Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre pravde, malopre sam govorio o mogućim posledicama po Republiku Srbiju jer se vodi u vanredne situacije ukoliko država ne bude preduzela odgovarajuće mere. Nije jasno da se ne dobija odgovor na ono što postavljaju narodni poslanici SRS, da li će Rasim LJajić ostati u Vladi kao potpredsednik i kao ministar ukoliko bude u koaliciji sa gospodinom Ugljaninom.

Kada govorimo o vanrednim situacijama, napomenuo bih još i situaciju koja se odnosi na štetu koja se pričinjava usled elementarne nepogode i grada.

Dakle, veći deo teritorije Srbije trpi ogromnu štetu usled neorganizovanog načina odbrane u protivgradnoj zaštiti, pre svega, Zlatiborski okrug sa 10 opština, Kolubarski okrug, Šumadijski okrug i veći deo Srbije je pretrpeo poslednjih desetak godina ogromnu materijalnu štetu zbog krivice onih koji nisu preduzimali odgovarajuće mere da zaštite poljoprivredu i da zaštite malinare i ostale voćare koji se bave tim poslovima.

Dakle, lokalne zajednice nisu preduzimale odgovarajuće mere. Postavljam pitanje sada nadležnom ministru – koliko u Srbiji, po opštinama imamo protivgradnih raketa? Koliko ima strelaca na kojoj udaljenosti je strelac gde stanuje, do stanice gde se ispaljuju rakete? Kolika je ta šteta koja je pričinjena za poslednjih 10 godina, koja prevazilazi više od 300 miliona evra?

Dame i gospoda narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj predlog zakona, ne treba zaboraviti da su osnovni krivci za mnoge katastrofe i za mnoge probleme u oblasti zaštite i ljudskih prava, zaštita životne sredine, zaštita imovine i prava građana upravo na lokalnoj samoupravi. Kada pogledate šta nam rade inspekcije na lokalu, a ujedno i šta rade inspekcije na republičkom, odnosno pokrajinskom nivou. Videćete da tu rezultata nem i da nema ko da kontroliše šta rade i odgovarajuće inspekcije, pogotovo ako imate u vidu situaciju na terenu, počev od onih kanala, reka, mostova, požara i ostalih problema koji se javljaju u ovoj oblasti, osnovni problem je što nema ko da kontroliše i nema ko da upravlja.

Bitno je da treba pomenuti i poprave u Obrenovcu ponovo, to naši poslanici SRS istakli su i istaći će da su krivci za te poplave upravo subjekti onih javnih preduzeća, a ujedno i lokalna samouprava. U tom pravcu valja imati u vidu činjenicu da su pripadnici organa unutrašnjih poslova dali veliki doprinos da se spreči još veća katastrofa, i još veća šteta. Tako da koristim priliku da istaknem da je to jedna od pozitivnih strana i jedini organ u ovoj državi, tj. Ministarstvo unutrašnjih poslova preko slov nadležnog organa, sa svoje strane, naravno uz učešće još i drugih subjekata uradilo ono što je zaista bilo moguće, i da nije bilo takve intervencije, da nije bilo takvog upravljanja situacijom, u svakom slučaju da bi došlo do težih posledica. Hvala.

Dame i gospodo, ne bih želeo da utičem na nosioce pravosudnih funkcija. Nije mi to namera, ali gledano iz prošlosti, koliko su dosmanlije prouzrokovali troškova budžetu Republike Srbije samo u akciji „Sablja“, kada je uhapšeno 12.500 ljudi i privedeno.

Obzirom da to utiče na poreske obveznike, jer to plaćaju poreski obveznici, evo, ja bih zamolio i postavio pitanje gospođi ministarki da nam kaže – koliko je iz budžeta Republike Srbije moralo biti isplaćeno troškova vezano za akciju „Sablja“, koja je ostavila teške posledice po demokratiju i prava naših građana?

I, na kraju ti građani su morali da plate sve ono što su prouzrokovali oni koji su vodili pravosuđe u to vreme, a gledali su samo svoje interese. Sudije i tužioci u to vreme, zna se kako su bili birani. Birani su po političkoj liniji. LJudi koji su, pre svega, ostvarivali određena prava, ali gledali samo kako će ko da se okoristi i kako će biti koja politička stranka, odnosno njihova, dosmanlijska, žuta stranka da bude, pre svega, privilegovana i da bude zaštićena.

