Ne znam o čemu govorite. Jesam normalan, ne znam da li ste vi, momče, vi ste mlad čovek, vi ne znate. U stvari, koji su bili ciljevi Zorana Đinđića? Koji su ciljevi vas kao dosmanlija...

Govorim o zakonu.

Donoseći ovaj zakon o bezbednosti, on je u službi odbrane zemlje, kao što su i mnogi govornici rekli, mnogi srpski radikali, rekli su da strategije u ovoj zemlji odbrambene moći više ne postoje, zato što i nema vojske, nema svega onoga čime smo se mogli ponositi i dičiti, jer sami znate da je odbrambena moć još SRJ i bivše Jugoslavije bila na četvrtom mestu u Evropi. Sada vas pitam, gde je i na kakvim marginama se sadašnja obaveštajna služba nalazi.
Ono što je i dovelo do ove erozije, mislim da će to opet eskalirati, mislim da nema potrebe, jer vi to dobro znate da je to tako, jeste kada je postao prvi ministar u vašoj dosmanlijskoj vlasti, jeste Boris Tadić, ministar odbrane. Tada je počela najveća erozija i vojno obaveštajne službe, a i svih obaveštajnih službi u Srbiji. One su u stvari radile za sve obaveštajne službe NATO, kako Amerike, tako i zapada.
Dame i gospodo, ne znam zbog čega, evo, ako sada pročitamo ovaj član i ako vidite, videćete da ovoj što je u njemu napisano, to se u stvari verovatno ostavlja u amanet nekome ko će biti bivši predsednik Srbije i koji će u stvari imati mogućnosti da rukovodi ovim obaveštajnim službama. Sada ću vam pročitati ovaj član, jer verujem da mnogi od vas nisu ga ni pročitali, a ni videli.
Član 8: ''Vlada će uredbom obrazovati Kancelariju Saveta za nacionalnu bezbednost, kao službu Vlade, koja obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta, a naročito: (pazite - stručne i administrativne poslove, to ću posle objasniti) poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednica Saveta; stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta; poslove u vezi sa pripremanjem izveštaja o radu Saveta; poslove administrativno-tehničke podrške Biroa za koordinaciju; čuvanje i stavljanje na uvid članovima Saveta izveštaja i drugih akata Saveta.''
Dame i gospodo, kao što i sami vidite, ovim članom se želi formirati nekakvo novo paralelno telo koje bi rukovodilo ovom službom. Kaže ovde, stručne i administrativne poslove. Ne znam za koje se te stručne poslove misli formirati ta kancelarija saveta. Ako se misli na te administrativne poslove, u stvari da postoji možda jedan službenik koji će po nalogu, kao što ste ovde predvideli, po nalogu iz člana 6, znači od članova Saveta, koji će sazivati sastanke Saveta i rukovoditi tim radom. Ali, ne može ono kao paralelno telo da bude uključeno u rad ove obaveštajne službe.
Poslovi koji su u vezi sa sazivanjem, hajde to da postoji jedan službenik koji će da sazove, to i da se prihvati. Kaže, stručni poslovi u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka saveta. Pazite, molim vas, stručne poslove. Ko u stvari ovde treba da obavlja te stručne poslove? Ono se poverava opet jednom telu, to je kancelarija saveta. Koliko vi trebate da imate ovih stručnih tela koja će da rukovode ovom obaveštajno-bezbednosnom službom?
Ova obaveštajna služba ipak treba da ima jedno telo koje će njome da rukovodi, a ne kako se kome svidi, on će postavljati pa će to biti nekakvi naši predstavnici koji će dolaziti do tajni, koje će biti potrebne određenim političkim strukturama.
Što se tiče poslova sa pripremanjem izveštaja o radu Saveta. Molim vas, kako Kancelarija Saveta može da učestvuje u poslovima za pripremu izveštaja o radu Saveta? Valjda oni koji su lično uključeni u tim obaveštajnim službama, oni su sposobni i spremni da daju izveštaje sa terena, a ne u stvari da to radi Kancelarija Saveta.
Vidite kako je ovaj zakon dosta nestručno pripremljen, kao da su ga pripremali, verovatno, obaveštajne službe, ali ovih, da ih nazovemo, nevladinih organizacija.
Dalje, poslove administrativno-tehničke podrške Birou za koordinaciju. Molim vas, SRS i ja kao poslanik SRS tražim da se ovaj član briše, baš zbog toga što u ovim službama ne bi trebalo da postoje razni biroi, razne kancelarije, razna dupla tela, koja bi navodno da se bave određenim administrativnim, kako vi kažete, i tehničkim poslovima.
Koji su to tehnički poslovi koje treba da obavlja Biro, odnosno da obavlja Kancelarija Saveta?
Poslednje ovo što je, dame i gospodo, čuvanje i stavljanje na uvid članovima saveta izveštaja i drugih akata Saveta. Znači ova kancelarija trebalo bi u stvari da čuva određenu dokumentaciju, određene izveštaje koje je ova bezbednosno-obaveštajna služba dostavljala. Da li vi znate šta ste u stvari ovim zakonom napisali i šta ste predvideli, dame i gospodo.
Ali, čudim se da ova bezbednosna služba, koja je bila pod vašom jurisdikcijom, jer sećate se, bio je jednopartijski sistem i jednopartijska država, sada je jednopartijski sistem u višepartijskoj državi, gde jedino određena politička struktura pokušava da vodi ovu zemlju, dame i gospodo, ako su te obaveštajne službe pod vašom jurisdikcijom od petooktobarske revolucije pa naovamo, zbog čega je mogao gospodin Davinić da u svojoj poznatoj aferi "pancir" toliko ugrozi budžet Srbije i toliko da napravi jednu vrstu poniženja i erozije u vojsci.
Ništa posle toga, bile su formirane razne komisije, pa da li je sada tužba predata vojnom, a sada civilnom sudu, da o tome vodi brigu. Na kraju, u tom izveštaju se nije ništa desilo, odnosno do tog izveštaja nije došlo da bi se Narodna skupština mogla obavestiti o kriminalu koji se desio tada u vojsci.
Nemojte zaboraviti da danas Srbijom rukovode nevladine organizacije, OEBS, razne misije. Sami dobro znate, mnogi vaši, a naročito oni koji služe, pričao sam u načelu o vojsci i o odbrani, kada mnogi iz vaših redova služe civilni rok, ali u tim nevladinim organizacijama, gde žele da ih apsorbuju kao špijune, kao one koji će učestvovati u obaveštajnom radu, ali za mnoge zemlje koje su u okruženju. Sami dobro znate da sam i pričao prošli put da je CIA formirana od Gestapoa. Po kapitulaciji Nemačke, celokupno ljudstvo je apsorbovano i Amerika je apsorbovala Gestapo baš u periodu hladnog rata između Sovjetskog saveta i Amerike.
To je i sada prisutno na području Evrope, gde im u stvari žele da stvore određeno žarište, pa su sada to našli na teritoriji Srbije, preneli su to na KiM. Mnogi od vas ovde se busaju u grudi, želeći, sami znate, da pokažu da idu za ljubavlju, za Srbijom, za patriotizmom, za jedinstvom, a u stvari videli smo svi na tim pregovorima kako se bije bitka za Srbiju, kako se bije bitka za KiM, kako se bije bitka za celokupne granice Srbije.
Dame i gospodo, sigurno, moram reći, da nije SRS, da nije tog patriotizma, da nije te ljubavi koja je u stvari ponikla u kolevci svih onih koji su rođeni u Srbiji, verovatno ovo što vi nameravate sa vašim prijateljima i vašim sponzorima to bi se i desilo.
