Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6925">Srboljub Živanović</a>

Govori

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, vidite kako Skupština i kako Vlada o vama misli. Misli, jer ako se setimo u predizbornoj kampanji kako je, da kažem, DS, nažalost, ova evropska DS, mislila o vama, i kako je sada, odjednom, postala i slepa i gluva – sve je zaboravila šta je obećala u predizbornoj kampanji.
Obećala vam je jedno blagostanje, obećala vam je da nećete ostati bez posla, obećala vam je da ćete primati, oni koji budu radili, redovne plate, obećala je izvoz, obećala je da će se uvoziti samo ono što budemo morali da uvozimo, odnosno što ne budemo mogli da proizvedemo u našim fabrikama. Šta se u stvari desilo?
Evo, i mi koji nismo ekonomisti ponekad se pitamo, a ovde su eksperti, pa oni verovatno mogu da daju određeni odgovor. Pitam, šta je sa dinarom, za ovih osam godina koliko je dinar devalvirao? Ako pogledate cene kakve su bile u odnosu na marku u to vreme, pre osam godina, a koliko je danas kada je evro, nemojte samo pričati o jednocifrenoj inflaciji, a ona je u stvari prevazišla trocifrenu, četvorocifrenu, pa možda je i 50% prešla devalvaciju svoje vrednosti.
Ako pogledate, dame i gospodo, za ovih osam godina, koliko je ljudi ostalo bez posla. Sećate li se one lažne floskula određenih vaših ekonomista, eksperata, koji su govorili – što pre ostanete bez posla, onda ćete brže početi da radite. Pitam vas, da li su ti ljudi koji su ostali bez posla, preko milion, počeli da rade?! Pogledajte, iz meseca u mesec sve veći broj ljudi ostaje bez posla!
Nemojte da lažno prikazujete, zbog čega stalno varate građane? A kada ova vaša nestabilna vlast počne da funkcioniše vi se okreće ka opoziciji gledajući u opoziciju kao jedini spas za ono što ste vi u predizbornoj kampanji obećali. Pogledajte, ako se samo osvrnete na nešto što je nekada bila budućnost ove Srbije, a to je naučnoistraživački rad, videćete na kom je on nivou sada? Na kojoj se stepenici danas nalaze ti ljudi iz nauke?
Zbog čega se ne zapitate – gde su za ovih osam godina oni mladi ljudi koji su završili fakultete, gde se nalaze, gde su zaposleni? Nigde! Morali su da napuste. Zbog toga je onaj metod o belim šengen vizama jedinstven metod koji je primenjivala svaka režimska vlast kada nije bila u mogućnosti da obezbedi posao mladim ljudima ili građanima zemlje. I vi tome pribegavate, toj metodi, da biste mogli da ih pošaljete u beli svet. Ali, gde da ih pošaljete, kad ni u belom svetu više nema mogućnosti da bi ljudi mogli da zarade za sebe. To vam govorim, jer su mnogi od vas, većina, radili u neproizvodnim preduzećima.
Pogledajte gde se danas nalaze ta proizvodna preduzeća. A neproizvodna preduzeća jesu javna preduzeća ili određene društvene institucije koje se ne bave proizvodnjom. Tu ste vi pokušali, u stvari, da zaposlite vaše političke istomišljenike, odnosno ljude kojima ste verovatno obećali određena zaposlenja i koji vam nešto znače u toj vašoj političkoj kampanji.
Govorim u ime hiljade radnika, kojima su u predizbornoj kampanji...(Da li ja mogu da pričam?)
(Predsedavajući: Izvinjavam se. Molim vas da se saslušamo.)
...predstavnici vlasti, a naročito G17 plus, dali mnoga razna obećanja. Sećate se, kako se onaj Mlađan Dinkić, na ovom poslednjem odboru i sučeljavanju između ministra privrede i ministra energetike gospodina Škundrića, uvaženog profesora, probudio posle osam godina. Probudio se posle osam godina, dame i gospodo, da kaže kako privatizacija ''Naftne industrije Srbije'' nije rentabilna!
Pitam vas, kako se nije probudio da kaže za privatizaciju mnogih srpskih privrednih subjekata, firmi koje su proizvodile i koje su zapošljavale ovih milion radnika.
Što se nije pokazao koliki je patriota kada je ''Sartid'' ukraden, i kada, i kako, i na koji način jedna od najprofitabilnijih i najnovijih fabrika u Evropi, a to je ''Fabrika belih limova'' u Šapcu, kako se tada nije probudio ''mlađani'' Mlađan Dinkić?! Nije, dame i gospodo, zato što je verovatno svih ovih osam godina spavao.
Probudio se onda kada je trebalo uništiti privredne banke, uništiti one banke koje su stvorili mali, sitni, tako da ih nazovem, privrednici, zanatlije, a banke koje su bile likvidne, on ih je tada uništio, doveo ih je do ruba propasti i te male, sitne zanatlije.
E; to je ono šta je učinio Mlađan Dinkić, i ne samo G17 plus, već i ova vladajuća koalicija DS, jer DS je svih ovih osam godina bila na vlasti. Pokušavala je nekad kao i da izađe iz vlasti, ali je indirektno ipak vladala ovom Srbijom.
Dame i gospodo, pogledajte i zamislite se, kakav je danas život jednog običnog građanina. Kada jedan građanin ujutru ustane i treba da nahrani svoju decu – odakle i kako? Pa, to je u stvari ono o čemu treba da misli domaćin jedne kuće, a domaćin Srbije jeste Boris Tadić. On je i predsednik Republike i predsednik Vlade. On je u predizbornoj kampanji, zajedno sa Mlađanom Dinkićem i sa svima ostalima sa kojima je sada u koaliciji, govorio da će u ovoj zemlji, u ovoj napaćenoj Srbiji, ipak poteći med i mleko.
Dame i gospodo, ako pogledate, još jednom vam kažem, gde je poljoprivreda, gde su ti veliki giganti koji su radili za poljoprivredu, kad kažem radili, koji su proizvodili te određene resurse, pa njih više nema.
Pogledajte kako ste uništili one firme koje su proizvodile semensku robu, najkvalitetniju semensku robu u svetu, a šta je danas?
Danas se na srpskom tržištu uništava ono što se vekovima stvaralo genetskim potencijalom u Srbiji, zbog boljitka, ali vi danas nećete to da priznate – taj naučnoistraživački rad koji je trebalo da se nađe na jednom većem stepenu svog razvoja i da se na njega više obrati pažnja, to je bilo ono zbog čega se Srbija nekada ponosila zato što je proizvodila velike stručnjake, stručnjake svetske klase.
Vi znate gde se nekada nalazila ''Vinča'', a gde se danas nalazi, gde je ono sudbonosno s čime je Srbija raspolagala, ali uništenjem svega i svačega, uništenjem onog najvećeg, najjačeg, vi ste doprineli da je Srbija i srpski narod došao do prosjačkog štapa. Stalno u predizbornoj kampanji vi govorite kako je onaj prethodni period bio toliko težak, da je Srbija vrlo teško živela i da je onaj put kojim je Srbija išla vodio Srbiju u propast, navodno, samo je vi vodite u budućnost. I šta se na kraju desilo? Vi sada pokušavate setom određenih zakona, određenim transakcijama, da optužite opoziciju zbog čega se danas u Srbiji bolje ne živi, zato što opozicija Srbija vrši opstrukciju ovog najvećeg zakonodavnog tela.
Ali, ovo zakonodavno telo, dame i gospodo, ono je samo na papiru. Srbijom vladaju tajkuni, Srbijom vladaju kriminalci, Srbijom vladaju oni koji su se obogatili na sumnjiv način, pa sada pokušavaju ili u ovom vremenu su pokušali da operu svoj novac. To je, dame i gospodo, danas prisutno u Srbiji. To je ono zbog čega treba da funkcioniše borba protiv korupcije i kriminala.
