Dame i gospodo, koleginica Vjerica Radeta je obrazložila zašto smatramo da bi trebalo usvojiti ovaj amandman. Što se tiče ovog Zakona o vodama, samo bih nekoliko napomena želeo da istaknem, pošto je tu gospodin ministar, i da se ipak neke stvari ubuduće moraju menjati i više pažnje posvetiti vodama.
Evo, navešću primer, ko je kriv što građani srednjega i severnog Banata, a posebno Zrenjanin, Kikinda, više od deset godina nemaju ispravnu vodu, ovaj Smederevska Palanka, šta je sa Užicem, zašto Užice nema zdravu pijaću vodu često?
(Zoran Krasić: Ritopek, a 20 kilometara od Beograda.)
Ritopek, što kaže kolega Krasić?
Dakle, ovo su problemi o kojima Vlada i nadležno Ministarstvo u narednom periodu trebaju da poklone veću pažnju nego što je to bilo u prošlosti. Imate užički deo i sliv Drine, koji apsolutno sa jezerima, limskim hidroelektranama može da obezbedi dovoljnu količinu zdrave i čiste pijaće vode.
Dakle, bitno je da pored kvaliteta vode za Banat, i srednji i severni, može da bude obezbeđen iz Deliblatske peščare u potezu Dubovac. To su ogromne količine zdrave vode koja može da snabdeva pola Vojvodine.
Što se tiče uređivanja vodotokova, u prošlosti, unazad nekoliko godina, imali smo više desetina miliona evra štete samo krivicom neke vlasti koja nije uređivala vodotokove, niti je preduzimala blagovremeno mere da spreči ogromne štete i žrtve naših građana. Uzmite u obzir Obrenovac, Lučane, južnu Srbiju. Videćete koliki su tu izdaci bili i kolike su štete. Prema tome, nije jasno zašto se i pored tih velikih razaranja i velikih šteta, ogromnih, ništa ne preduzima u dovoljnoj meri. Nešto se preduzima, ali ne u dovoljnoj meri.
Zato SRS je u više navrata isticala da se ovom pitanju mora posvetiti odgovarajuća pažnja.
Što se tiče ovih amandmana, koji su podneti i predlagača, samo mogu da primetim, gospodine ministre, predlagači i ljudi koji su radili u ovoj oblasti i na predlogu zakona, mislim da je veliki broj amandmana koje ste usvojili dokaz da su narodni poslanici ti koji mogu da daju veliki doprinos na izrađivanju dobrih zakona.

Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 9. predloženog zakona. Ostajem kod njegovog obrazloženja i smatramo da ga treba prihvatiti.
Kada je u pitanju budžet i kada su u pitanju ovi organi koji se finansiraju, prema odredbi ovog člana, tu su obuhvaćeni državni organi, između ostalih obuhvaćeni su i organi pravosudnih institucija, dakle, pravosudni organi, sudije, tužioci i njihovi zamenici. Mislim da se jedan deo, kako ste predvideli, finansira 70% iz budžeta, a 30% ide iz naplaćenih prihoda od taksi. Međutim, lično smatram da je krajnje vreme da se 50% od naplaćenih sudskih taksi treba prebaciti da to bude isplaćeno nosiocima pravosudnih funkcija, ali u prvom redu zaposlenih u pravosudnim institucijama jer su njihove plate izuzetno male.
Šta utiče na budžet i kako se čerupa budžet Republike Srbije? Neću da kažem da je ovaj budžet, kao što se ranije govorilo, pun šupljih rupa kao što je to švajcarski sir, međutim, finansiranje i sudski troškovi, kako se budžet čerupa? Stečajna mafija u Beogradu u jednom predmetu je imala šest njih optuženih, prvostepenom presudom je bilo izrečeno 23 godine zatvora, međutim, usled držanja predmeta u fioci kod sudije, ako je to tačno, Veroljuba Cvetkovića 11 meseci, taj predmet je zastareo. Troškovi za odbranu osumnjičenih iznosili su oko milion evra.
Za taj iznos iz budžeta se moglo isplatiti 4 hiljade i 100 plata zaposlenim u pravosudnim organima, a pre svega zaposlenim administrativnim radnicima. Mislim, da je krajnje vreme da Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde usaglase kontrolu i nadzor kako se troše ova sredstva.
Još samo da dodam, ako mi dozvolite, ukupni rashodi i izdaci u budžetu koji se predviđaju za usluge i robe, 105 milijardi 914 hiljada. Za taj iznos je moglo da se kupi, 71 hiljada traktora da se pokloni poljoprivrednim individualnim proizvođačima da oni mogu da oru ovu bogatu srpsku zemlju, da proizvode za sebe, da proizvode za državu, da proizvode za izvoz. Tri puta više sredstava se moglo od ovoga iznosa okrenuti i prihodi bi bili daleko veći.
Zbog toga imate i ovakve situacije, po optužnicama koje sud oslobađa izdaje se nekoliko milijardi dinara bespotrebno na troškove sudske, ne računajući one koji se odnose na pritvore gde slede tužbe i izdaci iz budžeta. Hvala.

