Gde im UNMIK i KFOR ne dozvoljava ni takvu nastavu da izvode. To je sve pod jurisdikcijom ministra za prosvetu, gospodina Gaša Kneževića.
Dame i gospodo, pošto mi ne dozvoljava gospođa da govorim, ipak ću morati da završim jer sloboda informisanja u ovoj zemlji je pod blokadom. Nigde, ni u jednoj zemlji danas u Evropi, nije takva medijska blokada kao što je danas u Srbiji. Ne može danas ni da se čuje niti će se čuti baš o ovome danas što diskutujemo u Skupštini.
Ali, ja ću prekinuti, verovatno će me gospođa već prekinuti i moram reći ono zbog čega verovatno mnogi od vas ne znaju, vidite, gospodin Čedomir Jovanović, ako je u svojoj predizbornoj kampanji govorio o blagostanju, verovatno je mislio o blagostanju u kojem on želi da živi. Zato je nabavio konjića kada su mu finansijska sredstva ojačana, pa sada se po raznim hipodromima Srbije zajedno sa Batićem viđa.

Još samo jednu rečenicu i idem.
Devetog septembra u 18,00 časova sa tri džipa gospodin Batić je došao u Šabac kod gospođe Gordane Živojinović, biznismena koji se bavi prodajom nafte i benzina, pa vi vidite otkud vladina tri džipa u Šapcu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. stav 2.  Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata. On se menja i glasi: "Novčanom kaznom od 1.000 do 3.000 dinara kazniće se građanin ako nastavi sa korišćenjem objekta nakon donošenja rešenja o zabrani njegovog korišćenja."
Dame i gospodo, to znači da bi građani Srbije trebalo da žive u zemunicama. Tada su najsigurniji u odnosu na građevinskog inspektora, gospodina Zorana Đinđića. Srbija polako pod DOS-ovskom vlašću dolazi na Beogradski pašaluk. NATO pakt je porušio mnogo civilnih objekata, verovatno po nalogu načelnika građevinske inspekcije Zorana Đinđića. Ne znam da li su ti objekti imali propisanu građevinsku dozvolu. Kada se više nije zadovoljio takvim načinom, znači od pristupa ovom načinu, prelazi da donose nove zakone, nove kazne za one građane koji su najsiromašniji.
Dame i gospodo, verujem da su mnogi u ovoj sali zidali svoje kuće i znaju šta znači ozidati jedan objekat. Taj objekat se zida verovatno po nekoliko godina. Neko ko je bio predsednik opštine, potpredsednik ili bilo šta drugo, on je verovatno vrlo brzo to ozidao i do tih dozvola je došao. Dame i gospodo, vrlo često građani moraju, hteli ili ne hteli, da takve objekte zidaju više godina. Vi im sada zabranjujete da nastave dalje da zidaju, vi im dalje zabranjujete da žive u takvim objektima koji su nedovršeni. Vi im pretite zatvorskom kaznom. Kada ste dolazili na vlast, vaši čelnici obećavali su građanima Srbije da će živeti u blagostanju, da će imati sve. Međutim, kada dođoste, kada videste, vrlo se brzo pokajaste i krenuste u beli svet da tražite pomoć. Ne dobiste nikakvu pomoć...

Vratili ste se u Srbiju i koga ćete nego opet da vodite srpski siromašni narod. Dame i gospodo, vidite kako ste prošli na Kosovu, vidite kako su vas vratili sa granice, izdali ste Srbiju, izdali ste Kosovo, izdali ste srpski narod. Vreme je da padnete.

Dame i gospodo narodni poslanici, objekat koji treba pod hitno srušiti, koji je bespravno podignut i podigli su ga seljaci od 50 bala ispred ulaznih vrata gospodina ministra za poljoprivredu Veselinova, ali oni pripremaju i drugi objekat koji će biti isto tako bespravno podignut, a to je od stajskog đubreta.
Dame i gospodo, čovek koji je potpredsednik Vlade, za vreme NATO bombardovanja podigao je bespravno objekte u Loznici, a to je gospodin Nebojša Čović. Da li će se njemu ti objekti srušiti ili će se tražiti dozvola za te objekte? Dame i gospodo, juče je Nova demokratija, sinoć, slavila svoj rođendan. Tamo su bili svi značajni, krem društvo DOS-a, znači počev od gospodina Čede Jovanovića, Batića. Danas se raspravlja o zakonu o kome treba radnicima koji nemaju plate da se raspravlja, o njihovim objektima, ako su bespravno podigli, da treba da se sruše.