Vi donesete sve te zakone kako to treba da funkcioniše, ali nijedan zakon ne nađe svoju implementaciju, vrlo brzo posle toga on se stavi u korpu, a zbog čega, pa zbog toga što pojedinci među vama treba da se nađu na udaru. Pogledajte ove ljude koji stoje ovde ispred predsedništva već nekoliko dana, na vetru, na ovoj košavi, na kiši, očekujući odgovor. To su ljudi koji su radili u tim "Robnim kućama", rekli su mi da je jedan i preminuo. Niko neće da izađe da im odgovori na postavljene zahteve, sigurno ti zahtevi nisu beznačajni. To je njihova borba za njihov opstanak.
A Vlada ne misli, ministarstva uopšte ne misle na građane Srbije. Bitno vam je, dame i gospodo, kada dođe do raspodele mesta u ministarstvima, ko će i na koji način određena ministarstva da zauzme.
Vidite kako se vi između vas preplićete, pa Rasim Ljajić hvata one velike heroje umesto da se okrene ka socijalnoj strukturi građana, da vidi kako u tim socijalnim institucijama žive deca koja su bez roditelja, kako i na koji način da li može da im se obezbedi hrana ili bolji uslovi života? Ne, njega interesuje da sačuva Vladu, njega interesuje da ono što je obećao tamo u Haškom tribunalu ili određenim haškim zlikovcima da im dostavi ili da im dopremi naše najveće heroje, a to je, i čini mi se, ono što je i glavni faktor ove vlade.
Zapamtite da među ovih 12 hiljada ljudi, ima mnogo siromašnih. Kad pogledate sa juga pa prema severu Srbije gde su se ti veliki giganti nalazili, videćete koliko je siromaštvo danas pogodilo Srbiju. To vas uopšte ne interesuje, bitno je da mi ovde primamo lepe plate, bitno je da ovde primamo lepe dnevnice, bitno je da nam je klima, ne razmišljamo o onima koji treba preko ovog znoja i preko krvavog znoja da nam obezbede da može država, a verovatno i mi ovde da ih pljačkamo. Hvala vam. (Aplauz.)
Dame i gospodo poslanici, izvinjavam se što prekidam ovako divnu diskusiju, ali bih hteo da iskoristim ovde dolazak ministra za finansije da bih postavio pitanje po Poslovniku, a to je član 225. i 226, gde postavljam pitanje šta je sa subvencijama vezano za poljoprivredu, odnosno po zasejanoj površini po jednom hektaru i po predatim grlima, koje je država trebalo da uplati?
Dobro znate da je rebalansom budžeta predviđeno da je Ministarstvo za poljoprivredu donelo negde oko sedam milijardi, da je bilo reči da će se baš tim novcem isplatiti dug, onaj koji dugujete poljoprivrednim proizvođačima. Međutim, to se u ovom periodu nije desilo i zbog toga i postavljam pitanje koje je vezano za ove subvencije.
Mislim da je potrebno da se u što kraćem roku obaveze države prema poljoprivrednim proizvođačima ispune, zbog toga što znate da i od subvencija koje su bile vezane za jesenju setvu seljaci nisu imali ništa, nikakve pomoći od države, da li u obliku repromaterijala, da li u obliku nafte ili bilo čega drugog, koje bi omogućilo da što lakše prebrode, odnosno da što više zaseju, da im bude lakše u tom njihovom radu.
Drugo pitanje, izvinjavam se, da li bi hteli da me saslušate, jer je vrlo bitno, oprostite mi, molim vas, na Odboru za privatizaciju postavio sam jedno vrlo bolno pitanje.
Vi dobro znate da kada izađem za ovu govornicu pominjem te kriminalne privatizacije. Vidim da je otprilike i Agencija za privatizaciju pokrenula tužbe vezano za određene kriminalne privatizacije koje su se desile, što naročiti pominjem jer dolazim iz opštine Šabac i dobro poznajem šabačku privredu.
Moram vam reći da mnogo puta pominjem bivšeg ministra za privatizaciju, Vlahovića, tražeći određene odgovore na pitanja koje je on sam čuo još kada je bio ministar. Za to vreme određena, da nazovem – kriminalna privatizacija koja je urađena u pojedinim šabačkim preduzećima nije rešena ni preko suda. Čuo sam da određene tužbe treba da se rešavaju pred Vrhovnim sudom Srbije. To je privatizacija ugostiteljskog preduzeća „Sava“.
Nije mi jasno na osnovu čega ti trgovinski sudovi ili privredni sudovi ne mogu da reše te probleme oko te privatizacije, jer je očigledno da je došlo do kriminalne privatizacije baš u tom preduzeću, sa čim je lično upoznat Aleksandar Vlahović, kada je u TV emisiji izneo da je to stvarno kriminalno urađeno i da će to po zakonu biti rešeno.
To je bilo pre četiri godine. Radnici nisu rešili taj svoj problem. Pitam vas – kako za četiri godine pojedini radnici, koji ne rade nigde, kako i na koji način treba da izdržavaju svoje porodice?
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Kako i na koji način da prema državi svoj dug, kroz dažbine, treba da ispunjavaju? Država prema njima nije ništa učinila za ovo vreme, da reši taj njihov poslovni status. Mnogi ljudi, kažem iskreno, nalaze se na ulici, baš iz tog preduzeća, odakle potiče jedan veliki kriminal. Hvala.
Dame i gospodo, još jednom vam se izvinjavam što sam prekinuo ovu diskusiju, ali imam jednu veliku obavezu prema vama poslanicima. Verovatno mnogi niste u tom periodu devedesetih godina pa do 2000. godine bili privrednici, vrlo je bitno da dam jedno objašnjenje ili da sami shvatite ili da donesete jednom odluku koja će verovatno u jednom periodu biti vrlo bitna za sve nas.
To je, moram vam iskreno reći, da kada je bila velika ekonomska blokada u Srbiji koja nam je nametnuta, jedini prijatelj, jedina zemlja koja je omogućila da privreda Srbije može nesmetano da funkcioniše jeste Rusija.
Zbog čega vam to govorim? Naše hemijske industrije, koje nisu mogle da zamisle svoj rad bez gasa, ipak je tada ruska privreda omogućila, nezavisno od te ekonomske blokade, da ti naši privredni objekti funkcionišu, odnosno da Srbija i srpski narod ne bude gladan.
Omogućavala je da fabrike mineralnih đubriva mogu nesmetano da rade. To je ono što treba svi dobro da znate, kada dolazi do ovog sporazuma da se setite i da znate da se ponekad okrenete prema onima koji su bili patriote, rodoljubi, oni koji su nam mislili dobro, a to je majka Rusija. Jedina zemlja u vremenu kada smo takođe bombardovani mislila je na nas. Nemojte da mislite na one koji su nam ubijali decu, na one koji su nam rušili obdaništa, one koji su rušili bolnice, one koji su hteli da unište našu privredu, one koji su rušili sve ono što je za 50-60 godina stvarano. Hvala vam.
Samo ću kratko, da bih istakao jedan veliki problem, jer ovi ljudi koji su oštećeni od ove firme, da je nazovem Majstorović, gde su jedino mogli da potraže pravdu ovde u Skupštini preko svog predstavnika, narodnog poslanika, mene, niste mi juče dozvolili da bih mogao da završim ono što je vrlo bitno, a to je - na koji način bi mogli da se obeštete, već dve godine tražeći pravdu za ono za šta su se borili i mučili svojim velikim radom, da bi mogli za utovljene svinje da naplate od ove firme?
Na kraju moram reći za ovom govornicom, kada sam govorio o ovim problemima, rekao sam da revizorska institucija koja je verovatno još pre tri-četiri godine oživela, oživela je samo na papiru i to je dobro govorio moj stranački kolega Petar Jojić. Ona nije našla svoju implementaciju ni u sistemu budžetske inspekcije, kako na državnom nivou, tako verovatno ni na lokalnom nivou. Verujem da ona neće dugo vremena oživeti zato što vi morate da prikrijete vaše lopovske tragove.
