Dame i gospodo narodni poslanici, nisam vam, gospodine Markoviću, zamerio antiposlovničko ili neposlovničko ponašanje. Zamerio sam vam nešto što ste učinili sa jasnom političkom namerom i što su videli svi građani Srbije.
Dakle, u trenutku kada je trebalo da kažem šta mislim o onome što su izgovorili moji prethodnici, predstavnici režima, vi ste prekinuli sednicu i rekli da ćemo nastaviti kasnije, iako nije bilo bogzna kakve tenzije već uobičajene političke rasprave. Ništa više ili manje nego što smo imali sat, dva ili tri pre toga.
To nije manir samo vaš, to je urađeno pre četiri dana takođe ili pre šest dana, u prošli petak, kada je jedan od potpredsednika to na isti način uradio kada sam tražio reč. Nekako mi se čini da se to najčešće događa kada neko od srpskih radikala zatraži pravo na odgovor.
Nemam ništa protiv da vi to radite, nemam ništa protiv da vi nama izričete opomene. Da se ne odnosi zakon na sve potvrđuje i broj opomena koje smo mi dobili. Dobio sam ih najviše u ovom sazivu parlamenta, a pri tome vam kažem da, osim jedne, ne možete da se setite ni za šta sam ih dobio, koju sam to reč ili uvredljiv izraz izgovorio. Najteže je bilo ono što sam rekao gospodinu Dinkiću i toga, pretpostavljam, možete da se setite. Svega drugog garantujem da ne možete, zato što ni ja ne znam zašto ste mi opomene izricali.
Samo od vas, dakle, tražim da imate jednake aršine za sve, da se ne ponašate kao neko ko treba da pomaže nekome iz vlasti, pa onda u kabinetu u pauzi - kako smo uspeli sada da ih prevarimo, je l' ste videli šta smo im sada uradili, nismo im dali da odgovore. To je politika koja neće dati nikakve rezultate ni na kratak, a kamoli na dug rok.
Sa druge strane, što se tiče važenja zakona za sve, zakoni za sve odavno ne važe. Za neke manje, za neke više, pa i u ovoj Narodnoj skupštini. Pozivam vas da gonite kriminalce, čuo sam da tu postoje različite vrste insinuacija, te umesto da pričaju novinarima po kuloarima i da izmišljaju, molim predstavnike režima, ali i predstavnike nekih opozicionih stranaka, da izađu za govornicu i da kažu sve što imaju, a ne da izmišljaju negde gde nemamo priliku da odgovorimo.
Gonite sve kriminalce, gonite sve one koji su bilo šta protiv Srbije učinili i nemojte da prekidate sa tim, ali nemojte da gonite one koji su pripadali onima pre vas, a da ne gonite one sa kojima ste vi u dosluhu.
Nemojte da vam bude samo Miodrag Kostić kriv. Ako je kriv neka ide u zatvor, ali neka ide i Vuk Hamović, i Vojin Lazarević i njihovi kumovi, sve do šefa kabineta Vojislava Koštunice, koji je takođe kum Vojina Lazarevića, pa razmislite o tome. Svi zajedno kumovi, svi zajedno mafijaši, neka idu u zatvor. To je zakon i pravda za sve.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospodinu Matiću i dobro bi bilo kada bi se njegove kolege držale onoga što je on rekao.
Nisam rekao i prvo mene ta priča o zaštiti lika i dela bilo koga mnogo ne tangira, jer nikada nisam patio od idolopoklonstva, ama baš nikada, i svi koji me poznaju, a ne mislim da sam mlad, imam već dvoje dece i dugo sam u politici, ali ovi koji me poznaju znaju dobro da od idolopoklonstva nisam patio i znaju dobro da sam, ako sam mislio drugačije, svoje mišljenje smeo da izrazim i pred Vojislavom Šešeljem i pred svakim drugim.
Nećete me tom pričom o zaštiti lika i dela srpskog premijera pokolebati u onome što sam nameravao da kažem. Naime, nisam izgovorio nijednu laž i nisam govorio o biografiji premijera. Govorio sam o mafijaškoj povezanosti režima sa ključnim mafijašima u Srbiji. O tome sam govorio. Nisam rekao da je Koštunica nego Koštunicin šef kabineta je kum. Znači, kum je Koštunicin šef kabineta i Vojin Lazarević, to sam rekao direktno pred Anketnim odborom.
Ne brine mene to što je on njegov kum, mene brine nešto drugo, a on je tu kao šef kabineta i ne može kao šef kabineta mnogo poslova da namesti. Mene brine što ste vi drugog kuma, Željka Popovića, u sred rada Anketnog odbora postavili za generalnog direktora NIS-a. Direktno ste ga postavili, iako je i on kum, iako je učestvovao u nameštanju kumovsko-mafijaških poslova.
Naravno, vi ćete reći da odlukom 3:2 ili 3:3, a jedan nije bio tu, doneli ste odluku da to nije baš tako i da nije sto posto sigurno kao što kažem. Ali, neka građani o tome sude, neka građani to procene. Dakle, ovo su činjenice. Uopšte nisam govorio o tome da li je Vojislav Koštunica 1974. bio za onaj konfederalni Ustav ili nije bio, niti je to bio predmet moje rasprave, niti o tome želim da govorim, niti to sa onim što danas mi raspravljamo ima bilo kakve veze.
Dakle, ono o čemu sam govorio, to je da ne sme vlast da štiti one koji su joj bliski, zato što su ih sponzorisali nekada, zato što su im činili neke druge usluge, zato što su nešto drugo radili za njihove političke stranke, kada su bili u opoziciji i zato što su im se na vreme približili, jer su kritikovali da li prethodni režim ili ne znam koga. To je suština.
Zakon mora da važi za sve. Zakon, kao što važi za mene, izgleda za nas u SRS malo više u ovoj skupštini nego za ostale. Nemamo ništa protiv, neka bude tako, ali vi ste ti i uvek o tome vodite računa, to smo govorili onima iz prethodne vlasti - režim je uvek odgovoran za sukobe na političkoj sceni.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Vi od nas niste dobili odgovor da ćemo na ulicama da se pojavimo kad vam je bilo teško i da radimo protiv države. Da li ste ikada dobili neku antidržavnu politiku ili odgovor od SRS? Ne. Da li ćemo na silu da rušimo vlast? Ne. Šta vam smeta - to što vam se suprotstavljamo ovde u Skupštini? Nastavićemo to da radimo na demokratski način. To je jedini način kojim hoćemo da se menja vlast u Srbiji. Nemojte da nas terate na drugačiji način. Ponosni smo na taj način.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To smo radili u prethodnom periodu, pa sa 23 došli do 82 poslanika. Naravno, ne znamo šta će biti, videćemo kako će biti, ali se nadamo i očekujemo da sa 82 potom imamo 132 poslanika u najkraćem mogućem roku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemamo mi ništa protiv onoga što izgovara gospodin Marković, ali bi bilo dobro da izađe za govornicu pa da to kaže, a ne sa mesta predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.  Molio bih vas, gospodine Markoviću, da je ne zloupotrebljavate ubuduće.

Povredili ste član 100, gospodine Markoviću, zato što govorite o narodnim poslanicima koji ne žele da vam omogućuju kvorum ovde na način koji jednostavno nije primeren. Molim vas da to ubuduće ne činite.
Tražim od vas da u skladu sa Poslovnikom prozivkom proverimo koliko ima poslanika u ovoj sali.

