Dame i gospodo, ovde je jedna vrlo ozbiljna tema o kojoj se govori. Govori se o jednom energentu koji je propagiran od strane pozicije, od ljudi koji verovatno u jednoj velikoj želji i priključenjem u EU, a i normalno da bi taj energent imao određenog uticaja i na poboljšanje privrednog kapaciteta. Vrlo je uticajan i bio je vrlo značajan.
Pričao sam u petak za ovom govornicom koliki je uticaj bio gasa na ostvarivanje privrede Srbije. Ovo što kolega malopre reče, do Mitrovdana treba da se vidi kako će i na koji način preživeti penzioneri, odnosno verovano će doći nekakve subvencije vezane za penzionere od Mitrovdana.
Moram vam reći, pre nego što sam pošao iz Šapca, jedan penzioner mi je doneo ovaj zapis, svojom rukom je napisao, pokušaću to da pročitam.
Ali, pre nego što budem pročitao, vidite, ovde su nalepnice, kako je on to zakačio, kada je NATO pakt i NATO alijansa bombardovala Srbiju i kada su po Srbiji puštali ove letke, gde je u stvari ovaj letak veza sa tada DOS i sve ovo što je nepisano u ovom programu, da li je to u stvari ostvarenje DOS od 2000. godine, od 5. oktobra. To ću kasnije čitati
Samo ću ovo da pročitam: U Šapcu preko 20.000 nezaposlenih; plata kod privatnika od 8.000 do 15.000; sa velikim marketima uništili su one male sitne trgovinske radnje; zanatstvo koje je bilo ponos Šapca praktično više ne postoji; ljudi se oblače na buvljacima koja se donosi ko zna odakle, polovna roba; na tzv. narodnoj kuhinji sve više ljudi čeka u redu za hranu; računi JKP sve su veći za građane; građani su prezaduženi kreditima kod banaka i kod lokalnih zelenaša...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam; u "Belim limovima", to je jedna firma koja pripada Sartidu i koja je takođe oteta...
(Predsednik: Molim vas, završite rečenicu.)
... gde je umešan pokojni Đinđić, završavam, imao oko 500 radnika... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo poslanici, podneo sam na član 28. stav 2. amandman da se reči "ministra nadležnog za unutrašnje poslove, uz saglasnost ministra nadležnog za zdravlje" zamene rečima "ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, uz saglasnost ministarstva nadležnog za zdravlje".
Obrazloženje - u pravnom sistemu Republike Srbije samo državni organi imaju pravo da donose propisa kojima se uređuje ostvarivanje određenih prava, izgled i sadržina javnih isprava, dok to pravo ne pripada rukovodiocima tih organa.
Mislim da je trebalo da ovaj amandman bude prihvaćen zbog toga što se u obrazloženju kaže da to pripada institucijama, kao što je ministarstvo pravde i ministarstvo zdravlja, a ne da pripada ministru unutrašnjih poslova i ministru zdravlja.
Dame i gospodo, ovaj amandman i ovaj član su vrlo ozbiljni zbog toga što prilikom ulaska stranca na teritoriju Srbije on na neki način ne samo što će da ima zdravstveno osiguranje, već na neki način on biva i praćen.
Praćen zbog toga što ću vam reći jedan primer koji se desio pre desetak godina lično u mojoj porodici, gde je bila oružana pljačka i gde je došlo tako reći do smrtnih posledica, ali bilo je i ranjavanja onih koji su takve zločine izveli.
Oni nisu mogli daleko otići, ali nisu smeli normalno ni da se prijave u zdravstveni centar, jer bi vrlo brzo bili otkriveni, ali su zato imali mogućnost da se prijave privatnoj zdravstvenoj ustanovi koja još tada nije funkcionisala, ali bilo je i onih institucija koje su privatne, lekarske klinike koje su bile na teritoriji šabačke opštine, gde su im pružili određenu lekarsku pomoć, odnosno sanirali te njihove posledice.
Moram vam iskreno reći da do današnjih dana, iako je postojala nekakva određena pretpostavka, nije došlo do otkrivanja tih lica, koja su na neki način bila praćena od ulaska sa graničnog prelaza do dolaska na teritoriju šabačke opštine.
Vidite i sami da je ovo i ovaj član, a i ovaj moj amandman, vrlo ozbiljan zato što se njime rešava jedna značajna stavka, koja u datom momentu oslobađa i ministra unutrašnjih poslova i ministra zdravlja, gde to prelazi u nadležnost ministarstva. U tom slučaju može da se kaže, pa ako je neko dobar sa jednim ili sa drugim ministrom, ipak može da ostvari ta svoja određena prava.
Ono što takođe mogu da kažem jeste da jedan veliki broj izbeglih lica na teritoriji Srbije danas ne može da ostvari ova prava, odnosno da ima svoje zdravstveno osiguranje.
Bio sam lično prisutan kada su izbegla lica morala da se vrate, da im se ne pruža adekvatna lekarska pomoć zato što nemaju zdravstveno osiguranje, što smatram da je baš Srbija i Vlada, i Ministarstvo zdravlja, i MUP dužno na neki način da obezbedi ovi izbeglim, odnosno raseljenim licima, koji svoj život na teritoriji Srbije, još ako su u tim izbeglim centrima, vrlo teško provode ove dane, bez određene materijalne pomoći ovog društva.
