i dostojanstvo Odbora za ravnopravnost polova, a samim tim i Narodne skupštine. Takođe, ugrožen je i moralni integritet članova Odbora za ravnopravnost polova.
Pomenute članice Odbora, na sednici 3. oktobra, glasale su za zahtev za smenu direktora RTS Aleksandra Tijanića. Sutradan su, obraćajući se medijima, na najgrublji način vređale ostale članove Odbora tvrdeći da su obmanuli javnost. Bez imalo stida izgovorile su apsolutnu neistinu da se o zahtevu za smenu Tijanića uopšte nije glasalo na sednici, iako su sednici prisustvovali mnogobrojni mediji, iako je čitav tok sednice pratilo više kamera, iako su mediji tog i narednog dana sasvim precizno i ispravno izvestili o onome što se događalo na sednici Odbora.
Zato, od predsednika Narodne skupštine tražim da se izjasni o ovom skandaloznom postupku Zorice Kovačević, Milice Vojić-Marković i Biljane Knežević, kao i da zaštiti ugled i dostojanstvo Odbora za ravnopravnost polova i Narodne skupštine. Materijal sa sednice od 3. oktobra dostaviću predsedniku Skupštine i novinske članke koje sam pomenula, a dobiće i materijal za sednicu koja će se održati u 10,30 časova, na kojoj će se o ovome raspravljati.
Takođe, još je jedan aspekt čitave priče koji je doveo u pitanje ugled Odbora za ravnopravnost polova jeste tendenciozno i vešto plasiranje u javnosti pogrešnog konteksta koji je inicirao i doveo do zahteva za smenu direktora Javnog servisa, Aleksandra Tijanića, dakle, još jednom, zarad istine.
Nisu neke žene tamo donele Odluku da smene Aleksandra Tijanića zato što pušta emisiju o nekim svadbama, u kojoj mladoženja tuče svoju ženu, već je zahtev i inicijativa potekla zbog reakcije gospodina Tijanića na osudu i kritiku koja je upućena za promovisanje nasilja nad ženama.
Gospodin Tijanić nije uzeo u obzir u ozbiljno razmatranje upućenu kritiku.
Prvo što je uradio, jeste to, zamenio je teze, identifikovao je svoje političke protivnike, upućenu kritiku je okvalifikovao kao politički napad, precizno je odredio političke protivnike sa kojima je krenuo u obračun, a to su: LDP, deo radikala i deo socijalista.
Dakle, gospodin Tijanić je, zatim, izvređao poslanike koji, prema njegovim rečima, ''donose pogrešne zaključke zbog loše dioptrije''. Tek je na kraju počeo da se bavi upućenom kritikom i to na podrugljiv način, da bi kao vrhunac njegovog izrugivanja on sebe kvalifikovao za vaspitača koji je u emisiji "48 sati svadba" – ''prevaspitao jednog siledžiju''.
Još jedna važna stvar, a to je da neki mediji vrlo tendenciozno poturaju temu da je cilj čitave ove priče bio da se prećuti veoma važan problem u našem društvu – nasilje nad ženama i decom. To nije tačno.
Ovo je bilo ukazivanje na to kako treba tretirati ovaj veoma složen i delikatan problem, ne u emisiji zabavnog karaktera, već ga treba obraditi u ozbiljnim emisijama, svakako sa dokumentarnim materijalom, uz analizu zdravstvenih radnika, psihologa, sociologa itd, a ne da se gospodin Tijanić proglašava za vaspitača, sociologa, koji prevaspitava siledžije u emisijama na Javnom servisu. Hvala, toliko sam htela da kažem.

Ja sam htela da kažem da se SRS, svakako, zalaže za fundamentalne vrednosti, a to je ravnopravnost polova. Takođe, osuđuje svaku vrstu nasilja.
Ovo što je direktor Javnog servisa, gospodin Tijanić, uradio, njegova reakcija je nedopustiva. On je krenuo u politički obračun, zaboravio je da je direktor Javnog servisa, da nije političar.
Mi danas imamo sednicu Odbora za ravnopravnost polova. Moj predlog će biti da se on razreši sa svoje dužnosti.