Ono što je vrlo bitno, vezano za javne nabavke, jesu robne rezerve. Država za svoje robne rezerve nabavi određene proizvode, naročito poljoprivredne proizvode od seljaka, po jednoj ceni, a kada dođe vreme da ona profitira, onda ona te svoje robne rezerve može da izveze po drugoj ceni. Kao što vidite, država ni u jednom momentu ne vodi računa o ljudima, o onima koji svoj znoj i svoj trud daju za ovo što mi danas ovde sedimo i raspravljamo, ali nažalost, raspravljamo o njihovoj sudbini, o njihovom radu, o onome što je država već odavno trebalo da je raspravila.
Dobro vidite kakav je taj trend bio prisutan u samom toku te privatizacije. Juče je vaša koleginica iz Šapca reče kolike su investicije bile u Šapcu. Jesu bile investicije. Ne bi bilo dobro kad to ne bih rekao, slagao bih, ali one su bile investicije u behaton ploče, u pločnike, u sređivanje i lepotu grada, a ne u traženje određenih investicija da se obezbedi budućnost građana.
Budućnost građana jeste u fabrikama, u preduzećima, ali vi ste uništili sve to. Ta kriminalna privatizacija koja se desila u celoj Srbiji i tamo gde se obično pojedinci hvale da je to najbolje urađeno, ali ta je privatizacija, nažalost, najkriminalnije urađena baš u opštini Šabac, tamo gde je bila velika privreda, kao što i u opštini Pančevo, što reče moj kolega Pera, uništen je jedan veliki hemijski kompleks, to je Hemijska industrija "Zorka" iz Šapca, koja je zapošljavala 12.000 radnika.
Fabrika u kojoj sam radio imala je preko dve i po hiljade radnika, a danas ima 63. Pitam vas - gde je taj učinak... (Predsednik: Vreme.) proizvodnog ciklusnog rada, na osnovu koga se vi ovih osam godina možete pohvaliti da ste učinili. Da ste vi sve to regenerisali, i da ste vi to prodali i da je to bila kriminalna privatizacija, ali da su u njoj radili radnici, odnosno da fabrike služe svojim namenama, za šta su do sada i bile, onda bih za ovom govornicom rekao - to je vaš uspeh... (Predsednik: Vreme.) vaše osmogodišnje vladavine. Završavam.
Nažalost, pravde nema u ovoj zemlji, u Srbiji. Ona je uništena verovatno dolaskom, dobro pogledajte, završavam, ove knjižice govore dobro o vašem kriminalu, ali ono što moram da kažem... (Predsednik: Molim vas, privedite kraju.)
Kerovi ili psi laju, ali karavani lopovski prolaze. Hvala vam.
Dame i gospodo poslanici, vidite i sami koliko dana bijemo bitku u vezi sa ovim zakonima, za koje i sami vidite da nisu dobrodošli kako u Skupštini, tako ni među građanima Srbije.
Već nekoliko dana želim da se javim povodom člana 7, vezano za privredne sudove i amandman koji su podnele kolege Zoran Bortić i Zoran Nikolić. Oni su podneli te amandmane u velikoj želji da pomognu i privredi i građanima Srbije (verovatno su pojedinci to drugačije protumačili), u velikoj želji da se taj privredni sud nađe na teritoriji šabačke opštine, zbog teške situacije u kojoj se nalazi šabačka privreda. Zbog čega se nalazi u teškoj situaciji? Zbog toga što je kriminalno urađena privatizacija.
Danas sam na Odboru za privatizaciju postavio nekoliko pitanja, ali vam moram reći da sam razočaran i odgovorom i samim stavom koji je Dinkić pokušao da objasni, odnosno njegovi saradnici, vezano za privatizaciju, a najbolnije je vezano za gasni sporazum sa ruskom kompanijom. Rekao je da je bilo razgovora, ne pregovora, o ovom gasnom sporazumu. Govorio je da tu postoje tri ugovora koja treba potpisati. Navodno, on hoće da se to ponovo vrati u skupštinsku proceduru. Ali, videli ste posle toga, kada mu je Maraš postavio drugo pitanje između ministra Škundrića i njega došlo je do raskoraka, povukao se i rekao - ne znam, videćemo kakav će biti sutrašnji dogovor na Vladi.
Vidite da postoji jedan veliki raskorak u samoj vladi, vezano za određene sporazume ili za određene političke poene. Čak razmišljam o tome da li su tu u pitanju individualni džepovi, pošto i sami vidite koliko mogućnosti postoji u ovoj Srbiji, što se tiče svih mogućih malverzacija i kriminala koji je prisutan. Ponekad se i sami građani pitaju, a i oni koji su najveći heroji rada, seljaci, da li uopšte... Zamolio bih, ako možete malo tiše.
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas, malo tiše, ometate govornika.)
Da li seljaci, oni koji, verujte mi, sa teškom mukom mogu da opstanu i da se bave svojom proizvodnjom, kao što sam danas rekao na Odboru za poljoprivredu... Morate mi verovati da se danas u proizvodnji i na tržištu, kako se seljak oblači... to je proizvodnja opanaka iz Albanije. Vidite gde je došao standard jednog velikog mučenika, seljaka.
Moram reći, iako vreme ide, moram pročitati nešto što se zbiva već dve godine u Mačvanskom okrugu. To je jedan od naših opravdanih razloga za sumnju u pravdu i poštenje kada je u pitanju bivši ministar, naš sugrađanin, Dušan Petrović. Toliko je pošten da je zato prozvan u narodu "mister deset".
Ovo su građani poslali, nisam ja to pisao. On je od sitnog advokata i parnica koje nikada nije dobijao postao ministar. Na mitinzima od 5. oktobra je obećao građanima da će doći do ozbiljnih promena i da će biti pohapšeni svi oni koji su pokrali građane i državu. Evo nekoliko primera, stvarno je došlo do promena; pustio je lopove na slobodu.
Kako naše opštinsko tužilaštvo efikasno radi pokazaćemo na primeru jednog krivičnog predmeta koji se vodi u tužilaštvu pod brojem KT 125607 zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. Radi se o Vladi Majstoroviću, koji je vlasnik preduzeća "MV Majstorović dil" sa sedištem u Bogatiću, koji je otkupljivao tovljenike od poljoprivrednika i dve godine nije izvršio isplatu za uzetu robu. Molim vas, zbog nemogućnosti da naplate svoja potraživanja poljoprivrednici su bili prinuđeni da se obrate po krivičnoj prijavi tužilaštvu...
Dame i gospodo, građani Srbije i građani šabačke opštine mogu se uveriti u ovo što je dotična gospođa govorila. Moram vam reći, što se tiče svih afera, da li vezano za izbore ili bilo gde u javnim preduzećima, dotična gospođa je sa svojom sestrom umešana. Prema tome, o njoj neću govoriti, ali ću govoriti o onome što se danas zbiva ili, kao što ona reče, o uspešnoj privredi šabačke opštine.
Moram da vam kažem da je preko 25.000 nezaposlenih. Ono što je najvažnije, pitao bih je da mi kaže koja preduzeća i koja privreda danas u Šapcu funkcioniše. Ne funkcioniše ništa. Zbog čega? Zato što je najveći gigant, Hemijska industrija "Zorka" u Šapcu takoreći zatvorena. To je, u stvari, delo Lovrinke, Dušana Petrovića. To je ono čime mogu da se pohvale oni koji danas vladaju šabačkom opštinom.
Ovo što ona kaže nije tačno, 35:34 je bilo. Kako oni danas opstaju na vlasti u šabačkoj opštini? Da nije bilo šest izdajnika iz SRS oni ne bi bili danas uopšte na vlasti u šabačkoj opštini.
