Vidite, čak i predlagač je predložio da se odloži primena ovog zakona i da počne da se primenjuje od 1. juna 2007. godine.
Ali se postavlja jedno pitanje: zašto da se primenjuju odredbe iz članova 107. i 110. i od 117. do 122. od dana stupanja na snagu zakonika. Ovo je sada problematično.
Sada se postavlja pitanje, ako smo procenili da ne treba zakon primeniti do iduće godine, dakle smatramo da bi neke pripreme trebalo izvršiti, bilo pravno-tehničke, formalno-pravne i kadrovske, da li će to biti restrukturiranje policije, tužilaštva, njihovo edukovanje da bi mogli da preuzmu ove odredbe.
Sada ova norma koja se odnosi na članove 107. i 110. i od 117. do 122. je dosta problematična.
Zašto baš odmah da to primenimo, a ovo ostalo odlažemo za godinu dana? Ukoliko se usvoji Predlog zakona ove odredbe članova 107. i 110. i od 117. do 122. neće biti moguće primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona. To je naša praksa u poslednjim godinama pokazala da, iako smo donosili zakone, a da se pokazalo u praksi da ne mogu da budu primenjeni.
Sa druge strane, događalo se da smo posle tri meseca imali takvu situaciju da su predlozi stizali od Vlade da idemo na izmene i dopune zakona.
Ako je odložena primena zakona u pretežnom delu od 1. juna 2007. godine, onda su i ove odredbe trebale da imaju istu sudbinu i u tom slučaju smatram da odredbe u ovom zakonu nisu dobro bar vremenski usklađene, a smatramo da je amandman narodnog poslanika Božidara Koprivice opravdan, da se odloži do 1. juna 2009. godine, jer za taj vremenski period bi objektivno mogla da se u dovoljnoj meri reše sva prethodna pitanja za zaživljavanje ili primenu nekih rešenja koja se nude u ovom zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS govoriću o zakoniku o krivičnom postupku, s tim što bih u prvom redu zamolio ministra Stojkovića, ukoliko ima prevod krivičnih zakonika kontinentalnog prava ili anglosaksonskoga, da bi mogli poslanici da se ipak pripreme za diskusiju, a s druge strane da proverimo nova rešenja koja se navodno nude u ovom zakonu.

Naime, ne znam da li, gospodine ministre, imate prevode ovih zemalja, ali bih u tome želeo da vam kažem da ovo nisu nova savremena rešenja koja se nude.

Obavestiću vas da je SRS 1999. i 2000. godine radila na prevodu i proučavanju zakonika o krivičnom postupku SAD, Velikog kraljevstva Velike Britanije, Velsa i Irske, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije, Švajcarske i Italije.

Kada sam bio savezni ministar i kada je SRS odlučila da treba uskladiti krivično procesno zakonodavstvo sa ustavom, jer smo imali, tačno je što su kolege iznele, u prethodnom periodu iz 1976. godine, a i ranije, da su neke odredbe Zakonika o krivičnom postupku bile neprihvatljive za običajno pravo i prilike na kontinentu na kome se nalazila bivša SFRJ, a ujedno i SRJ.

Reći ću vam da sam tada, kao savezni ministar u ime SRS, jer smo se dogovorili da uskladimo, da sprečimo zloupotrebe do kojih je dolazilo često od strane nekih organa koji su primenjivali represiju. Imam prevode ovih zemalja koje sam naveo, iz kojih smo mi crpili najbolja rešenja, prilagođavajući ih našim uslovima i političkim prilikama. Tu smo obuhvatili, rekao sam, i jedno i drugo pravo koje se sada pominje u Predlogu zakonika.

Dobro je što ste 346 članova, koliko sam analizirao, prihvatili iz našeg postojećeg Zakonika o krivičnom postupku, koje su srpski radikali radili još 2000. godine. To je dobro što ste prihvatili. To je prepisano. Poluprepisanih ima negde oko 116 i ima novih negde oko 80 i nešto članova.

Novine koje su uvedene u novom zakoniku o krivičnom postupku su sledeće, na koje mi imamo primedbe.

Osim brojnih modifikacija postojećih odredaba zakonika, više neuspešnih, koje ćemo u amandmanima prikazati, nego uspešnih, predlog predviđa jedan broj zaista novih odredaba koje do sada u važećem zakoniku nismo imali.

Među njima, posebnu pažnju zaslužuju odredbe o novoj organizaciji prethodnog postupka i o procesnoj zaštiti svedoka.

Novo uređenje istrage i tzv. prethodne istrage je najkrupnija novina koja se predlaže je prelazak na novi tip prethodnog, tj. istražnog postupka. U procesu donošenja novog predloga zakonika o krivičnom postupku za taj veoma ozbiljan poduhvat još se nisu stekli potrebni uslovi, po mišljenju SRS.

