Verovatno da je 51 poslanik, ali verovatno su kartice ostale u klupama. Ali, dobro. Ako ima više, izvinjavam se. Moram nešto da vam kažem, još 2001. godine kada sam došao u ovu skupštinu dobio sam ovu knjižicu koja se zove "Korupcija u Srbiji". Zbog čega sam to hteo da kažem? Hteo sam da se nadovežem na ovaj amandman, koji je prethodni govornik obrazlagao, podržavam i mislim da bi trebalo ministar pravde da prihvati ovaj amandman, jer on govori o korupciji koja je, u stvari, prisutna.
Reći ću vam nešto u vezi predgovora ove knjige, gospodin Dragoljub Mićunović je napisao predgovor, čovek koji je verovatno i ''otac ovog novog poretka'' ili da ga nazovem novog ''žutog preduzeća, koji je sve vreme pokušavao, normalno, da dođe na vlast, pa ste na, neki način, to i iskoristili petooktobarskom revolucijom.
Šta je on, u stvari, u predgovoru, u dve rečenice, rekao, zbog čega donosi ili piše ovu knjigu, o situaciji koja je prisutna u Srbiji. "Kao društvena pojava korupcija je stara koliko i društvo i o njoj se alarmantno govori i piše onda kada se ispune dva uslova. Prvi je, da postoji toliko slobode u zemlji da se o njoj sme pisati. A drugi, kada postaje jako masovna i kada prožme sve institucije društva i države i kada ometa normalno funkcionisanje pravnog i moralnog poretka.''
Sad vas pitam, ovo je izašlo 2001. godine, da li ste hteli da pišete o korupciji koja je, verovatno, za vas bila u nekom prethodnom periodu. Ovde je, dalje, moram vam reći, decidno opisano – ''korupcija u sudstvu''.
Sada ću da vam pročitam kako je Dragoljub Mićunović video korupciju koja je tada bila prisutna u sudstvu, pa ćete vi, verovatno, moći i primeniti i videti kakva je korupcija danas u sudstvu, i da li uopšte postoji.
''Sve više i češće govorimo o korupciji u sudstvu. Iskazi su generalni i paušalni, ali ipak uznemiravajući. U sudovima se o tome ćuti ili šapuće, ali priče dodiruju sve i sve su uverljivije. To je bio razlog što je Društvo sudija Srbije marta 1998. godine sazvalo okrugli sto i uglednim učesnicima kolegama advokatima, veštacima, psiholozima, naučnim radnicima itd. glasno postavilo pitanje – ima li korupcije u sudstvu. Iako je rasprava o ovom pitanju bila ozbiljna i upozoravajuća, priče su ostale bezimene, ali i zabrinjavajuće uverljive. Uostalom, ako korupcije ima u društvu, zašto je ne bi bilo i u sudstvu?
Sva je prilika, dakle, da je virus korupcije zahvatio i sud. Sudije koje primaju već su dobile zvanje primarijusa. Šta primarijus može primati? Sve: novac, stan, poklone, izbor u viši sud, ministarski položaj, predsednik suda počeo je političku funkciju, pečeno jagnje ili prase, ručkove i večere, razne usluge, kao i svaku drugu imovinsku i neimovinsku korist.
Šta može dati? Tu nema velikog izbora – presudu po narudžbini. Korupcija u sudstvu se ogleda u razmeni svake nečasne presude za svaku nečasnu korist. To znači, pokvarenost, izopačenost, okaljanost, zavedenost i potkupljivost.''
Šta se dalje govori o ovoj velikoj i opakoj bolesti?
Da je ''korupcija korov i zato proklija čim se stvore pogodni ambijenti za njen uspon. Zbog toga od ključne je važnosti odgovoriti na sledeće pitanje – šta je u našem sudstvu stvorilo klimu tako pogodnu za bujanje korupcije? Najpre, gubitak nezavisnosti u moralnom sunovratu društva, koje je pravo žrtvovalo nasilju, pravičnost interesima, a sudstvo dnevnoj politici. Taj pad je otpočet ubijanjem pravde u pravu, koja je postala volja vladajuće klase, i u sudstvu, koje je postalo klasna institucija.''
Kao što vidite, dame i gospodo, i u jučerašnjoj diskusiji sam iznosio koliko je kriminala prisutno u ovoj oblasti koja se zove sudstvo, ne treba ništa više da vam govorim, ali je ovo, verovatno, prisutno još od 2001. godine, kada je počela kriminalna privatizacija u Srbiji.
Pogledajte, sve ono što je privatizovano, moram vam iskreno reći, može se nabrojati na prste da je možda dva ili tri, možda pet posto čestito i pošteno privatizovano, a ono ostalo je sve kriminalno urađeno.
Vidite, ovde je i dalje u Odboru za privatizaciju gospodin Aleksandar Vlahović, čovek koji je bio ministar za privatizaciju, a Cvetković je bio direktor Agencije za privatizaciju. To su ključni ljudi koji su upropastili privredu Srbije i ostavili preko milion ljudi bez posla. Oni se danas nalaze na visokim funkcijama. Da li je neko pokrenuo bilo koji krivični postupak protiv kriminala tih ljudi?! Oni su vidni, a šta tek govoriti o onima koji se ne vide.