Neće KiM tako lako otići iz sastava Srbije, jer ovo što nam vi činite i ovo što su vaše obaveštajne službe, koje su u stvari do određenih podataka došle, to u stvari između redova kada se pročita, to se vidi šta vi u stvari želite. Vi želite vlast, ali da bi zadržali vlast u Srbiji, vi hoćete da date KiM. Ali, sigurno znajte da će predsednički kandidat na sledećim izborima biti Tomislav Nikolić i koji će zaustaviti tu propast, zajedno sa svim patriotskim snagama, sa svim rodoljubima, koji misle dobro Srbiji i svom narodu.
Dame i gospodo, znajte da ovo što je malopre rekao gospodin Pera Jojić, ove obaveštajne službe jesu službe koje u stvari treba da prebroje bela i krvna zrnca, ali sigurno znajte da će doći obaveštajne službe koje treba da prebroje i žuta krvna zrnca.

Dame i gospodo poslanici, danas je, u stvari, trebalo na Odboru za prosvetu da se nađe pitanje SRS-a, baš povodom napisa u medijima o osposobljenosti srednjoškolaca, odnosno o njihovom stručnom osposobljavanju u srednjim školama. Mislim da  je ovo još jedan veliki atak na one  koji  danas  štrajkuju i  koji  traže povećanje svojih plata. Hteo bi se, u stvari, devalvirati njihov rad.
Ovo je vrlo bitno reći, od početka sedmogodišnje vladavine dosmanlijske vlasti u Srbiji, kao što i sami vidite, došlo je do erozije i morala i, verovatno, svega onoga što danas postoji u Srbiji, kao što je i ta ''prosvetna mafija'' koja je uzela maha i koja se pojavila baš u vreme vaše vladavine.
Drugo što sam hteo da kažem, baš je vezano za ovu tačku dnevnog reda. Pitao bih gospodina ministra da li ima brojno stanje ili analizu svih kasarni danas u Srbiji, u kakvom se stanju one nalaze, prvo, kao objekti, i da li su danas spremne da prime te vojnike koji će služiti vojsku u tim kasarnama.
Govorim baš o kasarnama u opštini Šabac, koje ni po kojim uslovima, infrastrukturnim i drugim, ne odgovaraju nameni kojoj bi trebalo da služe.
Prema tome, želeo bih od ministra odmah odgovor, ili imate mogućnost da mi odgovor pošaljete za osam dana – da li za celu teritoriju Srbije imate takvo jedno sagledavanje objekata u kojima treba da žive mladi ljudi, odnosno ljudi koji treba da se obučavaju i da se spreme za odbranu svoje otadžbine?
Verovatno, gospodine ministre, nemate, ili imate rezervnu državu, u kojoj ćete, verovatno, nastaviti život posle svih ovih dešavanja, a dobro se sećam kada ste, u jednoj ''vijetnamki'', došli 2001. godine, kada ste bili na ovim poslaničkim platama. Sada vas posmatram, kako se sada ponašate i koliko ste drski i kakav je vaš status, odnosno status čoveka koji je ušao u taj biznis. Hvala.

Hvala. Vidim da su poslanici aktivni i dobro je što su aktivni.
Dame i gospodo, svakodnevno prolazimo pored ovih kula koje su bombardovane od NATO alijanse. Čudim se da nema odgovora na pitanje šta je s tim objektima, ko treba da ih revitalizuje, da li oni koji su ih srušili, ili oni koji su njihovi veliki prijatelji, koji su ostali u ovoj zemlji, nažalost, da vladaju.
Još jedno veliko pitanje, koje me interesuje, to su ove nevladine organizacije, naročito pod jurisdikcijom Biljane Kovačević-Vučo, koja apsorbuje sve naše mlade kadrove koji služe civilni rok u tim nevladinim organizacijama. Kad odsluže taj vojni civilni rok, šalju ih po određenim zemljama, u London i Vašington, a kasnije ih apsorbuju.
To je pitanje za gospodina ministra, vrlo važno pitanje, jer na to pitanje ne mogu da odgovore ni mnogi vojni oficiri koji su zaduženi baš za slanje ovih vojnika koje apsorbuje dotična gospođa, jer kasnije ih oni apsorbuju u određene vojne službe koje ih šalju, navodno, tamo gde su ugrožena ljudska prava.
Vi dobro znate da je takva jedna organizacija bila upućena u Azerbejdžan, odakle je, navodno, Putin takve proterao. Na to pitanje tražim odgovor.
Što se tiče člana 76, udružuju se građani, diskutujete o nečemu što nema blage veze, jer celokupna vojna industrija danas, koja treba da proizvodi određena oružja i oruđa, maltene, ide u jednu vrstu propasti i nalazi se u velikoj dubiozi. Prvo, ne može da proizvodi za naše tržište jer su određena ograničenja i postoji određena naučna rampa za njih, takođe, ne mogu ti proizvodi ni da se nađu na tržištu, vezano za izvoz.
Sada ovde tražite određena udruženja, odnosno određene civile koji bi udružili svoj rad za određene projekte koji su od vitalnog značaja za odbranu zemlje.
Na dnevnom redu je ovaj član koji nema nikakvog pravnog ni naučnog smisla. Mislim da je ministar - mašinski inženjer, trebalo da otkrije, kada je analizirao ovaj predlog zakona i ovaj član, da on nema nikakvog smisla. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, u odbrambenom sistemu svake zemlje postoji obaveštajna bezbednosna služba koja će da čuva državu i građane. Kada ona funkcioniše u ovom cilju, ona je opravdala svoje postojanje.
Svesni smo da su u 20. veku postojali totalitarni režimi - fašizam, komunizam, ali početkom 21. veka totalitarni režim jeste onaj koji se zove DOS. Vi znate da ovi režimi u stvari nisu služili u ove svrhe, što sam napred rekao, već da bi pratili građane, odnosno da bi pratili političke neistomišljenike. Verovatno će se neko zapitati - pa zbog čega DOS? Pa, posle petooktobarske revolucije mnogi čelnici tih 18 političkih partija, koje su u tako živoj kohabitaciji tada delovale, i mnogi od tih ljudi pripadali su obaveštajnim službama.
Posle dolaska na vlast vi ste svoje političke neistomišljenike oterali u Hag, u mali Sibir, gde hoćete da se obračunate sa njima jer nemate snage ovde, u sopstvenoj zemlji; potpomognuti vašim sponzorima, uz veliku želju da opstanete na vlasti, vi ste ih spakovali tamo. Znajte, vi velike heroje, patriote, junake, kao što je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je na svojoj statusnoj konferenciji pokazao svima vama kako je DOS-manlijska vlast dolazila 2000. godine na kormilo, da vlada Srbijom...
Takođe, treba se zapitati da li će se ove obaveštajne službe baviti, jer je u svom izlaganju gospodin Dragan Todorović rekao, i poslovima koji su vezani za jednu veliku eroziju privrede, društva, države, a to je kriminal, mafija, koja je svojstvena ovoj DOS-ovoj demokratskoj vlasti. Znate da taj patološki imidž koji ste stekli u ovoj sedmogodišnjoj vladavini govori koliko ste opljačkali ekonomiju Srbije i milion nezaposlenih ljudi doveli do prosjačkog štapa.
Ono što je takođe vrlo bitno, verujem da mnogi znaju, ali mnogi i ne znaju, jeste da posle kapitulacije Nemačke jednu od najvećih obaveštajnih službi - Gestapo preuzima CIA; ona u periodu hladnog rata nastavlja onaj svoj trend koji je Gestapo imao, jer u tom periodu obaveštajna služba Gestapoa je bila jedna od najjačih u Evropi. Znajte da mnoga pitanja, koja takođe treba postaviti... Jer, vidim koliko je vama od značaja ovaj zakon, poslali ste ministra za lokalnu samoupravu da on koordinira ovim radom, ali sada ga nema, nije prisutan da bi mogao odgovoriti na neka postavljena pitanja.