Najveći građevinski objekat koji je bespravno izgrađen bez svih pratećih građevinskih dozvola jeste 5. oktobra DOS-ovska vlast. Mi srpski radikali smo od tog dana krenuli da srušimo taj bespravno napravljeni objekat, jer su u njega ugrađeni najveći izdajnici srpskog naroda.

Mi nismo prihvatili način na koji je izgrađen ovaj objekat jer je sastavljen od loših i korumpiranih  ljudi koji su upleteni u kriminal oko nafte, cigareta, droge itd.

Čovek koji je najviše ogrezao u tom kriminalu, domaćin tog bespravno ozidanog objekta koga treba srušiti, jeste Zoran Đinđić i prema članu 52b ovog zakona treba da se kazni za krivično delo zatvorom od tri godine.
Krivac za tako bespravno izgrađeni objekat jeste Vojislav Koštunica jer je sav građevinski materijal prikupio bez kontrole kvaliteta i svojim ugledom izgradio ovaj objekat, a sada pokušava da ga prikrije pred građevinskom inspekcijom sastavljenom od srpskih radikala i da učestvuje u svemu što je urađeno, ali više ni mala deca ne veruju da u jednom loše izgrađenom objektu što se zove DOS postoji dobar Koštunica.

Ovim zakonom su pogođeni oni koji kuće grade više godina, a to su najsiromašniji građani. Normalno je da onaj ko gradi kuću na svom imanju jedva skupi novac za građevinski materijal a kamoli za plan, lokaciju i za sve prateće infrastrukturne programe. Zbog teškoće rešavanja krova nad glavom potrebno je da država legalizuje sve objekte koji su do sada izgrađeni i da ne podležu nekim pravnim normama.
Dame i gospodo, dolaskom DOS-a na vlast porušeno je dosta objekata. Da li objekata za stanove, ili objekata u kojima su izvođeni zanatski radovi, to smo se uverili u Zemunu. Imamo primer da je u Šapcu srušen legalni objekat, gde je vlasnik ispunio sve obaveze prema opštini, ali pre toga je srušen, a drugi, čiji su vlasnici DOS-ovski sponzori, mogu da podižu objekte na zabranjenim mestima, i bez dozvole.
Građevinska inspekcija ne može više da funkcioniše.

Tu ulogu je preuzeo predsednik opštine i savezni poslanik Dušan Petrović, to se zove DOS-ovska pravda i demokratija.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema članu 93, koji glasi: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine dok se kvorum ne obezbedi". Mislim da sada u Skupštini nema poslanika DOS-a i da se kartice pokupe i da se utvrdi kvorum. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema članu 93, opet je povređen Poslovnik. "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine, kada utvrdi nedostatak kvoruma".
Znači, sve dok ne utvrdi kvorum, prekida se rad Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji i u članu 2. stav 1. posle tačke 2. dodaje se: "Sveti Sava, 27. januara i Vidovdan, 28. juna".
Slažem se da državni praznik označava Sveti Sava - 27. januar. Kult svetog Save spada u najraširenije u našoj državi. Njegovim angažovanjem Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost, na kojoj su se ujedinile do tada razjedinjene srpske zemlje i podigla ulogu u buđenju, izgradnji i očuvanju srpske nacionalne svesti kroz vekove.
Vidovdan kao verski praznik slavljen je kod Srba i pre Kosovskog boja, koji je vođen na Gazimestanu 28. juna 1389. godine, odnosno i pre prihvatanja hrišćanstva. Srbi su ovaj dan odabrali za početak bitke verujući da će biti u božijoj milosti. Kosovski mit je u srpskom narodu odigrao značajnu ulogu u očuvanju srpske nacionalne svesti i borbi za oslobođenje, do današnjeg dana. Tim pre, što je danas Gazimestan i celo Kosovo i Metohija pod okupacijom. Vidovdan treba očuvati kao simbol slobodarstva i vere u ostvarenju srpskog nacionalnog bića.
Ukoliko se ovaj amandman prihvati, potrebno je brisati član 5. i izvršiti pravno-tehničku redakciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Član 3. stav 4. treba brisati, a on glasi:  "Ako praznik iz člana 1. ovog zakona padne u nedelju, ne radi se prvog neradnog dana". (U Predlogu zakona stoji - "narednog dana".) To mi nije jasno, verovatno treba da se kaže - radnog dana. Vreme u kome živimo teže je od vremena kada je NATO pakt bombardovao našu zemlju. Tada su oni uz pomoć mnogih čelnika DOS-a pogađali civilne objekte i ubijali civile. Takvi ljudi bi trebalo da se nađu u Hagu. U Hag su poslati oni koji su se borili protiv NATO pakta. Sada se ti pomagači NATO zlikovaca nalaze na čelu države, jer su uz njihovu pomoć dovedeni  i oni su u svojoj predizbornoj kampanji...