Takođe, moramo napomenuti da jedan veliki broj ovih ljudi koji su izbegli traže državljanstva. Vrlo je teško takođe da dobiju državljanstvo, jer postoje velike peripetije da bi ih oni ostvarili, odnosno da bi postali državljani svoje matice Srbije.
Mislim da za zdravstveno osiguranje lica koje ulazi na teritoriju Srbije treba da brine ambasada, odnosno da svi troškovi koji su vezani za osiguranje državljanina koji dolazi na teritoriju Srbije, treba da bude praćeno i preko ambasade, što se u mnogim slučajevima ne ostvaruje zbog toga što verovatno veliki broj ima onih koji nelegalno borave na teritoriji Republike Srbije.
U subotu sam pričao baš vezano za nevladine organizacije. Veliki broj tih nevladinih organizacija, da li namerno ili nenamerno, se ne prijavljuje ili jedan broj tih građana se prijavi u ambasade radi obavljanja određenih poslova, ali jedan deo njih se uopšte ne prijavljuje. Ne prijavljuje se zato što bi u tom momentu verovatno njihov boravak bio praćen.
To je jedan veliki problem, moram vam reći, još od perioda osamdesetih godina, kada je Kosovo i Metohija još u to vreme bilo jedno veliko leglo obaveštajnih službi, koje su još od tog perioda radile za mnoge obaveštajne službe Evrope i Amerike. I tada, u tom vremenu, kada su granice Jugoslavije i granice Srbije dobro bile čuvane dolazilo je do ilegalnog boravka ili do legalnog boravka, ali kažem legalnog na takav način što se svi nisu prijavljivali nego je određen broj samo prijavljivan, a onaj ostatak je boravio nelegalno na teritoriji Srbije.
Moram vam iskreno reći, razgovarajući sa ljudima još iz tog vremena koji su bili u obezbeđenju, govorili su i tada da je granica Republike Srbije jedna od najlakše ili najmanje obezbeđena, gde je na njenu teritoriju moglo lako da se dođe, da se prođe ili da se uđe na raznim graničnim prelazima, kao što su bili granični prelazi povezani sa Albanijom.
Dobro znate da je postojao sporazum u školstvu, da su iz Albanije dolazili na teritoriju KiM, dolazili su profesori da bi držali predavanja. Dešavalo se da su baš ti ljudi, koji su dolazili u svojstvu naučnih radnika, u stvari bili povezana grupa mnogih obaveštajnih službi, gde se preko njih obezbeđivao i prolaz, a i saznanje šta se u političkom, ekonomskom i kulturnom životu Srbije tada odvijalo.
Da ne govorimo sada između graničnih prelaza, između privremeno zauzetog KiM, jer se nadamo da će jednog dana i ta srpska teritorija biti slobodna i da ovaj celokupni svetski atak, gde mnogi žele ili gde je mnogima cilj da KiM postane nezavisna država, da do toga neće doći, ali da je to područje koje je danas najmanje obezbeđeno što se tiče sigurnosti, prolaska svih mogućih roba, a mislim da, ne daj bože, da se desi, baš i terorizma.
U ovom slučaju sada, još tada se na neki način Evropa njima umiljava i kada i ona je na njihovoj strani, verovatno još ne znaju njihovo razorno dejstvo tih albanskih organizacija, koja može da ugrozi njihove države putem terorizma. Otvorena su vrata i prozori ove kuće što se zove Srbija. Smatram da uništenjem vojske, koje je počelo još 2000. godine, kada je Boris Tadić postao ministar vojne odbrane, tada je počelo sistematsko uništavanje i vojne opreme, a normalno i značaja vojnog osiguranja srpske granice i srpske teritorije. Sada se pokušava policijom da se na neki način obezbede granice, odnosno zato što je, verovatno, u viziji DS postojala teorija da će Srbija ući EU i da će postati i članica i postati deo porodice EU.
Ide se na to Srbiji ne treba vojska, odnosno potrebni su veliki vojni izdaci da bi se mogla normalno kupiti savremena vojna oprema i da bi se na tom polju mogla sačuvati i vojno obezbeđenje i vojna industrija, po kojoj smo bili poznati.
Dobro se sećam, dame i gospodo, 80-tih godina, vojna industrija u Kragujevcu je bila jedna od, da ne kažem najjača, ali jedna od najjačih u Evropi.
Kada sam završio fakultet trebalo je da se priključim toj instituciji, ali nisam i zbog toga sam bio u mogućnosti da vidim koji su njeni proizvodni programi. Ali se pitam šta je danas sa tom vojnom industrijom i gde se danas nalazi Srbija.
To je ono najbolnije i najteže što pada svakom građaninu Srbije, nije teško da se od njega odvajaju određeni doprinosi, ako ti doprinosi su značajni da se obezbedi sigurnost zemlje, koja je danas takoreći ugrožena, jer mislim da nekada kada smo se podsmevali i govorili šta od vojne opreme ima Albanija, pitam se šta danas ima Srbija.