U procesu izgradnje pravne države u još nestabilnim političkim prilikama, sa još nereformisanim javnim tužilaštvom i policijom, čija je organizacija još uvek zasnovana na ideološkim kriterijumima, istražni sudija, iako tehnički neopremljen i slabije efikasan, sigurniji je organ za vođenje istrage i neuporedivo bolji zaštitnik ljudskih sloboda i prava od bilo kog drugog organa izvršne vlasti.

Kod nas su još uvek političke prilike nestabilne. Ljudska prava su internacionalizovana, naročito posle ratifikacije Evropske konvencije o njihovoj zaštiti, pa postoji opravdana bojazan da bi izvršno-upravni organi često mogli da zloupotrebe ovlašćenja ako bi im se ovim predlogom zakona dala.

Naša država je pristala da odluke njenih organa podležu kontroli Evropskog suda za ljudska prava, što je bio osnovni razlog za uvođenje istražnog sudije. U uslovima eksterne međunarodne kontrole, svi državni organi vlasti su dužni da podjednako budu obazrivi i pažljivi prema svakom građaninu i ljudskim pravima. I pored toga, novoj organizaciji krivične istrage ne treba pristupiti brzopleto i pre nego što se argumentovano odgovori na pitanje da li je promeni zaista došlo vreme.

Naročito treba objektivno utvrditi da li su stvoreni svi potrebni uslovi za takvu transformaciju krivično-procesnog prava, ne samo politički, već i u pogledu organizacije državnih službi koje treba da prihvate istragu, posebno da li je javno tužilaštvo organizaciono, kadrovski i tehnički spremno za takav veliki poduhvat.

Naravno, pitanje je da li je ovim predlogom zakonika je pripremljena normativna podloga za prelazak na novi model krivične istrage, dovoljno proučena, prihvatljiva i adekvatna. U pogledu predloženih modela istražni postupak se sastoji od dve međusobno povezane faze, prethodne istrage i same istrage.

Prethodna istraga se vodi kada postoje osnove sumnje da je izvršeno krivično delo i dok učinilac još nije poznat, u njoj se preduzimaju dokazne radnje, ali i druge, na primer, pritvor po članu 265. Predloga zakonika, ali koje imaju dokaznu snagu.

U daljem krivičnom postupku tj. na njihovim rezultatima se može zasnivati sudska presuda, član 258, stav 7. člana 260, član 261. stav 1. u vezi sa članom 257. stav 2. I drugo, te radnje se preduzimaju po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, po pravilu od strane javnog tužioca, koji njihovo obavljanje može poveriti organima unutrašnjih poslova.

Pojedine dokazne radnje u prethodnoj istrazi obavljaju organi unutrašnjih poslova samostalno, privremeno oduzimanje predmeta i pretresanje stana - član 255. stav 8, a pod određenim uslovima mogu obavljati i uviđaj i odrediti veštačenja koja ne trpe odlaganja, kako to predviđa član 255. stav 10.

Istragu sprovodi nadležni javni tužilac samostalno, ali za izdavanje naredbe o pretresanju stana lica, naredbe za privremeno oduzimanje stvari i naredbe za obdukciju i ekshumaciju leša ovlašćen je istražni sudija, na predlog, odnosno zahtev javnog tužioca.

Iz odredaba Predloga vidi se da se u istrazi preduzimaju dokazne radnje, saslušanje okrivljenog, uviđaj, saslušanje veštaka, pretresanje stana, saslušanje svedoka, kako to predviđa član 278, ali nigde ne piše da li te radnje imaju snagu dokaza samo u istrazi ili u glavnom pretresu, odnosno u kontradiktornom postupku.

Verovatno se to pretpostavlja, tim pre što snagu dokaza u daljem postupku imaju i dokazne radnje iz prethodne istrage.

Osim što izdaje naredbe o pretresanju stana lica, privremenom oduzimanju stvari, za obdukciju i ekshumaciju leša i rešenje o određivanju pritvora, istražni sudija odlučuje o žalbi protiv rešenja o sprovođenju istrage na predlog javnog tužioca, izriče disciplinske kazne pojedinim učesnicima istrage i preduzima dokazne radnje koje se na pretresu ne bi mogle preduzeti.

On sprovodi i ostale dokazne radnje na predlog javnog tužioca i drugih ovlašćenih tužilaca, a oštećeni kao tužilac jedino od njega može tražiti sprovođenje određenih radnji pre podnošenja optužnice, kako to predviđa član 270. stav 2, član 284. stav 2. Predloga zakona.

Odredbe predloga o prethodnoj istrazi i istrazi teško bi se mogle oceniti zadovoljavajućom ocenom.

One imaju niz suštinskih i pravno-tehničkih nedostataka. Navešću samo neke primere.

Pod a): radnje prethodne istrage trebalo bi da su u suštini neformalni policijski izviđaji i zbog toga je tu fazu postupka bolje nazivati izviđaj, nego prethodna istraga, kako to stoji u nekim zemljama evropskih prava.