Troškovi prema mojim nekim saznanjima su veliki, ali i ja da ne bih bio u zabludi, a i to je vrlo interesantno za građane i poreske obveznike, gospođo ministarka, koliko je država u vezi te akcije „Sablja“ morala da plati troškova, koliko neosnovanog, pre svega, pritvora, koliko je bilo podignuto optužnica, koliko je građana osuđeno po tim optužnicama, koliko je oslobođeno i, na kraju, rezultat i rekapitulaciji, koliko ti troškovi iznose za naše poreske obveznike?

To ne treba da bude, ja mislim, nikakva tajna, jer je to u interesu svih građana u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam predmetni amandman. Očekujem da se o ovom amandmanu treba razmisliti i razmišljati da bude usvojen.

Ono što bih želeo da ukažem ministru aktuelnom jeste da li se dovoljno vrši inspekcijski nadzor u izgradnji puteva? Očigledno da ministar nije zainteresovana. Komunicira, ne sluša narodnog poslanika.

(Predsedavajući: Izvinite, ja sam kriv.)

Gospođo ministre, između Pančeva i Beograda od 2000. godine do današnjeg dana tri puta se gradi taj deo autoputa. Prekopava se. Od kakvog je on materijala građen?

Tu vam je bio u prvo vreme ministar Velja Ilić. Kasnije su ga nasleđivali drugi. Tri puta se taj put prekopava. Mnogo košta državu.

Drugo, ko vrši nadzor u pogledu izgradnje puteva i kakav se materijal ugrađuje u puteve? Kako je moguće da, posle tri meseca, vi nailazite na puteve koji se grade u Srbiji, nailazite na rupe, rovove, a da ne odgovara onaj koji je gradio šta je ugradio i ne odgovara niko kada je u pitanju nadzor?

Još 1936. godine izgrađen je put između Novog Sada i Beograda, a deo puta između Banstela i Stare Pazove i danas dan stoji ispravan i upotrebljiv.

Kako je moguće da niko ne odgovara za one stubove u Čačku na onoj obilaznici koji su popucali? Gospođo ministre, vi morate nekog da pozovete na odgovornost za to. Ne može to prolaziti ovako.

Po amandmanu odgovor na tvrdnje …

Ja bih samo zamolio da ministar ima u vidu, nije ovo sve urađeno od kako ste vi tu, urađeno je mnogo što šta što ne valja, a nije zastarelo za krivično gonjenje. Tu postoje krivična dela koja zastarevaju i 20 godina. Nije dovoljno, gospođo ministre, što ste vi sada meni dali odgovor. Vi ste podneli krivičnu prijavu, ali ja pitam šta rade institucije, tj. šta radi tužilaštvo, šta radi sud? Bez tih organa nadležnih ne može se ovako stanje održavati niti se može upuštati u ovakve poslove koji koštaju milijarde i milijarde.
Evo, npr, šta je bilo u Pančevu? Imate „Monteru“ čuvenu, koja je izvodila radove na novoj hali sportova, a to je bila hala namenjena za Univerzijadu. Gde je pola para nestalo? Šta je bilo sa izgradnjom doma zdravlja u Pančevu? Šta je bilo sa novom deponijom? Kakav je materijal, pošto je ovo predmet i vrsta građevinskog materijala, ispitajte da li je za 20 godina gradnja deponije u Pančevu koštala oko 20 miliona evra. Gde su pare, gde je materijal? Drugo, koji je materijal tamo ugrađivan? Da li će neko da odgovara? O tome se radi.
Nije dovoljno, ja shvatam, ministar, odnosno nadležni resor podnosi krivičnu prijavu, šta se događa sa krivičnom prijavom? Da li se kontaktira tužilaštvo? Zašto tužilaštvo ne reaguje? Kolika je šteta za budžet? Kolika je šteta za državu?
Još jedno pitanje za vas, ako je moguće da mi odgovorite da li postoje mogućnosti da se izgradi međumesni put u opštini Nova Varoš, između Nedlina i Jasenova? Pet sela vapi za putem, nije veliki trošak, nema potrebe jer ima podloga tvrda. Lokalna samouprava ne obraća pažnju na tih pet sela, a građani i omladina u tim mestima i u tim selima treba da ostanu u selu.
Taj put bi, gospođo ministarka, mnogo vredeo, a vi sada vidite da li posećujete dovoljno pažnje ovom mom pitanju ili ne, ili ćete ga ovako formalno, na neki način, ali na terenu ima mogućnosti, nisu velika ulaganja, molim vas da to razmotrite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, za poslednjih 20 godina, stvarana je lažna atmosfera o zaštiti životne sredine samo iz razloga da bi se iz budžeta Republike Srbije izvlačile pare poreskih obveznika i nekontrolisano trošile.