Da ne govorimo o raznim aferama koje su, bar što se tiče vojne industrije, vojnih objekata, naročito posle bombardovanja, gde su se nalazili smešteni vojna oprema i vojska, toga uopšte više nema. Zato i pitam, zato i kažem u svom izlaganju da dolazak nelegalnih stranaca na teritoriju Srbije je danas vrlo moguć, dok što se tiče onih koji se redovno prijavljuju, oni su pod kontrolom državnih organa. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon, kako kaže predlagač, to je Vlada, proistekao je iz Ustava, člana 39. stav 3. To nije problem za one koji su dobrodošli na teritoriju Srbije, već je problem za one koji nisu dobrodošli.
Dobro znate, sigurno od 99. godine, čovek koji ne bi trebalo da je dobrodošao na teritoriju Srbije, to je Solana, koji je poubijao preko 2.000 nevinih u Srbiji, koji je razrušio škole, bolnice, privredna dobra, a vi ga primate u nekakvu kurtoaznu posetu ili zvaničnu posetu ovde u Srbiji.
To je ono, vrlo bitno, po ovom zakonu - koji su stranci dobrodošli, a koji nisu. Pogledajte Ahtisarija koji je postao, nažalost, nobelovac, ali čovek koji je naneo veliko zlo Srbiji. Prvo, onim svojim Kumanovskim sporazumom, kada je prisilio tadašnjeg bivšeg predsednika Miloševića da potpiše taj sporazum, koji vi žuti stalno pominjete, kako i na koji način je izdao, još u to vreme, Srbiju. Nije tačno. Ahtisari je bio jedan od tih koji je prisilio one patriote da su morali da potpišu taj sramni pakt.
Ono što dalje možemo reći, pogledajte u novijoj istoriji, to je Oli Ren, pa da ne govorim o mnogima drugima koji vršljaju i čiji je zadatak navodno da Srbiju uvedu u EU određenim svojim demokratskim zakonima. To je ono zbog čega se ovde, u ovom članu 78, kaže ''međunarodnih prestupnika kojima je zabranjen ulazak u Republiku Srbiju''.
Gospodin Vita Plužarević je hteo da ovim amandmanom poboljša taj član, kao i amandman o kome sam diskutovao na član 28, da ingerencije nema ministar, nego ministarstvo. Ministarstvo je to koje će oceniti da li je neko zaslužan ili nije da dođe na teritoriju Srbije.
Vidite ovde razni napisi u novinama, gde se pojavljuju nekakvi hrvatski tajkuni koji kupuju po Vojvodini zemlju, ne smetajući vam da uđete u njihove krštenice, da pogledate šta su bili njihovi očevi, njihovi dedovi. Ne, vama je bitno da neko dođe, sa kojima ste uspostavili nekakve odnose, gde možete izvući nekakvu individualnu korist, to je vama najbitnije.
To je ono zbog čega u ovom amandmanu se želi postići da se spreče takvi ljudi koji su naneli zlo Srbiji, koji su u bliskoj budućnosti, ajde, ide se onim putem, ajde da se zaboravi ono što je nekada bilo ili se desilo, kao takvo naneto zlo ovom narodu, ali u nekakvoj blagoj budućnosti vi to ne možete zaboraviti i ne sme se zaboraviti.
Pre neki dan, dame i gospodo, u petak uveče kada smo diskutovali i kada sam govorio o nekakvim ljudima koji su svojim ponašanjem takođe naneli zlo ovoj zemlji.
Onda je Zoran Ostojić iz LDP izašao za ovu govornicu, hteo je kao bivši novinar da kaže kako je to nedolično ponašanje nekih poslanika koji pominju nekakve ljude, da li u negativnoj ili pozitivnoj konotaciji.
Shvatite, ipak mi čitaoci čitamo, kako reče Vuk - čitajte kako je napisano, čitali smo tada da su pojedinci pozivali, prizivali NATO alijansu da bombarduje Srbiju i srpski narod, da se još nije umirio, još je potrebno naneti dodatne žrtve i razrušiti određena privredna dobra jer, navodno, oni još nisu dobri, još nisu prihvatili ono što treba da prihvate.
Dame i gospodo, slušajući ovde pojedince, sa pojedincima se slažem što se tiče povećanja cene gasa, ali verovatno mnogi od vas nisu bili privrednici od perioda devedesetih godina naovamo. Radio sam u Fabrici mineralnih đubriva u Šapcu i, nažalost, takvih fabrika više ne postoji na teritoriji Srbije.
Jedini energent koji nam je bio dostupan da bi mogla nacija opstati, a sad ću vam reći kako je nacija opstala, jeste baš bio gas. Zahvaljujući Rusima, ta proizvodnja Fabrike mineralnih đubriva u Šapcu nije prekidana. Nije prekidana zbog toga što je omogućila poljoprivrednim proizvođačima, seljacima da zaseju poljoprivredne useve, da ih nađubre i da se prehrani nacija.
Vidite kako su ti naši veliki prijatelji Rusi omogućili u tom periodu velike ekonomske krize, a moram vam reći i za vreme bombardovanja nije prekidan kontinuitet snabdevanja ovog energenta.
Molim vas, kada pričate o tim ljudima, pričajte dostojanstveno, jer oni su jedini prijatelji srpskog naroda. Shvatite, ovo što vam govorim je istina, jer verovatno mnogi od vas su zasnovali radni odnos prvi put ovde u Skupštini i ne znaju kako je bilo privrednicima u onom periodu, da održe kontinuitet života u Srbiji. To je vrlo bitno kad govorite o prijatelju.