Dame i gospodo, nema logike da se u pogledu osposobljenosti i kvalifikacija, kada je u pitanju nasilje u porodici, moraju obezbediti za određena lica i određene obuke i sertifikati. Kako to gde je najteži posao da se radi, najsloženiji, gde treba stručnost izuzetna, da dođe do izražaja, da se ovde ne traži obuka, da ne moraju sudije, tužioci i policajci koji rade u vezi ovoga zakona, na ovim poslovima, da nemaju određenu obuku ili da nemaju sertifikat?
Drugo, ovi specijalni sudovi, specijalna odeljenja, apelacioni sudovi, ovo je jedna novotarija koja nije dala željene rezultate, čak ni Visoki savet sudstva, čak ni Državno veće tužilaca. Ko vam je sada na listi za tužioce u izboru i da li mogu biti oni koji su stotine miliona pričinili štetu budžetu Republike Srbije? Nema logike. Ovaj amandman ispravlja grešku ili propust predlagača.
S druge strane, koje privilegije imaju ljudi koji će da rade u specijalnim sudovima i ovim odeljenjima? Imaju li automobile, imaju li vozače, kolike su im plate i zašto se stvara nezadovoljstvo između nosilaca pravosudnih funkcija koji ne rade u ovom odeljenjima, za razliku od ovih koji će da rade u ovim odeljenjima? Zamislite, šest godina, izaberete sudiju, u specijalnom odeljenju ima pet predmeta za šest godina i dobija platu od 200-300 hiljada i još druge privilegije.
Da li su dali rezultate ovi specijalni sudovi i specijalna odeljenja? Nisu. Ravno nuli.

Dvadeset četiri privatizacije koje je Evropska unija, čak i premijer Vučić je isticao da ovo mora da se razreši. Nijedan spor nije razrešen.

Dame i gospodo, kada je u pitanju član 15. predloženog zakona, SRS je uložila amandman i ja ostajem kod tog amandmana.
Međutim, mi živimo u periodu moći i nemoći kazne. Gospođo ministre, vi ste mlad čovek i imate ambicije, ali ono što je moja poruka, da odolite pritiscima. Ne dozvolite da vam iz EU dolaze činovnici da bi vi morali da prihvatite sve ono što oni traže.
Kada su u pitanju izmene i dopune Krivičnog zakonika, skrećem pažnju da je rečeno da Srbija mora da prihvati okvirnu odluku Saveta Evrope. Srbija ne mora da prihvati okvirnu odluku Saveta Evrope, jer je ne prihvataju ni druge članice EU. One je individualno prihvataju, ali ni u kom slučaju ne prihvataju za preispitivanje genocida. Za preispitivanje može biti samo Holokausta. To je slučaj kod Francuske, Nemačke i Austrije kao i Belgije.
Dakle, Srbija i da je član Evropske unije ne bi morala da prihvata preispitivanje genocida. S obzirom da imamo Ustav…

Ja sam želeo da skrenem pažnju na zakon koji je obuhvatio upravo ovo što ste vi rekli, ali je istovremeno obuhvatio i odredbe koje se odnose na preispitivanje genocida.