Gospodine Markoviću, podsetiću vas na ono što ste vi i poslanici vladajuće većine rekli ovde kada smo počeli rad u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ja vidim da se mnogo toga izmenilo. Mnogo toga se izmenilo iz razloga celishodnosti, zato što mislite da vam je sada potrebno drugačije ponašanje. Pa vi ste ovde rekli, gospodine Markoviću, da nikada nećete terati i šef poslaničke grupe najveće stranke u vlasti je rekao da nikada više neće terati opoziciju da vam daje kvorum. Smanjen je kvorum sa 126 na 84.
Pa, vi niste u stanju 84 poslanika da imate u sali Narodne skupštine Republike Srbije. Nemojte da terate opoziciju i da to kažete – a, vi ste na stalnom radu, pa morate da slušate i da budete sve vreme unutra.
Dakle, mi smo vaši politički protivnici. Mi hoćemo da vas pobedimo i da pokažemo koliko ste nesposobni i mi to radimo na civilizovan način u skladu sa dostojanstvom narodnih poslanika i Narodne skupštine Republike Srbije. Oni koji se na ovakav način ponašaju ispuštajući nekakve neartikulisane zvukove, to svakako ne čine.
Vas molim, gospodine Markoviću, da se setite onoga što ste obećali građanima Srbije, da podsetite svoje poslanike na principe odgovornosti, na ozbiljnost i na to da treba da rade u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer malo šta je važnije u Srbiji od posla koji ima da obavi ova Narodna skupština Republike Srbije.
Zato vas molim da nam ne držite pridike da li ćemo da sedimo u sali ili ne. Nećemo, ako vi niste obezbedili 84 čoveka u ovoj sali, zato što hoćemo da vas pobedimo što pre, zato što hoćemo narodu na transparentan način da stavimo do znanja koliko ste neozbiljni, koliko ne vodite računa o interesima građana Srbije i da narod i građani Srbije na predstojećim izborima izaberu one koji su vaši politički protivnici. To je naš cilj, to je ono što je realno.
Znate, naravno, da će upravo i zbog ovoga što sam rekao vas pobediti najpre na predsedničkim izborima Tomislav Nikolić, a onda dolaze svi oni ostali izbori, jedni za drugim, na kojima će se to, kao što dobro znate, realno dešavati. U svakom slučaju, molio bih vas, gospodine Markoviću, a ja znam da vi imate svoju "lažoviziju" RTS koja vam je i sinoć pomagala, pošto niste mogli sebi da pomognete ovde u sali Skupštine Srbije. Nastavite sa tim... (Iz sale: Tema.) ... nisam vas razumeo. (Iz sale: Tema.)
Ako imate nešto da kažete, izađite za govornicu, nemojte kao miševi da dobacujete stalno. Ja izađem ovde pa vam sve kažem u lice. Kada hoću da vam kažem da ste lopovi, dođem pa kažem da ste lopovi. Izađite za govornicu, pa kažite to što imate, nemojte da dobacujete, jer od tog dobacivanja nemate ništa osim što narodu i građanima Srbije pokazujete kakve ste i kolike kukavice. Hvala najlepše.