(Predsedavajući: Petnaest minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Vi govorite o EU, govorite o vašim prijateljima koji su ubijali, razarali privredne objekte, a one koji su vam pomagali nazivate neprijateljima. To je ono što vi žuti ne možete da shvatite.
Vama je verovatno bitno da ispoštujete ono zbog čega ste došli na vlast, jer samo vam je zapad 2000. godine omogućio, na jedan kriminalan način, bezobrazan način, da dođete na vlast. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, ono što je poslanik SRS gospodin Buha pričao o problemima izbeglica, o rešavanju njihovog statusa, o dokumentaciji koju vrlo teško mogu da povade u mestima gde su rođeni, takođe i o rešavanju problema vezano za kuće, za imanja, za stanove, mislim da ima jedno veliko rešenje koje bi verovatno ministar unutrašnjih poslova Dačić mogao da iskoristi, a to je jedna rođačka veza između ministra unutrašnjih poslova u Sanaderovoj vladi, to je Lovrin Ana, a ovde poslanik vaše DS jeste Daniela Lovrin, koja bi verovatno mogla pomoći da se svi ti problemi oko izbeglica i oko rešavanja određenih problema reše.
Ovo nije patetično pitanje, već stvarno želim da se određene rođačke veze iskoriste, da bi ljudi što brže mogli doći do rešavanja svojih problema.
Mislim da je gospodin Buha to apsolvirao dosta dobro, rekavši koliko to sve treba da košta Republiku Srbiju, a koliko u tom pogledu dobija Republika Hrvatska, vezano za odlazak ljudi da bi mogli da prikupe određenu dokumentaciju i rešavanja statusa njihovog imovnog stanja. Smatram i verujem da će ministar Dačić iskoristiti ovo što sam ga i uputio na poslanika DS Danielu Lovrin, koja će sve te svoje rođačke veze iskoristiti i da reši ovaj problem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo prethodnog govornika kojem, moram iskreno reći, samo što nisu iz usta potekli med i mleko. Ali dobro, verovatno je zaboravio vreme kada je on bio opozicija, pa je hteo sad da pokaže kolika je njegova vrednost kao pozicije.
Po članu 226. želeo bih da postavim jedno poslaničko pitanje, koje je vezano za formiranje odbora. Odbor za nauku i tehnologiju i još dosta odbora nisu formirani. Interesuje me zbog čega ti odbori nisu formirani a prošao je već jedan duži vremenski period, nekoliko meseci, otkako je konstituisana Skupština. Mislim da je trebalo formirati sve odbore da bi mogli rešavati određena pitanja iz njihovog delokruga koja su prisutna, naročito ona vezana za probleme studenata, a normalno i nauke, koja je dobrodošla u rešavanju svih ovih problema koji su prisutni u privredi a i u državi.
Takođe bih postavio jedno pitanje ministru unutrašnjih poslova. Dobro se sećamo kada smo kao opozicija delovali i kada mnogi koji su zloupotrebili privatizaciju...
A i ovi prethodni zakoni koji su bili u implementaciji, o kojima smo diskutovali juče i prekjuče, govorili smo o tom poslu... Ali, tamo gde već ima određenih podataka da bi se krivični postupci mogli pokrenuti, ne znam zbog čega ti postupci već nisu pokrenuti. Da li se čekaju ovi zakoni? Mislim da nema nikakve veze da li će biti oduzeta imovina ili ne, kasnije ili posle, ali određeni ljudi već je trebalo da se nađu iza brave. To se, čini mi se, nije desilo. Tražim odgovor zbog čega. Odgovor tražim od ministra unutrašnjih poslova, pošto sigurno dobro znamo da ministar za privatizaciju od 2000. godine pa naovamo gospodin Vlahović, a direktor je tada bio sadašnji predsednik Vlade Cvetković... Ipak, mnogo je nerešivih problema vezanih za privatizaciju mnogih preduzeća.
Ovo što govorim vezano je za privatizaciju mnogih preduzeća u šabačkoj opštini, gde postoje podaci, postoji dokumentacija koja govori o velikom kriminalu. Čak je i ministar Vlahović za pojedina privatizovana preduzeća, gde je bilo određenih podataka o zloupotrebama, dok se nije u datom momentu, pred njegovu smenu, odnosno pred završetak opcije te prve dosmanlijske vlade, i sam video... Čudi me zbog čega se to ne stavlja na dnevni red. Hvala.

Podneo sam amandman na član 3. i mislim da ćete ga prihvatiti, a govori o nadležnostima za poslove stranaca. Reči "nadležna za poslove stranaca" zamenjuju se rečima "nadležna za utvrđivanje statusnih, personalnih i drugih prava i obaveza stranaca."
Dame i gospodo, postoji jedan veliki problem, a to je kupovina imovine, a naročito zemlje na teritoriji Srbije. Mi dobro znamo da se na tenderu za kupovinu bilo kojih objekata, da li sistemom privatizacije, mogu pojavljivati strana lica i da mogu kupovati određene resurse ili određene vrednosti na teritoriji Srbije. Ali, vi dobro znate da su zemlje u okruženju, ili bivše republike, zabranile prodaju zemlje i prirodnih bogatstava koja su vrlo bitna za život građana.