Preduzimanje tih radnji ne bi trebalo ni da bude regulisano u zakoniku o krivičnom postupku, jer je to već uređeno Zakonom o policiji. Te radnje se preduzimaju, kao što stoji u članu 255. stav 1. ovog predloga, po službenoj dužnosti organa unutrašnjih poslova, ali bi moralo biti predviđeno da i ti organi preduzimaju i po zahtevu javnog tužioca, kome su potrebne da bi mogao vršiti svoje dužnosti.

Prethodna istraga se ne otvara nikakvim formalnim aktom, protiv koje odluke bi lice, prema kome se vodi postupak, imalo mogućnosti da upotrebi pravni lek i zbog toga ona za to lice ne sme biti nikakvih pravnih posledica, a još manje se saslušanja svedoka i osumnjičenih iz te faze postupka mogu tretirati kao formalne procesne radnje, a uz to još i sa dokaznom snagom u budućem postupku.

Za tim saslušanjem nema stvarne potrebe, jer odmah iza toga neformalnog postupka sledi formalna istraga, u kojoj se sve to može regularno preduzeti.

U tim preliminarnim izviđajnim radnjama dovoljno je prikupiti obaveštenja i preduzeti druge policijske radnje usmerene na otkrivanje učinioca krivičnog dela, a lice prema kome se taj postupak vodi za sve to ne mora ni znati.

Saslušanje svedoka i osumnjičenog, osim od strane javnog tužioca za potrebe donošenja rešenja o otvaranju istrage, apsolutno ne dolazi u obzir, po mišljenju SRS.

Nema nikakve potrebe u novi model prethodnog postupka preslikavati današnji pretkrivični postupak i učiniti ga formalnijim nego što je sada.

Jedino bi bilo dopušteno angažovanje istražnog sudije da preduzme one dokazne radnje koje se kasnije ne bi mogle preduzeti.

Nije potpuno jasno šta se u Predlogu ovog zakona razume pod pojmom krivičnog postupka i kada on počinje.

Predstave o novoj strukturi krivičnog postupka su u ovom predlogu prilično konfuzne, za razliku od dosadašnjeg pretkrivičnog postupka, kome se uporno i sa razlogom poricalo svako krivično-procesno svojstvo, izgleda da bi se prethodna istraga sada računala u krivični postupak, što je veoma problematično predviđeno u članu 22. tačka 10) Predloga zakonika.

Međutim, usvajanjem nove organizacije krivične istrage, ni istraga ne bi bila više deo sudskog krivičnog postupka. Krivični postupak bi se sastojao od nesudske istrage i sudskog glavnog krivičnog postupka.

Na normativnom planu to bi imalo dve krupne konsekvence. Prvo, odredbe Zakonika morale bi da pruže sigurnu zaštitu ljudskim pravima i nesudskoj istrazi.

Drugo, da obezbede sudsku presudu koja će se zasnivati na dokaznom materijalu koji je izveden u sudskom delu krivičnog postupka, takozvanog kontradiktornog.

Radnje i mere prethodnog postupka ne mogu biti prepuštene upravnom pravu i upravnim organima, ali tek ako se odvoje od odlučivanja o slobodama i pravima građana, i tek tada možemo govoriti o tome, što u pravnoj državi pripada samo sudu, a to je slučaj kod nas i do sada.

Zbog toga se svaka nesudska istraga mora cepati na dvoje - organima uprave se može poveriti samo da preduzimaju istražne radnje u operativnom smislu, a sudu se mora ostaviti da odobrava i kontroliše primenu prinude koja je potrebna za preduzimanje tih radnji.

To je prva i najvažnija funkcija istražnog sudije, kako se naziva u Predlogu, koji se može nazivati i drugačije, na primer sudija za prethodni postupak, ili sudija za prethodna saslušanja, kao što je to rešeno u nekim zakonima o krivičnom postupku iz uporednog prava.

Osim toga, istražni sudija u nesudskom prethodnom postupku nastupa i kada je potrebno preduzeti procesne radnje koje se na pretresu pred sudom ne bi mogle ponoviti, a važne su i za formiranje sudske odluke.

Ovaj predlog, međutim, istražnom sudiji dodeljuje još dve funkcije. On bi, u nekim slučajevima, trebalo da bude i organ za izricanje disciplinskih kazni i organ za preduzimanje kompletnih istražnih radnji, i u operativnom smislu, čije izvođenje traži ovlašćeni tužilac, tj. oštećeni kao tužilac, pa čak i javni tužilac, kako se predviđa u članu 270. stav 2. i članu 284. stav 2. Predloga zakonika.

Ove odredbe Predloga dovode u pitanje čitavu ideju o prelasku na novi model istražnog postupka, jer ako istražni sudija treba da vodi jedan broj istraga, što ih i dalje ne bih vodio sve. Problem bi se mogao rešiti tako da istraga u potpunosti, a ne samo delimično, pređe u nadležnost javnog tužioca, što bi postalo nemoguće uvođenjem nekog drugog oblika kontrole, koja treba da obezbedi da javni tužilac ne povredi princip legaliteta krivičnog gonjenja, umesto današnje supsidijarne tužbe.

