Uvaženi predsedavajući, gospodine Sretenoviću, gospođo Marković sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovo je retka prilika da na jednom mestu imamo rukovodioce dve važne nezavisne državne institucije, koje su ujedno i ustavne kategorije. Ranije sam sretao ovde u hodniku gospodina Sretenovića i uvek kada ga sretnem osećam se loše, jer kad sretnem njega pomislim u kakvoj mi to državi živimo. Nisam imao priliku da srećem gospođicu Marković.
Ako imamo dve institucije koje su državne, odnosno ustavne kategorije, koje su stvorene zbog toga što je to tražio evropski put, o kome su danas govorile neke moje kolege narodni poslanici, koji takođe nisu svesni da na tom evropskom putu postoji jedna provalija i da se Srbija nalazi samo na jedan korak od te provalije, a SRS stalno upozorava na to.
Ružno sam se osećao jer shvatam da ste vi kao institucija stvoreni forme radi, da oni koji su vas stvorili u stvari ne žele da vi radite, a mi iz SRS očekujemo od vas da radite na pravi način. Kako je moguće da u Beogradu, gde je ranije vila Savezna skupština i savezne institucije, pa Republička skupština i republičke institucije, nema prostora i mesta za dve ovako važne državne institucije? To je apsolutno neobjašnjivo. Mi imamo desetine drugih agencija koje rade neke prenesene poslove i koje su, sa stanovišta naše stranke, apsolutno nepotrebne. Za njih se nađe prostor, a prostora za ovako dve važne institucije nema. Zašto, gospodo? Zato što vladajuća garnitura ne želi da vi radite. U stvari, žele da formalno radite, da postojite, da pravite nekakve izveštaje, da ih mi ovde u Skupštini usvajamo.
Ružno se osećam kao narodni poslanik, jer stalno govorim da ova Skupština nema svoje mesto kao najveći zakonodavni organ, jer vi niste odgovorni nikome drugom, nego Skupštini, a ona nije mogla da se izbori za vaš bolji status. Inače, uvek kažem da je Skupština samo transmisija Vladine volje, nažalost. U Srbiji će biti bolje kada se ta okolnost promeni.
Šta mi možemo da uradimo? Za prostor nismo mogli da uradimo ništa. Što se budžeta tiče, mi jesmo za to da vi imate takav budžet da možete da radite svoj posao. Uvek ćemo se za to zalagati.
Možda sam se nešto više usmerio na Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije i samo ću pročitati jedan stav iz člana 2. Zakona: "Korupcija, to je odnos koji se zasniva na zloupotrebi službenog, odnosno društvenog položaja i uticaja u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugog".
Kao funkcioneri opozicije, bez obzira šta govore naše kolege, ne plašimo se ove reči: "korupcija", jer kao opoziciju nas gotovo i ne dotiče.
Drugi problem koji sam sagledao čitajući ovaj izveštaj, ova Skupština je 2005. godine usvojila Strategiju, 2006. godine Akcioni plan, a institucija koja to nadzire je počela da radi 2010. godine. Kada sam gledao ovih 168 preporuka, ima tu mnogo toga što je već otišlo, što bi trebalo da se izbaci. Ta strategija bi možda morala da bude mnogo kraća, a onda bi vaš izveštaj bio mnogo kraći jer, morate priznati, 463 strane, to je, uz sve druge obaveze, ipak previše. Od 168 preporuka, vi nadzirete kako se one sprovode i napisali ste da je sprovedeno ili ispunjeno 25, delimično 99, nisu ispunjene 24, trajni zadatak ili obaveze koje traju – 15, a nema podataka za pet. Gospodo, samo ova činjenica dovoljno govori o našem stanju u ovim oblastima.
Takođe ste rekli da je 15% preporuka u potpunosti ispunjeno, 14 nije uopšte ispunjeno, 59 delimično. Zatim, vezano za konkretizaciju preporuka kroz 473 aktivnosti Akcionog plana, gde ste takođe rekli da je realizovano 97 aktivnosti, delimično 128, nije realizovano 99 aktivnosti, kontinuirano se sprovode 73 aktivnosti, a nema podataka o realizaciji 76 aktivnosti. Ovde očigledno nešto ne funkcioniše, neko ne radi svoj posao. U ovoj državi je problem naterati državne organe, pa i ministarstva i ministre, upravo da se bave svojim poslom.