Ovih dana u novinama možemo pročitati da su, navodno, predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegova familija kupili velika bogatstva u Republici Srbiji, a da ne govorimo o drugim tajkunima iz Hrvatske, Slovenije koji su isto to učinili. Dobro znate za onu narodnu izreku "Čije ovce, toga je i livada", ili obrnuto. Plašim se da sutra ne dođemo u istu situaciju kakva je bila i pre rata kada su folksdojčeri, Nemci koji su živeli ovde u Srbiji, imali velika imanja, koja su im konfiskovana posle rata.
Razmišljam kako i na koji način je Vlada donosila baš ovakve zakone i ovakve nadležnosti vezane za otuđivanje najvažnije vrednosti koja se zove imovina, zemlja.
Ili se ne zna čija je ta zemlja jer je došlo do rasula zbog uništavanja velikog broja zemljoradničkih zadruga i te zemljoradničke zadruge, u stvari, prodaju ili izdaju u zakup zemlju, obično na 99 godina. Vi dobro znate da niko od nas ne zna šta će se desiti za tih 99 godina, ali ne mogu da shvatim da ipak država i Vlada ne razmišlja o tom nacionalnom dobru.
Ono što je takođe vrlo bitno, dame i gospodo, jeste da određeni kolektivni centri u kojima se nalaze iseljena ili raseljena lica... Još taj njihov status, već sigurno preko petnaestak godina, nije rešen.
Prošli put kada sam govorio o zakonu o strancima u celini rekao sam da se plašim da to nije još jedan veliki atak da se tim ljudima uskrati gostoprimstvo u Republici Srbiji i da se oni na jedan perfidan način proteraju iz ove zemlje. Smatram da su ti ljudi toliko ugroženi zato što nisu u mogućnosti da nađu bilo kakav posao ili ako ga nađu, to je obično rad na crno.
Objavili ste da danas preko 70.000 ljudi u Srbiji radi na crno. Da li je to ono za šta se demokratska vlast borila 5. oktobra? Da li je to, kao što reče kolega iz Kragujevca, taj kontinuitet demokratije? Koliko je bilo od 2000. godine parlamentarnih izbora? Na svim tim parlamentarnim izborima obećavali ste građanima blagostanje, posao, obećavali ste da ćete rešiti njihov status. Ljudi poveruju u ove vaše laži, prevare, "žuti lepak", prevare se i glasaju za vas, zaokruže vas na listiću. Kada sve to prođe, vi to zaboravite, ne osvrćući se na bedu i sirotinju koja je danas prisutna u Srbiji.
Treće pitanje o kojem sam hteo raspravljati jeste problem onih građana koji imaju imanja van granice teritorije Srbije. Oni se u dosta slučajeva sučeljavaju na tim graničnim prelazima... I, normalno, sama vlast im ne dozvoljava, tako da imaju velike peripetije kada treba da obrade svoja imanja i po završetku da tu svoju letinu prevuku u Srbiju jer obično se smatra da je to švercovana roba. Tu mahom dolazi do velikih problema i ljudi se s tim susreću naročito sada, za vreme jesenje setve poljoprivrednih kultura, berbe kukuruza itd. Vlada, Ministarstvo i institucije koje su zadužene za rešavanje ovih problema nisu uopšte na adekvatan način rešili te probleme.
Dame i gospodo, 97.000 građana koji su raseljeni ima nerešen status. Pitam vas kada će se taj njihov status rešiti? Da li će se vrlo brzo rešiti status onih koji se pojave u nekakvom svojstvu kao nevladine organizacije? Oni imaju mogućnosti da hodaju po Srbiji a da ih niko ne kontroliše, čak niko ne sme da ih kontroliše. To je ono što je danas prisutno, mnoge špijunske afere i, da ih tako nazovemo, mnogi špijuni su prisutni u ovoj zemlji.
Ne znam ko od vas sa njima sarađuje, niti mogu to da kažem jer ne znam lično, ali znam da su mnogi povezani sa tim obaveštajnim službama, verovatno i sama ministarstva čim im dozvoljavaju da vršljaju po ovoj zemlji i da donose određene zaključke o životu. Videli ste, mislim da je to bilo pre godinu dana, kada su govorili o određenim problemima vezanim za decu ometenu u razvoju, kako su umeli da ih snime i da ta slika obiđe čitav svet. To je dosta bolno.
Mislim da je Srbija postala kuća ili, da kažem, koliba, čiji su prozori i vrata otvoreni, gde sigurno vukovi mogu da dolaze bez problema i da uzimaju plen. To je, u stvari, danas postala Srbija jer je uništena vojna oprema, oružje i, verovatno, taj model ulaska u Partnerstvo za mir nam je omogućio takođe... Moje pitanje je kako to da niko od vas nije postavio pitanje kako ti ljudi, ili te NATO jedinice, NATO zlikovci mogu prolaziti i prelaziti preko državne teritorije Srbije bez ikakve nadležnosti a ako naprave bilo kakvo delo ne podležu našim zakonima i ne potpadaju pod nadležnost naših sudova? To je jedno vrlo bitno pitanje. Znači, sve su te zemlje, u stvari, već unapred ograničile – ako te njihove jedinice ili njihovi ljudi na teritoriji Srbije naprave kakvo krivično delo, ne podležu zakonima Republike Srbije.
