Poštovani i uvaženi građani koji danas slušaju raspravu o Predlogu zakona o kinematografiji, uvaženi gospodine ministre, želela sam da kao poslanik SRS, ali i kao glumac prodiskutujem malo o ovom predlogu zakona.

Nažalost, nisam mogla da prisustvujem raspravi koja je vođena pre nekoliko dana iz opravdanih razloga, ali me nije to sprečilo da slušam raspravu koja je vođena u ovoj sali.

Predlog zakona o kinematografiji u svakom slučaju je urađen, napravljen sa amandmanima koji su prihvaćeni ili ne, ali slažem se da svaki zakon omogućava lakše i pogodnije kretanje umetnika, uvažavajući zakon koji je pred nama ili zakon koji je stupio na snagu.

Ono što je meni, sada više ne mogu da kažem, zamerka suštinska, sada ću da napravim digresiju, pa ću reći pošto sam u kontaktu bila sa gospodinom direktorom Muzeja kinoteke Ardeljanovićem i direktorom Jugoslovenske kinoteke, Radoslava Zelenovića, došla sam do saznanja da ste vi već razgovarali sa njima na sledeću temu o kojoj ću da pričam, pa mi je tako mnogo lakše i jednostavno. Zaista sam polaskana time što ono što sam primetila u zakona da nedostaje, da ste vi već predupredili stvari i da će to da se uvaži u obliku jednih od tačaka ovih zakona.

Naravno, mogu da se pohvalim time da sam kao glumica snimila zaista dosta filmova, možda oko 20, što je za jednu glumačku karijeru stvarno puno, pa stoga bih želela da pričam i o kinoteci, tj. Jugoslovenskoj kinoteci, koja i dan danas lepo radi pod tim imenom.

Naša Jugoslovenska kinoteka, a možda građani nisu upoznati koliko je jedna od najznačajnijih kulturnih ustanova u Srbiji, po tome što našu kinoteku možemo da svrstamo i svrstavaju je po broju kopija trećom u Evropi. To je veliko bogatstvo jedne zemlje.

Zašto smo došli do takvih epiteta koje možemo da damo kinoteci i do toga da u superlativu možemo da govorimo o svemu onome što ona poseduje? Zbog toga što su ljudi koji su na čelnim mestima i koji već godinama vode našu Jugoslovensku kinoteku prikupljali kopije filmova koji su rađeni, tako da recimo neki svetski filmovi bitni i značajni postoje u našoj Jugoslovenskoj kinoteci, a npr. ne postoje u Nemačkoj, pa su svojevremeno Nemci pozajmljivali od nas neke filmove itd. To je stvarno lepo i za pohvalu.

U prilogu tome šta je suština, o čemu bih govorila, a to je…

Eto, da dovedem u vezu, govorim o Jugoslovenskoj kinoteci, da svi filmovi koji se rade u Srbiji, da su producenti, znači srpski filmovi, producenti bi bili obavezni da daju kopije, po jednu kopiju da daju Jugoslovenskoj kinoteci ili kako da je nazovemo srpska, nije bitno, ali da to bude njihova obaveza, da bismo sprečili osipanje tog blaga koje imamo.

Ako je skupa možda jedna celuloidna filmska traka, koja znamo košta pet hiljada dolara, a distributeri srpski kažu – skupili smo jedva novac i da uradimo film, a kamoli još i da damo kinoteci, to može onda da se u nekom drugom formatu dostavi kinoteci, u obliku hard diska, u obliku elektronske kopije, ali da kinoteka mora da ima kopiju srpskog filma, to da bude obaveza distributera i producenata, kako bismo sačuvali to blago koje imamo u kinoteci.

Pošto je srpska ili Jugoslovenska kinoteka spomenuta samo malo, onako uzgred u članu 12, eto vi ste već razmišljali o tome, već ste razgovarali i članovima 23, 48, 59, 61, 77, 96. i 98, vi ste upoznati već sa tim članovima, bismo mogli da rešimo ovaj problem.