Da vam pomognem, gospodine predsedniče, ne bih imao pravo da sam izazvao repliku, ali imam pravo pošto sam govorio o šefu poslaničke grupe najveće stranke unutar režima, a ono što sam pomenuo sa ove govornice je, hvaleći se da neće nastavljati lik i delo bivšeg režima DS-a, izgovorio gospodin Dejan Mihajlov. O tome je bilo reči. Dakle, zato imam pravo na repliku.
Što se tiče svega što je govorio gospodin Ristivojević, na jedan perfidan i ružan način, onako kako se nisam nadao da ćete vi raditi, a što sve više činite u poslednje vreme, vi ste rekli da sam nazvao sve narodne poslanike miševima. Izmišljate, gospodine Ristivojeviću. Rekao sam – oni koji dobacuju, a ne smeju da izađu za govornicu. Da li je to tačno?
E, to je tačno, gospodine Ristivojeviću. To je razlika između vas i nas. To je razlika između laži i istine. Način na koji vi izvrćete nečije reči, način na koji vaša "lažovizija" prikazuje događaje u Narodnoj skupštini Republike Srbije je ono što treba da ide na vašu sramotu i na sramotu onih koji to rade. Ali, građani Srbije to dobro vide.
Gospodine Ristivojeviću, neću da vam govorim da bi neko ko predvodi vlast u ovoj zemlji trebalo da zna da je – "čak štaviše" pleonazam i da to ne upotrebljava.
Ali želim da vam kažem, gospodine Ristivojeviću, nešto drugo – nemojte nam dopunjavati poslovnike vašim normama i odredbama. Mi smo vam predali naše poslovničko rešenje, sa kojim ste se u najvećoj meri slagali; jedno demokratsko rešenje, kada nismo znali da li ćemo biti vlast ili opozicija. Ponudili smo vam da nema ograničenja u vremenu, da nema naplaćivanja kazni narodnim poslanicima.
Juče je potpredsednik Narodne skupštine opsovala, kada je rekla, pred celokupnom javnošću Srbije, vi to niste čuli u sali, snimljeno je na kasetama, dakle, svi su čuli zato što je bio isključen mikrofon, ali se čulo na RTS-u u direktnom prenosu, kada nije htela da mi da reč po Poslovniku.
Dakle, nikakvu tu vrstu problema nemamo, ali nemojte mene da kažnjavate svaki put. Tri puta do sada ste mi stavljali ruku u džep i uzimali pare, u ovom mandatu, zato što vam je to palo na pamet i zato što mislite da time rešavate neke probleme. Možda. Ali, nećete sprečiti nikoga od srpskih radikala da vam govori istinu.
Da ste hteli demokratski poslovnik, usvojili biste naš predlog ili biste ga razmatrali, eventualno amandmanima popravljali i dorađivali. A, vi hoćete da bude još gori poslovnik, još lošiji. Hoćete ovaj kriminalni, koji ste vi doneli, na vaš predlog je donet u ovoj skupštini.
To je jedan od najgorih akata koji postoje u regulisanju skupštinskog rada, najgori poslovnik koji postoji od 90-te godine naovamo, jedini koji je apsolutno nedemokratski, i njega još hoćete da začinite...
(Predsednik: Vreme.)
...time da ne mogu opozicioni poslanici da se razlikuju od vladajućih, pa moraju da budu sve vreme, ili ne znam kakvom već normom.
Ma nemojte. Ma, hoćemo da se razlikujemo! Hoćemo da vas pobeđujemo, ne da opstruiramo. Mi podnosimo najviše amandmana. Je l' to tačno? Da li smo podneli najviše zakonskih predloga? I više nego Vlada Republike Srbije. Da li smo podneli najviše predloga drugih opštih pravnih akata? Jesmo.
(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću.)
Uradili smo, evo završavam, gospodine Markoviću, i nastavićemo da radimo ono što je u interesu građana Srbije, ali verujte mi na reč, najveći interes građana Srbije je da vi što pre odete sa vlasti i potrudićemo se da to na najbolji i najcelishodniji način i što je pre moguće uradimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam ukažem na jednu činjenicu, gospodine Ristivojeviću. Za razliku od drugih, poslanici SRS ne beže od političke borbe, fer, viteške, korektne političke borbe.
Šta to znači? Vi izađete, izađem ja, ili ja izađem, izađete vi. Da li je to pošteno? Imamo iste šanse. Imamo istu priliku da kažemo jedan drugome šta želimo, imamo istu šansu da građanima Srbije poručimo ono što mislimo.
Ali, razlika je u tome što deo vaše vlasti pokušava na najstrašniji mogući način da napada najjaču političku stranku u Srbiji i time napada najveći broj građana Srbije. Mi smo vam ovde pokazivali juče, a ja to imam kod sebe i danas, kako vaši koalicioni partneri optužuju i građane Srbije koji su glasali za SRS i Srpsku radikalnu stranku za fašizam. Da li je to poziv na linč? Da li to neko treba da se obračunava sa nama, da nas ubije? Da li to tražite, gospodine Ristivojeviću?
Da, ja sam one koji dobacuju nepristojno, one koji ne smeju da izađu za ovu govornicu nazvao miševima. Da. I? Da li je to manje, gospodine Ristivojeviću, ili mnogo manja pretnja, ili nikakva pretnja u odnosu na to što vi pozivate građane da se obračunaju sa onima koji su tobože fašisti.
Fašisti su oni koji nemaju političku argumentaciju, već silom ili na neki drugi način dolaze na vlast ili onemogućavaju rad i delovanje svojih političkih protivnika. A to sigurno nije niko iz Srpske radikalne stranke, već su to mnogi unutar vašeg režima, gospodine Ristivojeviću.
I, gospodine Ristivojeviću, što se tiče vaše vlasti i što se tiče vašeg dobrog odnosa u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, pretnja vam je to što vam je neko rekao da će da podnosi amandmane? Pa, mi čak ni to nismo radili. Kada nas pozove gospodin Koštunica na razgovor mi sve tamo dogovorimo, nema problema, bez obzira na to što imamo najveći broj poslanika, može jedan, dvojica ili trojica, ili troje, svejedno, da dogovore. I, svaki put prihvatimo neku vrstu načelnog dogovora. Nemamo nikakvu vrstu problema.
A, vi ćete za to vreme nas da nazivate fašistima? Naš narod da nazivate fašističkim? (Žagor.) Vi ćete za to vreme da delite letke. Što vičete? Nešto vidim, oni koji su do juče te letke delili sada hoće da kažu da to ne rade, a nešto im je i smešno. Nije smešno ništa. Tužno je da se tako odnosite prema građanima Srbije. Tužno je da se tako odnosite prema onima koji su mnogo bolji od vas.
Koliko smo bolji od vas pokazali su građani Srbije na izborima; nekima koji su imali po 30 mandata, a nama dali po 82, nekima koji sebi govore da su najbolji u Srbiji, a imaju 50 mandata ...
(Predsednik: Vreme.)
... a mi 82. Razmislite dobro da li građani Srbije znaju ili ne znaju, a razmislite dobro da li će građani Srbije to umeti da prepoznaju na predstojećim izborima.
Hoće, verujte mi, neće vam biti ni do smeha, ni do cinizma, ni do sarkazma kada budete čuli izborne rezultate 13. juna. Za vas će biti poražavajući, a zbog ovoga što radite, i zbog tog smeha i zbog svih lažnih optužbi i svih gluposti koje iznosite u kampanji, zbog "lažovizije" koju zloupotrebljavate, zbog svega toga slaviće Tomislav Nikolić 13. juna i slaviće Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa poslednjim delom izlaganja gospodina Ristivojevića se slažem, posebno kada je reč o nepristojnom dobacivanju, i to ste mogli da primetite.
Ali što se tiče ovog prvog dela, gospodine Ristivojeviću, ne pada mi na pamet da se bilo ko u SRS oseća kužan i šugav, da nam vi govorite - zamislite, mi smo vas štitili. Od čega? Šta smo mi to uradili? Jesmo li išli negde da spalimo skupštinu? Jesmo li išli da upalimo televiziju? Jesmo li negde nekoga ubili da bismo došli na vlast? Jesmo li negde nekoga linčovali? Jesmo li ikada išta protivustavno i protivzakonito uradili? Zašto to? Zbog ideje? Zbog ideje neko da se zabranjuje? To savremeni svet ne poznaje. Zbog jedne demokratske ideje da se to uradi.
Vi nemojte da dobacujete, iz prvog reda, ko je mahao pištoljima, da vam ne bih rekao ko je mahao kalašnjikovima, iako ih je prvi i poslednji put u životu video. Bolje je da ništa o tome ne govorite.