Potrebno je proveriti koliko je u Pančevu, pošto dolazim iz Pančeva kao narodni poslanik SRS i godinama sam ukazivao na probleme da je Pančevo najzagađeniji grad u Republici Srbiji, koliko je naplaćeno ekološke takse i gde je ta taksa završila? Završila je u drugim namenama i u slučajevima turizma.

Nažalost, neefikasnost nadležnih državnih organa u praksi je pokazala da nema energičnih mera protiv zagađivača opasnog otpada, a u Pančevu se u stvari događana da je to lokacija vrlo opasnog otpada.

Prema tome, nadležni organi koji su bili dužni, a pre svega inspektori za zaštitu životne sredine bili su dužni da ostvaruju redovno inspekcijski nadzor. Međutim, za poslednjih sedam, osam meseci vašim angažovanjem i saopštavanjem javnosti, ja vam predlažem da se često obratite javnosti i ukažete gde su ugroženi životi i zdravlje građana Srbije, jer slučaj u Obrenovcu, slučaj u Pančevu, to ste pokrenuli, ali državni organi to nisu propratili dobro, osim BIA-e. Da nije bilo BIA-e ne bi bilo procesuirano nekoliko ovih opasnih kriminalaca koji su u stvari vršili krivična dela, jer im je omogućeno, niko ih nije kontrolisao, nesmetano, pa su se na taj način bogatili.

Dame i gospodo, Srbija ima brojne zakonske propise koji regulišu ovu oblast. Kad je u pitanju zaštita životne sredine, dakle, zaštitu životne sredine je predvideo i Ustav Republike Srbije. Dakle, u članu 97. stav 1. tačka 9. poklonjena je jedna određena odredba zaštiti životne sredine.

Pored ovog ustavnog načela i ustavne kategorije zaštite životne sredine, postoje brojni propisi, kao što je i Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o zaštiti vazduha, zatim, brojni podzakonski akti, a posebno je to sankcionisao i Krivični zakonik Republike Srbije.

Međutim, ono što je prisutno i tačno, Srbija nema efikasnu inspekciju u oblasti zaštite životne sredine. Za očekivati je, gospodine ministre, da vi učinite korak dalje, da se izvrše inspekcijski pregledi u okviru vaših prava i ovlašćenja na terenu, šta rade inspektori za zaštitu životne sredine.

Neki inspektori za zaštitu životne sredine postali su kućni ljubimci zagađivača onih koji ga skupljaju, transportuju i deponuju opasni otpad. Od vas se očekuje da ćete vi morati da učinite korak napred da bi se nešto učinilo u odnosu na zaštitu životne sredine.

Do sada je po pitanju zaštite životne sredine u Srbiji vladalo bezakonje. Mogu da tvrdim, bezakonje. Izvršite proveru, zatražite statističke podatke koliko je krivičnih, a koliko prekršajnih prijava podneto od strane inspektora, a tamo gde su građani podnosili prijave, kao što je slučaj u Kovinu. Opštinski inspektor za zaštitu životne sredine Bogoš Tivadar u više navrata ne preduzima nikakve mere da bi zaštitio porodicu Lazara u Deliblatu, jer je zemljoradnička zadruga „Agrolend žito“ otvorila pogone, napravila tamo industriju i zagađuje životnu sredinu građana u tom naseljenom mestu. Protiv njega je podneto više krivičnih prijava, više prekršajnih. Međutim, ono što je prisutno i tačno, pravosudni organi ne primenjuju odredbe zakona. Prvo, inspekcija ne podnosi blagovremeno odgovarajuće prekršajne i krivične prijave, a drugo, kaznena politika je ravna nuli u ovoj oblasti.

