Tri minuta, gospodine Nikoliću.

Za reč se javio gospodin Aleksandar Martinović. Osnov javljanja, gospodine Martinoviću?

(Aleksandar Martinović sa mesta: Replika.)

Samo recite koji je osnov za javljanje, gospodine Martinoviću.

Izvolite.

Gospodine Nikoliću, osnov javljanja?

Ovim ćemo i završiti ovaj krug replika. Izvolite.

Gospodine Martinoviću, pratio sam izlaganje Tomislava Nikolića. Član 101. stav 3, nemate pravo na repliku.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo o ovome zakonu raspravljali u načelu, većina poslaničkih grupa je, bez obzira da li pripadaju poziciji ili opoziciji, rekla da nam je ovaj zakon potreban, ali isto tako je većina onih koji su diskutovali, posebno o tački 8. i 9, u svojim diskusijama naglasila da je ovo mnogo uprošćen predlog, posebno kada su u pitanju odlikovanja i medalje. Sve poslaničke grupe su imale i svoje predloge kako bi trebalo dopuniti tačke 8. i 9, gde se govori o odlikovanjima i medaljama. Koliko vidim, Vlada nije prihvatila nijedan od ovih predloga. Mi, kao poslanička grupa ''Napred, Srbijo'', nismo insistirali da se prihvati baš sve što smo mi predložili. Čak da je prihvaćeno i ono što je predložio gospodin Saša Dujović, ovaj zakon bi umnogome bio kvalitetniji.
U stvari, ovo je do sada najgori predlog zakona o ordenskim sistemima. U obrazloženju se Vlada čak nije ni potrudila da nama, kao poslaničkoj grupi, da obrazloženje, već se poziva na obrazloženje koje je dala na predlog gospodina Saše Dujovića.
Ono što je posebno u ovom obrazloženju neprihvatljivo jeste, kako kaže, da se prilikom ovoga Vlada opredelila i uzela u obzir univerzalne i neideološke vrednosti.
Upravo će ovaj zakon biti kratkog veka, jer je i on ideološki. On nije uspostavio vezu sa prethodnim ordenskim sistemima, a zakon koji će, praktično, biti stavljen van snage kada budete izglasali ovaj zakon, ipak je znatno kvalitetniji, jer je uspostavio vrednosti sve do 1349, odnosno 1354. godine i do prvog srpskog ordena - Ordena svetog Stefana. O tome, praktično, ova vlada nije vodila računa, tako da iz prethodnog zakona postoji samo jedno odlikovanje koje je ušlo u ovaj zakon.
Mi smatramo da je to apsolutno nedopustivo. Naša istorija ne počinje 2000. godine. Mi smo jedna od retkih država i u Evropi i u svetu koja bi mogla da kaže da je naš prvi orden star gotovo osam vekova. Potpuno bi bilo i neideološki i sa svakog aspekta, i istorijskog i kulturološkog i nacionalnog, prihvatljivo da se Vlada opredelila da jedan od ordena ima vezu sa prvim srpskim ordenom.
Isto tako, mi smo imali dva perioda, dve dinastije – dinastiju Karađorđevića i dinastiju Obrenovića. I sa njima je trebalo, sa obe dinastije, takođe uspostaviti kontinuitet. Možda je to delom urađeno u ovom zakonu, ali ne potpuno.
Jedan drugi period, koji ne možemo izbrisati iz svoje istorije, period posle Drugog svetskog rata, period SFRJ. Prethodni zakon je sa odlikovanja iz tog perioda izbrisao ideološka obeležja i taj zakon i ta odlikovanja su bila prihvaćena u ovom narodu. Sada tih odlikovanja nema.
Nešto drugo je karakteristično kada se pogleda član 8. Kao što možemo da zaključimo da više nemamo vojsku, tako nemamo nijedno odlikovanje kojim bismo mogli odlikovati neku vojnu jedinicu. Ako grešim, gospodine ministre, vi mi sad ukažite kojim biste odlikovanjem mogli da odlikujete neku jedinicu.
A to zaključujem i po nečemu drugom. U predlogu ovoga zakona nema onih obeležja koja nose pripadnici jedinice kada se njihova jedinica odlikuje nekim vojnim odlikovanjem.