(Predsedavajući: Gospodine Živanoviću, molim vas da se držite vašeg amandmana.)
...obećavali su blagostanje. Kada izađu za ovu govornicu, stalno se mole Bogu, jer osećaju grižu savesti, a ovde nema gospodina Vladana Batića. Ako je predlagaču stalo da stavlja neradne dane sa radnim danima, čini mi se da radnih dana i nema. Privreda je uništena posle petooktobarske revolucije, nijedan gigant ne radi, znači radnici praznuju svaki dan voljom DOS-ovske vlasti. Dame i gospodo, danas kada se najviše i najpoštenije radi u najvećoj fabrici pod vedrim nebom, poljoprivredi, danas se žanje i leti...
(Predsedavajući: Gospodine Živanoviću, već skoro dva minuta niste ni reč rekli o svom amandmanu. Molim vas da se držite teme.)
...i na verski i na državni praznik, takođe tamo gde fabrike rade bez prekida, proizvodnju radnici ne prekidaju. Mišljenja sam da ne treba povećavati broj neradnih dana za praznike, da se praznuje državni praznik, jer ovoj zemlji je potrebno što manje neradnih dana. U procesu privatizacije, mislim da se svi zalažemo, da se zna da je vlasnik, titular fabrike i da se želi što više proizvesti, broj neradnih dana će ionako biti smanjen voljom vlasnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se većina  u ovom parlamentu seća prošlosti i događaja koji su se zbili u Srbiji. Uvek su ti događaji rešavali srpsku bit, bili egzistencionalno ključni u smislu biti ili ne biti, kao što je to bilo vreme Kosovskog boja, ili Prvog i Drugog srpskog ustanka, ili epopeja i golgota kroz kakvu je ovaj narod prošao u Prvom svetskom ratu. Drugi svetski rat ne treba pominjati, jer tada smo svoj zao udes krunisali i započeli bratoubilačkom tragedijom, koju ispaštamo pola veka i koje ćemo još unedogled ispaštati. Ispaštamo sve dok ne naučimo praštati, miriti se i misliti razložno i graditeljski.
Ovde se vidi da se želi sakriti borba srpskog naroda protiv NATO agresora i Zapada, a sadašnji domaćin Srbije želi da se sakrije kao Vuk Branković, svoje izdajstvo, pobeže iz zemlje, kao Josip Broz što pobeže sa Cera kao austrougarski vojnik pod naletom srpskih ratnika i heroja pod komandom Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Radomira Putnika i drugih.
Oktobarskom, kako vi volite da kažete, demokratskom revolucijom nismo se ozbiljno približili nijednom bitnom i istom spasonosnom rešenju za situaciju nasleđenu ili od okotobarske revolucije stečenu, u kojoj se danas nalazimo pred obiljem izazova, problema, ucena i u bedi i beznađu, uprkos novoj medijskoj hajci i novoj proizvodnji optimizma bez pokrića.
Dame i gospodo, drago mi je što su mnogi govornici ispoljili pravo pravoslavlje i ljubav prema Srbiji i srpskom narodu, ali me plaši da usled svoje političke i ekonomske istrošenosti samo može DOS-ovska vlast ovo ponuditi građanima Srbije.
Slažem se da državni praznik označava Sveti Sava, 27. januar. Kult svetog Save spada u najraširenije u našoj državi, njegovim angažovanjem Srpska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost na kojoj su se ujedinile do tada razjedinjene srpske zemlje, i odigrala ulogu u buđenju, izgradnji i očuvanju srpske nacionalne svesti kroz vekove.
Sretenje Gospodnje, 15. februar, treba da označava dan ustavnosti, dan kada su na zboru u Orašcu 1804. godine Srbi podigli Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine proglašen i zakletvama deputata potvrđen prvi Ustav Kneževine Srbije, pa treba da bude neradni dan.
Verski praznici, kao neradni dani, treba da su Božić, 7. januar, i to samo prvi dan, Vaskrs, pošto pada stalno u nedelju, već je neradni dan, Vidovdan, 28. juni, sećanje na Kosovski boj, sećanje na Sarajevski atentat. Srbi, Vidovdan, kao verski praznik, slave i pre Kosovske bitke, koja je vođena na Gazimestanu 28. juna 1389. godine, odnosno i pre prihvatanja hrišćanstva.