Ono što dalje moram reći, znajte da su mnoge afere prisutne u šabačkoj opštini, sigurno ćemo ih obelodaniti, a dotična gospođa, njena sestra i oni koji danas vladaju umešani su u te malverzacije.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što čujem da su svi koji su danas i juče izlazili povodom amandmana govorili o uskraćivanju, ili prestanku rada pojedinih sudova, što pokazuje da je reč o velikoj reorganizaciji, ili velikom putu kojim se želi nešto, navodno, racionalno promeniti u Srbiji, ali se plašim, zbog kriminalne privatizacije koja se od 2000. godine, pa naovamo, desila u Srbiji, da ovaj set zakona, u stvari, ne doprinese uništenju jednog, da kažemo, intelekta u Srbiji.
Iskreno vam moram reći, pošto sam privrednik dugo godina, već 30 godina, desile su se u Srbiji tri velike ''seče knezova'', baš u vremenskom periodu kada su se dešavala određena politička previranja. To je bio veliki udar baš na srpsku inteligenciju. Mislim da je i ovo veliki udar baš na tu srpsku inteligenciju.
Ne znam kako ste vi postavljali pitanje te racionalizacije. Ne znam šta, u stvari, smatrate pod tom racionalizacijom. Ili, smatrate, prevashodno, da se ti slučajevi, ili predmeti što pre i brže rešavaju?
Da li ste hteli na ovakav način da se obračunavate s pojedincima koji su umešani u pojedine kriminalne radnje, mafijaške radnje, ili je postojala simbioza između mafije, političara, advokata, sudstva, pa, verovatno, nemate druge metode da biste ih mogli primeniti i onda razmišljate – hajde da vidimo ovom metodom, razmeštajem ili uskraćivanjem rada određenih sudova, kao što je sudstvo vezano za opštine gde vam je polazna osnova broj građana u tim opštinama?
To ne pije vodu, verovatno da je u pitanju nešto drugo. Ako je u pitanju finansijski efekat, kao što ste ovde, čitav dan juče i danas, čuli, tog finansijskog efekta neće i ne može biti. Jer, ako pogledate kako će taj finansijski efekat da se odrazi u pogledu stabilizacije i da li je moguće da određeni opštinski sudovi mogu izdržavati sebe, to ne pije, opet, vodu, vezano je da to bude iz jednog centra.
Pokazaću vam da vidite, ovde su mi dostavili materijal sudovi iz Vladimiraca i Koceljeve. Preko dve hiljade rešenih predmeta govori o aktivnim, i u jednom i u drugom slučaju, opštinskim sudovima, pa smatramo da to nije preduslov za njihovo ukidanje.
Ono što je, takođe, vrlo bitno, čuli smo ovde za govornicom, jeste ta demografska slika, ili da kažemo – ta infrastruktura. I u jednom i u drugom slučaju, kod ove dve opštine, možemo reći da je njihova udaljenost preko 30-40 km od centra kojeg zovemo Šabac; nemoguće je da bi se kvalitetno mogle obaviti radnje koje treba da se obave u ovim sudovima.
Dame i gospodo, smatram da je ovo, što sam već rekao u svom izlaganju, veliki atak na ove sudove, u stvari, atak i na same opštine. Razmišljaju građani, vezano za Šabac. Šabac je dobio status grada, pa se sada plaše nije li, u stvari, ovo način da se opštine u Vladimircima, u Koceljevi, zatvore i da postanu sastavni deo grada Šapca.
Smatram da ovo što hoćete da učinite tom racionalizacijom sudstva – poboljšanje rada, nije moguće metodama, ni merama kojima hoćete da ugasite sudove i da stvorite neke jedinice, kojima će se, u stvari, komandovati iz jednog centra, a to je Opštinski sud u Šapcu. To smatram zbog same infrastrukture, rada i objekata, koji su, pre dve-tri godine, sređeni i prilagođeni kvalitetnom radu opštinskih sudova i u jednom i u drugoj opštini, a to je jedan preduslov koji govori o kvalitetu rada tih sudija.
Drugo, ako već mora da dođe do ukidanja, smatram da bi ove dve opštinske jedinice trebalo da se sliju u jednu opštinsku jedinicu, bez obzira da li će centar da bude u opštini Vladimirci ili Koceljevi. To su najbliže opštine, koje naležu jedna na drugu. Smatram da bi se time postigao veći efekat nego njihovim zatvaranjem.
Iskoristio bih svoj izlazak za ovu govornicu da kažem, kao što je govorio i moj stranački kolega Petar Jojić, nešto vezano za fabrike mineralnih đubriva. Govorio sam kako su zatvorene, ali bih, prevashodno, rekao o jednoj fabrici koja je, u stvari, oteta.
Evo, ovde postoji kompletna dokumentacija, koju ću predati ministru pravde, gde je data izjava i krivična prijava za vlasnika firme "Galeb", bivšeg predsednika Privredne komore Srbije. Štampa je mnogo pisala o tome, evo i zvanične dokumentacije, gde je i izjava ljudi koji su učestvovali u otimanju ove fabrike.
Moram da vam kažem, ovo se dešavalo samo na Divljem zapadu, verujem da je to, možda, jedinstven slučaj na teritoriji Srbije, na koji način je ovde umešano i opštinsko rukovodstvo, pod dirigentskom palicom Dušana Petrovića. Sve je ovo pokriveno, celokupna borba radnika ''Metaloplastike'' da vrate firmu u svoje okrilje, odnosno da rasvetle ovaj kriminalni zločin.
Sve ovo vreme, ovih osam godina, nije došlo do pozitivnog rešavanja. Zbog čega? Baš zbog toga, zbog ovakvih slučajeva politiziranja sudstva, kao što se to dešavalo svih ovih osam godina. To je, u stvari, ono što vi treba da prekinete, politizaciju u sudstvu, da sudije ne bivaju izabrane, ili da se njihov reizbor ne vrši prema političkoj podobnosti, nego po njihovoj stručnosti, jer jedan sudija treba da se drži zakona ''ko pijan plota'', a ne kao što je u ovim slučajevima, gde radnici dokazuju otimačinu ove fabrike osam godina, ali ne mogu ništa, zato što iza celog ovog slučaja stoji, verovatno, neko iznad, veća institucija, a to su tajkuni, kriminalci, lopovi, koji svih ovih osam godina čine vlast ove Srbije.
Zato se duboko zamislite i pogledajte gde je, u stvari, put ovog sudstva. On je u vašim rukama, pod vašom jurisdikcijom, pod vašom kontrolom svih osam godina.
(Predsednik: Gospodine Živanoviću, vreme.)
Završavam. Zato smatram, kao i mnogi koji su dolazili iz svojih sredina da govore za ovom skupštinskom govornicom da ostanu opštinski sudovi, to je baza koja treba da opstane, kao i inteligencija u tim sredinama, da će ovaj, kao i svi ostali amandmani, biti prihvaćen i da ćete ovaj predlog zakona povući. Hvala vam.
Dame i gospodo poslanici, moram prvo reći da sam prevashodno iznenađen izlaganjem gospodina poslanika Poturka što je, u stvari, rekao jednu istinu o ovoj osmogodišnjoj vladavini dosovske vlasti. Rekao je ono što smo i mi stalno govorili u predizbornim kampanjama, a verovatno i za ovom skupštinskom govornicom  – da DOS i oni kao delovi tog DOS-a nisu ništa učinili za ovih osam godina, naročito tamo gde su obećavali da će ipak poboljšati život i standard građana, naročito na jugu Srbije.
Dobro ste rekli da putne infrastrukture nema. Privredni objekti su uništeni. A, evo, ovo je jedan model gde se želi uništiti, da tako kažem, institucija civilizacije. Kao što reče gospodin Šami, uništavaju se škole, bolnice i sudske institucije. Na kraju će doći i do onih najvažnijih, a to su crkve. Kod vas verovatno i džamija. Kada pogledate, to je onaj put kojim ova DOS-ovska vlast u stvari ide. Ide putem da se određene opštine zatvore.