Inače, vidim da vam se nešto dogodilo, nešto ste promenili svoje nastupe, malo, malo pa vičete. Valjda mislite da ste ubedljiviji, i vaši predstavnici na nekim skupovima, valjda misle što su glasniji da će više ljudi ubediti u istinitost tvrdnje. Neće. Ne morate da vičete, ne morate da dobacujete. Samo se vi strpite i dobićete odgovore na sve.
Mi nismo ni kužni ni šugavi, mi smo ponosni ljudi i zastupamo svoju ideju, svoj politički program. Mi se dičimo time što smo članovi SRS, što imamo predsednika Vojislava Šešelja, što imamo jasan program, i politički i ekonomski, i svuda i na svakom mestu to ističemo.
Samo vam još jednom kažem, nećemo biti ničiji razlog tobožnje zaštite, niti da nas neko brani od bilo koga. Ako smo bilo šta protivustavno ili protivzakonito učinili, to nam saopštite. Ako nismo, onda ćete da poštujete i priznajete volju naroda i građana Srbije, a ne da se hvalite time kako to, tobože, činite. To vam je obaveza, kao i svakog drugog.
Pozivam vas da to isto uradite i 13. juna. Pozivam vas da samo priznate volju naroda onako kako smo je mi uvek priznavali, da tu ništa ne radite ni na spiskovima u inostranstvu, niti na bilo kom drugom mestu, jer vam mi to priznati nećemo.
Da priznate i prihvatite pošteno rezultate, ma šta god radili do tada, onako kako se narod i građani Srbije budu izjasnili. Onda znajte, 13. juna, mi smo obavili onaj posao koji u Skupštini nismo umeli. Vaša vlada je 13. juna pala, samo ako neki budu ispunili svoje obećanje.
(Predsednik: Vreme.)
Nadam se da će bar jedno obećanje izvršiti. Građani Srbije će se mnogo radovati svemu tome. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne biste mučili, pošto vidim da neki čeznu za kaznama protiv poslanika SRS, malo ste nas kažnjavali, malo ste nam otimali, predlažem vam da uradite to. Uradite to, donesite nove odredbe, dorecite to. Uradite šta hoćete. Napravite šta vam je volja. Šta čekate? Je l' nas ima više nego svih vas zajedno? Nema nas više. Biće uskoro, ali nas još nema više nego svih vas zajedno. Uradite to. Što se žalite, što kukate?
Izvinjavam se građanima Srbije što nisu znali da biraju i onakve koji neće da rade u njihovom interesu, ali to će građani prosuditi na sledećim izborima. I vi i mi mislimo isto, samo o različitima mislimo isto.
Što se blagajne tiče, vi orobiste sve blagajne u ovoj zemlji, gde god ste na vlasti. Vi ćete nekome o blagajnama da pričate. Nema blagajne u Srbiji koju orobili niste. Pitajte građane Beograda, tamo gde ne možete 3% ni sa motkom da preskočite, pitajte ih šta misle o vašim blagajnama. Vi ćete nekome da govorite o blagajni!
Vi određujete i tu propise. Ako je neko nešto protivzakonito uzeo, kažite, a ako uzima ono što uzimate i vi i svi ostali poslanici, to je valjda nešto što je normalno. Ako hoćete da nas izbacujete, ako hoćete da nam uskraćujete radni odnos, ako hoćete da nas progonite na bilo koji način, radite.
Rekao sam vam ovde kad smo počinjali, ovo me podseća na srećnu novu 2001. godinu. Znam, neki drugi su sedeli u ovim klupama, na isti način su se ponašali. Moram da priznam, gore nego vi danas. Lagao bih da kažem kao vi danas, da je isto. Lošije, bahatije i osionije. Prihvatite sve to isto. Mi smo se isto ponašali, i sa 23 došli na 82 poslanika. Upravo, zbog istog ponašanja ...
(Predsednik: Molim vas, poslanice Jovanović, ne dobacujte više.)
... zbog iste politike, istog demokratskog odnosa, sada ćemo sa 82 da odemo na 132. U tome je razlika između vas, nas i onoga što niste uspeli da naučite. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Marković je drugi put danas, to možda nekome odgovara da sluša, a mi smo vaše prethodnike, gospodine Markoviću, upozoravali da to ne čine.
Nemojte opoziciji da zamerate koliko šta košta, a posebno ne kada je u pitanju Narodna skupština Republike Srbije, jer to su radili inače Hitlerovi činovnici. Oni su uvek upozoravali koliko koštaju zasedanja, koliko se novca bespotrebno troši itd.
To vam govorim i ne znam zašto ste tako alergični na tu priču kada vi volite da se bavite temom fašizma; pročitao sam nekoliko knjiga, možda više od 12 ili 13, iz teorije fašizma, a voleo bih da vi izađete i da mi kažete jednu jedinu koju ste pročitali, pa o tome znam mnogo toga da vam kažem, što vi niste ni čuli. Molim vas da taj argumet više ne koristite.
Gospodine Markoviću, što se tiče toga da li umem da vas razlikujem ili ne umem, možda imam neki problem sa vidom, ali ne umem da vas razlikujem, isti ste mi i Nataša Mićić, Maršićanin, vi i Emilija Krstić, nikakve mi razlike nema. Možda je tu neki problem u mom vidu, ali, kao što rekoste, vi ste mi dali jednu opomenu, Maršićanin mi je dao ko zna koliko, Nataša Mićić ne seća se ni ona, čak i zbog toga što sam izvadio pa platio, a valjda nije ovde nego na blagajni treba da platim, pa i Emilija Krstić takođe, naknadno se setila da treba da mi da opomenu.
Ne brinem ja zbog toga. Dajte opomena koliko hoćete, iako je to protivustavno, jer time ćete brže-bolje urušiti svoju vlast. Radite šta god vam je volja, ali nemojte političke protivnike da optužujete za obmanjivanje.
Vi ste, gospodine Markoviću, rekli da će se promeniti sastav Vlade. Ako će se promeniti sastav Vlade, ja sam o tome govorio, a ne o promeni sastava Skupštine. Rekao sam da će vaša vlada pasti, jer 13. juna pobedom Tomislava Nikolića, na veliku radost građana, vi izlazite iz te vlade i više te vlade nema. Mislim da ništa važnije niste mogli da saopštite građanima Srbije. To im je najvažnija motivacija da izađu 13. juna na izbore. Znaju da će se vas osloboditi jednom zauvek i da nikada više nećete kontrolisati finansijske tokove u ovoj zemlji. To je ono što je istina i nadam se da niste zaboravili na svoje obećanje.
Što se tiče SRS, mi želimo da radimo i da ova Narodna skupština funkcioniše normalno, a vas pozivam, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, da se izvinite građanima Srbije, da se izvinite SRS zbog sramnog letka koji ste štampali i koji su vaši aktivisti delili. To od vas očekujem kao od odgovornog državnog funkcionera.
Ako to ne uradite, onda ćemo razgovarati o tome ko je fašista a ko nije i onda ćete čuti kakvi su argumenti za to šta ste vi radili i na koji ste način radili.
Da vidimo da li vi to proglašavate najveću političku stranku u Srbiji fašističkom ili ne, da li vi to radite ili ne, ili je to neko možda falsifikovao letke, ili su to možda ponovo štampali u štampariji "Cicero" ovi vaši dojučerašnji partneri koji su napravili ovaj plakat "Maršićanka – 100% alkohol" ili ne znam već šta. To mi u SRS nikada nismo radili i nećemo da radimo.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Zato tražim od vas, gospodine Markoviću, prekinite sa tim licemerjem, sa tom dvoličnošću, sa tim lažnim standardima – ovde ću da glumim finoću, a napolju ću na najgori mogući način da se ponašam prema svojim političkim protivnicima.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nama je ovo jedina prilika da izađemo i da kažemo šta mislimo. Mi "lažoviziju" ne kontrolišemo. Budite sigurni, tim pričama o fašizmu u Srbiji, ...
(Predsedavajuća: Prekoračili ste vreme, gospodine Vučiću.)
Završavam, gospođo Emilija, gospođo Krstić. Sa svim tim, gospodine Markoviću, samo vređate inteligenciju i ponos građana Srbije, a naš narod je ponosan, naš narod je dostojanstven i naš narod vam (aplauz) neće dozvoliti da i ubuduće vršite takvu vrstu političke manipulacije.
(Predsedavajuća: Pet minuta, gospodine Vučiću.)
Inače, ovo mesto vam mnogo više pristoji nego ono gore. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da se bar na kraju mišljenje gospodina Markovića razlikuje od mišljenja onih koji su iznad njega u političkoj stranci i koji su u stanju da se bave takvim očiglednim lažima i izmišljotinama i dobro je da je to gospodin Marković rekao sa ove govornice.