Ta obeležja su poznata kao „furažeri“. To su neke trake koje nose i mogu da nose pripadnici jedinice kada je njihova jedinica odlikovana određenim odlikovanjem. Iz toga takođe zaključujem da niste predvideli da ikada jednu vojnu jedinicu možete odlikovati nekim odlikovanjem.
Vama je najvažnije bilo da imate ova prva dva odlikovanja, Orden Republike Srbije i Orden srpske zastave, što je apsolutno nesporno, kako biste mogli odlikovati strane državnike i neke druge koji su zaslužni za saradnju i prijateljske odnose sa nekim državama. To ni za koga u ovoj sali nije sporno i ta prva dva ordena apsolutno nisu sporna. I mi ne smatramo da je to ideološki, ali kada ukidate sve ono što je nacionalno, sve ono što nas vezuje za našu bogatu nacionalnu istoriju, onda smatram da je to ipak evroatlantska ideologija, koja je nespojiva sa našim nacionalnim bićem.
Samim tim ste opredelili i dužinu trajanja ovog vašeg zakona. On će trajati onoliko koliko bude trajala i vaša koalicija. A ja sam smatrao da, ipak, ovaj zakon treba da bude tako napisan da ga više ne menjamo. Neću da kažem da ga više nikada ne menjamo, ali da smo ga napisali da valja, onda potreba za njegovom promenom ne bi postojala.
Obrazloženje koje ste dali za amandman na član 8. koji je dao gospodin Dujović apsolutno nema smisla. Mi koji smo dali naše amandmane pročitali smo mnogo toga i konsultovali se sa stručnjacima iz oblasti naše istorije i tradicije. Sve ovo što smo predložili je osmišljeno na dobar način. Tako da nekakvo pisanje šta znače ovih šest ordena nama apsolutno ne znači ništa. Da ste, uz tih šest ordena koje ste predložili, prihvatili i jedan broj ordena koji pravi vezu sa našom tradicijom, onda bi i taj vaš predlog bio prihvatljiv. Posebno je neprihvatljivo što ste sve znamenite ličnosti iz naše istorije praktično potcenili ovim predlogom. Ako pogledamo taj jučerašnji dan, za koji svi kažemo da je jedan od najznačajnijih dana za srpsku istoriju, jer je juče u poseti bio gospodin Medvedev, iz toga zaključujem da vi, kao vladajuća koalicija, jedno mislite, drugo govorite, a treće radite.
Od ovih ljudi kojima smo juče odavali poštu, koji su učestvovali u oslobađanju Beograda i koji su 1964. godine poginuli u avionskoj nesreći na Avali, jedan je odlikovan Ordenom narodnog heroja, kao i 1.320 ili 1.330 drugih ljudi u Srbiji u Drugom svetskom ratu, posle Drugog svetskog rata, pa čak i posle rata ili agresije 1999. godine. Vama je zasmetalo to odlikovanje, pa ste ga izbrisali. A Rusija nije izbrisala to odlikovanje. I ona je imala tada Orden heroja Crvene armije, a sada ima Orden heroja Rusije. Čini mi se da su poslednja takva odlikovanja dodeljena 2004. godine, posle tragičnih događaja u Beslanu.
Što se tiče ovog ordenskog sistema, za koji kažem da je najgori koji je Srbija imala u svojoj istoriji upravo zbog toga što se nisu mogli naći u ovom predlogu ordeni vezani za Karađorđa, Njegoša, Nemanjiće, što je sve postojalo u prethodnom ordenskom sistemu, za Vuka Karadžića, za Nikolu Teslu. Kasnije, kada dođemo do ovih medalja, videćemo i druge znamenite Srbe iz srpske istorije koji u predlogu ovog ordenskog sistema i ovog vašeg zakona nisu našli svoje mesto.
Smatram da je to sramota za Srbiju, da je takav odnos prema našoj istoriji nedopustiv i mi ni u kom slučaju ne možemo podržati ovakav predlog i nećemo glasati, ali ćemo javnosti reći šta znači donošenje jednog ovakvog zakona. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i kada su u pitanju medalje, kao druga vrsta odlikovanja, nižeg ranga, ovaj predlog zakona je takođe uprošćen i osiromašen, i takođe je najlošiji predlog od svih do sada ordenskih sistema i zakona koje smo imali u Srbiji.