Moram iskreno reći da je u Mačvanskom okrugu predsednik Okružnog suda sazvao sve predsednike opštinskih sudova. Pozvao je sve poslanike da oni daju svoje mišljenje i da saslušaju te predsednike opštinskih sudova šta misle o njihovom, takoreći, zatvaranju. Moram vam reći da su bili iznenađeni. I tamo gde su predsednici opština iz vašeg "žutog preduzeća", i oni su bili iznenađeni, jer su shvatili da je to još jedan veliki atak na građane Srbije.
Shvatite da za opštine koje su u šabačkom regionu, da ne kažem okrugu, njih četiri - Vladimirci, Koceljeva, Bogatić i Šabac, rejon gde se sve prebacuje ili sve dominira jeste šabačka opština. Pitam vas, tamo gde je ogromna razuđenost, gde je velika borba za opstanak... Kad kažem opstanak mislim na belu kugu koja je zahvatila ta područja i na to kako će ti mladi ljudi da se zaposle, jer imaju veliku želju da se kada završe fakultet, kada završe pravne studije, vrate u svoje sredine, odnosno da svojim ugledom pomognu tim sredinama.
Vi za to ne hajete. Vi ste verovatno dobili jedan zadatak; mislim da je to obračun sa političkim neistomišljenicima. Dobro znate da ipak mnoge sudije i mnogi predsednici sudova nisu iz vaše političke opcije. Ne znate na koji način da se sa njima obračunate, već je to, u stvari, put i način da ih sklonite sa tih pozicija. Nije vama želja da pomognete da ta institucija poveća svoj ugled, da se u toj instituciji smanji kriminal i korupcija. Ne. Vi to dobro znate, zato što u mnogim opštinama širom Srbije ima mnogo Bojana. Ima onih koji su u svojim javnim preduzećima mnogo opljačkali. Ima onih, kao što sam rekao za ovom skupštinskom govornicom, koji nisu uzeli novac, ali su uzeli nešto još veće, a to su stanovi.
To je ono zbog čega je u ovoj Srbiji nemoguće boriti se i nemoguće je zaustaviti... Videli ste juče kako predstavnici G17 ovde pokušavaju da opravdaju to što se desilo. Shvatite zbog čega ne funkcioniše ta revizorska institucija, koja mora da funkcioniše i koja mora da vodi brigu o tome, takoreći od nabavke HTZ opreme u pojedinim javnim preduzećima pa do velikih investicija.
Verovatno dotična gospođa ne zna, zato što je verovatno bila protiv ili podržava ovaj i ovakav zakon, sa kvazinovinarem Hanibalom Kovačem koji je u Šapcu vodio dijalog sa određenim ljudima. To je najveći srbomrzac. Verovatno i dotična gospođa, koja je bila direktor javnog preduzeća, nekada komunalnog preduzeća, nije dozvoljavala da ... To je Valentina, odnosno Daniela Lovrin, a njena rođena sestra jeste Valentina, koja je takođe direktor javnog preduzeća; one ne dozvoljavaju da uđu revizorske institucije da ispitaju poslovanje ovih javnih preduzeća. Baš bih voleo da izađe za skupštinsku govornicu da bih mogao da joj odgovorim koliko i na koji način je zloupotrebila. Hvala vam.
Dame i gospodo poslanici, izgleda koliko smo se umorili, ima nas, možda, dvadesetak u ovoj skupštini, ali, dobro, građani nas slušaju, veruju da ćemo nekakve korisne zakone doneti.
Verovatno da je 51 poslanik, ali verovatno su kartice ostale u klupama. Ali, dobro. Ako ima više, izvinjavam se. Moram nešto da vam kažem, još 2001. godine kada sam došao u ovu skupštinu dobio sam ovu knjižicu koja se zove "Korupcija u Srbiji". Zbog čega sam to hteo da kažem? Hteo sam da se nadovežem na ovaj amandman, koji je prethodni govornik obrazlagao, podržavam i mislim da bi trebalo ministar pravde da prihvati ovaj amandman, jer on govori o korupciji koja je, u stvari, prisutna.
Reći ću vam nešto u vezi predgovora ove knjige, gospodin Dragoljub Mićunović je napisao predgovor, čovek koji je verovatno i ''otac ovog novog poretka'' ili da ga nazovem novog ''žutog preduzeća, koji je sve vreme pokušavao, normalno, da dođe na vlast, pa ste na, neki način, to i iskoristili petooktobarskom revolucijom.
Šta je on, u stvari, u predgovoru, u dve rečenice, rekao, zbog čega donosi ili piše ovu knjigu, o situaciji koja je prisutna u Srbiji. "Kao društvena pojava korupcija je stara koliko i društvo i o njoj se alarmantno govori i piše onda kada se ispune dva uslova. Prvi je, da postoji toliko slobode u zemlji da se o njoj sme pisati. A drugi, kada postaje jako masovna i kada prožme sve institucije društva i države i kada ometa normalno funkcionisanje pravnog i moralnog poretka.''
Sad vas pitam, ovo je izašlo 2001. godine, da li ste hteli da pišete o korupciji koja je, verovatno, za vas bila u nekom prethodnom periodu. Ovde je, dalje, moram vam reći, decidno opisano – ''korupcija u sudstvu''.
Sada ću da vam pročitam kako je Dragoljub Mićunović video korupciju koja je tada bila prisutna u sudstvu, pa ćete vi, verovatno, moći i primeniti i videti kakva je korupcija danas u sudstvu, i da li uopšte postoji.
''Sve više i češće govorimo o korupciji u sudstvu. Iskazi su generalni i paušalni, ali ipak uznemiravajući. U sudovima se o tome ćuti ili šapuće, ali priče dodiruju sve i sve su uverljivije. To je bio razlog što je Društvo sudija Srbije marta 1998. godine sazvalo okrugli sto i uglednim učesnicima kolegama advokatima, veštacima, psiholozima, naučnim radnicima itd. glasno postavilo pitanje – ima li korupcije u sudstvu. Iako je rasprava o ovom pitanju bila ozbiljna i upozoravajuća, priče su ostale bezimene, ali i zabrinjavajuće uverljive. Uostalom, ako korupcije ima u društvu, zašto je ne bi bilo i u sudstvu?
Sva je prilika, dakle, da je virus korupcije zahvatio i sud. Sudije koje primaju već su dobile zvanje primarijusa. Šta primarijus može primati? Sve: novac, stan, poklone, izbor u viši sud, ministarski položaj, predsednik suda počeo je političku funkciju, pečeno jagnje ili prase, ručkove i večere, razne usluge, kao i svaku drugu imovinsku i neimovinsku korist.
Šta može dati? Tu nema velikog izbora – presudu po narudžbini. Korupcija u sudstvu se ogleda u razmeni svake nečasne presude za svaku nečasnu korist. To znači, pokvarenost, izopačenost, okaljanost, zavedenost i potkupljivost.''
Šta se dalje govori o ovoj velikoj i opakoj bolesti?
Da je ''korupcija korov i zato proklija čim se stvore pogodni ambijenti za njen uspon. Zbog toga od ključne je važnosti odgovoriti na sledeće pitanje – šta je u našem sudstvu stvorilo klimu tako pogodnu za bujanje korupcije? Najpre, gubitak nezavisnosti u moralnom sunovratu društva, koje je pravo žrtvovalo nasilju, pravičnost interesima, a sudstvo dnevnoj politici. Taj pad je otpočet ubijanjem pravde u pravu, koja je postala volja vladajuće klase, i u sudstvu, koje je postalo klasna institucija.''