Neradan dan jeste kada Srbi slave svoju krsnu slavu. Takođe prihvatam da ostali vernici druge veroispovesti slave svoje verske praznike i ne rade u te dane.
Četvrti juli i sedmi juli više se ne slave. Verovatno se misli da je četvrti juli sada 5.oktobra, kada je DOS-ovska vlast izvela svoju DOS-ovsku revoluciju i verovatno će taj dan biti zamena 4. julu. Videli ste šta se desilo 28. juna, a Hrvatska vlada hoće da padne da ne bi isporučila svoja dva generala. Mi Srbi smo sve to lako pogazili.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle teme i rasprave o ustavotvornom okviru za Kosovo i Metohiju ovo pitanje o privatizaciji je po važnosti i težini odmah iza ove teme.
A zbog čega?
Zbog toga što pitanje privatizacije predstavlja tabu temu za svakog radnika, jer misli na svoje radno mesto, misli na platu, misli na životnu egzistenciju. Normalno da se svako plaši za svoje radno mesto, za svoje ostajanje u preduzeću, jer i ako nije primao platu, i ako je veći deo radnog vremena provodio na plaćenom i neplaćenom odsustvu, ipak se nečemu nadao. Nadao se DOS-ovskom obećanju koje ste mu dali u predizbornoj kampanji. Sada te nade nema. Stvarnost se bliži kraju.
Svojinska transformacija društvenog i državnog kapitala odvijala se u našoj zemlji u određenom periodu manje ili više.
Do 1994. godine privatizovano je 44% ukupnog kapitala, a onda 1994. godine došlo do revizije i poništenja svega što je do tada privatizovano tzv. Đinđićevom revalorizacijom.
Ekonomska politika jedne države efikasna je u onoj meri u kojoj uspeva da stvori optimalne uslove funkcionisanja privrednog sistema, u kome se racionalno proizvodi da bi se zadovoljili materijalni interesi ekonomskih subjekata i građana u celini.
Rezultati ukupnih privrednih delatnosti izražavaju se veličinom nacionalnog dohotka, koji se raspoređuje prema određenom kriterijumu. Osnovni cilj ekonomske politike je privredni razvoj i ekonomski prosperitet uopšte, a od uspeha toga zavisi kvalitet života i održavanja svih drugih sfera organizovane društvene delatnosti. Privredni razvoj se ne iskazuje samo nacionalnim dohotkom, nego i stopom zaposlenosti, opštim nivoom cena i usluga, deviznim kursom i racionalnim raspolaganjem resursima.
Svojim ciljevima ekonomska politika je redovno orijentisana na poboljšanje ekonomskog stanja društva, ali s obzirom na to da ih određuju prevashodno politički faktori, oni su često opterećeni nesaglasnošću želja i mogućnosti, neekonomskim pristupom u izboru prioriteta. Dileme se javljaju na više relacija, poput opredeljenja da li je važnija stopa privrednog rasta ili pravičnija raspodela nacionalnog dohotka, da li je značajnija akumulacija ili smanjenje nezaposlenosti. Pozitivna stopa rasta i povoljni platni bilans sa inostranstvom, puna zaposlenost, niska inflatorna stopa i stabilne cene, određeni su ciljevi svake ekonomske politike.
Dame i gospodo, svi pokušaji ekonomskih reformi u socijalističkom društvu, uz očuvanje društvene svojine, završeni su neuspehom. Nesporno je da ideologija socijalizma nije uspela proniknuti u suštinu tržišta i njegove zakonitosti.
Očito, kada se problem privatizacije postavi na ekonomske osnove, i one ne izgledaju komplikovano. Ako ljudi mogu imati novaca da mogu kupovati robu, zašto da ne bude prihvatljivo da društveno preduzeće postane roba i da ga može kupovati privatno, pravno lice.
Srpska radikalna stranka zalaže se za privrednu strukturu zasnovanu na poznatim vlasnicima imovine. Privatizacija jeste nužnost i neophodan uslov celokupnog tržišnog sistema, ali njeno provođenje mora podrazumevati kupovinu preduzeća za gotov novac i staru deviznu štednju. Privatizacija mora biti obavljena pod nadzorom javnosti i uz direktnu odgovornost države i organa lokalne smaouprave, zavisno od strateškog značaja preduzeća, njegove veličine i broja zaposlenih.