Ja samo kažem da Srbija nije u obavezi i zato ministar treba da ne prihvata sve ono što se servira iz Evropske unije, pogotovo kad dođu nižerazredni činovnici u Ministarstvo pravde.
Ja kad sam bio savezni ministar pravde, kod mene nije moglo ovako da uđe ni na jedna vrata! Niko iz Evropske unije!

Što se tiče ovog amandmana koji je podnela SRS smatram da je taj amandman prihvatljiv iz razloga što preciznije i određeno upućuje na krivično delo i zakon na koji se odnosi. Što znači nedovoljno je, ali neprecizno rečeno da će se nasilje u porodici i izvršenje krivičnog dela, određeno ovim zakonom, da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć, itd.
Preciznije je i tačno određeno, da se radi ovde, prema našem mišljenju, što je sasvim logički i formalno gledano prihvatljivo da se ovaj amandman prihvati jer on određuje, on tačno određuje na koji se zakon odnosi ovo krivino delo. Što znači da se to odnosi na Zakon o nasilju u porodici.
Zbog toga ja predlažem u ime SRS da Vlada i nadležni ministar koji je prisutan ovde prihvati ovaj amandman sa formalno pravnog stanovišta, lakše primene i razumevanja određene norme.

Dame i gospodo, što se tiče člana 12. stava 5. Predloga zakona, u ime Srpske radikalne stranke predlažem da se izvrši preformulacija utoliko što će se prijava od strane javnog tužioca koji je primio prijavu o nasilju ili o potencijalnom nasilju ili opasnosti za nasilje dostaviti nadležnoj policijskoj upravi.
Kako je predloženo u stavu 5? Vidite, kaže – da prijavu odmah prosledi policijskim službenicima, dakle, više nije, da bi oni o tome obavestili nadležnog policijskog službenika, član 13. vidite - u policiji imaju ovlašćena službena lica. Komunikacija između organa, policija je organ, policijski službenik je izvršilac, on je službeno lice. To ne može ni da se u pravnoj analogiji, ni da se primeni u nekim drugim slučajevima.
Šta bi bilo sada, gospođo ministre, kada bi se javno tužilaštvo obraćalo neposredno vašim referentima u Ministarstvu? Onda ne znate ko sa kim tu komunicira, jer javno tužilaštvo će se obratiti Ministarstvu pravde, a Ministarstvo pravde preko svoga zamenika i pomoćnika signira zahtev na određenog izvršioca i određeno lice ili određeni organ. U policijskoj upravi, dakle, kao što je ovde naznačeno, radi više policijskih službenika. Koji je to policijski službenik? Načelnik policijske uprave, on vodi evidenciju. Ko je taj policijski službenik koji je ovlašćen i na njega signira prijavu i traži da se po njoj postupi?
Prema tome, ovo bi bilo, po mišljenju SRS, logično i najbolje pravno formulisano, najpreciznije. Ovako, sada će šetati te prijave od službenika do službenika i neće se znati ko je kada primio prijavu, ko je zadužen, u kom roku treba da izvrši provere, u kom roku da dostavi tužiocu izveštaj i da na kraju podnese povratnu krivičnu prijavu za ovo krivično delo.