Hvala. Mislim da bismo ovim potezom zaista sačuvali naše srpsko blago u obliku i filma i svega onoga što se zove blago srpske ili jugoslovenske, gospođo Čomić, kinoteke.

Bila je greška, u stvari zamena. Ja sam želela o ovome da govorim zato smo mi i došli u raspravu da se vratimo na srpski, ne srpski, u stvari htela sam o kinoteci da govorim i ovome što sam već rekla, pa se ne bi ponavljala. Hvala.

Sve ove amandmane koje podnosi SRS to jest opozicija  gledam kao jednu konstruktivnu saradnju između pozicije i opozicije. Čini mi se da ovo aktivno učešće SRS tj. opozicije sa ovolikim brojem amandmana bi trebalo da ima odjeka i da se mnogi od ovih amandmana usvoje, da Vlada i ovi koji su dali Predlog zakona o budžetu bi trebalo da imaju sluha i da se mnogi amandmani usvoje, s obzirom na to da se svi borimo za bolji život građana u našoj zemlji.

SRS predlaže da Ministarstvo spoljnih poslova diplomatsko-konzularnom predstavništvu smanji budžet koji je predviđen za ovu godinu. Budžet koji je namenjen da se koristi je određen za nabavku materijala i opreme za rad, tekuće popravke i održavanje.

Smatramo da se novac, koji je predviđen za to, podrazumeva i da tu ne bi trebalo da bude diskutabilno da li se taj novac za takve stvari odvaja. To su elementarne stvari za koje se novac odvaja, ali bi shodno velikim izdacima i shodno velikim zaduživanjima naše zemlje trebalo da se ovaj budžet smanji da se ne bismo zajmili od stranih banaka jer smo već u velikim dugovima. Hvala.

U članu 11. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi – koautorima se smatraju i scenograf, montažer, autor maske, dizajner specijalnih efekata i drugi učesnici ukoliko je ugovorom definisan njihov autorski doprinos.
Smatram da ne bi bilo opravdano da se predložena lica izostave kao koautori zbog nesumnjivog doprinosa koji daju u nastanku nekog umetničkog dela. Dakle, ukoliko se pravi neko umetničko delo, a ove struke nisu zastupljene kao koautori, nemaju nikakvu naknadu za dalje korišćenje tog dela.
Naravno da se sve to reguliše ugovorom između autora i koautora tj. svih učesnika u stvaranju jednog umetničkog projekta. Zato mislim da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.

Dame i gospodo, u rukama držim Zakon o autorskim pravima i srodnim pravima, dakle konkretno sada govorimo o pravu autora na naknadu za davanje na poslugu u članu 40. SRS je mišljenja da bi član 40. trebalo da se briše, iz razloga što je rešenje neprimenjivo u praksi i što ga smatramo besmislenim.
Član 40. zakona kaže: ''U slučaju davanja na poslugu primeraka autorskih dela, izuzev računskih programa od strane lica čija je to privredna delatnost, autor ima pravo na naknadu od tih lica''. Zašto smatramo besmislenim ovakvu postavku u zakonu? Iz prostog razloga što ne znamo ko bi trebalo ili ko je taj ko će voditi evidenciju – ko je, kome, u koliko primeraka i na koje vreme dao na poslugu primerak nekog autorskog dela? Bez velike filozofije, to je jednostavno tako i to ne može nikako da se dokaže, da se iskontroliše.
Zato smatramo da član 40. zbog svoje besmislenosti – treba da se briše. Hvala.