Kao što vidite, dame i gospodo, i u jučerašnjoj diskusiji sam iznosio koliko je kriminala prisutno u ovoj oblasti koja se zove sudstvo, ne treba ništa više da vam govorim, ali je ovo, verovatno, prisutno još od 2001. godine, kada je počela kriminalna privatizacija u Srbiji.
Pogledajte, sve ono što je privatizovano, moram vam iskreno reći, može se nabrojati na prste da je možda dva ili tri, možda pet posto čestito i pošteno privatizovano, a ono ostalo je sve kriminalno urađeno.
Vidite, ovde je i dalje u Odboru za privatizaciju gospodin Aleksandar Vlahović, čovek koji je bio ministar za privatizaciju, a Cvetković je bio direktor Agencije za privatizaciju. To su ključni ljudi koji su upropastili privredu Srbije i ostavili preko milion ljudi bez posla. Oni se danas nalaze na visokim funkcijama. Da li je neko pokrenuo bilo koji krivični postupak protiv kriminala tih ljudi?! Oni su vidni, a šta tek govoriti o onima koji se ne vide.
Dame i gospodo, pogledajte, žao mi je što je gospodin Batić otišao, pogledajte, evo, kum mafije u odelu heroja, evo, šta govore danas mediji, štampa, "Novosti", o najvećem zločincu srpskog naroda, ne mogu da kažem da je gospodin, već je to, u stvari najveći zlikovac, Hašim Tači. Sada ću vam pročitati šta o njemu piše štampa.
"Premijer Kosova Hašim Tači, heroj kosovskih Albanaca i miljenik Amerike, iz nemačkog ugla gledanja bio je kum, probran u fleksibilnog političara'', piše nemački list. List je ocenio da je jasno da je Kosovo pokriveno zločinima u kojima su bivši pripadnici podzemlja napravili zapanjujuće karijere u političkom "establišmentu", piše "Dojče vele".
Kao što vidite, i Nemci su počeli da pišu o onima koji su naneli velike žrtve Srbima. Počeli su da govore, a bili su među prvima koji su doprineli uništavanju bivše Jugoslavije, pa i sadašnje SRJ, kao i uništavanju i otimanju KiM, a to je Nemačka.
Sada, kada su se njihovi obaveštajci našli na teritoriji KiM i kada je, da tako kažem, spoljna politika Nemačke počela da bude ugrožena, oni se onda javljaju da prozivaju najveće zlikovce, Hašima Tačija, čoveka koji se na skopskom aerodromu s Borisom Tadićem rukovao, a da ne govorim o mnogim konferencijama na kojima je zajedno sa Borisom Tadićem i bio.
Onda možete sada napraviti jednu paralelu ili razliku između ovih ljudi, između Borisa Tadića, politike koju vodi Boris Tadić i politike koju vodi Hašim Tači.
Dame i gospodo, moram vam reći da sam mislio da ćete, ipak, za ovih osam godina shvatiti koliko je nedela učinjeno i naneto ovoj državi, građanima ove zemlje, a najviše onom heroju rada, koga najviše za ovom govornicom pominjem, a to je seljaku. Mnogi seljaci se zahvaljujući vama danas nalaze po sudovima ili vode se po sudovima, ili vode određene pranice.
To je zato što ste im preko nekakvih donacija obezbedili sadni materijal, kao što se to desilo u selima Mačve. Oko trideset sela u Mačvi, gde su seljaci uzimali malinu, preko neke holandske firme, to je bio falš sadni materijal, jer kada je trebalo da dođe na rod, seljaci nisu imali šta da naberu. Sada kada je došlo vreme vraćanja tih kredita, odnosno to su bile donacije; ne znam na koji način ste vi njima taj materijal davali kao kredit, ako su to bile donacije za Srbiju, to su donacije i za veselog seljaka.
Vi danas ne znate kako i na koji način je ta holandska firma, ili je to firma nekakvog našeg tajkuna, koji danas želi da sve naplati, isto kao i ove banke koje su stvorene u svakom gradu i na celoj teritoriji Srbije. One nisu došle ovde zato što vole Srbiju, već su došle na teritoriju Srbije da se obogate, jer samo na takav način, preko tih banaka, ti naši seljaci, odnosno naši građani i radnici mogu da prežive.
Kao što vidite, kako će seljak da vrati i odakle će da vrati taj kredit koji je uzeo, nadajući se nekom boljitku, nadajući se da će mu država pomoći da ostvari nekakav prihod, bar pozitivan prihod, da bi mogao da opstane, jer to seljačko domaćinstvo u stvari je jedna mala fabrika.
Ali, ne lezi vraže, vama je lepo, vidim na vašim licima osmeh, imate lepe plate, imate lepe dnevnice, sve se lepo uklapa, a o seljaku, o selu, o onoj njegovoj muci, niko ništa nije rekao, čak i onim seljacima koji primaju onako bedne penzije, koje su takoreći na nivou socijale.
Znajte da ste ga mnogo puta prevarili, ali ipak seljak ima strpljenja! Najopasnije je kada on krene, kada on uzme kuku i motiku i kada njemu dozlogrdi sve, verujte, nećemo moći ovde lepo da sedimo, da nam je lepo ovde, gde je toplo, gde nas grejete, gde je klima i leti i zimi.
Shvatite još jednom, možete da se smejete, vi mladi ne znate koji je to teret i koja je to muka, pogledajte, koliko ima seljačkih domaćinstava, vi treba da znate šta je učinjeno od društvenog kapitala jedne zemlje – onoliko koliko Srbija danas ima, najmanji procenat siromaštva jeste baš ovde u Beogradu, oko 3,3%, a pogledajte jug Srbije, tamo je preko 15%, pa ćete onda videti gde i kojim putem danas Srbija ide.
Shvatite me još jednom, ovo je jedno veliko, poslednje upozorenje, gde stvarno seljaci i radnici, naročito sada kada ste svima ovde zakočili, ili pomoću ovog vašeg, da ga nazovemo, fleksibilnog budžeta, koga još nismo ni videli, pokušavate opet da određenim transakcijama podignete plate u mnogim javnim preduzećima, a tamo gde treba da se podignu plate to niste činili. Zbog čega ne uđete malo u te socijalne institucije koje zbrinjavaju nezbrinute da vidite, da li ste tu svratili da pitate da li njima treba pomoć ili kako oni, koji su korisnici tih institucija, preživljavaju.
Vidite, dešavaju se ubistva, dešavaju se tuče, sve je to pokriveno nekim velom tajne, prema tome, shvatite da je ovo i ovaj put kojim ide Srbija pod vama put uništenja. Hvala vam. (Aplauz.)
Dame i gospodo poslanici, da bismo postavili pravilnu dijagnozu današnjeg stanja u sudstvu i pravosuđu potrebno je prevashodno izvršiti uvid u uzrok takvog stanja danas u Srbiji. Ako pogledamo i vidimo, fokusirao sam se na nekoliko tih značajnih tačaka koje mogu reći, a to je politiziranje sudstva.
Sećam se 2001. godine kada je ministar za pravosuđe bio gospodin Batić, kada nijedan sudija nije mogao biti sudija da li opštinskog ili okružnog suda ako nije bio član Demohrišćanske stranke. Prema tome, taj se trend i nastavio kasnije u Srbiji. Kako su se menjali ministri, tako su se verovatno i sudije prema političkoj podobnosti, takođe, menjali.
Takođe, moramo reći i kažemo da je sudstvo korumpirano. Sigurno da je korumpirano, ima časnih i čestitih sudija, ali rekao sam, to je najviše izraženo u procesu privatizacije. Kada su mnoga preduzeća kupljena, vi znate kako, sumnjivo, preko Agencije za privatizaciju i preko određenih tajkuna koji su te firme kupovali.
Radnici su se normalno žalili preko javnog tužioca i podnosili krivične prijave, kako protiv Agencije za privatizaciju, tako i protiv novog vlasnika, koji u stvari nije poštovao ugovorne obaveze. Šta se dešavalo?