Na još jedno pitanje sam želeo da vas podsetim – šta je sa medicinskim otpadom? Na teritoriji Republike Srbije to pitanje nije dovoljno iskontrolisano i ovom pitanju se ne poklanja dovoljna pažnja, jer se ne zna koje bolnice, koje zdravstvene ustanove, institucije, gde odlažu opasan otpad.

Prema tome, gospodine ministre, u okviru vašeg Ministarstva morate izvršiti neku rekonstrukciju, a u okviru vaših prava i nadležnosti, u saradnji sa pokrajinom, morate rešiti pitanje Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i na taj način ostvariti uvid šta se radi na terenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u oblasti zaštite životne sredine nužno je da se promeni zakon, a ne da se odredbe ovog zakona menjaju samo na parče.

U oblasti zaštite životne sredine caruje korupcija, od vrha do dna. Na nivou lokalnih samouprava i na nivou Pokrajine i Republike još uvek nisu izrađeni instrumenti ko će vršiti kontrolu. Kako inspektori za zaštitu životne sredine obavljaju svoje funkcije? Jesu li korumpirani? Jesu li korumpirani i da li su u sprezi sa zagađivačima? Da li izvlače koristi odatle? I, jedni i drugi? Koja je relacija Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i nadležnost republičkog, odnosno Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. Tu reda još dovoljno nema. Bilo ga je zaista na pretek kriminala i korupcije i brojna sredstva su tu i količinski utrošena. Uzmite u obzir samo pančevačku deponiju, koja je građena 20 godina, niste vi učestvovali u tom periodu kada je ona građena, ali je ona građena 20 godina, koštala je oko 10 miliona evra. Jedan izvođač radova uzeo je četiri miliona evra. Ko to plaća? Plaćaju poreski obveznici.

Gospodine ministre, pitam vas da li na području Pančeva ima neka firma kojoj je oduzeta dozvola za rad i licenca ili nema? Ako jeste kažite ko je to, i šta je preduzela nadležna inspekcija?

Bolna tačka u zaštiti životne sredine gospodo vam je inspekcija. Inspekcija je povezana sa zagađivačima čak i sa organima gonjenja. U procesu dokazivanja zagađenja životne sredine imate veštačenja koja se naručuju i veštak pita – da li želite pozitivan ili negativan nalaz, ako da pozitivan nalaz taj veštak ima koristi.

Prema tome, gospodine ministre, založite se da uspostavite kontrolu zatražite izveštaje na teritoriji Pančeva zapisnike o inspekcijskoj kontroli inspektora za zaštitu životne sredine i šta se događa u praksi? Inspektor zaštite životne sredine ode u fabriku i kaže – vi mora da čistite instalacije, da prečistite ovo sve, celokupnu fabriku, ali kaže – ja vam kažem ko to može da uradi. Može taj i taj koji se bavi iznošenjem i deponovanjem opasnog otpada. Kolika je korist sada? Pa, ako ima 100 tona on napiše u fakturi 200 tona. Pa, ko to plaća i ko to kontroliše? E, da li je ovo tačno ili nije tačno, molim vas možete malo da izvršite detaljnu kontrolu.

Uzmite u obzir i slučaj u Kovinu, u Deliblatu. Imate čoveka koji je tajkun, sagradio silose ljudima uz kuću. Ti ljudi ne mogu da žive samo da se sele, ali znate šta, ali kada dođe njihov inspektor za zaštitu životne sredine u kontrolu, skiču prasad po dvorištu. E, pa sad vidite.

Da li ima slučajeva da je jedan tajkun koji se bavi tim poslovima kupio kola inspektoru? Da li je tačno da mu je nekoliko hiljada evra dao da promeni zube? Da li je to tačno ili nije tačno, to se može utvrdite, ali ono kada je ministarstvo u pitanju, država mora biti jača od kriminalaca na lokalu. A pretresite i vaše ministarstvo. Kako je moguće kad sam postavio poslaničko pitanje, kontaktirao sam i vas, za jednog tajkuna koji se bavi opasnim otpadom, a protiv koga je podignuta skoro optužnica, kako je moguće da iz vašeg ministarstva za pola sata on sazna i da bude obavešten da je poslanik Jojić postavio pitanje u Narodnoj skupštini? To vi uzmite malo pod kontrolu, biće boljih rezultata.

