Moje vreme gospodine Markoviću nije isteklo, tek dolazi, vaše je isteklo, ali sada ću da završim!

Sada ću da završim gospodine Markoviću, pošto imam ozbiljnu poruku za vas gospodine Markoviću!

Završiću, gospodine Markoviću, kod 10 sekundi ste počeli da me prekidate. Završiću! Imam još dve rečenice da vam kažem i važnu poruku za vas, gospodine Markoviću.
Mi ćemo do 28. aprila da pratimo šta radite, da vidimo koliko ste spremni da lažete, kakvu ste vrstu harange i hajke spremni da vodite. Ako to nastavite na ovakav način, na koji ste to činili do danas, ne brinite, SRS će napustiti i Skupštinu Srbije i sve odbore, sve medije, ali ćemo biti na trgovima i ulicama svih gradova u Srbiji, i onda ćete ...! (Aplauz.)
A, onda vam ja preporučujem - sa lažima, sa harangom, sa hajkom, vi nastavite. Mi ćemo svoj posao da nastavimo - 13. juna ćemo vas pošteno, časno i viteški pobediti, a vi gledajte šta ćete do tada da radite. Sve što ste do sada radili treba da vam služi samo na sramotu!! Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih i vas gospodine predsedniče da narodnim poslanicima, bar ne sa tog mesta, ne objašnjavate da li su pogrešili ili ne, ako je nešto što se tiče suštine stvari, već da izađete za govornicu i to saopštite. Što se tiče pitanja da li je Nacionalna štedionica ili Poštanska štedionica, pošto sam video salve smeha i čuo salve smeha pre svega iz poslaničkih klupa režima, moram samo da primetim da je to lepo, hajde da građanima kažemo - ne znate da li je Nacionalna ili je Poštanska. Možda mi ne znamo da li je Nacionalna ili Poštanska štedionica, ali sada ću vam ispričati kako je to sve išlo, pa ćete videti koliko znamo.
Dakle, da li je Nacionalna ili Poštanska ne znamo, ali da je lopovluk u pitanju to znamo, a znamo i ko je učstvovao. To znamo sasvim izvesno i znamo ko je bio kapo di tuti kapi u tom lopovluku.
Reč je naravno o Nacionalnoj štedionici i osim činjenica o kojima je govorio ovde gospodin Milovan Radovanović, reći ću još nešto što je vrlo važno, a reč je o drugoj i trećoj emisiji akcija, o drugoj i trećoj dokapitalizaciji, gde su apsolutno sumnjiva preduzeća i firme na izuzetno sumnjiv način postali vlasnici većinskog paketa akcija Nacionalne štedionice.
Reč je o sledećim firmama: Dajners, Principal, PIM-a, Skvadra, u drugoj emisiji akcija. U trećoj emisiji akcija postaju ELIM i Mali kolektiv. O kojim je to firmama reč? O mafijaškim firmama, sada ćete da čujete, o firmama Vojina Lazarevića i Vuka Hamovića. Te firme su sasvim slučajno postale vlasnici Nacionalne štedionice, a sasvim slučajno im se žene druže sa onim ko je kapo di tuti kapi. I još nešto, ne znam da li je to Nacionalna ili Poštanska štedionica. Znam da dok ste vi na vlasti neće se ni znati da li je Nacionalna ili je Poštanska štedionica. Biće štedionica jednog od ove dvojice.
Kada odete sa vlasti, onda će da se zna i šta je sa Poštanskom štedionicom, a posebno šta, kako i zašto je na tako tužan način završila i Nacionalna štedionica. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od gospođice Milivojević, ovu materiju sam prilično savladao. Druga dokapitalizacija ili druga emisija akcija je sprovedena u vreme gospodina Dinkića. To je ona u kojoj je reč o Principalu, Dajnersu, Pimi i Skvadri. Samo treća dokapitalizacija, iako pripremljena u to vreme, sprovedena je u vreme gospođe Kori Udovički. Toliko o tome šta su činjenice, gospođice Milivojević.
Meni je zanimljivo nešto što ste vi rekli. Naime, kažete, samo ono kratko vreme dok je SRS bila na vlasti je li ili nije bilo lopovluka. Drago mi je da ste to rekli da je to kratko vreme, zato što mi je neverovatno da toliko pažnje posvećujete SRS i da smo vam mi, koji smo tako kratko bili na vlasti, krivi za 10, 14, 20 i 50 godina ili ne znam za šta sve. Zanimljiva mi je izjava vaših čelnika na konferencija za novinare koji zbog toga - malo i kratko na vlasti što smo bili - kažu, mi ćemo se boriti protiv SRS. Lepo, niste mogli bolju propagandnu kampanju za SRS da napravite, nego kada vi kažete da se borite protiv SRS.
Molim vas da nam u toku dana pošaljete fakturu, mi ćemo uplatiti na vaš račun tačno za takve marketinške usluge, ništa bolje, nikada bolje ne može da nam učini nego kada neko iz G17, neko iz vrha režima, kaže da će da se bori protiv SRS. Sve vam je to džabe i uzaludno, jer svi vi koliko vas se skupi, svi zajedno, imate samo jedan zajednički imenitelj, a to je da ste protiv SRS i protiv Tomislava Nikolića.
Na ovim izborima učestvuje jedan kandidat, to je Tomislav Nikolić, i još jedan kandidat, a to su svi oni koji su protiv Tomislava Nikolića, tako da ukupno imamo dva kandidata na ovim izborima. Budite sigurni da će taj kandidat koji je protiv Tomislava Nikolića, a nema ni ime ni prezime, ne zna se ni šta, ni kako radi u svom životu, izgubiti svakako.
Vi nemojte da brinete za to kakav će biti izveštaj. Možda će biti povoljan po vas, možda imate većinu u anketnom odboru, moguće je, kao što to znate, ali ne brinite, garantujem vam da će biti izdvojeno mnogo mišljenja, a onda će to izdvojeno mišljenje da se pretoči u knjige, a onda će o tome da se govori nadugačko i naširoko.
A čitava javnost Srbije i građani Srbije će svakako saznati o tome ko je upravljao lopovlukom, ko je vodio te akcije, ko je i na koji način štitio najveće kriminalce i mafijaše u Srbiji.
A oni imena imaju i nikada se nismo plašili jasno i glasno njihova imena da kažemo. Malopre sam ih rekao. Hoćete da vam kažem: Vojin Lazarević, Vuk Hamović, Mlađan Dinkić i Miroljub Labus.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dinkić, izgleda pre nego što je ušao u ovu salu, opet je jeo zlatne ribice, nešto mu se poremetilo u glavi, pa je zato izgovarao notorne laži i gluposti.
Naravno, mi smo imali razne ministre finansija. Vodili su različite vrste hajki i harangi protiv srpskih radikala, različite vrste. Izmišljali su svašta, govorili su svašta, sve smo ih preživeli, ali nikada nismo imali ministra koji ne zna ništa da kaže o svom poslu, koji se ne trudi da o tom poslu govori, nego izlazi ovde i valjda zajapuren, ne zna šta će sa sobom, počinje da viče, pošto argumenata nema i misli da je jak onoliko koliko je glasan. Niste, gospodine Dinkiću, vi ste nažalost na mestu ministra finansija, a izvinjavam se ostalima što sam primoran da vas nazovem gospodinom, jer vi ste jedna obična lopuža i ništa više.