Dešavalo se da je taj proces trajao godinu, dve, tri i, kada su mnogi radnici poumirali ili mnogi nalazili drugu egzistenciju, na kraju su dizali sidro od te krivične prijave i vlasnik je nesmetano dolazio do svog kolača. Sigurno mogu reći da je takvih primera mnogo u šabačkoj opštini.
Pričao sam mnogo puta za ovom govornicom gde se ta radnja dosta kriminalno uradila, a moram vam reći, nažalost, postavljao sam i poslaničko pitanje, gde mi je odgovoreno da je ta sva privatizacija urađena čestito i pošteno, a dobro znam po papirima, po papirologiji, po sudskim odlukama, da to nije urađeno.
I kako je urađeno, dobro znamo kako se desilo otimanje jedne velike fabrike koja se zove "Metalopastika", kada je bivši predsednik Privredne komore, Radoslav Veselinović, upao sa svojim dželatima, sa čarapama na glavi i zauzeo tu fabriku, odnosno oteo je od radnika.
Sudstvo je neefikasno. Govorite da hoćete, da bi sada ovo sudstvo funkcionisalo, da ih složite u kockice u tim većim centrima po većim opštinama, odnosno da dođe do smanjivanja, kao što sam obično mogao da čujem od pojedinih vaših poslanika gde se želi određena efikasnost sudstva. To je naročito po broju rešenih predmeta, što uopšte nije tačno.
Moram reći da veliki broj nerešenih predmeta se obično dešava baš u velikim centrima, ovde kod vas u Beogradu, čak i u većim opštinama, dok po manjim opštinama se ti predmeti rešavaju i treba da budemo zadovoljni ako u tim sudovima po manjim mestima imamo manji broj krivičnih predmeta, odnosno i da se ti predmeti rešavaju.
Imamo sudove koji su zavisni. Reći ćete kako. Pa zato što se obično desi da opštinski sud donese određenu presudu, određena ličnost se žali i to dođe do okružnog suda, okružni sud ponovo vrati na ponovni pretres i on sugeriše kako taj opštinski sud treba da donese tu odluku. Vi sada pogledajte da obično manja institucija mora da bude pod ingerencijom velike institucije.
Ono što moramo da konstatujemo jeste, dame i gospodo, kao što ste videli ova dva-tri dana, počela je jedna velika borba ove zakonodavne vlasti, skupštinske vlasti protiv izvršne vlasti.
Ona je polako urodila plodom, a vi ste u vašoj predizbornoj kampanji, vi dosmanlije, dosovci ili DS, kako god hoćete, ili žuto preduzeće, obećavali ste građanima Srbije obračun protiv korupcije i kriminala.
A videli ste, prva politička partija koja je počela da se obračunava sa korupcijom i kriminalom jeste SRS, koja je obelodanila kriminal u mnogim javnim preduzećima, ne samo ovde kod vas u instituciji na nivou Republike, već vam moram reći da je taj kriminal prisutan i na opštinskom lokalnom nivou.
Nema revizorskih kuća, kada smo tražili kao opozicija da se izvrši inspekcija budžeta, to nismo mogli dobiti, navodno, jer je to skupo, ali nije skupo onoliko koliko je to zloupotrebljeno.
Sami ste videli za ove vaše osmogodišnje vladavine da vam je mafija ušla u sve pore bitisanja vašeg rada i života. Ako pogledamo, da ne nabrajam, te stečajna mafija, te putna mafija, te mafija u belom, te mafija na pravnom fakultetu, gde moram vam reći da se desio jedan veliki kriminal, to je nešto što nije zapamćeno čak ni u bilo kojoj svetskoj ili evropskoj zemlji. Moram i ovo kazati, da je prva reforma kada ste vi došli na vlast 2001. godine izvršena je reforma u sudstvu. Podignute su plate sudijama, pod izgovorom da imaju velike plate da ne bi zloupotrebljavali svoj položaj, navodno da bi te presude bile čestite i poštene.
Međutim, moram vam reći iskreno, čast izuzecima, kada pogledate, mnoge sudije su siromašne, ali kada uđete u njihov kapital, odnosno u ono što oni poseduju, videćete da poseduju po nekoliko stanova. To je u stvari jedna velika veza između sudstva i građevinske mafije, jer sigurno znate da je ta građevinska mafija najprisutnija danas i najveći zločin izvodi baš u Srbiji.
Kada je došlo do povećanja plate sudijama, nije došlo do povećanja plate službenicima, onim ljudima bez kojih sudije ne bi mogle da rade. Videli ste, mnogi od vas se verovatno i ne sećaju, ali te 2001, 2002. godine bili su veliki štrajkovi službenika, gde su ih i tada slagali, slagao ih je i tada ministar pravde da će im povećati plate, ali nisu ni do dan-danas povećali, a ako su povećane, to je bilo nešto simbolično da bih ih zadovoljili.
Prema tome, vidite da ovo što vi danas prezentirate jeste u stvari da sudije treba da se drže zakona kao pijan plota, ali mislim da ovim zakonima vi ćete ruinirati sudstvo i još više ćete doneti jednu veliku nepravdu i zloupotrebu u sudstvu. Hvala.
Dame i gospodo poslanici, hteo sam još i pre da se javim, kada je poslanik Dragan Čolić, inače, izdajnik iz grupe građana, izašao za ovu govornicu, prozivajući SRS, a znajte da je do juče bio srpski radikal. Da nije bilo SRS-a i prof. dr Vojislava Šešelja, i dalje bi bio na portirnici bolnice u Smederevu.
Dame i gospodo, vi znate da ja nisam pravnik, ja sam tehničko lice, ali, zahvaljujući učitelju, zahvaljujući svom velikom ideologu, zahvaljujući čoveku koji je najhrabriji, najveći političar sveta, čoveku koji je danas na međunarodnom polju pravde. Vi se smejete, ali dobro znajte da ovo što hoćete, da spasavate Srbiju, to, u stvari, radi prof. dr Vojislav Šešelj, čovek koji je pokazao i dokazao da nijedan savremeni politički sistem danas ne može da funkcioniše u svetu bez radikalske kritike. To je, u stvari, borba koja se vodi protiv političkih zabluda, protiv političkih mistifikacija, pa čak i protiv političkih indoktrinacija.
Šta ste vi učinili za ovih osam godina? Vi ste za ovih osam godina, ono što ste obećali u petooktobarskoj revoluciji, postali konzervativna stranka, koja tavori na lažima, pravarama i na kriminalu. To je, u stvari, vaša statičnost, to je ono vaše obećanje, koje za sve ovo vreme, kada su politički izbori, obećavate građanima, ali vas pitam, šta ste učinili?
Niste učinili ništa. Niste učinili ništa, žao mi je što je otišao ministar, da pomogne jednom od najvećih političara sveta, prof. dr Vojislavu Šešelju, kao država, kao vlast – da se spase Srbija, da se spase od najvećeg zla, a to je globalizam koji nam je nametnula Amerika, normalno, i Zapad.
Videli ste koji su bili ciljevi Evropske unije. Njihovi ciljevi jesu, prevashodno, da se prizna. Vi to, u stvari, sada Euleksom hoćete, na jedan perfidan način, nekakvih šest tačaka, koje uopšte nisu bile u proceduri u Republičkom parlamentu. Čije su tih šest tačaka, koje treba da zastupaju u UN-u, koji je, tako reći, u službi Euleksa, u službi šiptarskih terorista? Tih šest tačaka nije bilo ovde i dobro je rekao moj kolega Krasić, čovek koji je vičan peru, jedan je od najvećih pravnika, verovatno, u Srbiji – da ovih šest tačaka, da o tome odlučuje Boris Tadić, odlučuju političke partije koje su okupljene oko DS-a. To su, u stvari, kombi partije, koje su samo pomogle da se formira ovakva nakazna vlast koja hara Srbijom.