Dame i gospodo narodni poslanici, ostajem kod podnetog amandmana u očekivanju da će biti i usvojen, ali ukazao bih, gospodinu ministru, a ujedno i postavio pitanje – da li Ministarstvo ima informacije o tome poreklo opasnog otpada po život i zdravlje ljudi u Pančevu i u naseljenom mestu Bavaništu?

Ko je taj koji je tamo opasan otpad deponovao, a za čuvanje tog opasnog otpada, 12 policajaca policijske uprave u Pančevu je u toku 24 časa angažovano da obezbeđuje. To će koštati budžet Republike Srbije više miliona dinara.

Postavljam pitanje – do kada će ministarstvo i pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i nadležni inspektor za zaštitu životne sredine grada Pančeva da ovo tolerišu, a da se ne uklanja, jer je to velika opasnost po zdravlje ljudi i ostalih živih bića?

O tome je govorio i narodni poslanik SRS, gospodin Zoran Despotović pre neki dan. Samo pitam – do kada će taj otpad biti u zoni koja je vrlo opasna za život građana?

Vi ste pokrenuli inicijativu i rezultat toga bilo je hapšenje nekih lica u ovoj godini, vezano za opasan otpad, ali to što kaže gospodin Mirčić, nije dovoljno. Ministarstvo mora biti pre svega kao državni organ taj koji će da prati da koordinira i da nalaže mere po cenu smene pola u ministarstvu i pola inspektora za zaštitu životne sredine u Srbiji, čime bi se sačuvale pare poreskih obveznika.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman na odredbu predloženog zakona i ostajem kod njega. Zdravstvo u Srbiji treba da ima prioritete nad prioritetima. Ovaj zakon koji je predložen vezan za ćelije i za tkiva, a ujedno i ovaj drugi deo koji se odnosi na propise koji su predloženi vezano za transplantaciju, po mom mišljenju, karakteristika ovog Predloga zakona jeste diskriminacija čista. Šta to znači? Znači da ste oduzeli licencu Institutu „Dedinje“, a mislite da će Klinički centar Srbije da podmiri sve ono što je potrebno i da će svima moći da pruži usluge. Neće moći da još ni za 10 godina.

Drugo, ljudi nemaju gde da se leče. Milovan Bojić je napravio iskorak u tom pravcu. Dakle, radi se o diskriminaciji kako na političkoj, tako i na ličnoj, jer je diskriminacija usmerena isključivo na Milovana Bojića i na Institut. Prema tome, smatram da je potrebno da opstane ovaj institut, gospodine ministre. On mora da zadovolji potrebe građana Srbije jer nemaju gde na drugom mestu da se leče. Bar u ovom trenutku to produžite, a dok Klinički centar Republike Srbije bude osposobljen i budete ga stavili u funkciju sto posto, onda treba razmišljati o Institutu „Dedinje“.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 2, kod kog amandmana u celosti ostajem sa obrazloženjem, sa predlogom da bude usvojen.

Ono što bih želeo samo ukratko da kažem, da ne ponavljam stavove narodnih poslanika SRS, jer ih u celosti podržavam i smatram da daju doprinos i mogu samo da poboljšaju tekst ovog predloga zakona, pa ih treba ceniti i u tom smislu i uvažavati.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje gospodinu ministru. Gospodine ministre, da li u Vladi postoji bilo kakva inicijativa da se spomenik Slobodanu Miloševiću podigne u Beogradu? Slobodan Milošević se, kao heroj u ratu koji je nametnut nelegalnim bombardovanjem od strane 19 najmoćnijih sila na svetu ove države suprotstavljao neprijateljima, zaslužuje u svakom slučaju jedan spomenik usred Beograda i da bude sahranjen u Aleji velikana. To zaslužuje jedan predsednik koga su izdajnički režim DOS-a na Vidovdan 2001. godine isporučili okrvavljenih ruku tzv. zločinačkom Haškom tribunalu, gde je praktično i ubijen.