Htela bih, pre nego što obrazložim ovaj amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka, da kažem da se u stvari obistinilo ono što smo govorili u načelnoj raspravi Predloga zakona o kulturi.
Dakle, one dve sednice koje su održane, koje je trebalo da budu svrsishodne, gde su došli i predstavnici svih udruženja i javnih institucija u Srbiji, sa njih sugestije nisu prihvaćene.
Naravno da će vladajuća koalicija da kaže da su prihvaćene, ali opet kao što sam onda rekla, tako i sada sam sigurna u to - prihvaćeno je nešto samo nešto što je minornog značaja za ovaj zakon; prihvaćeni su predlozi manjina i nijedan amandman Srpske radikalne stranke, koji je zaista pokušao da eto na neki način ispravi ovaj predlog zakona o kulturi, nije prihvaćen.
To je samo još jednom dokaz da apsolutno ne postoji nikakva saradnja, bez obzira da li je ona dobronamerna, a sigurno je bila dobronamerna. Prosto, iz tog razloga evo sada ću da obrazložim i naravno da kažem šta smo želeli u stvari u članu 8. da ispravimo.
Pa neka eto samo javnost zna, znači da to nema odjeka. Kulturni radnici neka se apsolutno pomire s tim - da ovde korenitijih promena, radi poboljšanja Predloga zakona o kulturi, koje treba da se pretoče u Zakon o kulturi, nema.
Dakle, s obzirom da se u tački 20) pojavljuju, u Strategiji razvoja kulture Republike Srbije, u tački 2) amaterske delatnosti u kulturi, shodno tome predlažemo da se i u članu 8. posle tačke 8) doda nova tačka 9) koja glasi - amaterske delatnosti u kulturi. Postojeće tačke 9) i 10) postaju tačke 10) i 11).
Smatram da i amaterizam u kulturi zaslužuje adekvatnu zastupljenost u ovom zakonu, imajući u vidu da se amaterizam pretače u profesionalizam, a svedoci smo svi koji se bavimo kulturom da je to tačno.
Dakle, imajući u vidu da je amaterizam veoma bitan, on u kulturi treba, pošto je u dosadašnjoj Strategiji predložen već kao takav, on takav treba i da ostane. Jer, zbog specifičnosti ove delatnosti u praksi i u primeni određenih odredaba drugih zakona reguliše se pitanje amaterske delatnosti u kulturi, tj. donose se odgovarajuće mere - u oblasti finansiranja i sve ostale mere koje su bitne.
Na ovaj način, ako bi amaterizam dobio svoje posebno mesto u ovom zakonu, vrednovalo bi se kulturno-umetničko stvaralaštvo i ono bi se priznalo kao kulturna delatnost, jer je specifičan, u odnosu na druge delatnosti u kulturi, pa tako samim tim naravno treba da ima i tretman u ovom zakonu.
Zaista bih apelovala da prihvatite ovo iz prostog razloga što ne mogu svi da budu profesionalci, ne mogu da imaju svi status niti profesionalnih izvođača, niti profesionalnih pozorišta, a s obzirom da sam kroz svoj glumački vek, radni vek, bila mnogo puta predsednik komisije amaterskih pozorišta, nagledala sam se možda mnogo boljih predstava amatera nego čak i profesionalaca. Tako smatram da amateri stvarno treba u ovom zakonu da imaju svoje adekvatno mesto.