Čuli ste od mnogih govornika ovde o tim nevladinim organizacijama, ali sigurno znajte da su te obaveštajne službe koje vršljaju širom Srbije 70-ih godina na prostoru Kosova i Metohije bile mnogo aktivne. Koliki je njihov domet ili koliko su one ostvarile tu svoju želju vidi se, jer njihov rad nije ad hoc, samo da se desi odmah, nego su to službe koje rade dugo, godinama da bi ostvarile svoj cilj, zbog čega i postoje.
Mi dobro znamo šta su činile humanitarne organizacije koje se pod takvim nazivom prvo pojavljuju, šta je činio Voker na Kosovu i Metohiji i kakva su kasnije njegova zlodela prema Srbiji i srpskom narodu.

Dame i gospodo poslanici, spoljnom politikom trebalo bi da se bave najviši organi zakonodavne i izvršne vlasti. Politički antagonizam je najviše izražen baš na tom međunarodnom planu, gde, u stvari, ta spoljna politika ponekad treba da odigra najbitniju igru, a to je igra koja je najvažnija ponekad za državu.
Danas, ako pogledamo, u ovom svetu polarizacije gde se stvara novi svetski poredak... Velike sile su još od 1918. godine, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Vilson je pokušao još tada da uvede nekakvu demokratizaciju u celom svetu, ali zbog izolacije tadašnje države nije uspelo, propalo je. Drugi put su pokušali kada je Truman Maršalovim planom pokušao takođe da primeni tu svoju demokratizaciju, ali mu to nije uspelo zbog veličine Sovjetskog Saveza. Evo, dame i gospodo, iz trećeg puta to je uspelo ljudima koji vladaju danas Amerikom, a to su Buš i Klinton. Uspeli su da stvaraju ili da stvore taj novi svetski poredak baš zbog toga što je došlo do ukidanja, do uništenja te ravnoteže, odnosno do raspada Sovjetskog Saveza.
Ali, ponekad čovek mora i da se zapita, običan građanin koji... Otkako je ova Demokratska stranka došla na vlast, oni izgleda koriste građane Srbije za jednokratnu upotrebu; onda kada im je potrebno da dođu na vlast pokušavaju da im se približe i obećavaju im sve i svašta, a posle toga, kada sednu u sedlo, više ne poznaju nikoga. Onda samo rade za sebe i za svoju političku partiju.
Već možemo videti, otkako je gospodin Jeremić došao na kormilo spoljne politike... Malo ko od nas zna da je 2003. godine bio savetnik ministra za odbranu, a vi znate ko je u to vreme bio ministar - Davinić, i kakve su se sve malverzacije dešavale u vojsci. Znači, mogao je još i tada, kao savetnik, da otkrije šta se dešava.
Sada vidimo kako svojim političkim manevrom pokušava ovde da nas ubedi ili da deluje kao čovek koji je veliki patriota, koji misli o državi Srbiji, misli o najvažnijem pitanju, jer se nalazi u ovom pregovaračkom telu za odbranu Kosova i Metohije. Ali, postavljam pitanje gospodinu ministru, kako i na koji način oni u tom telu deluju ako nemaju određeno ovlašćenje kojim im je kredibilitet dala ova skupština. Ona im je dala da pregovaraju i da vode bitku za Kosovo i Metohiju, a ne da traže i da nalaze određene metode koje oni preporučuju ljudima iz Kontakt grupe.
Dalje, postavio bih pitanje, dame i gospodo, da li će i sadašnji ministar odlaziti na jutrenje kada ga pozove predsednik SAD, kao što je prethodni ministar Vuk Drašković odlazio, i to bez odobrenja tadašnjeg parlamenta, Savezne skupštine, ili sada gospodin ministar treba da dobije ovlašćenje republičkog parlamenta?
Takođe, vrlo je bitno da kada se radi o odlučivanju o bilo kom vitalnom pitanju vezanom za spoljni plan, sadašnji ministar ne bi smeo bez odobrenja republičkog parlamenta da deluje ili da se uključi u realizaciju tog pitanja.
Dame i gospodo, ono što je najvažnije, treba znati da je Kosovo i Metohija kolevka srpstva, kako životna tako i duhovna, i tu ne sme biti bilo kakvog odstupanja, nego isključivo - Kosovo i Metohiju ne damo. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, malo koji narod kao srpski narod je u prošlom veku doživeo svoju eroziju, eroziju poniženja, ali malo koji narod jeste početkom prošlog veka sa saveznicima Evrope došao na tu jednu veliku vojnu pozornicu, pobedivši dve velike carevine sa saveznicima.
Ali, ako kraj ovog veka pogledate, vidite veliki sunovrat srpskog naroda. Treba se zapitati zbog čega je srpski narod doživeo to svoje veliko poniženje? Doživeo je u stvari zahvaljujući domaćim izdajnicima, zahvaljujući vama koji ste posle 5-to oktobarske revolucije formirali vlast, jer ste svi bili špijuni zapada, svi ste bili špijuni NATO pakta, svi ste bili špijuni Amerike. To se pokazalo, dame i gospodo, kada se gospodin, koji je danas ministar odbrane, školovao u američkim školama, gde je trebalo da izuči zanat kako će u stvari prodati ili izdati taj slobodarski srpski narod.
Ako vi danas pogledate i vidite jedinice srpske vojske, pa to je jedna tužna slika, da je tako nazovemo, bivše odbrambene moći koju smo nasledili od Savezne Republike Jugoslavije i bivše Jugoslavije. Vidite samo koliko je budžet bio baš određen vezano za obnovu te tehnike. Je li ovo Partnerstvo za mir? To nije u stvari partnerstvo ili nekakva organizacija koja bi bila ili imala udela u nekakvoj svojoj odbrambenoj moći.
Ne, dame i gospodo, pa to je u stvari organizacija koja traži od šest do osam milijardi dolara koje Srbija mora da kešira NATO alijansi da bi mogla da uđe u to Partnerstvo za mir odnosno da bi mogla da se osavremeni određenim tehničkim ili, da ih nazovem, određenom tehničkom inovacijom u Vojsci.
Ali, vidim da se oni smejulje, pa bih pitao gospodina ministra, a vidim i gospođu Nadu Kolundžiju, ne verujem da je ona uopšte i pročitala ovaj zakon, pitao bih šta je u stvari najbitnije kod pilota, kod aviona koji bi trebalo da izvode svoje trenažne letove, da ne kažem bar jednom sedmično ili dva puta? Pitam vas da li uopšte postoji danas srpska avijacija? Ne postoji, gospodine Šutanovac.
Ne postoji jer ste i to uništili, jer da bi ljudi mogli da budu tehnički spremni, moraju, kažem još jednom, da izvode te trenažne letove.
Ako pogledate, ali dobro je to rekao i Zoran Krasić i zapitao se, koliko je nove vojne tehnike stiglo danas u Srbiju? Nije stiglo ništa. Stiglo je samo da možemo da učestvujemo u mirovnim misijama, da šaljemo našu decu u Avganistan, u Irak, da ih šaljemo tamo da budu glineni golubovi, to je ono za šta se vi danas zalažete.
Vi ste zalažete tom ulogom Partnerstva za mir da bi se ta međunarodna tužba protiv NATO alijanse, koja je sejala smrt po Srbiji, mogla da povuče. To je ono zbog čega se vi danas zalažete. Vi se zalažete da će Kosovo i Metohija vrlo brzo, po vama, trebalo bi da bude otcepljeno od teritorije Srbije. Jer jedna država, jedno danas njeno ograničenje jesu granice. Jer ako poštujemo taj Kumanovski sporazum, koji je trebalo da ispoštuje NATO alijansa, trebalo je da se na tim granicama nađu i naši vojnici.