Ovaj predlog, praktično, predviđa tri medalje. To što medalje imaju dva stepena je nešto sasvim drugo. Ali, ako se pogleda prethodni zakon o odlikovanjima ili prethodni ordenski sistem, onda se može videti da su u prethodnom ordenskom sistemu bile predviđene medalje za različite oblasti društvenog života, a kroz predlog je, pored toga, predviđeno i da se oda priznanje i za najznačajnije istorijske ličnosti u određenim oblastima. Tako se tim predlozima ili tim medaljama postizalo dvostruko. S jedne strane, odavala se počast i priznanje najznačajnijim Srbima u našoj istoriji, a sa druge strane su tim medaljama odlikovani najzaslužniji građani Srbije u oblastima u kojima su ti najznačajniji Srbi postizali svetski priznate rezultate.
Mi smo u našem predlogu predvideli da postoji Medalja za hrabrost. Kad razmišljam o tome zašto Vlada nije prihvatila nijedan od ovih predloga, možda je to zato što smo mi, kada su u pitanju ordeni, ali isto tako i kada su u pitanju medalje, predvideli da se pojedina odlikovanja, pojedini ordeni ili pojedine medalje, dodeljuju samo u ratu. Ova vlada je, pod uticajem svojih evroatlantskih prijatelja, termin ''rat'' izbacila iz naše terminologije, pa verovatno onda nije mogla da dozvoli da takav predlog stoji u ovom zakonu.
Mi smo predvideli da se Obilića medalja, kao najznačajnija i najpriznatija u našem narodu, dodeljuje samo u ratu, pa verovatno zbog toga ovaj predlog nije prihvaćen od strane Vlade. Takođe smo predvideli da postoji i Medalja rada, predvideli smo Cvijićevu medalju, Medalju čovekoljublja, Medalju za dugogodišnju revnosnu službu u državi.
Gospodo, kada vidite na televiziji pripadnike drugih država, posebno pripadnike drugih vojski, ili kada se susretnete s njima, videćete da oni nose veliki broj odlikovanja, bilo ordena, bilo medalja, a kod onih koje vi posebno uvažavate, kod Amerikanaca, kada vidite njihove narednike, vidite da oni praktično moraju da upotrebljavaju i levu i desnu stranu grudi da bi postavili toliko veliki broj odlikovanja i medalja. Oni gotovo za svaki zadatak koji uspešno izvrše dobiju medalju. Trebalo je i o tome da vodite računa. To što ste predvideli da imamo samo tri medalje je nedopustivo uprošćavanje ovog ordenskog sistema, a to što ste izbacili tu medalju koja postoji u srpskom narodu dugo vremena, koja je prvo nastala u Crnoj Gori i uvedena od strane Njegoša, da ne idemo sada tačno u te datume, 1847. ili 1848. godine, a koja je 1913. godine uvedena i u Srbiju, i koja je najpoštovanija medalja ikada napravljena na ovim prostorima, jednostavno je nedopustivo.
To što je rečeno za ordene i za medalje, i što o spomenicama niste našli za shodno da kažete ništa više nego svega jednu rečenicu, govori o tome koliko je predlagač ovog zakona duboko ušao u ovu problematiku. To nam daje za pravo da u Danu za glasanje ne glasamo za ovaj predlog, jer smatramo da je on ipak sramota i za srpsku istoriju i za srpsku državu, a isto tako i za Vladu koja je jedan ovakav zakon predložila Skupštini. A kakvu vladu imamo, to smo mogli juče da vidimo, kada smo u 18.00 časova bili u Sava centru, jer je za 250 narodnih poslanika bilo predviđeno mesto na balkonu. Koliko nas Vlada ceni, može se videti i po tome. A ceniće nas sve dok se ova vladajuća većina u ovoj skupštini ponaša kao transmisija vladine volje, ali će to verovatno trajati dok ovaj saziv Skupštine traje. Hvala.