Vezano za izbor sudija i tužilaca na tri godine, mnogo se govorilo u poslednjih nekoliko godina o reformi pravosuđa uključujući tu i javno tužilačku instituciju.
Koliko je važno da se za javne tužioce i za sudije biraju stručni ljudi, navešću jedan primer kako se to radi u nekim tužilaštvima. U jednom tužilaštvu podneto je od 2010. godine do 2015. godine 535 optužnica i optužnih predloga, da bi sudovi odbili optužnice i odbacili kao neosnovane. Koje su posledice? Ovih dana bilo je reči vezano za budžet RS, za lokalnu samoupravu, o suficitu, o deficitu budžeta.
Za ovo tužilaštvo, to je jedno više tužilaštvo koje u okviru svoga tužilaštva ima dva osnovna suda, nastupile su posledice u materijalnom smislu. Iz budžeta Republike Srbije plaćeno je 90 miliona na ime sudskih troškova, koje su prouzrokovale neosnovane optužnice, jer su sudovi morali da oslobađaju građane koji su bili nevini i koji su, u svakom slučaju, oslobođeni na osnovu dokaza.
Kada je u pitanju tužilačka funkcija, šta je sa izborom 30 tužilaca, do kada će biti privremeni vršioci dužnosti javnih tužilaštava i to u 30 tužilaštava, od kojih šest je u višem, a 24 u osnovnim sudovima?
Zašto se prouzrokuju troškovi da se tužioci šalju iz Čačka u Obrenovac ili iz Zaječara u Vršac i da ne nabrajam iz kog sedišta, iz kog okruga i sa čijeg područja treba da pređe stotine kilometara? Šta je tu posledica? Posledica je sledeća – što morate da obezbedite vozače, morate da obezbedite automobile, morate vozačima da obezbedite plate, morate da im platite doprinose, morate da im platite dnevnice, morate da platite iz budžeta benzin, mora da se namire svi troškovi koji se prouzrokuju bespotrebno, jer u sedištima osnovnih i viših sudova ima kadrova koji mogu obavljati sigurno funkciju tužioca ili zamenika tužioca, kako u osnovnom, tako i u višem tužilaštvu. Dakle, mislim da se ovo treba ispraviti i da nema potrebe da se šalju iz jednoga okruga, odnosno sedišta višeg tužilaštva u drugo i na taj način da se uštede pare.
Evo, ja postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, ministru finansija, ministru pravde i Republičkom javnom tužiocu – koliko je tužilaca iz jednoga okruga u drugi okrug, iz jednog sedišta u drugo sedište tužilaštva bilo angažovano? Koliki su troškovi, da bi mogli da vidimo, jer se iz budžeta može da namiri nekoliko milijardi dinara? Kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ima li tu nepotizma? Koji kadrovi se biraju? Čiji sinovi i ćerke se biraju? Ima li takvih slučajeva ili nema? Da li je sačinjena lista kandidata koji treba da budu postavljeni i izabrani za funkciju tužilaštva?
Donedavni ministar pravde je na savetovanju na Zlatiboru 18. septembra 2015. godine rekao – problem u pravosuđu jeste neznanje. Da li je to tačno? Da li to može neko da demantuje? Šta ćemo da radimo kada se u nekim sudovima, čak prešli su i u druge institucije, neću da ih imenujem, ukidane presude 80% ili preinačavane i taj ostaje da bude sudija? Taj ne može biti sudija. Onaj kome je toliko i toliko optužnica odbijeno ne može biti tužilac. On je štetočina za državu, štetočina za poreske obveznike Republike Srbije.
Ima li korupcije u pravosuđu? Neću pominjati, ali da vam predočim da je u jednom sedištu tužilaštva protiv jednog advokata podneto 34 krivične prijave ili privatne tužbe. Nijedna nije procesuirana. Čak je tužilac izjavio da su sve bile zastarele pre nego što su stigle u javno tužilaštvo. Evo, ja tražim kopije krivičnih prijava gde su građani podneli krivične prijave sa prijemnim pečatom, pad da vidimo da li je to tako.
Dakle, dame i gospodo, zašto je ukinut nadzorni odbor u Vrhovnom kasacionom sudu? Postoji nezavisnost sudije, i neka postoji, ali ne može on biti nezavistan da krši zakon. Nadzorni odbor treba da kontroliše zakon i sprovođenje zakona, a da se ne meša u njegove odluke, to je nezavisno sudstvo. Ko ga je ukinuo? Koja je to Vlada ukinula, koji režim? Prethodni režim je ukinuo ovaj nadzorni odbor i ovu instituciju koja ima veliki značaj za praćenje rada zakonitosti od strane nosilaca pravosudnih funkcija.
Šta je bilo sa donacijama i sredstvima iz budžeta i donacija iz inostranstva za reformu pravosuđa? Koliko je miliona evra stiglo? Ko je uzeo pare na ime reforme pravosuđa i reforme zakonodavstva? Ko je formirao radne grupe, ko su učesnici u radnim grupama? Koliko je ko uzeo para, a nije taj zakon video primenu u praksi, niti je usvojen u Narodnoj skupštini?