Prema tome, sami vidite da postavljanjem vas za ministra odbrane, čoveka koji nikakve veze nema osim onoga što je učio u američkoj špijunskoj školi, drugo ništa nije mogao u stvari ni da nauči, niti bilo šta da zna o vojnoj tehnici i o vojnoj organizaciji rada same vojske.
Što se tiče, dame i gospodo, vojnih objekata, želim da mi odgovorite kako su mnogi vojni objekti danas mogli da budu prodati, po kojoj ceni i zbog čega danas Vojska takoreći živi na ivici bede, oni koji služe Vojsku regularno, ovih šest meseci koje provedu u kasarnama? Jer mnogi oni koji služe civilni vojni rok, oni do dva sata provode po bolnicama, kao što reče gospodin Krasić, perući pelene ili baveći se nekakvim drugim poslovima.
Ali, pitam vas da li danas oni koji šest meseci služe Vojsku imaju hranu, da li imaju odelo, da li im je sve obezbeđeno? Nije, ni grejanje, ni ništa. Vidim, gospodine ministre, otkako ste postali ministar, gospodine Šutanovac, vi ste se popravili, ugojili, lepa vam je hrana, ta vojnička hrana, verovatno je dobar taj vojnički pasulj koji vi koristite.
Sigurno znajte da ste veliku eroziju u Vojsci danas postigli jer hoćete da je ponizite, da je dovedete do onog stepena do kojeg ste je i doveli, jer ovim Partnerstvom za mir vi ste u stvari omogućili da je Srbija porobljena zemlja, da kroz nju mogu da prođu NATO jedinice, koje mogu da naprave bilo kakvo zlo i da ne odgovaraju pred Krivičnim zakonom Srbije, već pod zakonom svoje zemlje.
Sigurno znajte vrlo brzo, pošto ćete sići sa političke scene, zaustaviće se ta propast Vojske, zaustaviće se ono što je bilo nekada najsvetije, čime se Srbija ponosila. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče i danas čuli smo istoriografiju azila. To je dobro objasnio gospodin Petar Jojić. Ali, niko se nije zapitao ko će, u stvari, u ovoj zemlji Srbiji tražiti azil, u zemlji u kojoj vlada politička, ekonomska i privredna nestabilnost.
Već sedam godina, dame i gospodo, politička nestabilnost u ovoj zemlji Srbiji postoji, od kako je ova dosmanlijska vlast došla na vlast 2001. godine, ili još od 2000. godine, 6. oktobra. Dame i gospodo, danas u svetu ne postoji ni u jednoj zemlji ovakav slučaj kao što je u Srbiji, gde jedna poslanička grupa, SRS, koja je osvojila najveći broj poslaničkih mandata, nije deo ili ne vlada danas Srbijom. Vladate vi koji ste ispod tog cenzusa, onog broja koji je poslanička grupa SRS osvojila.
Ako pogledate tu ekonomsku nestabilnost, videćete koliko se Srbija zadužila i koliko je zadužena, možda je među najviše zaduženim zemljama u Evropi. To je dobro u svojim govorima umela da kaže stranačka koleginica Jorgovanka Tabaković. Svaki treći građanin je danas zadužen. Kada pogledate po gradovima širom Srbije, mnogo je banaka otvoreno, a ja mogu da govorim o gradu Šapcu, gde ih ima preko 25, gde su se građani zadužili. Vi govorite kako se danas u Srbiji lepo živi, odnosno kako građani preživljavaju. Preživljavaju zahvaljujući tome što su uložili pod hipoteku svu svoju imovinu da bi uzeli kredite i da mogu svoje porodice da prehrane.
Što se tiče privredne nestabilnosti, dame i gospodo, vidite, ovde nema čoveka koji je uništio srpsku privredu. To je bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović, koji je koristeći svoju brokersku kuću uzimao reket od pojedinaca koji je trebalo da se nađu na tenderu. Verovatno ne sme da dođe u ovaj parlament zato što zna da je milion građana ostalo bez posla.
Sada vi kažete – evo, dolazi zakon o azilu, doći će neko u ovu teško napaćenu zemlju. Dame i gospodo, plašim se, kao što reče moj stranački kolega Nikola, da ovo ne bude jedan zaštitni pojas Evrope, u kome će se verovatno naći, stecište, pojedinci... Ili, kao što vi kažete, to su nekakve kancelarije koje će ispitivati (kasnije ću pričati o određenom članu u ovom zakonu) ko su ti koji treba da budu azilanti. Plašim se, jer kako iz dana u dan vi objavljujete u medijima o vama, vašem radu, kriminalu, lopovluku, da i to ne bude jedna vrsta kriminala, korupcije, lopovluka, baš po tim kancelarijama za azil.
Dame i gospodo, u ovoj državi postoje i postojale su razne, od stečajne mafije, pa da ne nabrajam sve; vi dobro znate da je u svim porama života Srbije prisutna mafija.
Plašim se da ne bude i ovde sada pranja novca i da ne bude velike zloupotrebe sa trgovinom belog roblja. Pojedinci su juče rekli za ovom govornicom kako je ovaj zakon o azilu počeo da funkcioniše u Crnoj Gori. On je počeo da funkcioniše u Crnoj Gori... Znate onu aferu sa Moldavijom i onim građanima iz Moldavije, u koju su bili uključeni visoki funkcioneri Crne Gore.
Čini mi se da je ovo put, a rekli su to dobro govornici Srpske radikalne stranke, za zatvaranje izbegličkih kampova. Vi sami u pojedinim emisijama na TV prikazujete izbegličke kampove u kojima danas borave ljudi bolesni, stari, nemoćni da privređuju za svoj život. Dakle, digli ste ruke od takvih ljudi ili im dajete minornu pomoć, pa ne mogu osnovne potrepštine za život da obezbede od tog novca. Čini mi se da hoćete te izbegličke kampove da zatvorite, pa da ih proglasite azilantima, pojedince čak i da proterate ili na bilo koji način da se suprotstavite ili da činite nedela takvim ljudima.
Ono što je takođe vrlo bitno napomenuti, pogledajte, dame i gospodo, kako žive danas raseljena lica sa Kosova i Metohije, kako žive danas građani, Srbi sa Kosova i Metohije – bez struje, bez vode, bez slobode, pa i bez osnovnih životnih namirnica. Kako ste mogli da pređete preko jedne izjave koja je prikazana na televiziji o tome kako se ljudi na Kosovu i Metohiji greju? Videli ste da zagrevaju vodu; ali, kako je zagrevaju kad nema struje, nema vode? U zatvorima gde borave ima i struje i vode i hrane, samo nema slobode.
Danas najveći egzodus Srba... Najveći zatvor u Evropi, ali bez elementarnih stvari za život, jeste baš na Kosovu i Metohiji. Izgleda da se oni koji danas vode pregovore o Kosovu i Metohiji na to ne obaziru, njima je lepo, imaju dobre dnevnice, imaju sve što im je potrebno u životu, verovatno su obezbedili i azil u nekoj drugoj zemlji, jer ovaj zakon zbog toga i funkcioniše. Znajte sigurno, mnogo sam razmišljao zbog čega ste vi ovaj zakon stavili u proceduru. Stavili ste ga jer očekujete pobedu SRS i mnogi od vas treba da nađu azil u zemljama, vašim bratskim, onim koje su bili sponzori, koje su bili nalogodavci vašeg dela.
Pitam vas, dame i gospodo, gde su te donacije koje su stizale? U ovom zakonu vidim da 41 milion treba da se izdvoji da bi ova kancelarija funkcionisala, da ne spominjem određenu infrastrukturu koju je potrebno izgraditi, pa i sve ostalo. Vi ovde kažete - potrebno je to izdvojiti iz budžeta Srbije.