Pravičan krivični postupak podrazumeva suđenje utvrđivanjem činjeničnog stanja i primenu prava od strane nezavisnog i nepristrasnog suda. Zbog toga se nijedan deo suđenja ne može poveriti drugim organima, nesudskim organima. Međutim, to bi se desilo kada bi sudeći sud primenu prava u svojoj presudi zasnovao na dokazima koje su izveli drugi organi. To je ono što je vrlo opasno i vrlo problematično.

To je razlog što se dokazne radnje koje su preduzete u prethodnom postupku nikako ne mogu izjednačiti sa onima koje su preduzete na glavnom pretresu. Zbog toga procesno načelo neposrednosti u krivičnom postupku, u kome istraga više nije sudska delatnost, mora da dođe do punog izražaja, sa mnogo manje izuzetaka nego što ih ima sada.

Kada je istraga sudska, onda se za nevolju sud na glavnom pretresu može osloniti i na dokaze izvedene u istrazi, u krajnjem slučaju i u krajnjoj nuždi, jer je iz njih izveo sud zaključak da bi se mogao koristiti. Kada istraga postane delatnost upravnih organa - policijskih i tužilačkih, to više nije moguće, jer bi ispalo da o sudskim postupcima ne odlučuje sudska, već izvršna vlast.

U tom smislu, odredbe člana 337. Zakonika o krivičnom postupku, član 362. Predloga, morale bi biti detaljno prerađene. Čitati bi se na pretresu eventualno mogao samo onaj iskaz koji je ranije donet pred sudijom, saslušanja u istrazi koja zbog neodložnosti obavi sudija, saslušanja obavljena pre odlaganja pretresa i slično, ne i saslušanja koja u istrazi ili pre istrage obavi javni tužilac ili policija.

Suprotno tome, gospodo poslanici, prema Predlogu, načelo neposrednosti suđenja bi bilo skoro potpuno razoreno.

O posledicama promene istražnog modela nije se vodilo računa. Pored ostalog, o tome svedoči izmena člana 352. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Po postojećoj odredbi, sud zasniva presudu na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu. To je ovo što je sada u našem modernom, usavrešenom i usklađenom zakoniku. Dodato je u novom: "ili su sadržani u zapisnicima, odnosno drugim materijalima koji su, u skladu sa ovim zakonikom, na glavnom pretresu pročitani (ne, na takvima se teško može zasnivati bilo kakva odluka), odnosno na odgovarajući način izneseni", član 376. stav 1. Predloga zakona. Dopuna je zaista opasna. Sud bi opet postao transmisija za donošenje presuda zasnovanih na dokazima koje je pripremila policija.

Predlog kruni načelo neposrednosti i na mnogim drugim mestima i na mnoge druge načine. Izuzetak iz član 330. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku - da veće može odlučiti da se, umesto pozivanja stručnjaka ili organa kojima je povereno veštačenje, u nekim slučajevima samo pročita njihov nalaz i mišljenje. Planira se da bude proširen na sve veštake.

Vrlo opasno, vrlo problematično, vrlo nesigurno, vrlo nepouzdano. Opasno je da se na nečijem nestručnom, neprofesionalnom nalazu može zasnivati jedna sudska odluka, da čovek ode na pet, deset, petnaest, dvadeset godina robije, kako to predviđa član 355. stav 6. Predloga. Tako bi se i oni retko pojavljivali pred sudećim sudom.

Ove odredbe dovode u pitanje Predlog ovog zakonika i sa gledišta usaglašenosti sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito sa odredbama o pravu na pravično suđenje. Pored ostalog, to pravo podrazumeva da se optuženom omogući da ispituje svedoke optužbe ili da postigne da se oni ispituju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka odbrane pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega.

Zamislite, saslušava se svedok koga vi ne vidite, na lažnom svedočenju zasnuje se sudska odluka. To je opasno. To nije bilo ni u Hamurabijevom zakoniku, Dušanovom zakoniku, zakoniku 12 tablica, ovo ne poznaju savremeni zakonici.

Ova odredba Konvencije predviđa pravo optuženog da se u bukvalnom smislu vidi i suoči sa svedokom i veštakom pred sudećim sudom i da svedočenje bude neposredno, tj. da svedoci u svakom slučaju budu ispitani.

Da li prizivamo pravila o vođenju krivičnog postupka iz Haškog tribunala? Poslanik Krasić je skrenuo pažnju u uvodnom izlaganju i bio je u pravu. Ako uzmete Statut i Pravila Haškog tribunala, mnoge odredbe su slične, prepisane i maltene usklađene sa tim pravilima. Meni ovo liči na to.

