Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana gotovo se poklapa sa ovim što je rekla gospođa Janković, radi se o tome da se u članu 30. stav 2. menja i da se za potrebe obezbeđivanja sredstava finansiranja stambenih potreba profesionalnih pripadnika Vojske formira budžetski fond.
Takođe, imali smo mnogo kontakata sa penzionisanim pripadnicima Vojske. Svi znamo da Vojsku i Ministarstvo opterećuje veliki broj nerešenih stambenih pitanja. Nekada se govorilo o cifri od preko 15.000 takvih slučajeva. Verovatno samo Ministarstvo ne može da iznese i da reši taj problem. Pitanje je da li taj problem može da reši i cela država, pa je upravo zbog toga potrebno da se kao početni korak formira taj budžetski fond.
Objašnjenja da će se to učiniti kada se za to steknu uslovi mislim da nisu u redu. Potrebno je makar da ta odredba stoji i to mišljenje koje je ovde dala Vlada, pa, kada se steknu uslovi da onda praktično počne da funkcioniše taj budžetski fond, ali ne tada da menjamo zakonske odredbe zbog toga što su se, eto, stekli materijalni uslovi.
Ako ostane ovako kako je rečeno i kako je rekla i gospođa Janković – onda se to praktično nikada neće desiti.
Sada želim da govorim o jednom drugom problemu, ali hoću da koristim i vreme poslaničke grupe. Koristim priliku zato što je gospodin ministar tu i zato što govorimo o setu vojnih zakona.
Želim da upoznam i gospodina ministra i narodne poslanike da, dok mi ovde govorimo o setu vojnih zakona, ispred Vlade Srbije štrajkuje glađu, već tri dana, odnosno stupio je u štrajk glađu Boban Stingić, ratni vojni invalid druge kategorije 100%.
Hoću kratko nešto da kažem o njemu – da je 1992. godine, kada je situacija u bivšoj Jugoslaviji kulminirala, prošao svu onu golgotu Artiljerijskog školskog centra u Zadru i Sarajevu; da je tri meseca pre roka unapređen u čin vodnika i da je odmah poslat u borbena dejstva u reon Mostara i Nevesinja. Kada se 19. maja Vojska povukla sa teritorije BiH on je jednostavno zaboravljen, a pored njegovog imena je stajalo da je ''nestao u akciji“. On je u to vreme imao 19 godina. Godine 1992. ranjen je dva puta, a 1999. godine na KiM je ranjen treći put i zato je invalid 100%.
Prvi put u štrajk glađu je stupio 28. januara 2008. godine, ispred Ministarstva odbrane. Tada je, sada ako treba mogu ovde i imena da pominjem, ali mislim da to nije bitno, iz kabineta ministra odbrane sa njim obavljen razgovor. Rečeno mu je – da bude strpljiv i da će njegov problem biti rešen za tri do četiri meseca. Evo, prošle su dve godine. Sada taj isti čovek štrajkuje ispred Vlade.
Kako mi da govorimo o tome da reformišemo Vojsku, da vodimo računa o ljudima, govorimo o odlikovanjima, govorimo o zaslužnim ljudima i zaslužnim vojnicima, kada evo primoravamo jednog čoveka, koji je sve dao ovoj državi, da mora štrajkom glađu da traži svoja prava?
Jutros je bio pozvan, da li iz kabineta predsednika ili kabineta ministara, ne znam.
(Dragan Šutanovac sa mesta: Šta traži?)
Šta traži? Traži da mu se odredi nadoknada na osnovu invalidnosti, odnosno po osnovu ranjavanja. Vi ste ovo dobili, gospodine.
Gospodine ministre, ja ću vam pročitati šta on traži, a vi, takođe, imate sve ove podatke. Vi na kraju krajeva, gospodine ministre, treba svakako tom čoveku da odgovorite, makar i negativno.
Predsednik Republike mu je u ovom mesecu dva puta odgovorio – jednom kabinet predsednik, drugi put vojni kabinet predsednika. U oba dopisa stoji da ste vi jedini nadležni za to i da su dokumenta, znači, i ovo pismo koje ja držim u ruci, upućeni vama na nadležnost.
Jednostavno, u periodu od 20 meseci, kao pripadnik ove naše vojske, iako je bio u Vojsci Republike Srpske, ovde je trebalo da prima platu. Nije primao dve trećine plate, jer nije bio nigde ni postavljen. U njegovom dosijeu nema dokumenata da je bio ranjavan.
Znači, apsolutno, ovo o čemu govorim, a ljudi iz Ministarstva to imaju i da imaju želje mogli bi ovaj problem i te kako brzo da reše.
Pogledajte samo vaše dopise iz Ministarstva odbrane, kada već hoćete, gospodine ministre, ovo je naprosto smešno. Dana 12. februara 2008. godine upućuje se dopis Vojnoj pošti 7572 Banjaluka i traži se od nje da se dostave podaci da li se on u to vreme nalazio tamo i da li su mu isplaćene prinadležnosti.
Zatim, drugi dopis šaljete sekretarijatu Ministarstva, odnosno vaša Uprava za kadrove, a treći dopis šaljete Opštoj bolnici Nevesinje da vam dostave podatke o ranjavanju. Te podatke niste imali, jer vam je dostavio taj imenovani invalid. Četvrti dopis šaljete svom računovodstvenom centru Ministarstva odbrane da vam oni dostave te podatke. Kakvo je to rukovođenje, gospodine ministre, ako ste pre dve godine uputili te dopise, verovatno da su vaše potčinjene organizacijske jedinice morale da vam na to odgovore, pa je trebalo da zaključite taj predmet i da obavestite tog vojnog invalida, kao što je obećano 2008. godine, šta ste učinili.