Ono što je za mene značajno, a što nije smeo da uradi gospodin Marković, to je nekakav trik, jer, tobože, cepali ste sliku Vojislava Šešelja. Ne, cepali smo ono što je jedan bedni pokušaj jedne bedne političke organizacije da predstavi narod i stranku onakvima kakvi nisu, da na najprljaviji mogući način vređa onog čoveka koji hrabro i ponosno brani i svoju zemlju, i svoju stranku, i svoju porodicu.

Čoveka koji ima četvoro dece, koji ima unuče, koji vam je kriv samo zato što je bio bolji od vas pa ste pisali optužnicu protiv njega. Zato vam je taj čovek smetao, pa ste morali da ga oterate u Hag, pa mu sad pravite slike i vičete – "stop fašizmu".

Stop vašem fašizmu i stavljanju kesa na glavu slobodnim ljudima koje hapsite po Srbiji. Stop fašizmu da progonite one koji drugačije politički misle od vas. Tome mora da bude stop jedanput u Srbiji. Stop vašim prljavim lecima i vašim prljavim kampanjama. Jedanput u Srbiji mora na pošten način da se pobedi i moraju pošteni ljudi da pobede. Dosta je bilo tih prljavština. U vreme Saveza komunista, u najgore Brozovo vreme to nisu radili. Dosta je bilo vaših izmišljotina. Kažete "ja nisam štampar". Nisam to ni mislio. Vi ste izdali nalog i platili štampanje tih prljavština. Ko je iz te stranke, ne znam, nije ni važno. Možda ste to i džabe dobili, sasvim je svejedno, ali je dosta bilo toga.

Ne napadajte više Vojislava Šešelja. Malo vam je to što ste ga oterali u Hag sa izmišljenom optužnicom. Malo vam je to što malo-malo napadate njegovu decu, jer imaće 200 evra ili neće imati 200 evra od države. Prekinite već jednom sa tim. Ne dirajte porodice u Srbiji, ne dirajte političke stranke koje su bolje od vas, a bolje su jer su dobile veće poverenje građana Srbije. Prekinite više sa lažima i izmišljotinama.

Ako hoćete nove poslovnike, ako hoćete nova pravila, radite šta god hoćete, opominjite, uzimajte, otimajte, radite šta vam je volja. Hoćete da streljate – streljajte. Sve možete da radite, ali prekinite više da lažete, prekinite da obmanjujete javnost. Sa tim je dosta. To vam više nećemo dozvoliti ni jednog jedinog trenutka. Vojislav Šešelj nije fašista. Vi ste fašisti, a Vojislav Šešelj je srpski junak, i to zna ceo srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 100. stav 3, u kojem se kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica koje se odnose na privatni život drugih lica. Realno tako piše, realno neki to nisu poštovali. Ne bi bio problem da to ne poštuje neko od narodnih poslanika, pa ga opomene ili upozori predsednik Narodne skupštine, ali nije realno i obično nije dobro kada to rade predstavnici najviših organa izvršne vlasti.
Nije dobro kada se služe lažima ni insinuacijama, falsifikatima, ali na to smo navikli od gospodina Dinkića, nije mu prvi put da iznosi laži sa ove govornice, te ću sada jednom zauvek da mu odgovorim. Odgovoriću i na to što rade predstavnici pojedinih političkih stranaka i bivšeg režima i aktuelnog režima.
Naime, gospodin Dinkić je kada je izašao za ovu govornicu valjda po sedamhiljaditi put ponovio neku priču o stanovima. Jadan on, sirotinja, a dobiše stanove silni radikali, te Gordana Pop-Lazić dobi 1.000 kvadrata. Gordana, ne pokaza mi ti tih ostalih 900 i nešto.
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Prodala.)
Prodali ste vi, gospodine Dinkiću, pokušali ste da prodate Srbiju, pa niste uspeli. Nemojte da mi dobacujete, nego se upristojite, to možete nekom drugom da govorite. Sada, gospodine Dinkiću, naučiću vas ja pameti i redu, ne brinite, sad ćete da čujete.
Gospodine Dinkiću, problem je u tome što ne znate više šta ćete sa izmišljotinama. Ja od imovine, da ne pričam o drugima, imam trosoban stan. Dobio sam od države, država mi je dala 61 kvadrat tačno, ostalo sam platio. Što se tiče gospodina Dinkića... Meni se to zna, ja nisam mogao, pravo da vam kažem, drugačije ni da zaradim, nisam mogao na drugačiji... Ne dobacujte, rekao sam da ću vas dovesti u red, smirite se malo i sačekajte. Dakle, gospodine Dinkiću, to je bio jedini način da ja to dobijem, jedini način da ja to zaradim, drugačije ne mogu, osim da kradem kao vi, a to ne želim da radim.
Gospodine Dinkiću, otkud Labusu stan od 160 kvadrata, otkud mu vila na Adi Ciganliji, vila na Zlatiboru, odakle sve to, gospodine Dinkiću? Odakle vama tolike pare?
(Mlađan Dinkić, sa mesta: To je u vašoj mašti.)
To je on rekao kao predsednički kandidat, gospodine Dinkiću. U mojoj mašti? Jeste u mojoj mašti. Hajde mi bez mašte, gospodine Dinkiću, još jedanput vam to ponavljam, pošto smo mi ovakvi ili onakvi, a vi ste fini i dobri i onako pošteni eksperti, da mi menjamo imovinu, zašto brinete onda. Da menjamo imovinu, može u odnosu 5:1, kao što sam već ponudio, i to je lepo da konačno vidimo ko je kako, šta i na koji način stekao.
Nemojte da govorim narodu i građanima Srbije u kojem automobilu ja sustižem vas, a u kojem se vi vozite. Nemojte, jer to nema smisla i neću čak tom vrstom demagogije kojom se vi služite da se koristim.
(Mlađan Dinkić, sa mesta: Onaj što vam je Karić dao.)
Ovo što radite, ja nisam video Bogoljuba Karića ne pamtim od kad, a vi ste sa Bogoljubom, nije mi dao nijedan, gospodine Dinkiću.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Vučiću.)
Nije dao ni Tomislavu Nikoliću, ali to što vi morate da izmišljate i što morate tako cinično da se smejete i dobacujete pokazuje koliko ste žalosni, a meni je vas žao, gospodine Dinkiću.
(Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, vreme.)
Završavam. Izvinjavam se, gospođice Krstić. Imam još jednu stvar da vam kažem, a čuo sam, u krajnjoj liniji, da taj gospodin Karić podržava vašeg kandidata, demokratskog, u drugom krugu, a ne Tomislava Nikolića. Toliko što se toga tiče, gospodine Dinkiću. Što se tiče, vaših letaka koje vam je pokazivala ...
(Predsedavajuća: Molim završite, prekoračili ste vreme.)
Što se tiče vaših letaka, gospodine Dinkiću, ja znam dvojicu ljudi kojima je najteže došla pomisao da će pasti sa vlasti ili događaj kada se to zbilo. To ste vi i onaj bivši koji je pokušao od naše armije da napravi gradsku čistoću.
Da vam sada nešto kažem: vi da proglašavate Vojislava Šešelja za fašistu, vi da proglašavate za fašistu oca četvoro dece koji se pošteno borio za Srbiju?! Ja sada završavam i hvala vam što ste imali strpljenja, gospođice Krstić. Gospodine Dinkiću, pogledajte se u ogledalo, pa u odnosu na vas Hitler je Mona Liza, kakav ste vi fašista i čime se vi bavite.