Na kraju kažete - to je zbog toga da bismo mogli da uđemo u EU. Sve što treba da činite u ovoj zemlji, sve vam je prioritet da biste mogli da uđete u EU. Vi se ne obazirete, a sigurno sedam-osam miliona stanovnika Srbije ste doveli do ivice bede, baš zbog političke, ekonomske i privredne krize u koju ste ovu državu uveli.
Dame i gospodo, pitam se da li su ova tela koja treba da funkcionišu, vezano za davanje određene saglasnosti, sposobna bez veće institucije, kao što je to juče rekao kolega Petar Jojić, bez institucije kao što je Skupština? Napustiću ovu govornicu da mogu i moje stranačke kolege još nešto reći, ali smatram da vi za ovako nešto još niste zreli. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, kao što vidite, DS se sekira što je propao jedan dan, ali se ne sekira što je prošlo sedam godina njihovog mafijaškog rada. Dame i gospodo, to nisam rekao ja, vi ste to rekli, jer stečajna mafija, građevinska mafija i da ne nabrajam sve mafije koje su ušle u pore života današnje Srbije.
Dame i gospodo, kada ste dolazili 2000. godine na vlast imali ste glavne floskule ili teze, a to je - demokratija, transparentnost, da ne nabrajam, borba protiv kriminala i lopovluka, privatizacija da se zna ko je titular, pa ulazak u Evropu.
Pitam vas - gde se danas Srbija nalazi. Demokratija, to je u stvari volja naroda, a vi ste pokazali da ste milion ljudi poslali na ulicu, da ekonomsko-socijalni program uopšte ne postoji, da je danas veliki broj onih koji koriste narodne kuhinje.
Što se tiče vašeg transparentnog rada, vi ste to transparentno pokazali kako funkcioniše DOS-ovska vlast, odnosno kriminalna DOS-ovska vlast. Što se tiče privatizacije, tu dobro znamo kako su gospodin Vlahović i gospodin Petrović, koji su u krvnom srodstvu, kako su njih dvojica danas osakatili Srbiju.
(Predsedavajući: Molim vas, vodite računa kako se izražavate.)
Molim vas, govorim biranim rečima. Vrlo je bitno, mislim da je trebalo svakoga ko je kandidat ili član Vlade da se prvo stavi na lekarsko ispitivanje. Jer, verujte mi, Dušan Petrović je čovek koji je neuropsihijatrijsku kliniku koristio... nemojte me prekidati, molim vas... čiji je dosije nestao...
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Živanoviću, da vodite računa šta govorite za skupštinskom govornicom.)
... jer čovek koji ga je lečio postavljen je za potpredsednika opštine, još u vremenu kada je Dušan Petrović bio predsednik opštine. Molim vas, vi imate fašistički pokret, ovako kao što umete da zaustavljate, gospodine, pustite me da završim, jer sigurno sve što govorim je istinito, jer sam srpski radikal.
Vi ste komunistička deca. Isto Daniela Lovrin je komunističko dete. Opljačkala je budžet šabačke opštine, jer je izgradila zelenu pijacu, jer je kupila stan, jer je htela svoj mafijaški marifetluk da pokrije, baš ovde, govoreći o srpskim radikalima.
Dame i gospodo, vi ste zloupotrebili ovu govornicu, ne ja nego vi DOS-manlije, jer sedam godina vladate i uništavate Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi niste više sposobni da možete određenom manipulacijom i ideološkom indoktrinacijom da sačuvate dominaciju i hegemoniju danas u državi. Zbog toga pokušavate raznim sredstvima da tu vašu demokratiju prikažete, ali vi sami znate da je demokratija volja naroda.
Dame i gospodo, pitao bih vas još jednom za ovom govornicom, ako pogledate, a polako ću početi, jer ima još vremena, da pročitam sve o kandidatima koji su za Vladu, a to je magistar Božidar Đelić. Pogledajte samo gde je radio.
Radio je kao savetnik Vlade Ruske Federacije u oblasti privatizacije i reforme bankarskog sistema, bio je savetnik rumunskog premijera u oblasti mikroekonomske reforme, radio je kao savetnik Vlade Poljske u oblasti privatizacije i mikroekonomske reforme. Došao je ovde, gospodo, vi znate, postao je vitez Meridijan banke, gde je opljačkao, i sami znate gde, kako i na koji način.
Što se tiče Mirka Cvetkovića, pogledajte samo, bio je direktor, na kraju svoje funkcije, Agencije za privatizaciju. Zajedno sa gospodinom Vlahovićem je opljačkao Srbiju.
Moram da vam kažem, opljačkao je i privredu šabačke opštine, jer je privatizovao kriminalno, svako preduzeće je kriminalizovano zajedno sa lokalnim tajkunima, a najviše tada sa predsednikom opštine, Dušanom Petrovićem.
Ako pogledate mladog i perspektivnog ministra Milana Markovića, koji je bio predsednik Upravnog odbora PKB-a 2001. do 2006. godine, pa zamenik predsednika Upravnog odbora "Prve petoletke" od 2002. do 2003. godine, a dobro se sećamo kako ste posle petooktobarske revolucije iznosili sve one koji su bili ili članovi upravnog odbora ili predsednici upravnog odbora.
Pogledajte sve ove firme gde se nalaze danas, na čijem su čelu bili vaši ljudi, koje ste danas postavljali za ministre. Da ne govorimo o jednom slavnom ministru, a to je dr Slobodan Milosavljević, ministar za poljoprivredu. On je bio ministar za trgovinu, pa je posle toga postao predsednik Privredne komore. Zamenio je slavnog predsednika Privredne komore, Radoslava Veselinovića, takođe iz Šapca, vlasnika firme "Galeb", koji je oteo firmu "Metaloplastika". Dobro, nastaviću dalje tamo gde sam stao u sledećem javljanju. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, kao što reče moj kolega poslanik, ovde su dva predloga zakona finansijska, i da ih tako nazovemo, dva tehnička predloga. U stvari bih se osvrnuo na ovaj predlog zakona koji je u stvari potpisan sa Evropskom bankom negde 14. jula 2006. godine. Tačno pre godinu dana i više, ali da to bude u funkciji nabavke 1.100 novih teretnih vagona.
Pitao bih vas kako, kao što je rekao predstavnik Demokratske stranke, prvi govornik, kada je potpisan ovaj ugovor i sada kada treba da počne njegova implementacija, više ne može da bude 1.100, da ih nazovemo, ovih teretnih vagona, već u stvari negde oko 900 zbog cene čelika koja se danas kreće na tržištu.
Pitam vas kada krene ovaj zakon, odnosno ovaj ugovor kada počne da funkcioniše, plašim se da to ne bude spalo na brojku 500, što govori da u stvari ovde republički parlament treba da donese ovaj ugovor ili ovaj predlog sa potpisom Evropske banke, ali vas pitam da li će ili ko će vršiti kontrolu potrošnje ovih sredstava.
Neće to vršiti republički parlament, već će to vršiti verovatno neko u Ministarstvu za saobraćaj, što smatram da to kao i do sada, kao što su obično svi ovi ugovori ili ratifikacije koje su potpisivane, obično se posle toga izgubi trag tom novcu za šta je taj novac bio namenjen.
Sada ću vam pročitati takođe nešto što mi je zapalo za oko, a to je da po ovom ugovoru može da se koristi varijabilna kamatna stopa, pa se posle toga kaže - ali, kasnije u korišćenju ovog zajma videće se da li, kako i na koji način da se pređe na ovu fiksnu kamatu. To mi nije jasno, verovatno će ministar na to pitanje odgovoriti, dok sad ili na početku ovog potpisivanja ugovora biće ta varijabilna kamata, a kasnije kada budu te tranše, kako se bude taj novac dizao, onda će doći do te fiksne kamate, što je meni to uopšte nejasno, ne mogu da shvatim.