To je ono najbolnije, ispade da je srpski narod nezaštićen, i građani Srbije, što predstavlja jedan veliki problem što se tiče ove vlasti koja, u stvari, verovatno želi na jedan perfidan način da Republika Srbija izgubi ono što je vekovima imala, a to je čojstvo, poštovanje jer su sve zemlje sveta baš to imale prema Republici Srbiji.
Mislim da Ministarstvo mora obratiti pažnju na ova pitanja koja sam postavio i smatram da ću dobiti adekvatan odgovor, odnosno da će ovaj amandman koji sam uložio na član 3. ministar prihvatiti. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, moram da vas obavestim, već su počele da deluju te vaspitne mere, tako da ću još sad pomenuti njegovo ime, građanina Tomislava Nikolića, da bih upoznao građane Srbije i vas poslanike da je to gospodin otpad broj jedan. Prolazeći pored mene, rekao je – ja sam lopov. To znači da ja njega više neću nazivati malim lopovom, već, ubuduće, da je veliki lopov.
(Zoran Krasić, s mesta: Znači, priznao je.)
Da, priznao je. Ali, ono što je vrlo bitno, gospodo poslanici, čini mi se da ovim zakonom hoćete da prevarite građane, da opet uvijete sve ove vaše kriminalne operacije u oblandu.
Čini mi se da je ova vlada i ova vlast, u stvari, jedan veliki brend Srbije. Veliki je brend zato što u njoj sede veliki kriminalci, lopovi, mafijaši i vi hoćete, verovatno sa 67 ovih članova, da ih zaštitite.
Ne znam zbog čega ste napisali toliko u ovom zakonu, kada je to bilo potrebno samo u jednom ili dva člana, da konstatujete ko je lopov, ko je kriminalac.
Jer, moram vam reći da ste od 2000. godine, dolazeći na vlast, imali kao glavnu tezu, glavnu floskulu – borbu protiv korupcije, kriminala i lopova. Navodno, sav onaj period od devedesetih godina naovamo bio je pokriven baš tim teorijama kojima ste se vi služili.
Dame i gospodo, sada kada 50% građana Srbije gladuje, kada ne zna kako će ujutru da nahrani svoju decu, vi donosite ovaj zakon koji treba da zaštiti, u stvari, lopove. Sve što ste u ovim članovima napisali, to je, u stvari, zaštita kriminalaca i lopova.
Svoje izlaganje treba da fokusiram u jedno 10, 11 tačaka. Prvo, jedan od najvažnijih faktora kriminala i korupcije jeste privatizacija. Ovde sede ljudi, bivši ministri, koji su izveli najveću kriminalnu operaciju, a to je privatizacija u Srbiji; to je gospodin Vlahović. Vi treba da odmah oduzmete sve ono što je on pokrao u Srbiji.
Dame i gospodo, pitam vas, šta je sad s ovim savetom za borbu protiv korupcije? Kako je on funkcionisao, sad, odjednom, taj savet više ne funkcioniše?! Koliko je puta taj savet podnosio prijave Vladi i ministarstvima? Da ne govorimo o kriminalu, čuli ste od mojih kolega kako je kroz Srbiju taj kriminal tekao.
Ja ću vam reći kako kriminal teče po pojedinim opštinama, kao što je to opština Šabac.
Vidite da je direktor, odnosno predsednik Privredne komore, Veselinović Radosav, oteo firmu ''Galeb'', odnosno ''Metaloplastiku''.
Nisam ga odavno pomenuo, ali sada ga pominjem baš zbog toga što bi trebalo da mu se oduzme sve ono što je kriminalno oteo od radnika ''Metaloplastike'', dame i gospodo. Da ne govorim o najnovijim prevarama u građevinskim firmama.
Vi ste počeli da se obračunavate s mafijašima, pa kažete – krenuli smo iz Zrenjanina, s nekakvim Kneževićem iz vaših redova. Tu ste stali. Bila je uka i buka jedno tri dana i tu ste se zaustavili, više ga ne pominjete. Navodno, to je zbog pravde, zbog suda...

... evo, završavam, to je vrlo bitno. Javiću se još jednom, zato što imam jednu veliku fasciklu u kojoj se nalaze velike zloupotrebe opštinske vlasti u Šapcu.
Mnogi se od vas ovde smejulje, ali treba da im to bude gorak osmeh, zato što su to vaše kolege, iz vašeg stroja, koji vama komanduju i koji vas vode. To je, u stvari, kriminal.
Dame i gospodo, nije nama potrebna ni Svetska banka, ni MMF, samo bi trebalo da pohapsite i da vratite ono što je ukradeno u Srbiji. Dovoljno bi bilo da se prehrane građani Srbije i verujem da bi to bila najbogatija zemlja.

Dame i gospodo poslanici, moram da vas obavestim da je Okružni sud u Šapcu doneo pozitivnu odluku o razrešenju odbornika ''šljama'' koji je napustio SRS. Ono što je vrlo bitno da vam kažem, jeste da je ovih šest odbornika dalo kvorum u prošli petak na sednici SO Šabac da bi mogla odbornička grupa da funkcioniše.