Dame i gospodo, pogledajte, žao mi je što je gospodin Batić otišao, pogledajte, evo, kum mafije u odelu heroja, evo, šta govore danas mediji, štampa, "Novosti", o najvećem zločincu srpskog naroda, ne mogu da kažem da je gospodin, već je to, u stvari najveći zlikovac, Hašim Tači. Sada ću vam pročitati šta o njemu piše štampa.
"Premijer Kosova Hašim Tači, heroj kosovskih Albanaca i miljenik Amerike, iz nemačkog ugla gledanja bio je kum, probran u fleksibilnog političara'', piše nemački list. List je ocenio da je jasno da je Kosovo pokriveno zločinima u kojima su bivši pripadnici podzemlja napravili zapanjujuće karijere u političkom "establišmentu", piše "Dojče vele".
Kao što vidite, i Nemci su počeli da pišu o onima koji su naneli velike žrtve Srbima. Počeli su da govore, a bili su među prvima koji su doprineli uništavanju bivše Jugoslavije, pa i sadašnje SRJ, kao i uništavanju i otimanju KiM, a to je Nemačka.
Sada, kada su se njihovi obaveštajci našli na teritoriji KiM i kada je, da tako kažem, spoljna politika Nemačke počela da bude ugrožena, oni se onda javljaju da prozivaju najveće zlikovce, Hašima Tačija, čoveka koji se na skopskom aerodromu s Borisom Tadićem rukovao, a da ne govorim o mnogim konferencijama na kojima je zajedno sa Borisom Tadićem i bio.
Onda možete sada napraviti jednu paralelu ili razliku između ovih ljudi, između Borisa Tadića, politike koju vodi Boris Tadić i politike koju vodi Hašim Tači.
Dame i gospodo, moram vam reći da sam mislio da ćete, ipak, za ovih osam godina shvatiti koliko je nedela učinjeno i naneto ovoj državi, građanima ove zemlje, a najviše onom heroju rada, koga najviše za ovom govornicom pominjem, a to je seljaku. Mnogi seljaci se zahvaljujući vama danas nalaze po sudovima ili vode se po sudovima, ili vode određene pranice.
To je zato što ste im preko nekakvih donacija obezbedili sadni materijal, kao što se to desilo u selima Mačve. Oko trideset sela u Mačvi, gde su seljaci uzimali malinu, preko neke holandske firme, to je bio falš sadni materijal, jer kada je trebalo da dođe na rod, seljaci nisu imali šta da naberu. Sada kada je došlo vreme vraćanja tih kredita, odnosno to su bile donacije; ne znam na koji način ste vi njima taj materijal davali kao kredit, ako su to bile donacije za Srbiju, to su donacije i za veselog seljaka.
Vi danas ne znate kako i na koji način je ta holandska firma, ili je to firma nekakvog našeg tajkuna, koji danas želi da sve naplati, isto kao i ove banke koje su stvorene u svakom gradu i na celoj teritoriji Srbije. One nisu došle ovde zato što vole Srbiju, već su došle na teritoriju Srbije da se obogate, jer samo na takav način, preko tih banaka, ti naši seljaci, odnosno naši građani i radnici mogu da prežive.
Kao što vidite, kako će seljak da vrati i odakle će da vrati taj kredit koji je uzeo, nadajući se nekom boljitku, nadajući se da će mu država pomoći da ostvari nekakav prihod, bar pozitivan prihod, da bi mogao da opstane, jer to seljačko domaćinstvo u stvari je jedna mala fabrika.
Ali, ne lezi vraže, vama je lepo, vidim na vašim licima osmeh, imate lepe plate, imate lepe dnevnice, sve se lepo uklapa, a o seljaku, o selu, o onoj njegovoj muci, niko ništa nije rekao, čak i onim seljacima koji primaju onako bedne penzije, koje su takoreći na nivou socijale.
Znajte da ste ga mnogo puta prevarili, ali ipak seljak ima strpljenja! Najopasnije je kada on krene, kada on uzme kuku i motiku i kada njemu dozlogrdi sve, verujte, nećemo moći ovde lepo da sedimo, da nam je lepo ovde, gde je toplo, gde nas grejete, gde je klima i leti i zimi.
Shvatite još jednom, možete da se smejete, vi mladi ne znate koji je to teret i koja je to muka, pogledajte, koliko ima seljačkih domaćinstava, vi treba da znate šta je učinjeno od društvenog kapitala jedne zemlje – onoliko koliko Srbija danas ima, najmanji procenat siromaštva jeste baš ovde u Beogradu, oko 3,3%, a pogledajte jug Srbije, tamo je preko 15%, pa ćete onda videti gde i kojim putem danas Srbija ide.
Shvatite me još jednom, ovo je jedno veliko, poslednje upozorenje, gde stvarno seljaci i radnici, naročito sada kada ste svima ovde zakočili, ili pomoću ovog vašeg, da ga nazovemo, fleksibilnog budžeta, koga još nismo ni videli, pokušavate opet da određenim transakcijama podignete plate u mnogim javnim preduzećima, a tamo gde treba da se podignu plate to niste činili. Zbog čega ne uđete malo u te socijalne institucije koje zbrinjavaju nezbrinute da vidite, da li ste tu svratili da pitate da li njima treba pomoć ili kako oni, koji su korisnici tih institucija, preživljavaju.
Vidite, dešavaju se ubistva, dešavaju se tuče, sve je to pokriveno nekim velom tajne, prema tome, shvatite da je ovo i ovaj put kojim ide Srbija pod vama put uništenja. Hvala vam. (Aplauz.)