U članu 71. stav 2. reč „udruženja“ zamenjuje se rečima „amaterska kulturno-umetnička društva i njihovi savezi“. To je predlog SRS. Odmah da kažem, jedinice kulturno-umetničkog stvaralaštva su kulturno-umetnička društva i njihovi savezi u koja se uključuju amateri, a ne udruženja amatera.
Kako danas utvrđujemo Predlog zakona o kulturi, koji treba da se pretoči u zakon o kulturi, morali bismo da preciziramo i da jasno bude ovo naznačeno, zbog toga što je onda drugačiji tretman kulturno-umetničkih društava.
Dakle, u članu 71. dodati novi stav 4. koji glasi: „Jedinica lokalne samouprave posebno obezbeđuje prostorne uslove za rad amaterskih kulturno-umetničkih udruženja i obezbeđuje sredstva (što je veoma bitno) za realizovanje njihovih programa koji su od lokalnog i regionalnog značaja“. Dakle, opštine i gradovi su dužni da obezbede uslove, jer su to jedini oblici kulturno-umetničkih delovanja u tim sredinama.
Samo ću vas podsetiti da kompletna Srbija treba da bude u tom kulturnom programu i da odiše kulturom. U poslednje vreme, u poslednjih možda desetak i više godina svedoci smo toga da samo pojedina pozorišta gostuju u velikim gradovima.
Nije kultura potrebna samo Nišu, Novom Sadu, Beogradu i ostalim gradovima. Kultura je potrebna i selima i mnogo manjim mestima nego što su ovi gradovi. Nekada je bila praksa, verovatno gospodin ministar to zna, pa se organizovalo selu u pohode, tako da su predstave i sve druge kulturne doživljaje mogli da vide i ljudi po selima. Time smo odvraćali omladinu i od kafića, i od droge i od svih onih stvari koje su danas uzele maha, pa predlažem da opštine i gradovi obezbede sredstva kako bi se kultura širila i van glavnih gradova.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, na samom početku želim da istaknem da smo mi imali dve sednice Odbora za kulturu, imali smo više, međutim, ove dve su značajne po tome što su tim sednicama prisustvovali svi upravnici ili sve javne ličnosti koje rade u kulturnim institucijama, kao i predstavnici udruženja.
Zahvaljujem im se na prisustvu i mislim da su tom prilikom dali veoma suštinske i svrsishodne primedbe, koje su čak u osnovi mogle da poboljšaju Predlog zakona o kulturi, koji treba da se pretoči i da konačno posle 17 godina dobijemo zakon o kulturi.
Ono što je diskutabilno i ono što je problematično jeste, po mom mišljenju i po mišljenju SRS, ovi ljudi koji su došli, koji su moje kolege, koji su istaknuti radnici kulturni, su prevareni iz prostog razloga što je Predlog zakona o kulturi prvo prošao Vladu, pa je onda došao na raspravu. Dakle, on je već bio definisan takav kakav jeste.
S druge strane, ono što je eventualno prihvaćeno od svih tih veoma značajnih i suštinskih predloga je nešto što je od minornog značaja za ovaj zakon, te tako ispade da su ljudi dolazili za džabe, a Ministarstvo kulture se nije osvrnulo i nije dalo sebi dovoljno vremena, verovatno nisu imali vremena da se ozbiljno pozabave ovim predlogom zakona o kulturi i da napišu adekvatne amandmane, već se oni pišu u pet do dvanaest.
Nama je jutros bio sazvan Odbor za kulturu i informisanje u 10.00 časova, sa nekim primedbama koje su od minornog značaja i koje veoma malo mogu da poprave ovaj zakon.
Rekla bih da Predlog zakona o kulturi ne možemo tako da nazovemo jer to je prevara, prevara je za sve nas koji slušamo o tom predlogu zakona o kulturi.
Ovo se zove državna uprava u kulturi. Kada bismo tako nazvali ovaj zakon, onda bismo mogli da kažemo – stvarno je zakon odličan, dobro je napisan i odgovara svom imenu.
Zašto državna uprava u kulturi? Iz prostog razloga što sve ingerencije imaju Vlada, kao izvršni organ, i Ministarstvo, koji su donele veliki broj podzakonskih akata koje sprovode. Ovaj predlog zakona je bio u raspravi i proteklih godina.
Međutim, na ovo da se uključi u raspravu Predloga zakona o kulturi imali su samo privilegovani predstavnici udruženja bliski vlasti i privilegovani predstavnici javnih kulturnih ustanova takođe bliski vlasti.
Kako se vlast često menjala, tako je morao Predlog zakona o kulturi da se prilagođava, pa ga čekasmo punih 17 godina i na kraju ništa dobro i ništa korisno dočekali nismo po kulturne radnike u Srbiji.
Zakonske odredbe su pravljene prema interesima nekih pojedinih institucija i interesima pojedinih udruženja bliskim vlasti i tako su se naravno prema tim aršinima formirale i komisije koje su pravljene pri ministarstvima kulture. One su bile zadužene za davanje određenih novčanih sredstava koje bi finansirale projekte, kako vi to kažete, razne filmove, nacionalne penzije, što je jedna od najbolnijih tačaka ovog predloga zakona o kulturi, finansiranje koncerata i svih drugih aktivnosti u domenu kulture koje se tiču Srbije.
Što se tiče komisije za dodelu nacionalnih penzija, mislim da je to veliki greh koji je napravljen prošle godine i da na to uopšte ne znam šta biste mogli, gospodine ministre, da mi odgovorite. Nismo imali jasne kriterijume na osnovu kojih bi utvrdili koja je to komisija i prema čemu ona donosi i nekog nagrađuje epitetom i daje mu nacionalnu penziju, a nekom ne.
Imamo jedan drastična primer, a to je da je gospođa, ne bih joj pominjala ime, znate vi dobro koja, a i ona će sama da se prepozna, koja je imala 10 godina radnog staža u Srbiji ili bivšoj Jugoslaviji, jer ona traje malo duže, koja je pola svog radnog veka provela u Americi, dobitnik je nacionalne penzije.
