Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je na dnevnom redu rebalans budžeta i amandmani vezani za prihode koji se ostvaruju i koji se usmeravaju prema korisnicima, radi podsećanja, samo malo o budžetu.
Budžet je akt predstavničkog tela kojim se predviđaju i odobravaju prihodi i rashodi republika, gradova i opština za određeni budžetski period, po pravilu, za jednu godinu. Budžetom se predviđaju i raspoređuju rashodi i prihodi radi osiguranja kontinuiteta u funkcionisanju javnih funkcija i usklađivanja potrošnje države s ekonomskom politikom i njenim mogućnostima.
Ekonomska funkcija budžeta je višestruka. Preko budžeta se u savremenim državama traži više od jedne trećine nacionalnog dohotka. Preko budžeta može, direktno ili indirektno, da se utiče na proizvodnju, obim i strukturu potrošnje, reprodukcije, osnivanjem državnih preduzeća, državnim investicijama i raznim subvencijama u pojedinim sektorima privrede i sl.
Značajnim nabavkama, uslugama i javnim radovima u celini, svojim rashodima, država se javlja kao krupan činilac tražnje i globalne ravnoteže na tržištu, kao i njenog formiranja. Budžetska potrošnja je značajna komponenta agregatne tražnje, koja ima uticaj na cene i privrednu ravnotežu. Iz tih razloga se budžetska politika uključuje u opštu privrednu politiku države.
U sklopu antiinflacione politike, a naročito u stanju inflacije tražnje, budžet predstavlja značajan instrument kompresije tražnje. Država tada vodi restriktivnu budžetsku politiku, smanjuje se potrošnja države i sprovodi politika budžetskih viškova. U suprotnom, u okviru savladavanja privredne depresije, povećavanja budžetske potrošnje, povećava se agregatna tražnja i time stimuliše oživljavanje privrede. Ako se radi o inflaciji troškova, smanjenjem budžetskih prihoda, država rasterećuje privredu fiskalnih obaveza i stvara mogućnost za kompenziranje porasta troškova i izbegavanje porasta cena.
Dame i gospodo, u odnosu na budžet Republike Srbije i u odnosu na rebalans ovog budžeta, istakao bih neke primedbe.
Izmene zakonskih propisa u budžetskom sistemu Srbije posle 2000. godine otvaraju neka nova, a ne daju odgovore na neka ranije otvorena, a nerešena pitanja reforme ovog ključnog segmenta javnih finansija Republike Srbije. Ključne su sledeće činjenice. Sprovođenje tranzicionih reformi u celom fiskalnom sektoru, a posebno u javnom sektoru na polju fiskalne politike, podrazumeva izuzetno ozbiljan i dugoročan proces, koji se mora planirati u fazama, i to po godinama i strukturi sadržine reformi. Slovenci, su na primer, najpre napravili taj plan, posle razduživanja sa tom državom iz bivše SFRJ.
Naime, ključna funkcija jedne države, a posebno države u tranziciji, jeste redistribucija nacionalnog dohotka, nacionalnog bogatstva, a to je glavna delatnost svake vlade u svetu. To se svuda u svetu radi kroz poresku politiku, ulaz prihoda i politiku izdataka, rashoda. Glavni dokument koji to sadrži jeste, svakako, budžet jedne države. Stručnjaci za budžet u svetu, obično budžet definišu kao glavni instrument po kome se vidi šta je vlada radila, šta vladi radi ili šta namerava da uradi u jednoj državi.
Na strani prihoda, kao prvi uslov, vlada mora da poseduje fiskalnu obazrivost i odgovornost, odnosno da proceni fiskalni rizik, poresko opterećenje, u pogledu mogućnosti poreskih obveznika da izdvajaju sredstva za izdatke iz budžeta. Počev od 2001. godine, mnogo je promena u budžetskom sistemu Srbije izvršeno, ali mnoge od njih nisu dosledno uvažavale određene specifičnosti stanja u našim javnim finansijama, bilo da su bile iz uspostavljenog ranijeg sistema, Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, ili su u toku reformi javnih finansija i u najkasnije vreme neke započete promene ostale po strani, a na posledice tog nerešavanja se uopšte nije obraćala pažnja. Na primer, dugoročna strategija u planiranju promena u javnim finansijama, posebno u budžetskom sistemu, ni za narednih nekoliko godina, uopšte, ne postoji.