Kada smo u načelnoj raspravi govorili o odlikovanjima i medaljama, uopšte o predlogu ovog zakona, prozvao sam Ministarstvo kulture, pa mi je gospodin ministar rekao da Ministarstvo kulture nije imalo uticaja i da ono nije radilo predlog ovog zakona. Međutim, i u obrazloženjima i u članu 26. pominje se da će Ministarstvo kulture praktično odrediti i statute, ali i izgled svih odlikovanja, bez obzira da li su to ordeni ili medalje.
Naš predlog je bio vrlo precizan. Predložili smo da se posle stava 1. ovog člana doda novi stav, u kome bi za izgled vojnih odlikovanja, koja su posebna vrsta odlikovanja, bilo odgovorno Ministarstvo odbrane, a za izgled svih drugih - Ministarstvo kulture.
Uvek su interesantna obrazloženja Vlade, posebno kada se pozivaju na Ustav i zakon. Ovde kaže da su članom 26. ovog predloga predvideli da sva pitanja budu uređena aktom Vlade, a na predlog Ministarstva kulture. Nama je to apsolutno jasno, ali smo želeli da kažemo da ono što je vezano za odbranu, Vojsku, MUP treba da odrede neki drugi organi, a da Ministarstvo kulture da statute i izgled odlikovanja koja se dodeljuju građanima Srbije.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministra nema, pa ne znam kome mi ovde obrazlažemo ove naše predloge i ko može da nam da odgovore na naša pitanja.
Mi smo članu u 14. dodali novi stav 6. Želeli smo da ovaj član bude precizniji, ali Vlada, to se vidi iz obrazloženja koje je dala, jednostavno nije shvatila suštinu našeg predloga. A suština našeg predloga je bila za taj jedinstveni slučaj, kada treba uručiti odlikovanje predsedniku Republike - ko je taj ko odlučuje o tome da se odlikuje predsednik Republike.
Po ovom našem stavu, mi smo ostavili da predlagači budu isti oni koji su predviđeni u stavu 1, ali da Skupština, bez nekakve načelne rasprave, jednostavno glasanjem odlučuje o tome. Ili vi smatrate da predsednik može sam sebe da odlikuje? Onda se ovde u obrazloženju pozivaju na to da je članom 112. stav 1. tačka 7. Ustava to u isključivoj nadležnosti predsednika.
Vi predsednika, gospodo, ovim predlogom činite samovoljnijim nego što on u stvari jeste. Time što niste prihvatili ovaj predlog, vi ste predsedniku napravili praktično medveđu uslugu, a to ću vam kod člana 24. i dokazati u obrazloženju.
Takođe, mi smo kroz naš predlog tražili da se izmeni i postojeći član 6, tako da predsednik Republike može samoinicijativno dodeljivati medalje, ali ne i ordene, jer ordeni su najviša odlikovanja, dok su medalje odlikovanja nešto nižeg stepena. Samoinicijativa, ovako kako je vi vidite, praktično znači i samovolju, a mi smo hteli da ovim predlogom zaštitimo od toga da naš predsednik iskazuje samovolju time što će sam odlučivati o tome koga će da odlikuje, a u članu 24. ste predvideli i kome će da oduzima.
Pozivate se na Ustav, a utemeljenja u Ustavu nema za takve stvari. Najgore je kada Vlada ili bilo ko u ovoj državi napiše da Skupština za nešto nije nadležna. Skupština je nadležna, gospodo, za sve. Ona u ime naroda, kroz zakone, daje nadležnosti nekima drugima, pa na kraju krajeva, i samom predsedniku države. Mislim da je velika glupost kada se napiše da Skupština za nešto nije nadležna. Hvala.

Od ovlašćenog predstavnika.

Gospodine ministre, s obzirom na to da niste bili tu kada smo raspravljali o amandmanu na član 14, postaviću vam jedno pitanje i vrlo mi je važan vaš odgovor, kao uglednog pravnika.
Naime, Vlada nije prihvatila naš amandman na član 14, pa bi moje pitanje vama upućeno bilo – da li predsednik države po ovom zakonu može biti odlikovan? Ako može biti odlikovan, da li on sam sebi potpisuje ukaz? Ako predsednik države ne može da bude odlikovan po ovom zakonu, onda su neke njegove ustavne slobode i prava ugrožena. Naš amandman je upravo išao u tom pravcu, da reguliše i to pitanje. Pošto nije prihvaćen, zamolio bih vas da mi na to odgovorite.