S druge strane, imamo gospođu, recimo Dubravku Nešović, za koju, kako kažu, nisu i čuli, a što je velika sramota, koja je svoj radni vek provela u Srbiji, koja je dobitnik svih evropskih nagrada, a pošto vi ukus Evrope veoma cenite, nadam se da vam to nešto znači i govori, koja živi na ivici egzistencije. Kroz primer gospođe Dubravke Nešović govorim još o stotinama zaslužnih umetnika koji su došli u neke godine, a žive maltene od javnih kuhinja i na taj način se izdržavaju. To je velika sramota i velika grehota. To moram da kažem. Nešto što je jedan od najvećih, čini mi se, i ključnih problema ovog predloga zakona o kulturi jeste i to da direktno kršite Ustav. Kršite Ustav i radite u suprotnosti sa Zakonom o radnim odnosima.
Malopre smo dobili jedan papir gde se kaže: "Odbor je saglasno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Predlog zakona o kulturi i smatra da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije". Nije tačno. To je laž.
Moram da kažem zbog čega? Zato što u ovoj zemlji od dana kada stupi na snagu zakon o kulturi nijedan umetnik zaposlen u kulturnoj instituciji nema pravo na stalni radni odnos. Molim vas, to je u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o radnim odnosima. Vi se približavate Evropi i hoćete da mi pošto-poto naš sistem i u kulturi promenimo i da uđemo u Evropu. Vi ste zaboravili da su umetnici u Evropi zaštićeni jakim sindikatima, a da će kod nas ti isti umetnici, gde se vrši reizbor glumaca na tri godine, čekati u redu ispred kontejnera, jer više i tu nema mesta. Direktno izvodite ljude na ulicu.
To je nešto što je katastrofalno. Ne nudite nikakav socijalni program i nema nikakve otpremnine. Apsolutno izbacujete ljude na ulicu. To je strašno.
Pošto vi verovatno razumete na koji način živi pozorište. Pozorište živi kroz glumce. Pozorište živi kroz mladog glumca koji se godinama razvija, koji na početku dobija lakše uloge, a onda shodno radu, shodno životnom iskustvu on ide u sve teže i teže, radi sve teže i teže uloge. Pozorište je živa institucija. Mi ukidamo pozorište kao takvu instituciju.
Ovim predlogom zakona o kulturi nisu predviđeni kriterijumi i uslovi za sticanje statusa kulturnih ustanova od nacionalnog značaja, što je katastrofalno. Dakle, uslove utvrđuje Vlada kao izvršni organ, što je nedopustivo.
Ovim zakonom se moraju pobrojati, a to nigde nema u Predlogu zakona o kulturi, koje su to ustanove od nacionalnog značaja. Nemojte da mi kažete da Matica srpska i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Narodno pozorište u Beogradu, Etnografski muzej, da nemaju status ustanova od nacionalnog značaja, iako neki od njih slave stogodišnjicu.
Tim zakonom kršite zakon koji je donet 92. godine, gde su i Matica srpska, i Srpsko narodno pozorište i sve ustanove koje sam pobrojala ustanove od nacionalnog značaja.
Sada govorim samo o suštinskim problemima i onome što je najbitnije u ovom zakonu. Ovim zakonom ukidate Zakon o udruženjima i tu kršite Zakon iz 93. godine. Sada za razliku od prethodnog zakona, za razliku od ustanova od nacionalnog značaja gde se pita Vlada kao izvršni organ, ovde se sad pita Ministarstvo.
Ministarstvo kulture treba da određuje i utvrđuje koja reprezentativna udruženja treba da utvrđuju svojstvo umetnika i izvođača. Iz tog razloga sam rekla da ovaj zakon pre bi mogao da se nazove državna uprava u kulturi, jer koliko vidimo, za sva ključna pitanja, za sva bitna pitanja koja su važna i koja se tiču radnika u kulturi pitaju se i ingerencije imaju Vlada i Ministarstvo.
Ono šta je trebalo da uradite vi dobro znate, neću da govorim o tome. Trebalo bi da u Komisiji za dodelu statusa, recimo, istaknutog umetnika, za dodelu nacionalnih penzija i zvanja istaknutih umetnika učestvuju svi predstavnici udruženja radi objektivnosti. Trebalo bi da smanjite broj članova predstavnika Vlade i ministarstava.
Nije valjda da će neko iz Vlade i iz Ministarstva da određuje ko je zaslužan da dobije nacionalnu penziju ili ko je zaslužan umetnik u ovoj zemlji, a ne poznaje kao svaki prosečan gledalac ko je dobar glumac i po njegovom ličnom nahođenju jeste ili nije. Dakle, trebalo bi smanjiti broj članova predstavnika, a staviti što veći broj članova strukovnih udruženja, radi objektivnosti.
Molila bih vas da se zaista pozabavite na pravi način ovim predlogom zakona o kulturi. Mislim da vam nije dovoljno stalo. Mislim da je vaš cilj i interes da se progura ovo ovako kako jeste. Najveći broj umetnika je glasao za vašu partiju. Vi ste sada prosto ih sveli i dovodite ih do prosjačkog štapa.
Šta ćete da uredite sa tim reizborom, šta ćete da uradite sa nacionalnim penzijama, kojim aršinima ćete da delite ljudima? To ostaje da se vidi. U svakom slučaju, možete vi da se podsmevate i da to vama bude i ovako i onako.
Molila bih vas da malo zađete među umetnike, i vajare, i glumce, i slikare, i da malo pogledate i da se osvrnete i da vidite koliko su zadovoljni prošlim dodelama nacionalnih penzija. Bez jasno utvrđenih kriterijuma vi ste to činili.
Dakle, radite pošteno i onako kako treba. Ova zemlja je to zaslužila. Kulturni radnici u ovoj zemlji su to zaslužili. Prema tome, smatram da ovaj predlog zakona o kulturi nije dobar. Naravno da SRS neće podržati ovaj predlog zakona o kulturi, a amandmanima ćemo pokušati da rešimo da se bar nešto popravi ovim zakonom. Hvala.