Hvala vam, gospođice Krstić, što ste mi izrekli opomenu. Izgleda da sam ja čovek koji najčešće dobija opomene u ovom parlamentu, izgleda da sam se pretplatio na to da mi redovno oduzimate od plate, ali zanimljivo je da niste dali opomenu gospodinu Paunoviću koji je rekao nešto što je mnogo gore od onoga što sam ja izgovorio, a ja se ne stidim i ne povlačim nijednu svoju reč.
Gospodin Paunović je govorio o tome da li Srbija ima ili nema budućnost sa pojedinim strankama na svom čelu. Zanimljivo je da niste primetili, iako je promašio temu, niste mu dali opomenu. Zanimljivo je da juče, odnosno u petak niste dali opomenu gospodinu Ristivojeviću, koji je govorio četiri i po minuta, pa mu je prekinuto vreme i nastavio je još minut.
To što radite samo pokazuje kolika je vaša nervoza. Nemam ništa protiv toga. Znam da vi znate ko je budućnost Srbije, znam da znate ko pobeđuje na ovim izborima, ali ću vam reći još nešto. Razlika između nas i vas je u tome što vi nama možete da govorite - vi ste ovakvi, vi ste onakvi, ali ja vama, a vi ste sve i svja u državi, u vašim rukama nož i pogača, vi odlučujete o svemu, imate policiju, radite šta hoćete, imate sudove, imate tužilaštva kojima zapovedate kako da se ponašaju, nažalost, isto kao i oni pre vas, samo otvoreno kažem u lice, ne iza leđa i da čekam da napustite salu, razlika između nas i vas je u tome što ste vi lopovi, a mi nismo. To je suštinska razlika.
(Predsedavajuća: Upozoravam vas da ćete dobiti još jednu opomenu, gospodine Vučiću.)
A sve o vašem lopovluku i o leku za taj lopovluk možete čuti i danas od našeg predsedničkog kandidata, gospodina Tomislava Nikolića, na centralnom gradskom trgu u Kruševcu, sa početkom u 18 časova. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade Republike Srbije, predlog ovog plana predstavlja jedan hibridni akt, samo delimično pravni akt, i to u onom delu gde je reč o odluci o utvrđivanju plana za političko rešenje sadašnje situacije na Kosovu i Metohiji možemo govoriti samo o pravnom aktu. Sve ostalo je esejistički, naučni, istorijski ili neki drugi pristup.
SRS je učestvovala u konsultacijama sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, kao i sve ostale političke stranke i mi smo iznosili svoje primedbe na inicijalni tekst akta. Neke od tih primedbi koje je iznela SRS prihvaćene su. Mislim da su danas, možda neskromno zvuči, izuzetno značajan deo ovog teksta.
U samoj preambuli odluke rečenica, "polazeći od toga da je Kosovo i Metohija netuđivi deo Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora, a posebno ono, ranije je bilo na 4. strani što smo mi imali, a i danas je rečenica u kojoj se kaže – dokument ne ulazi u pitanje statusa Kosova i Metohije, koje je utvrđeno u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN – jeste naš doprinos, mislimo veoma značajan. Reći ću vam i zašto.
Naime, SRS je imala suštinsku primedbu na ovaj akt, a to je neregulisanje odnosa između suštinske autonomije i centralne vlasti u Beogradu. Dakle, razmišljali smo zašto se Vlada odlučila da nam govori isključivo o uređivanju teritorije, odnosno odnosa na teritoriji suštinske autonomije, odnosno Kosova i Metohije. Zašto nije ni na koji način pokušano da se predloži regulisanje odnosa između centralnih organa vlasti u Beogradu i organa teritorijalne autonomije.
Delimično je to ovakvim izmenama učinjeno. Mi razumemo i stav da pojedini međunarodni činioci ne žele da razgovaraju o tome, ali moram danas da vam kažem na koju stvar mislim, na kojoj bi svi morali da insistiraju, posle usvajanja ovog dokumenta, svi politički činioci u Srbiji. Imali smo, nažalost, loše primere u prošlosti, posebno u bivšem režimu; dakle, svi moraju da insistiraju na jednoj stvari, a to je da je konačni status Kosova i Metohije rešen. To je suštinska stvar.
Konačni status Kosova i Metohije je rešen, i žao mi je što je to nekima smešno, rešen je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Casus belli za rat je nestao onog trenutka, ma šta mislio o kapitulaciji koju smo prihvatili, kada je aktom UN, akom Saveta bezbednosti UN, odlučeno da Kosovo i Metohija ostaju deo, tada SRJ, a dana njenog pravnog sukcesora Srbije i Crne Gore.
Dakle, molio bih pre svega da svi obrate opažnju da na međunarodnom planu u svakom trenutku predstavniku bilo koje međunarodne organizacije, bilo koje zemlje, saopšte da hoćemo da razgovaramo o svim modalitetima i o svim oblicima odnosa centralnih organa vlasti Republike Srbije prema teritorijalnoj autonomiji. Konačni status ste vi rešili, kada ste ponudili prekid oružanih dejstava, završetak agresije, time što ste doneli Rezoluciju 1244.
Time, vašim aktom je rešeno pitanje konačnog statusta Kosova i Metohije. To je ono na čemu svi moraju da insistiraju, a ne da obavljaju svoje prljave stranačke poslove, posebno pripadnici bivšeg režima, koji su se samo time bavili, a nikada im na kraj pameti nije bilo da vode računa o interesima Srbije ili da govore o Kosovu i Metohiji.
Mi imamo nekoliko problema što se tiče primene samog plana, onda ću preći na tekst i rešenje koje sadrži plan. Prvi naš problem je u pogledu prihvatanja ovih rešenja od starne Albanaca na Kosovu i Metohiji. Drugi naš problem je prihvatanje onoga o čemu sam govorio od pojedinih međunarodnih činilaca.
Albanci će imati malo argumenata da odbiju ovaj predlog, osim što će pokušati – a to vidimo po izjavi Valtera Švimera, koju smo mogli da pročitamo danas i u našoj štampi ili već sinoć u pojedinim elktronskim medijima da to vidimo – da kažu: da, mi hoćemo da vam damo pravo na decentralizaciju, da vi uređujete lokalnu samoupravu, ali na nivou tzv. mesnih zajednica, odnosno opština ili podopština, više od toga ne možete da dobijete.
Sada vas podsećam na to da kada smo mi govorili da decentralizacija ne znači davanje prava na oblike teritorijalne autonomije nekim drugima, da smo bili napadani kao neko ko je tobož protiv decentralizacije. Pitanje je da li će oni i kako i na koji način će dozvoliti stvaranje regionalne skupštine, regionalnog izvršnog veća, regionalnog sudstva o kojem se ovde govori u ovom aktu.
Što se tiče naše autonomije, odnosno samouprave sprovedene unutar suštinske autonomije, ona je po ovom aktu dosledno sprovedena kroz regionalnu skupštinu i regionalno izvršno veće. Nije dosledno i do kraja primenjena u regionalnom sudstvu, zato što drugostepeni organ, regionalni sud, ne donosi konačnu odluku. Imamo iznad njega Vrhovni sud Kosova i Metohije, odnosno Kosova, kako ga oni nazivaju.
Mi smo predložili tu, i to nije moglo da bude prihvaćeno direktno, već je na indirektan način u aktu sprovedeno u delo, povodom pitanja o postavljanju ustavne žalbe, za koju je ranije bio nadležan Savezni Ustavni sud, da bude jasno navedeno da će o tome odlučivati sud Srbije i Crne Gore, za koji se nadam da ćemo ga formirati.
To nije urađeno u aktu uz obrazloženje većine da bi to posebno smetalo i predstavnicima kosovsko-metohijskih Albanaca, ali verovatno i još nekome ko bi govorio o suštini ovog akta, uz priču da se ne sme govoriti ako ne pominjemo vezu regionalne skupštine i regionalnog izvršnog veća sa centralnim organima vlasti u Srbiji, da ne govorimo ni o regionalnom sudstvu.
Dakle, naša primedba i rezerva u odnosu na ovaj akt ostaje pre svega u vezi srpske samouprave na Kosovu i Metohiji prema centralnim organima vlasti u Beogradu i zbog činjenice da nije detaljno i temeljno, ali prihvatli smo obrazloženje da će za to doći vreme da o tome razgovaramo, regulisan odnos suštinske autonomije, odnosno Kosova i Metohije prema centralnoj vlasti u Beogradu, prema organima centralne vlasti.
Oni koji žele nezavisnost Kosova i Metohije i pri tome smatraju da je to pitanje konačnog statusa, moraju ovim aktom da budu jasno razuvereni, da im bude u neku ruku poslata poruka, a to je ono što je dobro u ovom planu, da i mislimo da je konačan status rešen i da ne mogu da nađu partnera u Srbiji koji će pristati ili prihvatiti secesiju Kosova i Metohije.
To je suštinski razlog zbog čega je SRS na inače teškim konsultacijama prihvatila da glasa za ovaj predlog. Drugi razlog zbog čega smo to prihvatili je činjenica da želimo, bez obzira što smatramo da je pitanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta Srbije pitanje broj jedan, ali želimo da odgovorimo i na pitanje broj dva i broj tri od interesa za srpski narod na Kosovu i Metohiji. To su pitanja bezbednosti i ljudskih prava.