Šta ste učinili za osam godina? Pogledajte, za ovaj mesec, i dva, znači, novembar i decembar, očekujete da će 5.000 ljudi biti otpušteno s posla. Jel ste to obećavali u predizbornoj kampanji? Vi mislite da će vas spasiti ova svetska kriza, koja navodno još nije stigla u Srbiju, ali svakog momenta će ta kriza doći, da bi mogla da ugrozi ovu sjajnu vlast, ili sjajnu vladavinu, ove ''žute'' političke partije, ili, kako reče gospodin Dragan Todorović – ovo ''žuto preduzeće''. Ali, znajte, vidite kroz ove zakone šta ste učinili – učinili ste jedno, da ga nazovem, siroče u ovim zakonima, gde ste, prilikom privatizacije, ostavili preko milion ljudi bez posla, uništili firme. Od čega ćete sutra, navodno, da prebrodite ovu finansijsku krizu?
Pogledajte šta se na tom pravnom polju dešava mučenom seljaku. Vi ste mu dozvolili da putem donacije uveze razna ili priplodna grla, ili rasadni materijal, ali posle toga ga gnjavite po sudu, zato što nije sposoban da se izbori s tim da bi mogao da vrati, jer ste ga uništili.
Ja bih, ipak, zamolio gospodina Milivojevića, vi ne znate, ali ovih dana po Srbiji se ''zumbiraju'' junad, stoka, pa verovatno i on hoće na svom uvencetu da nosi naušnicu, verovatno hoće da bude obeležen kao čovek iz te oblasti.
Znajte, takođe je bitno, ta građevinska mafija koja hara Srbijom, koja je uništila Srbiju, u toj mafiji sigurno je 70, 80% vaših funkcionera, iz tog žutog preduzeća. Da li se pitate, a videli ste na televiziji, obični građani kukaju, jer ne mogu zakonski da reše problem s tom građevinskom mafijom. To je ono zbog čega se vi danas u Srbiji ne borite, uz pomoć ovih najvećih izdajnika.
Vi znate da su janičari bili najgori. To su ti janičari – onoga ''otpada jedan'' i ''otpada dva''. Jer, najveći mafijaš je, kao što reče moj kolega Jadranko Vuković, moram, nažalost, da pomenem njegovo ime, u stvari, Aleksandar Vučić – radioaktivni otpad broj dva. On danas pokušava da brani kriminalce. Sigurno znajte, kada on počne da govori o ljudima da su čestiti i pošteni, onda su to sigurno najveći lopovi i kriminalci. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, dobio sam opomenu zato što sam govorio istinu, odnosno zato što sam hteo da kažem da je jedan od današnjih najvećih političara sveta, čovek koji je stao u red najvećih srpskih velikana, kao što su Nikola Tesla, Pupin i mnogi drugi – prof. dr Vojislav Šešelj. Nisam mogao to reći za one koji su portiri, koji su grobari, one koji su lažne patriote, one koji su prostitutke, ili one koji žele da uđu i da čine koaliciju nove vlasti.
Dame i gospodo, dobro se sećate te 2000. godine, petooktobarske revolucije, kada ste govorili o ovoj temi vezanoj za sudstvo, da ne želite da bude politizacije, da ne želite da sudstvo bude u rukama jedne političke partije, već da bude nezavisno, čestito i pošteno.
Videli ste za vreme ove osmogodišnje vladavine, to je delo, to je vaš zaštitni znak. Vi ste, u stvari, izvršili politizaciju sudstva, da je sudstvo u rukama političke mafije, da je sudstvo postalo simbioza između kriminalaca, lopova, političara, advokata i sudstva, da su u mnogim slučajevima advokati povezani sa sudijama, pa kada stranka dođe s predmetom kod advokata, bira se kod kog će sudije otići taj predmet, jer, navodno, dobiće ga, dobiće ta stranka ako taj predmet dođe kod tog advokata i kod tog sudije.
Moram reći da ima časnih i poštenih sudija. Doduše, vrlo teško, naročito od perioda kada je ministar pravde postao Dušan Petrović. Vi dobro znate kako je izvršio politizaciju sudstva, naročito u Šapcu, i da su mnoge sudije morale da sude kako im ministar pravde kaže, ili kako im on održi pridiku na koji način će doneti presudu.
Evo, pogledajte privatizaciju mnogih preduzeća. Mnogi radnici su se žalili kako je ta privatizacija kriminalno urađena, i šta se dešava? Dešava se da taj predmet dođe kod sudije i, umesto da su radnici dobili taj spor, oni se proglase krivcem, a ne onaj tajkun koji je kupio to preduzeće. Šta se dešava? Oni su jedva skupili novac da podnesu krivičnu prijavu, a kamoli posle toga – treba da plate sudske troškove.
Eto, to je, u stvari, naredba, moram da kažem iskreno, koja je prosleđena od viših instanci sudstva, kao što je okružno ili opštinsko sudstvo – na koji način je donosilo tu svoju presudu, da ne govorim o mnogim slučajevima kada seljaci nisu mogli da naplate svoje proizvode. Morali su da tuže, normalno, da bi mogli da dođu do pravde.
Šta se dešava? Dešava se da je onaj tajkun koji im duguje, u stvari, oslobođen presudom, a seljaci moraju da snose troškove tog suđenja. Eto, vidite gde je ta simbioza, gde je ta bliskost između kriminalaca, u stvari, mafije.
Još jednom sam hteo da kažem, videli ste zbog čega sam dobio opomenu.
Dobio sam opomenu zato što sam hteo da kažem – da li država, da li Ministarstvo pravde i sudstvo stoje iza najvećeg heroja, najvećeg političara, koji hoće da dokaže nevinost Srbije u ovim nametnutim ratovima, gde smo hteli da spasemo Srbe, da kažem, i građane, od mača, od klanja, od onoga što su ustaše činile u ta 24 koncentraciona logora u Hrvatskoj?
To on danas pokazuje, to hoće danas da pokaže celom svetu, da je srpski narod i da je Srpska radikalna stranka bila, u stvari, bedem odbrane od koljača koji su se zvali ustaše.
Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno znate kako ste posle petooktobarske revolucije došli na vlast. Oteli ste ...
Član 226.
Tužna je ova zemlja, velika borba za vlast, a narod sve siromašniji. Sve ste pokrali, a sada hoćete da otimate, pa vi žuti iz DS, potpomognuti vašim čelnicima, kao što je Dušan Petrović, koji u Mačvanskom okrugu pokušava da otme ili da obori vlast tamo gde je SRS sa svojim koalicionim partnerima, da li DSS ili SPS.
Pokazaću vam jednu izjavu, koju su ovde potpisali, predaću vam je, odbornici opozicije u opštini Vladimirci, i overili je u sudu, da neće prisustvovati na sednici, gde je u prvom naletu potpisalo njih 14, gde je održana sednica i prekinuta jer nije bilo kvoruma. Ali, od ovih 14 dvoje je prešlo u opoziciju, gde su činili kvorum i održali sednicu redovno.
Ali, šta se sada tu dešava. Dešava se to što je ovde, kao što vidite, na prvom mestu bivši predsednik opštine, jedan od najvećih kriminalaca protiv koga je podignuta krivična prijava, on se plaši, jer mora na bilo koji način da preuzme vlast, jer zna da mora da ide u zatvor.
Moram reći da je okružni sud do sada u Šapcu rešavao određene žalbe i gde je uvek korektno rešio pozitivno žalbe, i smatram da će i ovog puta rešiti, ali u korist onih koji su na vlasti i koji ne prejudiciraju tamo da otimaju mandate, da kidnapuju odbornike, a to je to vaše žuto preduzeće, zajedno sa ovim izdajnicima, čija imena više ne mogu ni da pominjem.