Naš zakonik ni sada to ne obezbeđuje u potpunosti, pa se, suprotno onome što je u Predlogu predloženo, postavlja pitanje ukidanja i onih izuzetaka od načela neposrednosti, koji su sada predviđeni u članu 377. važećeg Zakonika o krivičnom postupku i koji omogućuju da se na glavnom pretresu čitaju zapisnici o iskazima svedoka i nalazima veštaka koji su dati u istrazi. Čitanje zapisnika o ranijim saslušanjima bi moralo da bude svedeno na najmanju moguću meru, tj. samo na slučaj kada se svedok, usled smrti ili drugih razloga apsolutne sprečenosti, nikako ne može saslušati na glavnom pretresu.

Zadržavajući, pa čak i šireći, pravilo da iskazi svedoka ili veštaka dati na glavnom pretresu i njihovi iskazi dati na nekim ranijim saslušanjima, koji se na pretresu samo čitaju, imaju istu pravnu snagu, zakonik dolazi u opasnost da dođe u otvoreni sukob sa pomenutom poveljom i Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbe Predloga o istrazi imaju i niz pravno-tehničkih nedostataka. Tako u pogledu sistematike odredbe o sprovođenju istrage, poveravanju dokaznih radnji u toku istrage i ovlašćenjima istražnog sudije, član 270. do 272. Predloga, date su pre odredaba o rešenju o sprovođenju istrage. Umesto da bude obrnuto, ovde je drugačije, kako to predviđa član 273. stav 3. do stava 5, pa ispada da se istraga prvo sprovodi, pa tek onda otvara. Kakva je to logika, kakva je to pravna tehnika?

Do sada ni u jednom propisu to nije bilo poznato, pogotovo kada je u pitanju materijalno procesno pravo, koje mora biti u saglasnosti sa Ustavom. Zakonik o krivičnom postupku mora biti drugi zakon posle Ustava, jer zakon o krivičnom postupku kakav je, takva vam je i demokratija u jednoj državi.

Pri tome, odredbe o otvaranju istrage su se bez ikakvog opravdanja našle u izuzetno dugačkom članu 273, koji se sastoji od deset stavova, od kojih se trećina odnosi na jedno sasvim drugo i prethodno pitanje - postupak javnog tužioca po krivičnoj prijavi, dok su odredbe o žalbi protiv rešenja o sprovođenju istrage izložene i odvojeno u članu 275. itd.

Pravno-tehnički nedostaci mogu se uočiti ako se, na primer, pročita član 273. stav 1, koji se sastoji od nekoliko dispozicija spojenih u jednu glomaznu rečenicu od deset redova teksta.

Opravdanje za donošenje novog zakonika moglo bi se pronaći u inače malobrojnim predlozima koji su zaista novi u odnosu na postojeća rešenja. Odredbe o saslušanju osetljivih svedoka i o procesnoj zaštiti ugroženih svedoka, o ubrzanom postupku i o postupku posredovanja u ovom modelu istražnog postupka, pod uslovom da su izabrane najoptimalnije vrednosti mogućih rešenja.

Predlog ovog zakonika, međutim, sadrži veliki broj potpuno pogrešnih rešenja, mnogo gorih od postojećih, kao i izmena i dopuna koje su potpuno indiferentne sa aspekta unapređivanja pozitivnog krivičnog zakonodavstva tj. koje nemaju nikakvu suštinsku vrednost.

Ovom poslu se izgleda pristupilo bez jasnog plana, odnosno sa pogrešnim planom rada. Napisati novi zakonik o krivičnom postupku, to je bilo nemoguće postići u kratkom vremenu za koje je taj ogroman posao trebalo obaviti, bez ikakvih prethodno sprovedenih priprema, bez analize sudske prakse, sa skromnim kadrovskim snagama angažovanih na tom poslu itd. Takvi poslovi se u ovoj oblasti na taj način ne mogu obaviti.

Oni redovno traju decenijama i na njihovoj realizaciji se angažuju timovi stručnjaka, čak i čitavi instituti, kao što je to uradila SRS 2000. godine, kada je angažovala Institut za uporedno pravo da prepiše sva zakonodavstva iz zemalja, nabrojao sam ih, to su bile SAD, Veliko kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Švedska, Holandija, Italija itd, koji su dobro snabdeveni potrebnim analizama, naročito podacima o stalnoj sudskoj praksi i komparativnom pravu.

I pored mnogo veće ambicije, koja je u početku javno saopštena, pisanja novog zakonika o krivičnom postupku, ovaj predlog zakonika u suštini sadrži samo materijal za zakon o izmenama i dopunama postojećeg Zakonika o krivičnom postupku. U njemu je dat veliki broj ideja za izmene i dopune postojećih procesnih odredaba, nejednake vrednosti, rasutih kroz ceo tekst važećeg zakonika, od kojih su mnoge potpuno nepotrebne, a većina od njih i potpuno pogrešne.