Takođe, postavljam pitanje gospodinu ministru – da li će Beograd imati jednu ulicu sa nazivom đenerala Draže Mihailovića?

Još jedno pitanje – kada će se okončati izgradnja memorijalnog dela Starog sajmišta kroz koje je prošlo oko 50 hiljada zatočenika, jer na tom delu jedino možete videti osmatračnicu fašističkih stražara koji su čuvali tih 50 hiljada zatočenih logoraša?

Što se tiče zakona, njega je trebalo i ranije doneti.

U svakom slučaju, imajte u vidu da DOS-ov režim nije podigao ni jedan spomenik onima koji bi zaslužili u ovoj državi za sve vreme dok su oni vladali.

Očekujemo da će aktuelna vlast uzeti u obzir razmatranje i ovih predloga koji su usledili od strane poslanika SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je godinama ukazivala na borbu protiv korupcije i kriminala na lokalu.

Ja bih samo ukazao aktuelnoj vlasti da je u 2011. godini, aktuelni režim tadašnji DS, na nivou Vojvodine, doneo odluku da se 30% budžetskih sredstava svih javnih preduzeća i lokalne samouprave uplati u depozit kod Razvojne banke Vojvodine. Tako je gradonačelnik Pančeva, odnosno gradska uprava uplatila na žiro-račun Razvojne banke Vojvodine u depozit 618 miliona dinara. Novi Sad je uplatio oko dve milijarde dinara. Gde su te pare završile? Gde su ti kriminalci danas? Gde su ta sredstva poreskih obveznika, da li se o tome vodi računa? Očigledno da se tada nije vodilo računa.

Kako je moguće da se u Pančevu dovedu dve dame, jedna iz Užica, jedna iz Čačka, a da budu direktorke apoteka u Pančevu i da prouzrokuju pljačku od 800 miliona dinara, a da nijedna nije završila u zatvoru?

Kako je to moguće da se lokalna samouprava ne uključuje u ove probleme i kako je moguće da se dve i po hiljade hektara zemljišta na Zlatiboru, PK Zlatibor, proda za 66 miliona dinara, a da lokalna samouprava nema ulogu i da spreči tu pljačku? Šta su radili ministri, šta su radile agencije i zašto nisu završili u zatvoru ako se ima u vidu da danas na Zlatiboru jedan ar zemljišta košta 12 hiljada era? E, pa, izračunajte gospodo koliko je država oštećena na ovakav način poslovanja.

Gospodo, ministre, dakle postavljam pitanje koje je vezano za lokalnu samoupravu, ali i rad Vlade i ministarstva.

Obzirom na aktuelnu štetu koja je prouzrokovana građanima Republike Srbije usled nemarnosti i neodgovornosti državnih organa, između ostalog i lokalne samouprave, postavljam pitanja Vladi – koliko je u Republici Srbiji danas registrovano i ima protivgradnih stanica? Koliko ima protivgradnih strelaca? Koliko je u Srbiji za 2018. godinu obezbeđeno protivgradnih raketa? Koliko je protivgradnih raketa predviđeno za svaku protivgradnu stanicu? Koliko koštaju protivgradne rakete za 2018. godinu i kolika je nastala šteta? Šteta će se procenjivati na više stotina miliona i vidim da se mnogo ne vodi računa o problemima poljoprivrednika i seljaka, na šta SRS godinama upozorava, u vezi problema i prava naših građana moraju obezbediti od strane Vlade i države. Hvala.

Dame i gospodo, ja ostajem kod podnetog amandmana, a umesto obrazloženja predlažem da se što pre donese novi Poslovnik o radu Narodne skupštine. Besmisleno je da se o pet zakona na jednoj raspravi vodi rasprava ili o jednom zakonu, ili o jednom članu na jedan zakon, ili na dva člana na dva zakona.

Dakle, ugroženo je pravo narodnih poslanika, kao osnovno raspravno načelo. Besmisleno je zakazati sednicu da se raspravlja o amandmanima, ako pod tim amandmanima svaki narodni poslanik koji je podneo amandman ne može da ga obrazloži u vremenskom periodu koji je u razumnom roku moguće da se obrazloži i iznese. Zato je moj predlog da se ovaj Poslovnik mora što pre menjati.