Dame i gospodo narodni poslanici, nisam protiv rasprave o ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, ali mislim da, kada danas pola nacije živi na granici egzistencije, kada možemo sa sigurnošću reći da 80% privrednih kapaciteta u Srbiji ne radi, kada ima dosta građana Srbije gladnih, a srećom, nema bosih, jer je lepo vreme, kada mnogo građana živi "na poček", mi raspravljamo o nečemu što mislim da danas ne bi trebalo da bude na dnevnom redu.
Pošto su svi vaši zakoni reformski, a mislim da je i želja DOS-a da se svim ovim zakonima približite Evropi, odnosno Evropskoj uniji, pa se ja zabrinuh zbog čega ministar to nije potvrdio u svom izlaganju, da je i ovaj zakon cilj Evrope, da nas još jednom premeri uzduž i popreko.
Bojim se dame i gospodo, da li nije ovo opet nekakva DOS-ovska ujdurma, da se želi utvrditi činjenično stanje objekata i zemljišta za koje su zainteresovani pojedinci iz DOS-a.
Više puta sam za ovom govornicom iznosio primer šabačke "Metaloplastike", gde je sadašnji predsednik Privredne komore, uzurpirao tu firmu, u stvari, pre nekoliko dana je uspeo u sudu, ali tako je u katastru, da nekoliko objekata prevede na svoje ime.
Takođe me interesuje kako je došlo do prodaje nekoliko firmi i njenih objekata i uknjiženja na ime određenih vlasnika, bez raspisivanja javne licitacije, a to je primer "Poliestera" u Šapcu.
Ne bih se složio sa pojedincima da je stanje u katastarskim službama toliko loše i da se određeni predmeti ne završavaju u roku, jer imam lični primer da se to vrlo ažurno u proteklom periodu obavljalo.
Proces komasacije je trajao do 1990. godine u Mačvi i Posavo-Tamnavi, gde se želelo ukrupnjavanje poseda, odnosno, gde se želeo premer i uknjiženje u zemljišne knjige. Međutim, moram istaći problem da posle 10 godina nije došlo do rešavanja između starih i novih zemljišnih knjiga, odnosno po završetku komasacije, znači uknjiženjem novih i stvaranjem novih poseda i novih vlasnika.
Što se tiče premera na teritoriji Srbije, rekoste da je urađeno od 10 do 30%. Mislim da bi se to možda uradilo i više, ali to je na budžetu države, znači para nije bilo. Koliko para, toliko i muzike.
Moram istaći da je cena premera po jednom hektaru negde oko 200 maraka, što je mnogo. Ističem da bi država trebala taj premer sada izvršiti bez određene nadoknade, odnosno utvrditi pravo činjenično stanje u katastru, upis u zemljišne knjige, pa posle toga videti, kada dođe do određenih nerešenih slučajeva, da tek onda vlasnici izvode geometra. Interesuje me, dame i gospodo, jer ovde nije ništa naznačeno, šta je sa zemljišnim knjigama za Kosovo i Metohiju? O tom problemu se vrlo malo govorilo, mislim da ministar o tome nije ništa ni rekao.
I na kraju, još bih istakao postavljanje logičnog pitanja što će se donošenjem ovog zakona smanjiti broj parnica zbog uređenja međa. Uveren sam da ovaj zakon ne uvodi red, već stvara nered, jer zakonom nije predviđeno, kao što sam rekao, da se izvrši katastarski premer o trošku države.
Poznato mi je, pet puta je premeravano od strane geometra, a davali su različite rezultate, a cenu u stvari plaćaju građani. Još bih na kraju napomenuo da ću, zbog nedostatka vremena, opširnije reći o ovom pitanju na mitingu, 17. ovog meseca u Leskovcu, u 15,00 časova. Hvala puno.