Izgleda da su mnogi predlozi dati samo da bi se povećao broj intervencija i time stvorio privid novog zakonika. Tako npr, da vas podsetim, evo kako vam izgledaju inovacije. Reči "sa ciljem" zamenjuju se rečima "čiji je cilj". Kakva je to inovacija? Nikakva. Reči "bez odlaganja" zamenjuju se rečima "bez ikakvog nepotrebnog odlaganja". Ima li inovacije? Nema. "Radnje dokazivanja" rečima "dokazne radnje". Reči "samo iz tog razloga" rečima "samo zato". Reči "zahtev zadržava izvršenje kazne" rečima "podneseni zahtev zadržava izvršenje kazne".

Ima li ovde neke inovacije? Nema. Ima li neke pravne logike? Nema. Ima li nešto što će da unapredi zakonik? Nema. Hoće li se bolje primeniti u praksi od strane sudija i tužilaca i organa koji primenjuju? Neće.

Ili, recimo, još jedna ovako promašena konstatacija i definicija. Reči "javne ličnosti", oni sada predlagači zamenjuju rečima "ličnosti iz javnog života". Da li je to potrebno? Šta se tu suštinski menja? Ne menja se ništa. Ne utiče na donošenje pravedne odluke. Ne utiče. Pravno-tehnički nema nikakve veze. Jezički nema nikakvog poboljšanja.

Veliki broj propisa i bez ikakve velike potrebe podvrgnut je kod nas izmenama koje su između sebe često kontradiktorne. Što je još gore, prete da razore ideju celine zakona. Neke odredbe su samo jezički prerađene. Po pravilu, bez većeg uspeha. Moglo bi se reći da je taj posao predstavljao gubljenje vremena i bio na granici sitničarenja i cepidlačenja.

Tome treba dodati da su mnoge odredbe i mnoga poglavlja dosadašnjeg zakonika preuzeta bez ikakvih izmena, o onome što sam rekao na početku. Dakle, prepisane su odredbe iz 346 članova, i to: odeljak od nadležnosti sudova, o izuzeću, o javnom tužiocu, oštećenom i privatnom tužiocu, donošenju i saopštavanju odluka, dostavljanju pismena, razgledanju spisa, podnescima i zapisnicima, rokovima, izvršenju odluka, troškovima krivičnog postupka, imovinsko-pravnom zahtevu itd. Čak i onda kada je u njima ponešto i trebalo promeniti.

Tako npr. kaže se - postaviti pitanje zašto nije menjana odredba člana 6. stava 1. Zakonika o krivičnom postupku kada su u pitanju veštaci, a veštačenje je u našem zakoniku rak-rana. Navešću nekoliko primera iz kojih će se moći zaključiti da li je zakonik zaista nov ili je samo u detaljima izmenjen, i da li te izmene doprinose povećanju njegovog kvaliteta.

Prvi primer se odnosi na odeljak o veštačenju, koji predstavlja rak-ranu savremenog krivičnog postupka. Ako je ikakva promena u Zakoniku o krivičnom postupku bila potrebna, ona je morala uslediti u toj oblasti. Šta je u tih 19 članova koji se u postojećem zakoniku odnose se na veštačenje zaista novo i da li su projektovane novine opravdane? Po mom mišljenju i mišljenju SRS apsolutno ovo nije potrebno.

Prvo, uneto je nekoliko novih odredaba. Dve od njih predstavljaju dopunu postojećeg člana 114. st. 5. i 6. U novom članu 127. Predloga značajno se ograničavaju mogućnosti poveravanja veštačenja inostranim stručnjacima i stručnim ustanovama, samo izuzetno i samo kada ne postoje domaći stručnjaci, samo po odobrenju predsednika Vrhovnog suda. Nema nikakvog razloga da u oblasti veštačenja bude drugačije. U članicama EU takva ograničenja ne postoje.

Novina je i odredba člana 142. stav 3. kojom je dopunjen postojeći član 130. važećeg zakonika. Ta je dopuna bila nepotrebna, jer žalba tom odredbom nije uvedena, kao što se pogrešno kaže u obrazloženju uz tu izmenu, budući da je ona i do sada postojala po opštim odredbama člana 398. Zakonika.

O žalbi protiv prvostepenog rešenja neopravdano je izostavljena odredba člana 122, verovatno zato što se mislilo da je suvišno odredba člana 123. i član 130. Predloga zakona.

Stvar, međutim, ne stoji tako jer se jedna odredba postojećeg zakonika u članu 122. odnosi na nalaz, a druga u članu 123. odnosi se na mišljenje veštaka.

To što su novčane kazne za nevršenje dužnosti veštaka povećane sa sto hiljada na 300.000, odnosno sa 500.000 čak do čitavih tri miliona dinara, ne predstavlja nikakvu suštinsku promenu, niti neki suštinski napredak.

Isto tako, dame i gospodo, čak i da je tačnije govoriti o smrti, a ne o izumiranju začetka, član 139. Predloga zakonika, mislimo da izmena ne zaslužuje pažnju i da nije bila neophodna.