Hvala gospođo predsedniče. U odnosu na ovaj predloženi član koji uvodi jednu novotariju, a koja je sadržana u važećem zakonu, mislim da ovde nije bilo mesta da se interveniše. S druge strane, napomenuo bih da se reforma zakonodavstva u Srbiji zaista obavlja uz velike razuđene oblike našeg krivičnog zakonodavstva koje potiče iz davnih vremena, a koje je i usavršavano decenijama i decenijama.

Uzmite u obzir, samo od 2001. godine do današnjeg dana deset puta je menjan zakonik o krivičnom postupku. U svakoj stabilnoj, pravno organizovanoj državi, jedan zakonik koga smo mi 2000. ili 2001. godine usvojili ovde u parlamentu, izradili kao kodifikaciju, jeste zakon koji je obuhvatio sve oblasti koje se tiču zakonika o krivičnom postupku. To je jedna kodifikacija za primer u Evropi. Ovako, ako treba na svaka tri meseca da donosimo leks specijalis, a imamo već kodifikovan Zakonik o krivičnom postupku i ako imamo u odredbama člana 361. već predviđene troškove krivičnog postupka u koje ulaze i troškovi koji se odnose na troškove prevodioca i tumača. Vlada kaže da je to urađeno zbog toga da bi se stranke u postupku mogle koristiti svojim jezikom i prevodiocem. Mislim da to ovde ne može da se uklopi, nije bilo potrebe.

Dakle, troškove krivičnog postupka, član 261. nabraja, što se vidi u stavu 2. 1. do 9. Između ostalog, u ovom zakonu se predviđa i dvostruka nagrada veštaku i prevodiocu u veštačenju i prevođenju određenih sadržaja za javno tužilaštvo posebne namene i posebne nadležnosti. Mislim da ovo nije pravično i da Srbija više ne treba ove specijalne sudove, specijalna tužilaštva da ima, jer nisu potrebni. Ako je to bilo potrebno, mi mislimo da nije, ovo vanredno stanje treba prevesti na kraju jednom u redovno stanje, a ne svaka tri meseca menjati zakon. To već nije bilo uobičajeno ni u našoj državi ni u drugim državama.

Osim toga, gospođo Malović, kada su u pitanju troškovi krivičnog postupka, zamolio bih vas da mi odgovorite – koliko Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo pravde, duguje na ime troškova za odbrane po službenoj dužnosti advokatima? Drugo, da li razmatra te mogućnost, s obzirom da advokati plaćaju poreze i da su mnogi u situaciji da nemaju više od čega da plate, s obzirom na situaciju u kojoj se našla Republika Srbija i ekonomsku moć naših sugrađana, da ne mogu da plaćaju te troškove? Da li možete vi, a tu su se našli i advokati, zašto ne izvršite prebijanje troškova, onih koje su ostvarili pravosnažnim sudskim odlukama dobili, ako što je dosuđeno advokatima, da izvršite prebijanje preko poreske uprave što dugujete vi advokatima i advokati vama, da zaključite poravnanje i na taj način izvršiti prebijanje. Ogromni su troškovi i veliko je negodovanje i žalbe advokata i ima razmišljanja od advokatske komore, da će advokatska komora i advokati odbiti da više zastupaju, odnosno da brane po službenoj dužnosti, dok država i Vlada ne budu odrešili kesu da plate te troškove. Svaka usluga se plaća.