Dakle, što to niste rekli i uradili kada je govorio ovde onaj koga sa žaljenjem moram da nazovem gospodinom.

A nije bio upozoren da će dobiti opomenu, pošto on mora da uštedi i te 3.000 dinara, bez obzira na tri milijarde koje je do sada opljačkao.
Dakle, dame i gospodo, moram da vam kažem nekoliko stvari. Tomislav Nikolić nema stan od 200 kvadrata. Stan koji je dobio po zakonu oteli ste mu, gospodine Dinkiću, i to bi trebalo dobro da znate da ste ga oteli suprotno Ustavu, jer je zakon bio retroaktivan. I Tomislav Nikolić danas živi u stanu od 90 kvadrata, ako vas baš to interesuje.

Gospodine Markoviću, nisam sklapao kupoprodajne ugovore, nego nudim jednu dobru i povoljnu transakciju ...

Evo, gospodine Dinkiću, nudim svoju imovinu prema vašoj imovini u odnosu 1 prema 5, ne nudim tuđu, nego svoju. Prihvatite odmah ili odustanite od toga. To smem da ponudim i prekinite da lažete odavde. Da vidimo dalje šta kaže gospodin Dinkić, nisam mu slušao sve, imao sam neka pametnija posla, ali ovo što sam čuo, to ću da komentarišem.

Ne, imam još 20 minuta, jer nije koristio niko iz poslaničke grupe.