Mi samo želimo da upozorimo i Vladu Republike Srbije i još jedanput i domaću i međunarodnu javnost da ne izvrću činjenice i da ne govore da je pitanje ljudskih prava jedino važno pitanje na Kosovu i Metohiji. Jeste važno, ali nije jedino, nije ni prvo. Ovim aktom, čudne, hibridne prirode, reguliše se uglavnom pitanje našeg odnosa i pokušaja poboljšanja bezbednosti na Kosovu i Metohiji i rekao bih na bolji način regulisanja stanja ljudskih prava u južnoj srpskoj pokrajini.
Zašto sam ovo rekao? Zato što od 17. marta, kada se dogodio pogrom ili mnogo zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji, mi od tada imamo priču koju slušamo već nekoliko godina, ali od tog trenutka se ona intenzivira u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji. To je da moraju Albanci da kleknu na kolena, moraju Albanci da se izvinjavaju Srbima, moraju da im poprave nekoliko kuća; uzgred, ni to nisu uradili; moraju da urade još nekoliko stvari, ali svejedno mi polako, ali sigurno, klizimo ka nezavisnosti.
To je očigledno ono što je njihov plan. Mi najpre moramo to da sprečimo i da prekinemo sa pričom da nam je najstrašnija stvar to što su pogledali nekog popreko; najstrašnija stvar je ta što hoće da nam otmu državu, to što hoće da nam uzmu i unište državu. To je najstrašnija moguća stvar i to moramo jasno da nacrtamo, jasno da kažemo i jasno da izgovorimo svakome u svetu. Ne treba toga da se plašimo.
To je bila jedna jedina rečenica danas koju je, u okviru ona tri minuta koliko je dozvoljeno u skladu sa pravilima u Skupštini Saveta Evrope, izgovorio Tomislav Nikolić. Na tome moramo da insistiramo i o tome mora da se govori.
Zajedno sa mnogim drugim članovima Srpske radikalne stranke i ljudima koji se bave ovom problematikom, a čini mi se da smo, naravno, svi izuzetno zainteresovani za ovo, mi zbog neke vrste posebne, u tom smislu i stranačke obaveze, zbog poverenja koje uživamo kod srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, ovo smo razmatrali.
Kada smo razgovarali sa gospodinom Koštunicom u Vladi Republike Srbije iznosili smo nešto što bi moglo da znači mnoge strahove.
Nimalo mi nije bilo svejedno i prilično sam se uplašio kada sam video da su neki drugi to, doduše koji nisu ni pročitali pažljivo taj plan, što smo lako ustanovili, oberučke prihvatili. Kada je Boris Tadić rekao da prihvata odmah sve prilično sam se uplašio i počeo da razmišljam o tome šta je to što sve u ovom planu ne valja. Kao što vidite, do mnogo toga sam uspeo da dođem.
Mi moramo da zahtevamo od naše diplomatije da se ne ponaša voluntaristički, da se ne ponaša amaterski, nego da se ponaša profesionalno i u skladu sa aktima koje donosi Narodna skupština Republike Srbije, u skladu sa aktima koje donose naši državni organi. Nisu dobre izjave koje idu na ruku onima koji bi želeli da pomognu odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. U svakom slučaju to mora u budućnosti da se izbegava.
Voleo bih da svi oni koji predstavljaju ovu zemlju pročitaju one akte koje donosi Narodna skupština Republike Srbije. To je njihova obaveza. Da pročitaju te akte nikada ne bi davali neke izjave direktno suprotne tim aktima. To je naš problem. Nemojte da vodite politiku političkih stranaka kada govorite o državnom problemu kakav je Kosovo i Metohija, nego vodite politiku u skladu sa onim što Narodna skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije ili ostali državni organi i institucije donesu i izglasaju.
U ovom tekstu videćete da se država Srbija pominje samo na jednom mestu, jer to očigledno ne može da nam zameri niko. To je po pitanju naših nadležnosti vezanih za spomenike kulture, što nije, naravno, nikakva garancija državnosti, ali do sada nismo imali ni to. Ono što je od izuzetne važnosti, osim onoga što se podrazumevalo da bi trebalo da bude unutar suštinske autonomije, uspeli smo da unesemo u tekst da u nadležnost regiona potpadaju prirodna i rudna bogatstva, što mislimo da je od izuzetnog značaja za tekst akta. Jedino što nam ostaje kao veliki problem to je kako i na koji način, iako mapa nemamo.
I kada smo razgovarali razgovarali smo na taj način da mape nemamo. Videli smo da se pojavljuju neke mape u javnosti. Naš je problem što to nisu koherentne celine, što nisu kompaktne, što nisu povezane. Naravno, to je naš problem kao naroda i za to nije kriv niko ni u vlasti, ni u opoziciji.
Tih pet oblasti treba da tvore jedan region. Dakle, taj region je suština naše samouprave na Kosovu i Metohiji, ali mislim da će biti veoma teška borba da se ovolike stvari i ostvare, a da se pri svemu tome izađe neoštećen u borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta Republike Srbije.
Naime, naša međunarodna pozicija je izuzetno teška i ništa nije tako ružičasto kao što se u javnosti predstavlja. Mnogo je teže nego što to neki žele javnosti da predstave i voleo bih da neuporedivo ozbiljnije i, rekao bih, a da ne napravim jezičku grešku, jedinstvenije istupamo pred međunarodnim faktorima, što se tiče kosovsko-metohijskog problema.
Oni imaju jedan veliki problem, a taj problem je u tome što je i očigledno da danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne mogu da pronađem nikoga ko će da im pomogne u odvajanju teritorije Kosova i Metohije, bar formalno. Šta će neko drugi pokušati, možda suštinski, da učini, to ćemo da vidimo, ali izražavam uverenje da će se svi držati ovakvog opredeljenja Narodne skupštine Republike Srbije.
Nije ovo vreme u kojem možemo, pozivajući se na Karađorđa i Njegoša, nešto da učinimo. Ovo je vreme u kojem moramo pametnom politikom, koju ćemo da vodimo i na unutrašnjem i na spoljnjem planu, da postignemo neuporedivo značajnije rezultate.
Mi smatramo da ovaj plan nije idealan, da ima mnoge manjkavosti, ali iz razloga o kojima smo govorili poslanici Srpske radikalne stranke glasaće za ovaj plan. Jer, ne samo kao najveća opoziciona stranka, već i kao najveća politička stranka u Srbiji, želimo da pokažemo da su nam državni i nacionalni interesi ispred uskopartijskih. Mislim da su se u to predstavnici vladine većine mogli uveriti i u našim razgovorima koje smo vodili u Vladi Republike Srbije i u onome što su bili naši predlozi za izmenu samog akta.
Još jednom vas podsećam i insistiram na tome da svako od danas, kada prihvatimo i kada usvojimo ovaj akt, insistira na tome da je konačni status Kosova i Metohije rešen i to upravo rešen na zahtev i insistiranje međunarodne zajednice, odnosno Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Rezolucijom 1244.
O svemu drugom smo spremni da razgovaramo, o svemu drugom hoćemo da razgovaramo, o svim mogućim modalitetima, o svim mogućim odnosima suštinske autonomije prema centralnoj vlasti, ali niko u Srbiji nije spreman da razgovara o promeni konačnog statusa koji je utvrđen jednim međunarodno-pravnim dokumentom i to je ključna poruka koju mi danas sa ove sednice moramo da pošaljemo, pre svega svetu, a onda i našoj javnosti.
Mislim da još jednu stvar moramo da uradimo. Od priče – vratićemo Srbe na Kosovo i Metohiju, moramo da pređemo na dela, da vidimo koje su to konkretne mere koje vlast u Srbiji može i mora da preduzme, uz pomoć svih političkih činilaca, da vidimo kako i na koji način da se obezbedi novac i sve drugo što je potrebno da pomognemo našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Jer očigledno je da mora da se pronađe i dodatni motiv osim naše priče o junačkoj istoriji, ali da uradimo nešto što je ne samo taktički već i strateški interes države Srbije.
Zato vas, pošto je dogovor postignut da svi glasamo za ovaj akt, pozivam na drugačije ponašanje u budućnosti, posebno pred međunarodnim činiocima, da umesto da kontakte sa međunarodnim faktorima neki koriste za napade na svoje političke protivnike, za laži i izmišljotine, da to koriste za istinu o Kosovu i Metohiji. Mnogo bi bilo bolje ovoj zemlji, mnogo bi bolje bilo ovom narodu. Možda bi njima bilo nešto malo lošije, ali bilo bi dobro da to urade zbog svoje države, zbog svog naroda.
Što se nas iz SRS tiče, bez obzira na sve razlike, bez obzira na sve primedbe koje imamo i na rad Vlade i na ovaj dokument, nikada nećete imati neprijatelja, posebno po državnim pitanjima, već korektnog političkog protivnika, koji kada je država ili državna teritorija u opasnosti uvek će pokušati da pomogne, a nikako da odmogne. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je, kada je donošen set pravosudnih zakona i kada smo prihvatali institut Visokog saveta pravosuđa, imala niz kritika na račun tadašnjeg režima, zato što su prihvatili ideju DSS-a!