Prema tome, ne mogu ni advokati da budu zakinuti, niti na ovaj način da imaju takav tretman. Zbog toga vas molim, razmotrite ovu mogućnost da hitno rešite problem advokatima, a da smanjite, ako možete nekako, u onoj kožnoj torbici Cvetkovićevoj, oduzmite malo one specijalne usluge i usluge po ugovoru, nagrade i naknade, da se malo podmiruju i građani i drugi prema kojima država ima obaveze. Hvala.

Vidite i ovde se ništa ne događa nešto suštinski. Ovo je samo jedna novotarija koja samo može da zbunjuje u primeni Zakonika o krivičnom postupku. Opet ovde imamo ove specijalizovane sudove, specijalna tužilaštva, posebne nadležnosti koje su na dan stupanja na snagu ovog zakona u toku, dovršiće se po odredbama Zakona o krivičnom postupku "Službeni list", e sad, pazite, u ovome članu imate više od 10 zakona koji su donošeni, menjani i dopunjavani.

Mislim da je ovo zaista nepotrebno i da je trebalo sve ovo dovesti u redovno stanje, jer drugog nema nego da se mi vratimo tamo gde je upravo naše zakonodavstvo, gde je naša tradicija i gde su naši običaji i na taj način treba čuvati autoritet sopstvenog prava, a ne pošto poto izmišljati razna tužilaštva, specijalne sudove. Mi smo protiv takvih institucija. Vratimo pravosuđe tamo gde je bilo, jer će biti i građanima i sudijama i strankama u postupku daleko, daleko lakše jer, kao što znate, ova reforma pravosuđa je sa dosta pukotina. Ona je nanela dosta velikih problema građanima. Uzmite samo organizaciju sudova i mrežu sudova, i zamislite onaj šumar kao svedok sa Golije treba da dođe u Požegu na sud zato što su šumari podnosili krivične prijave zbog krađe drva i seču šume u Goliji. Šumar krene iz Golije i dođe u Požegu i kad dođe u Požegu na sud i kad se vrati drugi u njegovom odsustvu 80 do 100 kilometara daleko, posekli drugi deo šume.

Drugo, po 150 kilometara, malo ću kasnije govoriti o mreži sudova gde se prave bespotrebni troškovi, putuju sudije, putuju svedoci, putuju okrivljeni, veštaci. Sve to mnogo, mnogo košta, to treba vratiti tamo gde je bilo. Daleko je to efikasnije, celishodnije u odnosu na ovo stanje kako jeste. Zbog toga smatram da ova reforma pravosuđa, nema potrebe da je kritikujem, nije urodila plodom i sve ove novotarije i sva ova, da kažem predviđanja i planiranja ne daju nikakve bolje rezultate nego što je to bilo. Ali, to je ukazano i od EU, a suprotno je i određenim pravilima i rezolucijama UN.

Vi dobro znate šta je sve vama dostavljeno, gde su vam stavljene te primedbe. Veliki broj primedbi je još uvek nerešen, 800 sudija je ostalo neizabrano ili reizabrano i ne kažem da nije bilo slučajeva gde ste morali da intervenišete. Trebalo je negde intervenisati. Ali, procedura reizbora morala je da se poštuje po Ustavu, jer tu nije bilo ni žalbe na odluku. Visoki savet sudstva nije to učinio transparentno, kako je to bilo planirano. Sudije se plaćaju, ne rade. Sudije ne rade, a primaju plate. Tu su problemi veliki i ti eksperimenti koštaju poreske obveznike, gospođo Malović, mnogo. Toliko za sada. Hvala.