Ono što mi je posebno, noćas, u kasnim satima zapalo za oko, mislim da je to apsolutno realno i tačno, ovako kako ste vi procenili, u stvari vi ste to preneli od nekih drugih agencija, rejting Srbije prema izveštaju o globalnoj konkurentnosti Srbije, gde se Srbija nalazi na 96. od 139 mesta. Ovo je ocena cele državne uprave i svih ministarstva, posebno je zabrinjavajuće, ove parametre koje ste vi naveli, a koji su važni za strane investitore, pošto se ovde mnogo govori o nekakvim stranim investicijama. Kaže – svojinska prava na 122. mestu se nalazi od 139 mesta, teret državne regulative, to je ono gde i mi učestvujemo, 131. od 139 mesta, efikasnost pravosudnog sistema u rešavanju upravnih sporova 132. od 139 mesta, efikasnost antimonopolske politike, ovde ima vas i ovde mora vas da bude 137. od 139 mesta, saradnja radnika i poslodavaca 135. od 139 mesta .
Mislim baš da su bili jutarnji časovi, gledam dnevnik i pojavi se naš premijer i kaže – Srbija je na nogama preživala krizu, sačuvali smo našu privredu, bankarski sistem, dok je pustoš u okolnim zemljama. To je bilo jutros, a te okolne zemlje, to su sve članice EU. To je taj put na koji vi želite da povedete i Srbiju.
Sledeće – rast BDP 3,5%, a rast izvoza 25%. Ne znam da li ja i građani Srbije živimo u istoj zemlji sa premijerom, samo nekoliko dana ranije mogli ste da vidite šta se to izvozi iz Srbije. Kaže – na prvom mestu čelični limovi, proizvodi od čelika. To je US "Steel", šta Srbija ima od tog izvoza? Na drugom mestu proizvodi od gume. To je "Tigar", "Trajal", "Ruma guma", sve je prodato. To nije srpski izvoz. Na trećem mestu obojeni metali. Srbija i njen brend je šporet Smederevac ima još u Vranju takođe neka fabrika šporeta, a čini mi se da sam pročitao i "Sirkove" i "Brezove" metle. Dokle smo mi došli u Srbiji?
Zašto kažem da oni koji su insistirali da se zbog evropskog puta stvore ova dva regulatorna tela ne žele da vi radite? Ako biste se vi samo bavili poslanicima, nekim nižim funkcionerima, to bi bilo još i prihvatljivo, ali dok mi ovde pričamo invalidi iz "DES-a" su ili ovde ispred Ministarstva ili ispred Gradske skupštine, ali to su invalidi. Nama su puna usta ljudi sa invaliditetom i sa posebnim potrebama, a niko neće da reši problem te firme koja ima 52% u svom sastavu zaposlenih invalida.
Sada da vam kažem, reći ću vam i ime firme, mogu i desetinu imena da vam kažem, recimo, "Kongrap", 15 hiljada radnika, ima ih par stotina, dobio sam jedan dopis gde je nekoliko radnika umrlo maltene od gladi, a neki zato što ne mogu da se leče. Samo "Kongrap" Makiš, 107 zarada duguje radnicima. Da li ćete nešto tu da preduzmete? Nećete, ne možete, jer visoki funkcioneri iz dve države su umešani u privatizaciju ove firme. Kada bih vam sada rekao imena, vi biste se smrzli i tu nema prave korupcije.
Jedan moj kolega reče – malim lopovima ide glava, a velikim lopovima se skida kapa. To je ono što je prisutno i ovde kod nas u Srbiji. Zato apsolutno računajte na podršku SRS ako se usudite da krenete u borbu protiv korupcije, jer korupcija ima tri nivoa. Onaj niži, ono je ruka, džep, doktor, profesor, to je nešto nisko i protiv toga bori se policija i može se protiv toga izboriti. Srednji nivo, tu su već preduzeća, veći iznosi itd.
Ali, glavna korupcija protiv koje ne možete ništa, to je korupcija povezana sa politikom, sa vladajućim krugovima, ne sa opozicijom.