Danas nam i dalje nije jasno, kako i na koji način mislite da to može da funkcioniše, kako da izađe iz blokade, ali se i plašimo da ova vrsta kozmetičkih promena neće doneti nikakvu značajnu promenu u odnosu na ono što smo imali do danas. I u tužilaštvu, tužilaštvima, u sudovima, dakle, i dalje funkcioniše i jedini je kriterijum, jedino merilo jeste merila politička podobnost. Jedino merilo jeste merilo političke pripadnosti, te smo imali partijska tužilaštva i partijske sudove.

Imali ste tužioce koji su podizali optužnice i zahtevali sprovođenje istrage protiv onih političara, koji su, naravno, bili protivnici režima Borisa Tadića i ostalih, samo zato što su davali bonove zaposlenim radnicima i to sa računa za reprezentaciju, a nisu gonili one koji su otkupili najveće bogatstvo ili koji su se nakupili para toliko da mogu da kupe pola države, a pripadaju njihovom režimu!!

Plašim se da danas imamo sličnu vrstu selekcije, odnosno "daj da odu oni, a da dođu neki naši" - a da se suštinski ništa promeniti neće.

Slušao sam ministra Stojkovića sa pametnom argumentacijom, vrlo dobrom argumentacijom - zašto da ukine one vaše idiotluke od izmišljenih sudova, nekih novih, tek toliko da bi se napravile razlike u platama, i da bi neki vaši politički funkcioneri dobijali značajnija mesta, zbog nečeg specijalnog i ne znam čega, što nigde inače u našem pravnom sistemu nije postojalo, ne postoji ni u Ustavu Republike Srbije.

Ali, kako je to izgovorio gospodin Stojković, rekao bih sa "gvozdenom" argumentacijom, tog trenutka, odnosno nekoliko dana posle toga, valjda uplašivši se žestoke hajke i harange, koja je zbog toga krenula u pojedinim medijima, njihovi predstavnici o tome ne znaju ama baš ništa.

Nikada nisu pročitali Ustav, nikada nisu videli nijedan pravni akt, ne znaju šta je pravni akt, a kamoli nešto drugo, ali su se našli pametni, zato što im to politički odgovara, da to napadnu.

Odmah posle toga, gospodin Stojković je od toga odustao! Samo bih molio da ova država i ova vlada pokušaju, u najmanjoj meri, da obezbede nezavisnost sudova, to je ustavna kategorija, a što do sada nije radila; da pokuša da obezbedi samostalnost tužilaštava, pošto ona ne mogu da budu nezavisna po Ustavu već samostalna, što do sada, takođe, nije bio slučaj, jer imamo kriminalno nasleđe prethodnog režima.

Ovi zakoni po tom pitanju ništa ne čine i ništa ne poboljšavaju situaciju!!

Sada hoću još jednu stvar da vam kažem, u ovih minut i po što mi je preostao. Srpska radikalna stranka vas upozorava, sve iz vlasti, i sve one koji potpomažu, na ovaj ili onaj način, tu vlast, a to su ovi koji jesu vlast, jesu opozicija, kako kad im odgovara, zašto im odgovara, a podržani od različitih nevladinih organizacija, mislim na ove Borisa Tadića, a pre svega na Vladu Vojislava Koštunice, da prekinu sa "orkestriranom i organizovanom hajkom i harangom" protiv SRS i našeg predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića!!

Reći ću vam i zašto. U poslednjih sedam dana, u novinama je objavljeno 153 teksta protiv našeg predsedničkog kandidata i protiv SRS, sa najgrubljim i najluđim izmišljotinama. Iako Tomislav Nikolić dobija 70 i 80% glasova od Srba na Kosovu i Metohiji, vaši lažni analitičari, izmišljeni stručnjaci, od Ljiljane Smajlović, do ne znam koga, govore svakodnevno, kako bi se tobož Šiptari radovali pobedi Tomislava Nikolića; kako neće da prizna Evropska unija; kako neće da prihvati Amerika; kako će da bude izolacija!

Ništa od toga neće biti, i sve što lažete džabe vam je, pobediće vas Tomislav Nikolić! Ali vas upozoravam zbog sledećeg... (Aplauz.)