Gospođo ministre, Gordana Pop-Lazić je uložila ovaj zahtev sa zaista punim opravdanjem i trebalo bi na njega dati adekvatno obrazloženje. Naime, kada se radi o jednakosti zaposlenih u sudskoj upravi, onda u svakom slučaju ne treba praviti razliku. Ne treba imati dve vrste, ako smo dobro razumeli ovo što ste hteli da predložite da se donese u zakonu.

Ne bi trebalo praviti razliku jer je veliko nezadovoljstvo u višim i apelacionim sudovima u odnosu na sudije koji rade u Specijalnom sudu za ratne zločine i Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Odavno je u Srbiji suđeno i za pljačke i za ubistva, ali to su radili redovni sudovi i mi smo imali u okružnim sudovima i u Vrhovnom sudu Vojvodine i AP KiM i Republike Srbije kvalitetne sudije, stručne, obrazovane, koji su rešavali i te kako kvalitetno predmete koji se nađu kod njih.

Ono što je uočeno posle uvođenja reforme pravosuđa i organizacije uređenja sudova, ugrožen je pristup pravdi građanima. Zašto? Mnogo se putuje. Ako čovek treba iz Inđije da putuje u Mitrovicu, izazivaju se troškovi, što upravo utiče i na ove troškove koji se predviđaju u ovome zakonu za određene vrste činovnika i nameštenika. Naime, građanin koji je do juče sva svoja prava ostvarivao u svome gradu, recimo u Novom Sadu ili u Inđiji, sada je prinuđen da putuje desetine i desetine kilometara radi zaštite svoga prava. To znači da je on prinuđen da izgubi svoje vreme, ali i da angažuje znatna sredstva kako bi otišao do suda koji je nekada udaljen i više od 100 km. Pri tome, u njegovom gradu postoji sudska zgrada koja sada ni blizu ne služi nameni radi koje je građena. Imate u Srbiji nove zgrade sudova: Inđija, Kovin, ali više nisu to sudovi, to su sada jedinice i sada iz Kovina putuju u Pančevo, iz Inđije u Sremsku Mitrovicu.

Dakle, to znači da je pitanje dobijanja pravde pitanje cenzusa. Jer, i u ova teška vremena mnogi neće moći ni da imaju pare za autobusku kartu da bi otišli do suda, a da ne govorim o tome da neko treba da jede, pa provede vreme i plati razne druge troškove odlaskom iz jednog grada u drugi grad. Imate slučaj da građani i stranke iz Pančeva putuju u Niš da im se sudi u Trgovinskom sudu. Nije to baš pametno i nije to racionalno za naše građane. Jer, putuju stranke, misli se i na tužioca i na tuženoga u parničnom postupku, putuje okrivljeni, putuje njegov branilac, putuju svedoci, veštaci i putuju prevodioci o kojima je danas ovde reč. Veliki su troškovi. To je na prvi pogled izgledalo moguće kao rešenje, ali se u praksi pokazalo loše.

Na primer, Vojvodina je jedna od teritorija koja je najstarija po organizaciji pravosuđa i priznata je ta Advokatska komora Vojvodine. Ali, šta se sada dogodilo? Sada novu organizaciju postavljamo, ali ona ide na štetu naših sugrađana. Mislim da su ta rešenja bila ishitrena. Dakle, pravdi građani lako ne mogu da pristupe. Posle će biti govora šta se događa u praksi, kako primedbe stavljaju i sudije i tužioci i advokati i stranke. Mnogo košta. Troškovi su ogromni kad onaj iz Čačka putuje u Valjevo kao tužilac ili putuje kao sudija, da sudi u Valjevu i obratno.