U vezi s pozivanjem na član 112. Ustava onih koji pišu obrazloženja, gospodine ministre, uputio bih ih da pročitaju i član 120. Jer, kada smo pisali ovaj amandman, mi smo vodili računa i o tome što piše u članu 112, ali i o tome šta piše u članu 120. Ustava Srbije.
Našim amandmanom na član 24. tražili smo da se stav 4. briše, a on se odnosi na to da predsednik Republike može oduzeti odlikovanja i samoinicijativno. U članu 14. smo predloži da predsednik može samoinicijativno dodeliti samo medalje, a ne i ordene. Ali ovde smo, da bismo zaštitili instituciju predsednika, našim amandmanom predložili da ipak predsednik ne može samoinicijativno da oduzima odlikovanja, već da oni koji su predlagači odlikovanja imaju pravo da predlože i da se odlikovanje oduzme.
Samoinicijativno, gospodine ministre, može da se protumači i kao samovoljno. Samovolja nikako nije dobra, ni na jednom mestu, a pogotovo nije dobra u državi. Države koje bi imale samovoljnog predsednika sigurno nisu na dobrom putu i mi to ne želimo našem predsedniku. Svrha našeg amandmana bila je u smislu da se, na kraju krajeva, zaštiti institucija predsednika.
A onda, uvek su poslastice, gospodine ministre, ova vaša pravna služba Vlade, koja piše obrazloženja. Uvek se poziva na Ustav, a mi vrlo često dokazujemo da oni taj Ustav ne poznaju dovoljno, a isto tako ni zakone. Na istoj ovoj sednici smo to dokazali već dva puta ministru odbrane.
Ovde se kaže: ''Amandman se ne prihvata. Ovlašćenje je zasnovano na odredbama Ustava Republike Srbije i prethodno utvrđenim zakonskim ovlašćenjima iz Predloga zakona''.
Ne može niko da se poziva na ovaj zakon, koji još nije usvojen u Skupštini. A kada se poziva na član 112. i ovlašćenja predsednika, onda, ako baš hoćemo, a na tome, gospodine ministre, vi pravnici uvek insistirate, hajde da vidimo šta kaže član 112. stav 1. tačka 7): „Predsednik daje pomilovanja i odlikovanja“. Nigde ne piše - oduzima odlikovanja. Mada, ako se to reguliše u ovome zakonu, mi nemamo ništa protiv toga, ali ne na način kako je to dato u članu 24, posebno u stavu 4.
I ako bismo baš terali mak na konac, onda bismo mogli da kažemo – e, ako daje pomilovanja, zna se kako se pomilovanja daju. Nikako samoinicijativno, uvek uz obrazloženi predlog. Odlikovanje uvek mora biti uz obrazloženi predlog. Zato je, u ovom slučaju, samoinicijativa isključena Gospodine ministre, u prethodnim zakonima, ili ordenskim sistemima, nije bila predviđena takva mogućnost da predsednik samoinicijativno oduzima odlikovanja.
Smatram da su oni koji pišu ovakve predloge time učinili predsedniku medveđu uslugu i da bi ovaj amandman trebalo da usvojite. Jer, gospodine ministre, ipak je to predsednik vaše stranke. Ako mi, kojima je gospodin Tadić samo predsednik države, evo, pokušavamo da zaštitimo njegovu ličnost, to bi trebalo da vi, kojima je on ujedno i predsednik stranke, učinite pre nas.
Mnogo mi je, gospodine ministre, važan vaš odgovor na to kako može biti odlikovan predsednik države po ovom zakonu, ako već niste prihvatili naš amandman. Ako možete da odgovorite sada, više bih voleo nego da čekamo do kraja rasprave.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo u članu 10. izvršili intervenciju, tamo gde je govoreno o tome da Ministarstvo kulture piše statute i predlaže izgled odlikovanja, dali dopunu da za vojna odlikovanja to radi Ministarstvo odbrane, isto tako smo i u članu 26, da bismo napravili kontinuitet sa članom 10, napravili ovu dopunu. Znači, da pored Ministarstva kulture, i Ministarstvo odbrane, onako kako je dato u zakonu, praktično bude odgovorno za te predloge kada su u pitanju vojna odlikovanja.