Posle svega što se dešavalo nakon razbijanja naše države postoje mnogi razlozi, a jedan od osnovnih i najvažnijih razloga jeste bezbednosni, zbog kojih su poslanici Srpske radikalne stranke sigurni u to da rad stranih udruženja ne treba regulisati ovim, već posebnim zakonom, tj. jednim sveobuhvatnijim zakonom, koji bi trebalo da postoji.
Mnoge svetski poznate humanitarne organizacije i organizacije pod pokroviteljstvom UN su u nekim svojim delovima zloupotrebljavane za subverzivnu delatnost protiv naše države, na pojedinim delovima ili na celoj teritoriji. Mnogi strašni događaji inscenirani su od strane pripadnika pojedinih humanitarnih ili mirovnih organizacija.
Bombardovanje je takođe počelo insceniranjem jednog takvog događaja i nazvano je mirovnom misijom, „Milosrdnim anđelom“ i ostalim epitetima koje, naravno, niko normalan ne može da prihvati. Danas imamo situaciju da je Kosovo i Metohija otcepljena nasilnim putem, samo zato što smo suviše verovali jednoj od organizacija koje je trebalo da donesu mir na tom prostoru, dok su neke druge nevladine organizacije sakupljale informacije i posmatrale naše raspoloženje u odnosu na određene događaje i koristile ih protiv nas.
Zato poslanici SRS ne mogu da se slože sa tim da rad stranih udruženja treba regulisati ovim zakonom, nego, kao što sam rekla na početku, to treba učiniti jednim posebnim, sveobuhvatnijim zakonom. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 22. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju kojim sam predvidela, u ime SRS, da se u stavu 2. tačka 1) reči „milion evra“ zamene rečima „sto miliona dinara“. Mislim da to nije neobično, jer ako treba da podsećam, podsetiću vas da Republika Srbija još uvek ima sopstvenu valutu i ne zavisi od centralne banke Evropske unije.
Ovde još mogu da dodam da se upravo centralna banka EU pokazala nesposobnom da sanira posledice svetske ekonomske kriza na tržištu unije. Ona je odgovornost prenela na nacionalne centralne banke država članica i time jasno pokazala da je EU društvo za deljenje dobiti i da se ne snalazi dobro u kriznim vremenima, koja su, nažalost, neminovnost i to je svakodnevnica u kojoj živimo.
Želim da vas podsetim da predlagač ovog zakona u delu „Razlozi za donošenje zakona“ napominje da se zakon donosi zarad omogućavanja priprema Republike Srbije za ostvarenje punopravnog članstva u EU, a na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njenih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.
Dame i gospodo, upravo ta jednostrana primena SSP-a, prema podacima predstavnika Republičke vlade, košta Srbiju 267.000.000 evra. Tu sumu novca od 267.000.000 evra će sadašnja vlada, ovakva kakva jeste, režim, izbiti iz džepa građanima Srbije, koji su inače pod užasnim teretom ekonomske krize.
Molila bih vas da razmislite o ovom amandmanu, mislim da bi ga trebalo prihvatiti. Hvala.