Mislim da ovo treba imati u vidu i da bi stvari trebalo vratiti u prvobitno stanje, jer je to mnogo racionalnije i delotvornije za građane. A drugo, pristup pravdi je ugrožen ovakvom organizacijom i uređenjem mreže sudova. Dakle, mreža sudova je pre svega postala u praksi problem i ovo pitanje treba što pre razrešavati i videti kako dalje. Ne mislite valjda doveka ovako da ostane, da sudije putuju s onog kraja države u drugi kraj? I zašto su bolje sudije da idu iz, recimo, Kragujevca u Novi Sad od onih u Novom Sadu ili od onih u Subotici? Ništa nisu bolji. Sve su to sudije koje imaju iskustvo.

Što se tiče određenih nepravilnosti, ako je bilo uočenih od strane sudija ili tužilaca koji su bili korumpirani ili se bavili kriminalom ili su bili nestručni, nedostojni, zna se šta treba učiniti u tim slučajevima. U tim slučajevima ti pojedinci treba da budu razrešeni.

Reforma nije izvršena transparentno. To znači da ljudi koji su razrešeni nisu imali pravo žalbe, a Ustav Republike Srbije predviđa da svaki građanin ima pravo žalbe na svaku odluku državnog organa kojom se odlučuje o njegovom pravu ili njegovoj obavezi. To je ustavno načelo. A sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani to je onemogućeno. Zašto? Zašto se krši Ustav? To nije dobro. Ministarstvo pravde je vodilo ovu aktivnost. Ustavni sud je jednom odlukom meritorno odlučio da se to poništava ali se vraća sada Visokom savetu sudstva a Visoki savet sudstva godinama: prvo, ne može da bude u punom sastavu; drugo, biraju se ljudi koji nisu iz pravosuđa da budu članovi Visokog saveta; treće, sudije koje nisu reizabrani dali su izjave kod Visokog saveta i Državnog veća tužilaca.

Postavlja se pitanje - zašto se njima ne dostavljaju odluke? Ljudi su još uvek u neizvestnosti. A, gospođo Malović, velike pare se plaćaju još uvek onima koji nisu izabrani od 2010. godine. To budžet mnogo košta.

Ti ljudi su, znate po zakonu, drugi radnici u preduzećima koja rade. Nije prošao, dat mu je otkaz, on ide pred sud i sud ako ga vrati, postoji sudska odluka, ona je zakon i sud će u tom slučaju rešiti i u odnosu na njegovo pravo je li zakonito ili nezakonito, prestao radni odnos i drugo, ako je nezakonito vraća odluku ili je preinači, menja je, ali nalaže da se otklone sve štetne posledice koje je prouzrokovala jedna odluka.

Gospođo Malović, krajnje je vreme da ovo pitanje Visoki savet sudstva, mora hitno da donese odluke i da pošalje ovim neizabranim sudijama ili tužiocima. Mislim da je to jako važno, jer su tu primedbe velike od strane EU i komisije.

Dakle, mislim da mreža sudova ne odgovara. Reizbor, rekao sam, bilo je slučajeva i u nekim slučajevima ste bili u pravu, kada je trebalo pre svega razrešiti one koji su sa advokatima za jedan dan donosili presudu, a čovek čeka u parničnom postupku….

Mislim da je ovaj amandman koji je uložila gospođa Gordana Pop-Lazić prihvatljiv i on je smislen. Pre svega on je delotvoran i on ukazuje predlagaču da ovde bila jedna greška i da tu grešku treba otkloniti i poboljšati tekst zakona, ustvari ostaviti odredbe koje su u važećem zakonu. Hvala.

Gospođo Čomić, u svakom slučaju mislim da ste u ovom prethodnom delu zaista bili korektni u odnosu na vođenje sednica, a i sada je možda trebalo omogućiti poslaniku da se izjasni. Ništa tu neće biti neka velika šteta, niti će on nešto učiniti što je protivno tome.