Vojna odlikovanja su, inače, posebna vrsta odlikovanja. Praktično, odlikovanja su se prvo i pojavila kao vojna, da bi se tek u 18. veku pojavila kao civilna. U ovom zakonu to ne može da se vidi, ali ako se pogledaju neki drugi ordenski sistem, recimo Republike Srpske iz 1993. godine ili uopšte svi ordenski sistemi, može da se vidi da pretežnu grupu odlikovanja praktično čine vojna odlikovanja. To nas je rukovodilo time da u predlogu za član 10. i član 26. damo određena zaduženja i Ministarstvu odbrane, da se ono pita i, na kraju krajeva, da učestvuje u određivanju izgleda odlikovanja.
Mogu da vam kažem da je čak i za prethodni ordenski sistem sam izgled naših odlikovanja, kada se uporedi sa odlikovanjima nekih drugih država, bio prilično siromašan i da o tome baš nije mnogo vođeno računa. Jednostavno, ne razumem zbog čega to nije omogućeno i u članu 10. i u članu 26.
Kada smo u raspravi u načelu govorili o zakonima, kada sam pomenuo Ministarstvo kulture, gospodin ministar je došao da mi kaže – da Ministarstvo kulture više nije odgovorno za ovaj zakon i da ono nije učestvovalo u njegovoj izradi.
Onda je pitanje - kako će, ako nije učestvovalo u izradi zakona, učestvovati u izradi podzakonskih akata? Ja sam upravo tada govorio negativno o ovom zakonu i o Ministarstvu kulture, kao što bih govorio uvek negativno o bilo kome ko je ovakav neprimereni predlog dostavio pred Narodnu skupštinu.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada se čita ovo obrazloženje koje je dato za neprihvatanje ovog amandman, ono bi apsolutno moglo da stoji i kao obrazloženje uz ovaj predlog Vlade za član 3. stav 1.
Posebno je problematična ova treća tačka, koja se ovde želi poturiti da to bude princip kod upućivanja naših snaga u multinacionalne operacije. Samo ću to pročitati. U 3) kaže se – aktivnosti Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u vezi sa učešćem u multinacionalnim operacijama u javnosti se objektivno predstavljaju. Do sada je učešće naših vojnika u bilo kojoj multinacionalnoj operaciji koja je imala mirovni karakter objektivno predstavljano i sa tim nije bilo nikakvih problema, ali problema bi svakako moglo da bude ukoliko bi naši vojnici bili upućeni u neke druge operacije.
Gospodine ministre, SNS je dala veliki broj amandmana, međutim, suština svih tih amandmana može se svesti na nekoliko stvari. Kao prvo, ovaj zakon o multinacionalnim operacijama menja prethodni zakon o mirovnim operacijama. Kada kažete mirovna operacija odmah je jasna i sama suština operacije, ali kada kažete multinacionalna operacija, suština operacije nije jasna.
Svaka mirovna operacija u kojoj smo mi učestvovali, gotovo svaka u svetu, bila je multinacionalna, ali svaka multinacionalna operacija, gospodine ministre, ne mora da bude mirovna.
Naše primedbe odnose se na član 1. i na član 2. U prethodnom zakonu na jednom mestu jesu pomenute UN. Jedna od primedbi na ovaj zakon jeste što u njemu, u kompletnom setu, nigde nisu pominjane UN, a mi smatramo da je to trebalo da se učini prvenstveno u članu 1.
I sporan je, kako je rekao gospodin Šormaz, i član 2, jer kroz član 2. se može sagledati suština operacija u kojima će učestvovati naše snage.
Gospodine ministre, vi ste 1. oktobra dali jedan intervju listu „Vreme“. Kada ste govorili o ovom zakonu, vi ste rekli –''Predlažemo zakon o multinacionalnim operacijama'', i onda ste rekli da je to savremen zakon, nov zakon i omogućava da Srbija uzme adekvatno učešće u mirovnim operacijama.