U ime Poslaničke grupe SRS predložila sam brisanje stava 2. člana 91. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Reč je o isplati osigurane sume, tj. naknadi štete kada nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.
Drugi stav, čije sam brisanje zatražila amandmanom, odnosi se na regresni zahtev, po isplati osigurane sume, tj. naknade štete, koji se ostvaruje od vlasnika motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili nekog drugog prevoznog sredstva koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupaka.
Smatram da je ovaj amandman smislen i logičan sled viđenja SRS o predloženom zakonskom rešenju. Obrazloženje predlagača zakona za neprihvatanje amandmana je da se navodno odnosi na primenu odredaba o pravu na isplatu osigurane sume, tj. naknadu štete kada nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju. ... koji je poprilično nekvalitetan i u priličnoj meri nije jasno definisan.
Predlog zakona koji je u skupštinskoj proceduri, a koji je nastao kao još jedna obaveza prema EU, isključivo iz tog razloga nije naišao na razumevanje opozicionih stranaka. Smatram da su amandmani suštinski kvalitetni.
Dakle, iz tog razloga nije naišao na odobravanje opozicionih stranaka, a pogotovo SRS. Hvala.

Dragi građani, da ne bih citirala, kratko je vreme, sve ovo smo čuli, ove rečenice, kao floskule - pred Ustavom, pred zakonom svi su jednaki, jednaka zakonska zaštita, bez diskriminacije itd. Mislim da je ovo jedna apsolutno prazna priča.
Hoćete da mi kažete čiju zaštitu imaju maloletnici u zemlji Srbiji? Juče je silovana devojčica od 15 godina od trojice, da ih tako nazovem, huligana.
Dakle, nismo zaštitili maloletnike. Na fejsbuku ste mogli da pročitate, opet grupica huligana, koju inače finansira Ministarstvo kulture, "Vazelin za Uroša". Prema tome, o čemu mi govorimo, o kakvoj zaštiti? O čemu mi pričamo? Danas i ovih dana raspravljamo o tome kako bi trebalo legalizovati brak između dva muškarca i dve žene. Pitam se da li će Vlada Republike Srbije menjati Zakonik o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na krivična dela propisana u glavi 18, i to kao krivična dela protiv polne slobode, konkretno član 178 – silovanje, jer ovo što se radi u zemlji Srbiji je nedopustivo, apsolutno. Pogotovo ako je lice maloletno i ako je silovano na svirep i ponižavajući način.
Molim vas, ako je Srbija pravna država, a trebalo bi da jeste, Vlada bi morala da da konkretan odgovor na ovo što se dešava. Prema tome, molila bih vas da malo skratimo raspravu o pravima osoba istog pola i da povedemo računa šta nam se dešava sa omladinom.
Kako je zlostavljana devojčica od 15 godina i kako je njoj i njenoj porodici juče uništen život, tako bismo isto trebalo da razmislimo o mladićima koji su to učinili.