Prema tome, vidite kolika je sprega između novoformirane ''šljam'' poslaničke grupe, odnosno odbornika koji su bili u jednom velikom dilu sa "žutim preduzećem".

Dame i gospodo poslanici, videli ste iz ovog izlaganja kolega, a i opozicije, kolika je simbioza između mafije i vlasti. Ja ću vam, ipak, na jednom primeru reći, verovatno će se mnogi setiti tog primera, to je bilo prošle godine u ovoj skupštini, kada sam rekao da je Đinđić, u stvari, bio šef srpske mafije dok je bio živ, a da je taj njegov trend nastavio Boris Tadić.
Posle ćeš odgovoriti, nema problema ...
Ali, moram vam reći da me niko iz te vladajuće koalicije nije prozivao koliko me je prozivao jedan čovek, reći ću sada njegovo ime, i više nikada ga neću reći, zato što on ima svoje konspirativno, drugo političko ime, to je građanin Vučić. U stvari, to je radioaktivni otpad broj dva. On me je prozivao, rekavši da sam tom svojom izjavom njemu naneo veliki politički udarac i da sam naneo njegovoj političkoj karijeri veliku štetu.
Ne znajući, u stvari, šta sam učino, dani su prolazili, razmišljao sam, ali njegove sugestije, ili njegovi, da kažem, napadi su bili svakodnevni. Tražio sam od njega jedno veliko objašnjenje, ali mi je rekao – to ću ti objasniti jednog dana, ali, da znaš da si zaustavio moju političku karijeru i da si jedan od velikih krivaca što nisam izabran za gradonačelnika grada Beograda.
To sam shvatio kao dobronamernu kritiku bivšeg stranačkog kolege, ne znajući da je on u službi mafije, da je on u službi određenih prozapadnih država, određenih obaveštajnih službi. Nije mi, ipak, bilo dovoljno vreme koje mi je bilo na raspolaganju u stranci.
Vrlo brzo sam, posle svega, shvatio gde je, u stvari, taj politički cilj ''radioaktivnog otpada broj dva'', ali moj izlazak za ovu govornicu je bio da kažem da će ovaj zakon doprineti jednom velikom obračunu unutar same porodice.
Plašim se da Srbija ne postane Divlji zapad. Pitaćete me, kako, a ja ću vam odgovoriti – zato što će se treća lica, koja treba ili koja mogu da naslede tu otetu imovinu, boriti svim mogućim sredstvima da ta imovina ne bude oduzeta, jer se ovde, u pojedinim članovima, čl. 27, 28, 29, 30, 34, da više ne nabrajam, objašnjava da treće lice ima pravo da povede postupak ako mu taj protiv koga je podneta krivična prijava prevede tu otetu imovinu.
Bojim se da ne dođe do unutrašnjeg obračuna u samim porodicama, da deca ne potegnu oružje da bi ubila svoga oca, onoga ko je oteo tu imovinu u Srbiji, na taj kriminalni, zločinački, lopovski način.
Ono što je, takođe, vrlo bitno, vreme odlazi, moram brzo da govorim, jeste kriminal koji je bio u šabačkoj opštini, gde je bivši poslanik i bivši ministar Dušan Petrović, to govorim argumentovano, jer imam određene podatke, zajedno sa Borisom Tadićem, kada su bili u privatnoj poseti Italiji, zajedno s predsednikom Opštine, to može potvrditi i odbornik SO Šabac, odbornik SPS-a ...

Sad ću da završim.
...da je memorandumom izglasano da se prenese oprema jedne zloglasne ''fabrike-ubice'' iz Rumunije za uništenje fizičko-hemijskog otpada u šabačku opštinu. Na sumnjiv način je u SO izglasan taj memorandum, gde smo mi, odbornici opozicije, tada reklamirali to. Moram vam iskreno reći, tada je odbornička grupa DSS-a bila u poziciji, u vlasti, ali je glasala protiv takvog memoranduma...

Evo, završavam. ...što se pokazalo kriminalno, koliko je Dušan Petrović, zajedno sa Tadićem, hteo da učestvuje u rukovanju šabačkom privredom, odnosno oni i danas rukuju privatnicima koji su uzurpirali šabačku privredu. (Isključen mikrofon.)

Gospodine Milivojeviću, vi ste Moravskom dolinom putovali i videli ste maglu, ali niste videli sebe u toj magli. Vi ste videli planine, ali niste videli sebe u toj magli. Magla je ta koja jeste faktor, gde treba vetar, zajedno s tom maglom, da vas oduva s ove političke scene, da vas više nema.
Treba da znate da je SRS zadnji bedem srpstva, i njen ideolog prof. dr Vojislav Šešelj. Svi građani dobro vide veliku borbu prof.dr Vojislava Šešelja da spase građane Srbije, ne samo da spase Srbe, nego sve građane Srbije.
Šta je učinio tvoj predsednik, pokojni Zoran Đinđić? Učinio je to 5. oktobra, i sada ova Srbija živi na krvi, onoj na kojoj je došao Zoran Đinđić. Došao je rušeći Srbiju i rušeći sve ono što su građani Srbije stvorili. To je tvoj predsednik. To je Zoran Đinđić.