Drugo, ovde obično i piše da 0,5% će biti u stvari plaćanje nekakvih penala, ako ne dođe na vreme do realizacije korišćenja zajma.
Ono što takođe mi bode oči jeste da sama garancija korišćenja ovog zajma je nedovoljna ili moram reći iskreno dosta nestručno obrađena, tako da mislim da bi jedan srednjoškolac ovako nešto, bar što se tiče ovog člana 2, mogao to malo studioznije da objasni, odnosno ipak se ovde radi o velikom ulogu novca, tako i mislim da je trebalo drugačije formulisati i drugačije ovo objasniti, ili 60 miliona evra koje će se koristiti u realizaciji ovog projekta.
Dame i gospodo, trebalo je već samim potpisivanjem ovog ugovora da ministar za saobraćaj ne samo sa tri-četiri rečenice koje je izneo ili koje je stalno ponavljao za ovom govornicom da kaže da mi želimo da uđemo u evrointegracije, pa nam trebaju te brze pruge, trebaju nam brzi vozovi, treba nam rešavanje svih tih problema koji su u toj železničkoj infrastrukturi.
Znamo mi svi dobro koji po Srbiji putujemo i krećemo se u kakvom se stanju nalazi železnica. U tu železnicu stvarno nije ulagano godinama. Bilo koji da se menjao poredak, ali nije došlo do realizacije da ta ključna, da ih nazovemo, ključna infrastruktura koja je bila potrebna u privredi Srbije nije se u nju ulagalo.
Ali, trebalo je napraviti jedan plan, program prioriteta, pa reći da li će se to pruga revitalizovati vezano od juga Srbije, da li od severa, da li sa istoka ili zapada, znači videti tamo gde su ti privredni kapaciteti, gde privreda funkcioniše, da li ona ne funkcioniše ili funkcioniše u zavisnosti od korišćenja ove železničke infrastrukture.
Vi ste to sinhronizirano napisali, stanice će se prvo ofarbati, srediti. Ni to nije loše, to ide u prilog, ali trebali ste prvo napisati tamo gde će se te stanice, gde će se ta pružna infrastruktura revitalizovati.
Meni je drago što je gospodin doktor stomatolog izašao da brani ovaj projekat, da brani ovo što je gospodin Velja Ilić sa svojom stručnom službom pripremio, ali čini mi se ne toliko stručno... izvinjavam se, gospodin hirurg, ali još gore, verovatno je hteo tim hirurškim nožićem da preseca tamo gde je to stalo.
Kažem vam, ima u ovoj Srbiji verovatno i nečeg prečeg i nečeg težeg, ali ono što je problem u ovom projektu, vi nigde niste naveli da li će ova sredstva da se koriste u firmama koje treba da izvode ove radove, kao što je Fabrika vagona Kraljevo, kao što je ''Goša'' Smederevska Palanka, gde će naši mašinoprojekti biti uključeni i naša mašinska industrija biti uključeni u realizaciju ovog projekta.
Ovde to nigde niste naveli, nigde ovde nema tog, da ga nazovem, idejnog dela gde ste hteli da istaknete da li će taj proces uzimanja ovog novca biti opravdan, kao što na početku rekoste da će doći do zapošljavanja velikog broja radnika u Srbiji.
Dame i gospodo, opet mislim da kako se bliži politička kampanja plašim se da jedan deo ovog novca ne bude našao svoj drugi put, tamo gde vi mislite da ga koristite u svoje političke kampanje.
Dobro znamo, dobro smo upoznati, moram vam reći, na sednicama skupštine opštine, da bi gospodin ministar znao, potičem iz šabačke opštine, iz Šapca, gde realizacija te putne infrastrukture je takva da stvarno mislim da nigde većeg kriminala nema, nego baš u toj barži.
Da bih vam to slikovito prikazao, reći ću vam kako se putevi grade ili kako se to u šabačkoj opštini čini. Čini se tako što posle godinu-dve dana kada se asfaltira put, posle toga opet se vraćamo na isto, pa posle opet dolaze iste mašine, ista mehanizacija, isto sve, ponovo se asfaltira.
Tako se plašim da i ovo što vi mislite sa železnicama da se to ne desi, da se nasuprot ne desi gde vi mislite da ćete zaposliti jedan veliki broj naših ogolelih ljudi, gladnih građana koji su ostali bez posla ili milion ljudi koji su ostali bez posla, da ćete tim rešiti nekakav mali, minorni deo.
Ako pogledamo železnicu koja je nekada povezivala jedan jak hemijski industrijski centar, Hemijsku industriju "Zorku" iz Šapca, moram vam reći da već sigurno negde tri-četiri godine ili posle dolaska DOS-manlijske vlasti na vlast u Srbiji da su pruge zarasle i da nema ko njima više da ide, zato što su fabrike prestale da funkcioniše, prestale su da rade.
Prema tome, najviše čini mi se sada imaju oni koji seku vagone, gde se sve to odnosi na otpad. Verovatno su oni ti koji imaju najveći danas profit.
Verovatno i ministar misli na to da i njegovo Ministarstvo za saobraćaj verovatno će sa takvim otpadnim firmama biti povezano, da se taj sekundarni materijal ponovo vraća u železare, jer to će biti jedini način kako da zaposle ljude ili kako da dođu do profita.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da se mnogima žuri, ali čini mi se da se vama i 5. oktobra žurilo, kada ste se zaklinjali ispred građana Srbije na poštenje i transparentnost. Čini mi se da se to vrlo brzo istrošilo za ovih sedam godina vaše vladavine, što pokazuje ova knjižica koju je otac Demokratske stranke napisao 2001. godine i u ovom predgovoru je opisao tada stanje korupcije u Srbiji. To je Dragoljub Mićunović. Prema tome, pokušao je da opravda, kao vaš roditelj, sve ono zlo koje ste naneli Srbiji za ovih sedam godina.
Dame i gospodo, 6,5 milijardi dolara je trebalo da dobijete kao donacije 2000. godine kada ste došli na vlast, a od tog novca ste dobili samo pet miliona, i to onda kada ste predali u Hag Slobodana Miloševića, kada su pojedinci kao što su Čedomir Jovanović, Bane Ivković okrvavili ruke.
Dame i gospodo, iz svega ovoga što se dešavalo u Srbiji i ovoga što su prethodni govornici za ovom govornicom izneli, a to su mnoga mafijaška dela, da ih ne nabrajam, u elektroprivredi, saobraćaju, duvanska mafija, stečajna mafija, građevinska mafija, poljoprivredna mafija, zdravstvena mafija, kao što vidite, ni u jednoj pori života Srbije nije funkcionisala vaša vlast, a da nije bilo kriminala i mafije.
To ste pokušali, verovatno, u svojim međusobnim obračunima, a to je u akciji "Sablja", kada ste hteli da se obračunate sa pojedincima, jer su mnogi već stekli taj prljavi kapital, odnosno sa tim prljavim novcem došlo je do kupovine mnogih preduzeća danas u Srbiji. Vidim da čoveka koji je najveći krivac za taj kriminalni posao u Srbiji, Vlahovića, niko ne pominje ili je vrlo malo pominjan.
Dame i gospodo, mnogi govornici su izneli kako su veliki giganti privatizovani u Srbiji, ali ja vam moram reći ono što se desilo u šabačkoj opštini. Inače, kao predstavnik Vlade trebalo bi da ovde sedi gospodin Dušan Petrović, da sluša nas i da nam odgovori na postavljena pitanja iz ove oblasti kriminala, a njega nema. Nema ga namerno, zbog toga što se hvali da je u šabačkoj opštini urađena privatizacija, sa najvećim brojem prodatih firmi, moram reći, sa najvećim brojem kriminalno prodatih firmi. Samo tri ili četiri firme su na neki način privatizovane legalno, a ovo je sve ilegalno. Dame i gospodo, to je ono što vas krasi za ovih sedam godina.