Ozbiljne zemlje u tranziciji, kao što je, na primer, Slovenija, najpre su napravile plan promena i faze u kojima se planira kada se uvodi trezor, kada se konsoliduju, objedinjavaju, koja grupa je koji nosilac javnih rashoda, kao i budžetski korisnici, fondovi, PIO, zdravstvo i slično. U tom pitanju, važna karika u celoj reformi je informatička podrška, mašina, softveri, informatika, a naročito kadrovi i njihova obuka.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poseban problem je što uopšte nema nijednog završnog računa od 2001. godine u Parlamentu, pa nije ni moguće utvrditi da li su i u kolikoj meri budžetske procedure dobre, a naročito se, bez revizije završnog računa budžeta i revizije budžetskih procedura, ne može oceniti da li su i ove do sada preduzete mere, reforme budžetskog sistema, sasvim dobre ili nisu.
Način utvrđivanja krajnjeg rezultata, poslovanja budžeta kao finansijskog dokumenta, jeste metodologija za obračun suficita i deficita budžeta, i to, što je najstrašnije, u toku samog izvršavanja, trajanja implementacije budžeta, što, s obzirom na aktivno tekuće poslovanje budžeta, koji je jedan živ dokument i koji prati, preko trezora, sve nastale sadašnje i buduće, a naročito neizmirene obaveze, redovne u budžetu, ostavlja veliku dilemu kod svakoga od učesnika u budžetskom procesu, bilo da je on u nivou republičkog budžeta korisnik, ili na lokalnom nivou, korisnik opštinskog, odnosno gradskog budžeta.
Ako se sećate potraživanja koja je imalo Preduzeće za saobraćaj i puteve i Direkcija, pre par godina, između pet i šest milijardi dinara je bilo dugovanje njihovim podizvođačima, preduzećima za puteve, a ta preduzeća duguju državi poreze, čije kašnjenje se, krivicom države, kamati po izuzetno visokoj kaznenoj kamati, koja se kretala, koliko se sećam, oko 20%, što je, u stvari, prava mera za inflaciju u jednoj zemlji, jer država nikad ne dozvoljava da joj se sredstva koja nije naplatila obezvređuju.
Taj podatak se prilično krije, moguće ga je proveriti u svakom rešenju od strane finansijske, odnosno budžetske policije i budžetske inspekcije. U ozbiljnim zemljama se za ovakav postupak prevelikog poreskog zahvatanja postavlja pitanje odgovornosti Vlade i ministra finansija, pre svega.
Dame i gospodo, kada pogledate da je budžet mikrohirurgija jedne države, rekao sam prošli put, najopasnija služba u državi je, u odnosu na budžet, Ministarstvo finansija i njegova desna, produžena ruka, poreska uprava, koja može da skrši privredu bez velike dreke i vike, i za vrlo kratko vreme, prostom i jednostavnom blokadom žiro-računa onih obveznika koji, upravo, stvaraju dohodak i od kojih zavisi budžet i njihovi korisnici, a u narednom periodu to će se vrlo negativno odraziti u našoj državi.
Dame i gospodo, u 2007. godini predviđena je u budžetu Republike Srbije cifra od 42 milijarde dinara za specijalne usluge i robu. Zamislite, specijalne usluge. Koje su to specijalne usluge koje treba da iznose 42 milijarde dinara?
Sada ću vas podsetiti, gospođo ministre, da je za 42 milijarde dinara moglo da se kupi 14 hiljada traktora srednje kategorije i da se ti traktori poklone individualnim poljoprivrednim proizvođačima, da ti individualni proizvođači proizvedu proizvode za državu i za izvoz, da ne dozvolimo da prodajemo, kao što se to kod nas događa, i kuću i avliju.
U tome je Srbija tragična zemlja i zbog toga jedino srpski radikali mogu u ovoj državi da preuzmu obavezu i da izvedu ovaj narod na put, da im obezbede bolji prosperitet nego što bilo ko obećava na bilo koji način. Hvala vam.