Niste vi pravili ovu strategiju, ali nešto što je mnogo ružno, kada pogledate preporuku 34, 91. i 86, pošto je po ovoj informatizovanoj šemi, govori se o potrebnim sredstvima. To bi sve bilo u redu, ali zašto? Tu se radi o nekim usavršavanjima nosioca pravosudnih funkcija, službenika organa uprave javnih službi, u prvom je navedeno da treba nekih 450 hiljada evra, u drugom da treba 300 hiljada evra, a u trećem da treba 50 hiljada evra. Gospodo, mi živimo u državi Srbiji. Korupcija, jedan od izvora korupcije je upravo i naš ovakav odnos prema našem dinaru kao sredstvu plaćanja.
Opet kažem – niste vi ovo pisali, ali ne smete dopustiti da se pored našeg dinara, koga moramo da branimo, štitimo, i na svakom mestu pominjemo, da je to sredstvo plaćanja u Srbiji. Mi u našim zvaničnim aktima izražavamo naše potrebe u evrima. Priznaćete da je to nedopustivo, kada se radi o državnim organima.
Kada sam čitao ove preporuke, da kažem da mi iz SRS ponudimo i pomoć. Preporuka 88, 94, 98. i 114. Tu se govori o povezivanju informacionih sistema poreske uprave, uprave za javna plaćanja, uprave carina, Republičkog fonda PIO, MUP u jedinstven sistem državnih organa. Tu je neki rok bio 2007. godina. Nema bez toga napred. Ali, da vi ne biste kupovali neke sisteme, "Bam", "Navison", "Orakle", itd, u Srbiji imamo dovoljno pameti.
Mi iz SRS evo nudimo integralni informacioni sistem za koga profesori, doktori koji su ga napravili kažu da će svake godine dati više u budžet Srbije milijardu evra, upravo onu milijardu što vam uvek fali. To je uradila i nauka. Nije korupcija prvi problem Srbije. Možda je tek na trećem mestu. Prvi problem Srbije je neznanje. Apsolutno prvi problem. Kriminal i korupcija dolaze tek kasnije.
Zašto neće, ponuđen je ovaj program Vladi Srbije i mi iz SRS kažemo – kada dođemo na vlast integralni informacioni sistem će sigurno biti uveden u državnu upravu, javna preduzeća, u sva druga preduzeća, posebno u Poresku upravu. Zašto? Zato što svaki dinar može da se prati, a današnjoj vlasti ne odgovara da može da se prati svaki dinar, jer ovaj program za koga oni koji su ga napravili kažu da je najsavršeniji na svetu, tačno u dan može za svaku firmu da vam pokaže kad je ušla u sivu zonu, koji to ne mogu da plate PDV, a posebno koji to neće da plate PDV.
Imamo mi u našem ekonomskom programu, koji smo nazvali "Program za izlazak Srbije iz krize" rešenje i za sva ostala pitanja. Ali, ponudio sam vam da ako imate hrabrosti, a nije ih bivša ministarka finansija imala, da joj bude prezentovan ovaj integralni informacioni sistem.
Ako vam kažem da rešavam glavni problem koji svake godine imate u budžetu, da obezbedi tu milijardu evra koja nedostaje, javite se, pa da sa srpskom pameti, jer ipak je ima na svu sreću u Srbiji, uradimo nešto za Srbiju, pa mi neko kaže za Evropu, mnogo smo toga uradili za Evropu jednostavnim prihvatanjem SSP, koji ovu siromašnu državu košta 300 miliona evra.
(Predsedavajući: Gospodine Deliću, vreme vam je isteklo.)
Nije to samo 300 miliona evra, koliko nas je radnih mesta koštao još?
Samo da završim.
(Predsedavajući: Približite se mikrofonu, molim vas.)
Još jednom, žao nam je što nemate mogućnosti da radite svoj posao. Ako budete želeli da ga radite na pravi način, od gospodina Sretenovića nama je potrebno da u reviziji budžeta i trošenja budžeta se približi, tako da ono što ni jedne kada usvajamo budžet nismo imali, a to je da nam Vlada ispostavi način kako su potrošene pare, nikad nismo videli završni račun u ovoj skupštini, da gospodin Sretenović obezbedi da kod usvajanja budžeta imamo odmah i kako je prethodni trošen. Hvala.