Ovih dana uvezene su priplodne nazimice iz Litvanije, zaražene TBC-om. Shvatite, one se danas nalaze u karantinu, čini mi se negde u Kragujevcu, što opet pokazuje taj kriminalni akt prema poljoprivredi, odnosno prema seljaku.
Ono što takođe jeste vrlo interesantno da se pomene jeste prva privatizacija i prva krađa u šabačkoj opštini, a to je otimanje firme "Metaloplastika", koju je oteo sadašnji vlasnik firme "Galeb".
To je Radosav Veselinović, čovek koji je u Centralnom zatvoru proveo dosta vremena zbog velikog lopovluka i kriminala koji je izveo u pojedinim preduzećima; odležao je tamo, a kasnije se pojavljuje kao politički disident. Dame i gospodo, taj čovek je bio član JUL-a, kasnije član Demohrišćanske stranke, pa je sad član Demokratske stranke, a zbog toga kako je sve to izvodio, te kriminalne operacije, postao je predsednik Privredne komore. To je ono što je bitno napomenuti.
Takođe, gospodin Vlahović je prilikom dolaska u Šabac izneo, kada je bio ministar, na mnoge primedbe radnika ugostiteljskog preduzeća "Sava", na televiziji, gde je zloupotrebljena ta privatizacija tog preduzeća... Do dan-danas ta privatizacija nije ponovo vraćena, ni izvršena ponovna aukcija, prodaja tog preduzeća.
Dame i gospodo, to je ono što vas krasi sve ovo vreme - uništenje industrije, uništenje privrede. Šabac je grad sa 25.000 nezaposlenih. Ne znam otkud ovoj dami koja je danas govorila, govorila je o penzijama... Ovde u mom džepu je penzija od 7.500, znači ni sto evra nije, ali zamislite koliko dažbina treba ta osoba ... Ne, ovo je penzija Tadić Milene iz Šapca. Prema tome, vidite kakva je laž danas izgovorena za ovom skupštinskom govornicom.
Dame i gospodo, na kraju svog govora hoću da kažem još: 5. oktobra, kada je Dušan Petrović polazio iz Šapca, on je, dame i gospodo... Vidite ovu karticu na kojoj piše - Demokratska opozicija Srbije, šef obezbeđenja Milan Destanović. Kasnije, u akciji "Sablja", taj čovek je uhapšen jer je mnogo znao o Dušanu Petroviću; verovatno Dušan Petrović nije izvršio sve ono što je obećao gospodinu Milanu. To je ono što danas krasi ministra nepravde Dušana Petrovića. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, treba zaustaviti, mislim da je to pod ingerencijom Ministarstva za ekologiju, da se ne može izgraditi nijedna ekološka fabrika za uništavanje fizičkohemijskog otpada, kao što je trebalo da bude izgrađena fabrika u Šapcu. Bivši ministar za nauku i ekologiju, Aleksandar Popović, dao je saglasnost za izgradnju takve fabrike, koja se, nažalost, nije izgradila zahvaljujući SRS i građanima šabačke opštine.
Nije se izgradila zbog toga što su građani bili od strane SRS upoznati sa opasnostima ove fabrike, koja je trebalo da bude izgrađena u tri faze.
Međutim, to nije prošlo, ali sada se to radi perfidnije i na području šabačke opštine gradi se još jedna fabrika koja će biti iste namene, čiji su vlasnici, nažalost, dva visoka funkcionera DS, Dušan Petrović i Boris Tadić. Oni su suvlasnici i trebalo je prošle godine, 1. aprila, da potpišu sa vlasnikom firme ''Koseko'', iz oblasti Veneto iz Italije, da se fabrika iz Rumunije prebaci na područje Srbije, odnosno na područje šabačke opštine.
Međutim, kada je trebalo u Privrednoj komori Srbije da se izvrši prijem svih uspešnih biznismena šabačke opštine i tada da se potpiše taj protokol, nije se potpisao zato što je vlasnik firme ''Koseko'' uhapšen u Italiji, a predstavnik te firme je uhapšen u Beogradu.
(Predsedavajući: Upozoravam, da ne iznosimo insinuacije i pretpostavke za skupštinskom govornicom, posebno kada su u pitanju visoki funkcioneri države Srbije. Molim vas, da vodimo računa o tome.)
Ja vas molim da me ne prekidate. Kad završim, izađite za ovu govornicu pa recite šta hoćete.
Da bi na kraju tajno izvršen taj potpis, ali uslov je trebalo da bude da se obezbedi 10 hektara zemlje za izgradnju ove fabrike i da se izgradi samostalni put, koji bi bio povezan sa autoputem i to iz Nacionalnog investicionog programa, taj put je sada u opticaju. Moram vam reći da je falsifikovanjem u SO Šabac, zapravo odbornici su izglasali taj memorandum, odnosno prebrojavanjem, jer ih nije bio dovoljan broj...
(Predsedavajući: Vreme.)
... nego su i tu kriminalu aferu hteli da prebace na odbornike SO.
Ono što je, takođe, poražavajuće, jeste to da ova fabrika u stvari ima u sebi i jedan program za uništavanje radioaktivnog materija. Deponija je već nađena, na obroncima Cera, tako da, sada upozoravam ministra da što pre reaguje da ne dođe do izgradnje ovakve fabrike –fabrike ubice. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, čekajući ministri poljoprivrede, očekivao sam da se slučajno ne bude pojavio na lipicaneru, verovatno je rešio i taj problem, pa se evo pojavio i u Skupštini. Srpska radikalna stranka je predložila posle člana 3. novi član 3a koji glasi: "Da u članu 9. Zakona stav 1. posle reči "zadruga" dodaje se zapeta i reč "poljoprivrednik".
Obrazloženje. Stav Srpske radikalne stranke je da država mora da stimuliše poljoprivrednu proizvodnju i to direktno poljoprivrednog proizvođača, a ne da ih tera da rade za druge.
Dame i gospodo, kada smo diskutovali o zakonu u celini, govorio sam koliko se nebrige ili koliko se malo ovim zakonom obuhvatio individualni proizvođač, da kažemo seljak, sirovog duvana. To je jedna vrlo značajna proizvodnja, jer od te proizvodnje sirovog duvana će zavisiti i industrijska proizvodnja.
Međutim, moram iskreno reći, ovde u ovom zakonu nigde se ova proizvodnja ili poljoprivredni proizvođač ne pojavljuju, samo se u ovom amandmanu pojavljuje reč "zadruga" i nigde više. Znači, da Ministarstvo za poljoprivredu, vezano za ovaj vid proizvodnje i pomoći seljaku, nije ovde obratilo pažnju niti dalo bilo koju stimulaciju.
Prošle godine bila je ta stimulacija negde oko 65.000 po jednom hektaru, a ove godine te stimulacije nema, a već znamo da je i počela uveliko, mislim da je čak i preko 80% berba sirovog duvana i završena, iako znamo da je ove godine, usled elementarne nepogode suše smanjen rod duvana čak i za polovinu.
Jer jedna biljka ima negde oko 30 listova, dok ovogodišnji rod ili ovogodišnja odgajena biljka, koja nije imala adekvatne uslove zaliva, ona ima negde oko 15 listova.
Što znači da se po hektaru proizvodnja duvana u dobrim uslovima, kada su kišne godine i kada su primenjene sve agrotehničke mere, kreće negde oko 2,5 tona po hektaru, a sada isto ne verujem, kao i poljoprivredni proizvođači, da će to biti negde do tonu i po, čak i pola od regularne proizvodnje.