Sve što ste rekli o tom zakonu je sasvim u redu, složio bih se sa vama. Međutim, već na sledećoj stranici vi govorite da vam je žao što nije realizovana Odluka o učešću naših pripadnika u Misiji u Avganistanu 2003. godine. E, to je ono, gospodine ministre, što je problematično, što potire ono što ste rekli na prethodnoj stranici.
Godine 2003. tadašnji premijer, gospodin Živković, u Americi je obećao 800 vojnika za učešće u borbenim operacijama u Avganistanu. Ja sam, gospodine ministre, ipak bio na mestu …
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: Pročitajte sve.)
… evo, pročitaću. Dakle – ''Žao mi je što ta odluka nije realizovana''… Ne, govorilo se o 2006. godini.
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: To.)
Kaže – ''Kada je Vlada Vojislava Koštunice donela Odluku o učešću u operaciji sa sanitetskim timom.''
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: To je istina.)
A onda kažete – ''Žao mi je što ta odluka nije realizovana, kao što mi je žao što nije realizovana Odluka o učešću naših pripadnika u Misiji u Avganistanu iz 2003. godine, kada je tadašnji premijer Zoran Živković to predlagao.''
Hoćete da nastavim dalje?
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: Sami ste sebe negirali.)
Ne, ja sam učestvovao...
(Predsednik: Molim da nema dijaloga.)
Gospodine ministre, samim tim što ste pomenuli 2003. godinu, kada se od nas tražilo učešće u borbenoj misiji i to borbenim misijama najtežeg karaktera ''pretraži i uništi'', to je bilo vreme, sećate se, Tora Bore, najtežih borbi, to je bilo u vreme kada su Amerikanci izmislili i posebnu bombu od 16 tona da bi uništili Talibane u tim tunelima koji su se nalazili na toj planini. I ako vi kažete da vam je zbog toga žao, onda to u meni izaziva sumnju u karakter operacija u kojima bi naša vojska učestvovala.
Kada biste u ovom zakonu promenili samo naziv i određene stvari iz člana 2. onda bi ovaj zakon bio prihvatljiv, jer on u profesionalnom smislu apsolutno rešava sve stvari koje treba da reši da bi naši vojnici mogli da budu upućeni, ali, ono kako mi kažemo, samo u ''mirovne misije''.
Ako bismo baš hteli da idemo u sitnice, gospodine ministre, vidi se u prvom redu prvog člana da se lektor baš i nije puno trudio oko ovog zakona. Nikad ne bih napisao da se ovim zakonom ''uređuje upotreba i priprema'', već, ''priprema i upotreba'' Vojske. A u Skupštinu kada dolazi zakon on, ipak, mora biti apsolutno i u lektorskom smislu potpuno sređen. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi ove amandmane nismo pisali zbog toga što ne vidimo dalje od prsta, već smo ih pisali upravo zato što vidimo i šta može biti iza planine.
I kada nam vi ovde govorite o karakteru operacija, onda je trebalo da pročitate sve naše amandmane. Mi smo i u članu 1. i članu 2. stavu 1. definisali ovo o čemu vi govorite, ali nismo dali mogućnost da naši vojnici bilo gde odu osim u mirovne operacije, humanitarne operacije, u operacije otklanjanja posledica prirodnih, tehničko-tehnoloških, ekoloških nesreća i onda to obuhvata sve to o čemu vi govorite. Ali, pomenuli smo UN, što vi niste pomenuli u svom predlogu.
Kada govorite o tome onda morate shvatiti i imati suštinu predloga Srpske napredne stranke na celokupan zakon, a ona je upravo usmerena na to da nema spornih situacija. Dakle, iako je amandmana gotovo 40, sve naše primedbe se mogu svesti na tri suštinske primedbe i da ste ih usvojili onda ovaj zakon ne bi bio problematičan. Rekao sam da je najproblematičniji član 2, jer se iz njega može videti karakter operacija, a ako pročitate kako smo mi predložili taj član 2. videćete da je to nešto sasvim prihvatljivije za sve poslanike u ovoj sali i za građane Srbije. Hvala. (Aplauz.)