Poštovani građani, SRS je podnela skoro 260 amandmana, a od toga je prihvaćen jedan amandman. Da ne bih to sad razlagala i govorila o tome, procenite i prosudite sami o čemu se radi. Međutim, u prilog ovome što je bezbroj puta danas ponovljeno za ovom govornicom, što smo mogli da čujemo, a to je da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki, evo dragi građani vidite koliko smo jednaki, pogledajte šta je naša realnost, šta je Srbija i kako mi živimo. Ovo je naslovna strana jednog dnevnog časopisa, dnevnog lista, gde piše "Armija gladnih, milion bez posla". Dakle, ni to neću da komentarišem, dovoljno je ova naslovna strana. To je Srbija danas.
Što se tiče diskriminacije, u prilog tome da diskriminacije ne sme i ne bi trebalo biti ni u kakvom obliku, samo ću vam navesti jedan događaj koji se odigrao juče u Novom Sadu. Dakle, nekoliko nevladinih organizacija protestovalo je na proteklom jučerašnjem Salonu knjiga u Novom Sadu zato što se na tom salonu pojavila, kako je nevladina organizacija zove, klerofašistička organizacija "Obraz". Procenite sami da li je to diskriminacija ili ne. Hvala.

Poštovani građani, danas ceo dan govorimo o diskriminaciji. Jedan vid diskriminacije je i ovo što se radi proteklih dana, a to je da Dragan Đilas, gradonačelnik grada, hoće pošto-poto da prikupi novac od naroda, vrši određen vid pljačke, pozivajući ljude da plate neke zaostale račune Infostana, struje ili čega već.
SRS vas poziva da se ne odazovete tome, da ne treba da plaćate račune, jer to direktno ide u njihovu kasu, pošto je očigledno da su im svi budžeti ispražnjeni.
Da li se sećate samo da je za vreme gospodina Miloševića pozivao Živković, tadašnji gradonačelnik, da se svi računi stavljaju u bure, da se niko ne odazove i da niko ne plaća te račune?
Prema tome, zašto bismo mi sada, zašto biste vi, ionako nemate od čega da živite, još da odvajate od svojih malih ličnih dohodaka, da plaćate neke tobož zaostale račune? Nemojte da plaćate račune. Sud nije doneo odluku, tako da ne možete da odgovarate ni pred sudom.
Ostalo mi je još minut i da nešto da kažem o članu 6, koji govori o tome da se štite lica koja su, recimo, drugačijeg seksualnog opredeljenja. Dakle, sutra lica koja su seksualno drugačijeg opredeljenja ispod našeg prozora mogu da manifestuju svoje eventualne seksualne tendencije na bilo koji način, nas zakon ne štiti da možemo da reagujemo u tom smislu.