Država, Vlada i organi lokalne samouprave, u procesu privatizacije moraju obezbediti realnu cenu društvenog kapitala, sigurnost naplate od budućih vlasnika i rešavanje pitanja zaposlenih radnika. Strategijom razvoja privrede moraju se definisati delatnosti u kojima će privatizacija biti obavljena u najkraćem mogućem roku. Takođe, neophodno je definisati i strateške delatnosti, u kojima je potrebno zadržati većinsko vlasništvo države.
U procesu privatizacije moraju se izbeći sve greške tranzicije zemalja u okruženju, koje su, primenjujući propisane šok terapije zapadnih nadri lekara, dovele privrede svojih zemalja u katastrofalan položaj. Sve zemlje iz okruženja, koje su 90-tih godina nekritički sprovele privatizaciju, danas su suočene sa niskom stopom društvenog rasta, niskim standardom, uništenom proizvodnjom i slabim izgledom za razvoj. Svoje proizvodne pogone su pretvorili u magacine robe zapadnih zemalja. A gospodin predsednik Vlade, Đinđić, reče za ovom govornicom - mi ćemo prodavati tržište. Ako se to desi, onda stvarno od ovog programa nema ništa.
Dame i gospodo, ako sagledamo privrednu kartu cele Srbije, videćemo da od 5-to oktobarske DOS-ovske revolucije, morate priznati da se nijedna privredna grana nije vratila na prethodni nivo proizvodnje, a kamoli da je došlo do povećanja proizvodnje. Sve ono što ste obećali biračima, niste ispunili, nije se ostvarilo, a to je: donacije od šest milijardi dolara, koje su vam bile potrebne za pokretanje i revitalizaciju privrede i proizvodnje - nema ih, verovatno ćete ih sada dobiti, kada budete Srbe isporučivali u Hag.
Mislite da će već na prvim tenderskim ponudama, nekoliko profitabilnih domaćih firmi privući strateške inostrane partnere i tako ćete obezbediti kapital za nove programe i poslovanje. To smo videli u Crnoj Gori, od velike medijske buke, galame i obećanja, nema ništa. Bojim se da i pojavom naših domaćih kupaca, čiji kapital (novac) kojim žele kupiti fabriku, je sumnjivog porekla. Ovo iznosim jer imamo kontinuitet kriminalizovane države. To je simbioza između mafije, politike i privrednika, koja je u potpunosti očuvana. Da umesto liberalnog ideala, u kome činovnici ostaju, a da se političari smenjuju, imamo sistem u kome kriminalci ostaju, a političari se smenjuju. Danas imamo holding kompanije i biznismene koji su to postali pomoću krajnjih, dubioznih aktivnosti - radi se o švercu droge, cigareta, nafte itd. Najčešće ovaj kapital poseduju oni koji su do juče bili u JUL-u, ili SPS-u a sada su u redovima DOS-a. Došli su kod vas da vas sponzorišu, da sačuvaju i uvećaju svoj ukradeni kapital, kao i mnogi iz vaših redova.
Potrebno je sačuvati prodajom preduzeća radnike, mnoge koji su raubovani i zdravstveno oronuli, da se ne desi, pošto ne mogu da pruže maksimalnu radnu sposobnost, da ne budu otpušteni, potrebno je napraviti socijalnu kartu.
Dolaskom DOS-a na vlast prekinuta je totalno privatizacija, ali se ne prekida za DOS-ovske funkcionere. Oni u ovom vakumu love i traže za sebe profitabilne fabrike. Za taj posao je imao čast da bude zadužen savetnik gospodina Đinđića, gospodin Dragaš.
Najnoviji slučaj je sa mnogim bankama u Srbiji, tako se to zbilo da guverner Narodne banke Jugoslavije, gospodin Dinkić, zatvori i Šabačku banku. Nije bila nelikvidna nijednog dana od svog osnivanja, sva potraživanja su tog dana zatvaranja, imala su svoju podlogu na računu. Dolaskom nove vlasti, ova banka je odmah proglašena nepoželjnom i postavljani su joj stalno novi uslovi. Ova banka ima 25.000 tekućih računa. Takođe isplaćuje penzionerima penzije, 70% šabačke privrede je svoje poslovanje imalo preko računa Šabačke banke i šabački privrednici su njeni osnivači. To je bio ustvari uslov zatvaranja.
Danas su računi mnogih firmi i preduzeća u Šapcu blokirani, radnici ne primaju plate, a mnogi su ostali bez svojih plata, jer nisu stigli da ih podignu, jer je gospodin guverner banku zatvorio u toku noći, verovatno nošen iskustvom kako to radi ministar pravde, gospodin Batić. Predsednik opštine gospodin Dušan Petrović je za opštinu izvukao novac, a za fabričke radnike nije to urađeno i to je velika greška.