Zapamti još jednom da je prof. dr Vojislav Šešelj heroj srpstva, heroj koji spasava Srbiju, koji je žrtvovao i sebe i svoju porodicu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, hoću da postavim jedno pitanje ministru unutrašnjih poslova. Jer, vi dobro znate da je posle petooktobarske revolucije mafija došla na vlast. U stvari, poslanici Demokratske stranke, to je produžena ruka mafije. Ali, oni se tu nisu zaustavili, već su hteli da formiraju još jednu političku partiju pod rukovodstvom pojedinih ljudi koji su otpadi iz svih drugih političkih partija.
Nažalost, evo vidite, ovih dana formirana je jedna politička partija čiji je predsednik, ili se poziva da je predsednik, građanin Tomislav Nikolić. Njegovo ime više neću pominjati, pošto ću ga samo njegovim, da kažem, tajnim imenom zvati, a to je "gospodin otpad broj jedan". I, normalno, "gospodin otpad broj dva". Vi dobro znate koji su to ljudi, koji su to najveći glumci danas u Srbiji. Sve vreme svog bitisanja u Srpskoj radikalnoj stranci oni su se izdavali za ljude koji su patriote, časni i pošteni, koji vole i poštuju građane Srbije.
Videli ste, ta njihova gluma ne može dugo da traje; pozivaju se na pojedine građane koji dolaze kod njih da traže pomoć, oni se pojavljuju kao dobročinitelji, kao ljudi koji hoće da im pomognu, ali zaboravljaju... Kažu da im SRS ne može pomoći, a oni im mogu pomoći, kao da su oni pre nekoliko godina napustili, ali izgleda, kao što sam rekao danas na Administrativnom odboru, da oni nikada nisu ni bili članovi Srpske radikalne stranke.
Ono što je dalje interesantno i što treba da se kaže, to je da je ovaj "otpad broj jedan" danas pokazao svoju vrednost na Administrativnom odboru kada nije mogao da odgovori na određena pitanja poslanika Srpske radikalne stranke. Nije mogao da odgovori na ono na šta se nekada pozivao, na moral, dostojanstvo, jer sada je postao jedan od najvećih lopova i kriminalaca u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o dva vrlo važna zakona i možemo videti o važnosti ovih zakona kako se ponaša pozicija. Prema tome, vidimo i kakav je i značaj i prioritet ovim zakonima dat, a videli smo prilikom usvajanja dnevnog reda kako je pozicija donosila, ili vladajuće stranke, danas kako su donosile zaključke vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Ako pogledamo granice Srbije, možemo reći da je Srbija danas zemlja kao i mnoge latinskoameričke države, najnezaštićenija država, da kažem, ovde u Evropi. Ako pogledamo kakav je protok između novoformirane ili veštačko stvorene države Kosovo i Metohija i Srbije, gde je UNMIK s jedne strane i teroristički kosovski odred koji čuva granice novostvorene države i s druge strane policija Republike Srbije, kako i na koji način je protok i roba i švercovane robe, da kažem i droge, koja je našla svoj put prema zapadu, prema severu, prema Evropi.
To se može reći da veliki deo imaju i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, kako od perioda od Mihajlovića pa naovamo, videli smo kakav je uspeh policije bio na štićenju i normalno na realizaciji ovakvih slučajeva.
Što se tiče zakona o strancima, tu mislim da je opet vladajuća koalicija i Vlada opet pribegla nekakvom svom sumnjivom ponašanju ili, da kažem, svom sumnjivom moralu. Da li se to slučajno ne odnosi na strance, na ljude koji su raseljena ili izbegla lica? Na način kao što su za ovih petnaestak godina pušteni da se snalaze sami, da provode vreme po određenim kampovima, gde su uslovi života nenormalni i gde sigurno u tim i takvim kampovima borave stara iznemogla lica, ljudi koji nisu mogli da se snađu.
Plašim se da Republika Srbija i Vlada na neki način hoće da se otarase takvih građana Republike Srbije.
Ovi zakoni ne podležu, ako pogledate da li mnogi stranci koji borave u Republici Srbiji, koji su sa sumnjivim zadacima došli u Republiku Srbiju, da li kao špijuni koji pripadaju određenim špijunskim organizacijama, ili mnoge nevladine organizacije koje su u nekakvoj humanitarnoj akciji, da li njima trebaju određeni pasoši ili određena dokumentacija? Ne.
Danas je Srbija zemlja u kojoj vri, obično sam umeo da kažem kada sam u Saveznoj skupštini posmatrao levu i desnu stranu, govorio sam da je leva strana strana gde kada poslanike pogledate možete definisati - kojim špijunskim organizacijama pripadaju.
Sigurno znajte da će SRS, kada dođe na vlast, prvo raščistiti sa svojim petokolonašima, pa će raščistiti sa onim koji su švercovali oružje, bili su navodno na ratištima, a sada pripadaju nekakvim lažnim ili otpad strankama. Zato je bitno da se mandati SRS vrate, jer ti koji su oduzeli mandate, oni su ih stekli na obrazu prof. dr Vojislava Šešelja, najvećeg heroja današnjice.