Dame i gospodo, moje izlaganje skratiću ovom prilikom, pa ćemo se mi srpski radikali pozivati i na međunarodne pravne akte, a sa druge strane uložili smo jedan broj amandmana. Očekujemo da ćemo imati prilike da o njima raspravljamo. Hvala vam.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je u pitanju gubljenje vremena i trošenje narodnih para. Kad pogledate Ustav Srbije, na šta su danas poslanici SRS upozoravali, da je Ustav jemstvo prava i slobode, onda ne možemo da zaobiđemo Ustav, a da prethodno pitanje svih pitanja jeste promena Ustava. Kad se promeni Ustav, ideja je moguća, ali sve dok ne bude promenjen i donet novi ustav, uzaludno se troši vreme, uzaludno se troše pare.  
Kada pogledate ovaj predlog, možete iz njega da vidite samo prazne parole, prazne želje, nešto što apsolutno trenutno ne može da zaživi. Što se mi bavimo sada ovim poslom? Kada će biti primenjen ovaj propis? Ova strategija ne može da se okvalifikuje da je to nešto novo.
Strategiju pravosuđa na prostorima moderne Srbije 200 godina grade građani Srbije. Gradio je i Dušanov zakonik i mnogi drugi zakoni u istoriji srpskoga naroda. Srpsko pravosuđe nije osnovano juče, ne osniva se ono na osnovu nekih parametara iz Strazbura, iz Londona, iz Pariza, iz Haga itd. Pravne norme su pravili naši građani, specifično svojim običajima, oslanjajući se i na međunarodno tj. uporedno pravo. Prema ovoj strategiji ispada da smo mi od juče počeli da saznajemo u Srbiji da imamo pravosuđe.
Koji su problemi vezani isključivo za ovu strategiju? Ovom strategijom se traži da pravosuđe bude nezavisno. Kukali smo da smo imali minus policiju, minus pravosuđe, pa kada je došao DOS imamo plus pravosuđe, imamo plus policiju.
Da se povrati poverenje građana. U šta? Ako nije bilo pravosuđa u prošlosti, u koje sada mi to poverenje vraćamo građene? U koje? Ako kažemo da nam treba strategija, jer su građani izgubili poverenje, ako su izgubili poverenje, onda su imali poverenje u pravosuđe, ali unazad pet-šest godina.
Tačno je to da građani Srbije nemaju poverenje u pravosuđe. U tome je problem. Nije problem u strategiji, problem je u kadrovima. Problem je u kadrovima u pravosuđu. O načinu izbora, o načinu razrešenja, o načinu unapređenja, praćenju neprekidno rada pravosudnih organa.
Vi govorite sada o strategiji, o postavljanju predsednika sudova, o novom načinu izbora, a juče ste takoreći, tj. pre 15 dana glasali za Radišu Jovića iz Kuršumlije, za predsednika suda, koji je imao 1.200 predmeta zastarelih, u fioci, protiv šiptarskih terorista. E pa, to nije niko drugi postavljao Radišu Jovića, nego vladajuća većina i vladajuća koalicija. Kako je do toga moglo doći?
Zašto se ne izvrši od ministarstva i Vrhovnog suda i Odbora za nadzor jedan inspekcijski nalaz, inspekcija detaljna?
Što ministar pravde, po Poslovniku, ne zatraži izveštaj o tome: koliko sudija u kom sudu radi na kojim referadama, koliko koji sudija ima predmeta u radu, kada je prvi put sudija predmet dobio u rad, koliko je procesnih radnji izveo kao sudija u tom konkretnom predmetu, kada je održao koje ročište, kada je zaključena rasprava ili pretres u krivičnom postupku, koliko mu je presuda potvrđeno, koliko preinačeno, koliko ukinuto? O čemu mi pričamo?
Mi ovde samo možemo da gubimo vreme i da se zabavljamo. Nema ovde zabave i ne treba gubiti vreme. Da li treba nova rešenja? Da. Koja? Kadrovske promene. Kadrovske promene izvršite u pravosuđu. Ne može vam kuvarica biti predsednik suda! Neću da je imenujem, ali kuvarica. Obična kuvarica je postala predsednik suda. U sudu imate nepotizma koliko hoćete. Onaj predsednik suda, ćerka mu sudija, zet advokat, u jednom sudu, a druga ćerka starešina organa za prekršaje. Vidite, biznis bolji nego bilo gde, bilo na kom mestu.
Nacionalna strategija teži, kaže, da sudski sistem bude nezavisan, transparentan, odgovoran i efikasan. No, pored svega, da je jasno, treba reći, nacionalna strategija kako se zamišlja, polazi prećutno od toga da se u novom ustavu Srbije, tj. pratećem ustavu i pratećem zakonu za sprovođenje ustava, predvidi razrešenje svih sudija i nosilaca pravosudnih funkcija. Da bi se zatim pristupilo ne reizboru, već novom generalnom izboru, koji će dakako biti otvoren za razrešene kadrove. To se sada skriveno potura.