Dobro, onda ću se javiti i sa tim.
Kaže gospodin Dinkić da gospođa Pop-Lazić ima 1.000 kvadrata. Nema, bio sam jednom kod gospođe Pop-Lazić. Ne mogu da kažem da se baš često viđamo van posla, da se često privatno viđamo. Prodala? Nije prodala, gospodine Dinkiću. Vi ste naučili da prodajete sve, a ona nije prodavala ništa jer nije ni bilo njeno, gospodine Dinkiću. To što ste dali nekim novinama da tako nešto objave, to što ste vi u toj prljavoj kampanji učestvovali, dobro je da ste nam konačno ukazali na taj trag, da znamo ko stoji iza toga, da znamo ko je to sve osmislio.
Što se tiče Nove Srbije, nikada nisam pomagao Novu Srbiju. Ne znam da li je tu gospodin Ilić da to kaže. Nikada ni list "Nova Srbija" nisam pomagao. Pročitali ste nešto iz novina što čak nije tačno, jer sam tu bio samo prenosnik za nešto što je bilo potpuno normalno, kao i za sve druge novine.
Što se tiče mog posla u "Pinkiju", otiđite danas, sedam godina posle, pitajte zaposlene u "Pinkiju", svi će vam reći samo da im se vrati to vreme i da vi ne budete ni slučajno na vlasti. Budite ubeđeni u to.
(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću. )
Završavam, gospodine Markoviću, još nekoliko rečenica. Gospodine Dinkiću, na kraju, za sve to postoji narodni sud. Govorili ste ovde o Zemunu, napadali ste svojevremeno Vojislava Šešelja da je zaposlio sina. Jeste, da bude fizički radnik. Da vas pitam sada, gospodine Dinkiću, koliko je vaša politika dobila glasova u Zemunu? Znate li koliko?
Za onoliko koliko sam vam ponudio razmenu naše imovine. Pet puta manje glasova ste dobili. Na vašeg jednog dođe pet onih koji glasaju za Srpsku radikalnu stranku. Biće, gospodine Dinkiću, da je od lopova bar pet puta više poštenih ljudi u Zemunu, koji znaju da treba da glasaju za Srpsku radikalnu stranku.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio o onome da je gospodin Dinkić izgleda progutao zlatne ribice, nisam znao da se nalaze u ovoj čaši. Molio bih da mi donesu neku čistu čašu.
Molim vas, gospodine Dinkiću, od vas sam očekivao odgovor, pošto vi kažete da imate malu imovinu, tako sam shvatio, sami ste je svojim rukama zaradili, 70 kvadrata, na petom spratu u Novom Beogradu, pa sam vam ponudio u odnosu 1:5. Prihvatite to, zaradićete mnogo, bez muke. Imam više od toga. Zaradićete onda, možete da mislite koliko ćete da zaradite, možda deset puta više da imate nego danas. Preuzimam vam ...

... A vama ostavljam onih sedam ili osam kumova. Pa nije valjda kum uvredljiva imenica, ako privezak nije uvredljiva. Mislim da ni kum ...

Mene je interesovalo samo da li je kum uvredljivo ili nije. Mislim da nije, nisam u tome video ništa loše. A, moram da kažem, neki koji kažu – u nikakve dogovore neću sa vama, kaže se gospodine Dinikuću – ni u kakve dogovore neću sa vama. To bi jedan ministar trebalo da zna.
A, što se tiče mog idejnog oca, ne znam ko mi je idejni otac. Nisam o tome razmišljao. Znam od koga sam mnogo toga učio. Najmanje sam učio od gospodina Dušana Mihailovića, kojeg ste vi ovde pomenuli. I, ne znam kakve on veze ima sa bilo čim.
Vi, očigledno, toliko malo znate o pravnom sistemu da ne znate ko podiže optužnicu, ko podnosi krivične prijave, ko vodi postupak. Vi o tome, očigledno, blage veze nemate, ili pojma nemate, kako god hoćete.
Znači, protiv onih protiv kojih su podignute besmislene krivične prijave, protiv njih se odavno vodi postupak i to odavno nema nikakve veze sa gospodinom Dušanom Mihailovićem. Apsolutno nikakve veze, niti s bilo kim iz Vlade Republike Srbije. Ima veze sa nadležnim sudovima.
A, jadni i ti nadležni sudovi, ne znaju šta da rade, pošto su dobili mnogo glupe krivične prijave od vašeg tadašnjeg vajnog i velikog prijatelja gospodina Đelića. Što se tiče one Nove Srbije, niko nikad nije to ni rekao, osim što su neke novine jednom objavile, pa nikad niko nikakav postupak nije ni vodio, te nemojte da izmišljate gluposti i da ih izgovarate odavde, jer više ne znate šta ćete sa sobom.
A, mi smo potpuno smireni, uopšte nismo nervozni, jer znate, gospodine Dinikuću, vreme vam ističe. Miožda ću da pogrešim u datumu, čini mi se da je danas 14. april, ako se ne varam, i gospodine Dinkiću ostalo vam je manje od dva meseca kada ćete biti svesni da morate da pokupite prnje, kofere i da izlećete iz Vlade Srbije, jer će drugi ljudi doći na vaše mesto. A, onda ćete videti gospodine Dinkiću kakva je to nepodnošljiva lakoća delovanja zakona. Kada zakoni, a ne mi kao vaši politički protivnici, već zakoni počnu da deluju, ne zato što vam mi pretimo kao što vi pretite nama, gospodine Dinkiću, da ćete da se svetite, da ćete da gonite i progonite.
Mi vas nećemo. Vas će da gone i progone zakoni. Zato će vam mesto biti u zatvoru.