Kao što vidite, država nije pomogla poljoprivredne proizvođače, koji sami sebe finansiraju, kako kažem i prilikom berbe, prilikom sušenja tog duvana, a vi znate, te sušare ili se proces obavlja električnom energijom ili se koristi drvo u tom procesu.
Dame i gospodo, sve ovo vreme, a i u ovoj predizbornoj kampanji, videli smo prilikom posete određenih opština gospodina ministra kada izjavljuje i kada kaže, evo ono što smo mi u DOS-u obećali mi to u stvari i ostvarujemo. To je 100 evra po zasejanoj površini ili po žetvenoj površini, ili 90 evra po utovljenom grlu.
Ali, ministar nije rekao, to sam i prošli put izjavio, jer znate, tim poslom se bavim, pa ipak govorim iz svoje duše i duše onih poljoprivrednih proizvođača. Znate da sam postavio poslaničko pitanje Ministarstvu i dobio sam odgovor da se cena pšenice, baš kada je bila žetva, kretala od 10 do 14 dinara. Pitao sam zbog čega nije određena, jer tada nije ni postojala cena, rekli su mi da je to tržišna ekonomija, cenu diktiraju mlinari.
Ali, šta se sada dešava? Dešava se da na svetskoj berzi cena pšenice je veća, odnosno, normalno i Ministarstvo za poljoprivredu trebalo je ranije to da vidi, da vide da je ovu Srbiju pogodila elementarna nepogoda i da je došlo do smanjenja roda na svim zasejanim površinama, ako hronološki kažem od kukuruza, soje, pa šećerne repe, pa da ne nabrajam dalje, znači, nije smanjen rod za 10-20, nego čak i do 50%, u zavisnosti od regiona gde su poneki delovi dobijali pomalo kiše.
Ministar je vrlo često nekada posećivao Šabac, gde je bio predsednik upravnog odbora firme "Galeb", a ta firma je prva privatizovana i oteta od radnika, pa me čudi i kada je zasedao taj upravni odbor, morala je da ga čuva policija, pa prema tome je dobro poznavao prilike u šabačkoj opštini odnosno u Mačvanskom okrugu.
Ali, to u svojoj biografiji, koja je ispred nas bila, nije to napisao. Verovatno ga je bilo sramota, jer je ipak kao doktor nauka nasledio jednog radio i TV mehaničara Radoslava Veselinovića, koji je vlasnik ove firme, nasledio ga je na mestu predsednika Privredne komore. A vi znate kako se i šta se sve dešava u Privrednoj komori, kolika je korupcija, borba za te stambene kredite. Prema tome, mislim da je svojim ugledom i svojim ponašanjem gospodin ministar to i doprineo.
Nastaviću dalje ono što se tiče poljoprivrede. Što se tiče cene od 90 evra po utovljenom grlu, to je još jedna prevara DOS-ovske vlasti ili Demokratske stranke, kako god hoćete, jer je ona kostur ove vladajuće oligarhije, pa je obećala 90 evra, ali to obećanje sopstvenim novcem ti poljoprivredni proizvođači u stvari plaćaju tih 90 evra. Kako?
Pa evo, umesto cene koja je bila 1,75 evra ili 1,80 po utovljenom grlu žive mere, živog mesa, gospodin ili Vlada i klanice sada to otkupljuju po 1,35 evra.
Sada uzmite i izračunajte taj odnos koji je u stvari sada prisutan, znači da poljoprivredni proizvođači faktički sopstvenim novcem, to što im Demokratska stranka nudi, to je u stvari njihov novac koji su i oni imali kada je 1,75 evra bila ta cena utovljenog juneta.
Ono što dalje moram reći jeste, kao što vidite, vrlo male su bile te subvencije u poljoprivredi, vezano od prolećne setve, da sada ne nabrajam, i sad smo na pragu jesenje setve pšenice, gde Vlada na tom polju ništa nije učinila.
Čak i preko svojih lokalnih, da ih nazovemo, institucija, direkcije za poljoprivredu, koje se bave nekakvim marginalnim poslovima, pišu određene elaborate, koliko je čega posejano i koliko je požnjeveno, a ne koje su, u stvari, mere kojima bi oni pomogli poljoprivrednim proizvođačima.
Znate da nikakvih stimulativnih sredstava u prolećnoj setvi nije bilo, bilo kakvog regresiranja vezano za bilo koje inpute, da li za mineralna đubriva, da li za semena, da li za hemijska sredstva koja se koriste za zaštitu bilja. Toga nije bilo.
Ako pogledamo, naročito u ovoj godini, ali i u periodu ovih sedam godina dosovske vlasti, njihova težnja jeste bila da unište poljoprivredu i da se taj uvoznički lobi bavi uvozom poljoprivrednih proizvoda iz EU.
Pogledajmo samo fabrike za proizvodnju mineralnih đubriva, jer smo na prostorima bivše Jugoslavije i na prostorima Srbije imali pet velikih proizvođača mineralnih đubriva. Danas samo imamo jednu fabriku i to Prahovo. Ona funkcioniše zato što mora da koristi nusprodukt iz Bora, sumpornu kiselinu, a inače verovatno ni ona ne bi postojala.
Azotara Pančevo je prodata, a držala je monopol nad proizvodnjom amonijaka, komponenta potrebna u proizvodnji mineralnih đubriva. Šta se dešava?
Kupili su je tajkuni koji se tim poslom ne bave, koje poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ne interesuje, tako da je nedostatak amonijaka, koji je potreban u proizvodnji mineralnih đubriva, doveo takoreći do njihovog zatvaranja.
Kada pogledamo vidimo da je cilj ove vlade u stvari bio samo da se poljoprivredna proizvodnja uništi i da se poljoprivredni proizvodi mogu uvoziti iz EU ili iz zemalja NATO-a.
Dame i gospodo, mislim da je vreme da se Ministarstvo za poljoprivredu okrene selu, okrene najvrednijoj populaciji, ljudima koji svojim radom, svojom borbom žele da sačuvaju svoje ognjište, da sačuvaju poljoprivrednu proizvodnju, jer to su male fabrike, a njima ste vi posle Dosovog dolaska na vlast pričali da će im se otvoriti vrata, da će moći bez posredničkog lobija da izvoze svoju robu. Međutim, to se nije desilo.
Vi ste posle petooktobarske revolucije, petooktobarskog puča stvorili ili pojedinci se toliko obogatili nad tim herojem rada, na njegovim krvavim znojem, jer na ovoj temperaturi od 40 stepeni on nije mogao na leđima da nosi klima uređaje i nije bila tada ta zakonska norma koju je Vlada donela da u određenim vremenskim satima ne borave na spoljnoj temperaturi. Ne, oni su izloženi svim vremenskim uslovima, njih umiva kiša i njih suši Sunce, a očekivali su mnogo od vas, da ćete im pomoći, ali nisu znali kada su se u petooktobarskom puču, mnogi, okrenuli ka vama misleći da ih čeka blagostanje. Međutim, videli su šta su dočekali.
Njihova ognjišta napuštaju deca jer nemaju perspektive. Ono što treba da znate jeste da u Mačvanskom okrugu ima preko 10 hiljada neoženjenih momaka. To je sutra preduslov koji će biti 10 hiljada zatvorenih domaćinstava.
A da ne govorimo o staračkim domaćinstvima, koje ste isto prevarili i davali im po 40 hiljada, to vam je pomoć pred izbore od Dosovske vlasti. Šta ste posle toga učinili? Vrlo brzo ste im uzeli tih 40 hiljada zato što je trebalo da uplate zdravstveno i penziono osiguranje, što znači da su na kraju ostali bez toga.
Shvatite da Srbija neće moći da ide ovakvim putem koji ste vi trasirali i nadam se da će vrlo brzo srpski seljak shvatiti ko mu želi dobro. Srpski seljak će shvatiti kome sutra treba da da svoj glas, a to je SRS.