Pri tome, najpre se planira probni izbor sudija na tri godine od strane parlamenta, a na predlog, novog tela, visokog saveta sudstva, posle isteka tog roka, prišlo bi se još jednom izboru, ali ovog puta stalnom imenovanju na sudsku funkciju, što bi neposredno obavio sam visoki savet sudstva. Sada obratite pažnju.
Na temelju novih zakonskih propisa i utvrđenih merila ostaje, međutim, pitanje kako će se prethodno uopšte formirati visoki savet sudstva, posebno kako će biti izabrani njegovi članovi iz redova sudija sa stalnim sudijskim stažom tj. funkcionalno, ako oni sami treba da budu birani i da budu izabrani. Šta sada? Ko će birati sudije?
Prvo, ko će da bira članove saveta? Šest ovih koji se biraju od strane Vrhovnog suda. Ko će njih birati? Kako oni sada mogu da biraju sami sebe ili se planira da se iz postojećeg sastava bira visoki savet sudstva? Ne može. Jednostavno, moraju da podležu, istovremeno, izboru pod jednakim uslovima.
Šta se ovde radi? Ovde se u stvari vodi jedna bitka za pravosuđe. U poslednje vreme svaka partija se bori samo da pod kapu i kontrolu stavi pravosuđe. Da nametne svoju ideologiju.
Ova strategija koja treba da se razmatra danas, da li će biti povučena? Mislim da bi ministar imao najpametnije i najmudrije rešenje da ovo povuče iz procedure, jer se za to još uvek nisu stekli ni politički, ni drugi uslovi da bismo mogli ovu strategiju danas usvajati ili je imati. Od nje nema ništa! Šta imamo od toga ako bismo usvojili ovu strategiju? Nema ništa!
Sada se postavlja jedno pitanje, kako to da će sada do formiranja ovog saveta i do komisije saveta, na strani 7, 1. stav: ''Do donošenja Odluke o formiranju Komisije za sprovođenje Strategije i formalnog imenovanja njenih članova, nadležnosti i funkciju Komisije za sprovođenje Strategije vršiće postojeća Komisija za reformu pravosuđa''. Koja komisija?
Na osnovu kojih propisa? Da li je promenjen Ustav da bi mogla komisija da radi i da bi se mogao ovaj projekat staviti u pravnu proceduru? Ne može!
Ne može preuzeti Komisija za reformu pravosuđa koja je sada usvojena, da ona preuzima nakon toga čak i ovu ulogu mimo Ustava. Dakle, to nema govora, niti bi to trebalo dozvoliti.
Postavlja se jedno pitanje, doći ćemo do Zakonika o krivičnom postupku, vidite, advokatura je stavljena po strani. Zašto nema predstavnika advokature u sastavu ovih 11 članova Visokog saveta za sudstvo? Zašto?! Znate šta, ne dozvoljava se ni odbrana, na putu smo da budu ugrožena osnovna ljudska prava i slobode prema onome što predlažete u Zakoniku o krivičnom postupku. Sprečavate, gospodo, odbranu osumnjičenih i okrivljenih, što neće moći lako da zaživi, što će naići na veliku osudu.
Neće moći u praksi biti primenjivo, jer mi smo ratifikovali Evropsku konvenciju o osnovnim slobodama i pravima i preuzeli obaveze da izvršavamo odredbe te Konvencije. Naše političko pravo je internacionalizovano, izloženi smo kontroli međunarodne zajednice.
Ne možemo mi sada, ovde, samostalno da propisujemo neka pravna pravila koja odudaraju od svetskih i evropskih zemalja, i od Amerike i od Engleske i Njenoga kraljevstva i od Francuske i od Nemačke i od Belgije i od Holandije, Italije, Švajcarske i da ne nabrajam.
Suočićete se, gospodo, sutra, prekosutra kada vam budemo predočili šta činite kada predlažete istragu i predistragu i kako ste je vi to suprotno odredbama međunarodnog prava prevideli u našoj zemlji. Neće valjati, jer time se ugrožavaju ljudska prava i ograničena prava na odbranu.
Sada da vam skrenem pažnju, vidite koliko se ovde organa predviđa. Predviđa se Visoki savet sudstva. Do juče je bio Visoki savet pravosuđa. Nije šija, nego vrat!
Dalje, šta se predviđa, komisija, odbori, narodna kancelarija, sekretarijat, ovo je poput Haškog tribunala.
Uzmite statut Haškog tribunala i videćete ima mnogih odrednica koje se maltene podudaraju, sa formalnog i jezičkog stanovišta, sa Haškim statutom. Dakle, ovaj troškovnik će biti veliki.
Ne bih ja oduzimao vreme, a poslanici SRS su ukazali na veoma bitne činjenice vezane za ovu reformu. Tužilaštvo, kad je u pitanju, ono je sada marginalizovano u ovoj strategiji.
Međutim, ono što nas interesuje, kao radikale, jeste da skrenemo pažnju građanima da će imati veliki troškovnik, jer im Vlada Srbije, kao predlagač, istavlja ogromni troškovnik koji će mnogo da košta poreske obveznike. E, srpski radikali su protiv toga, jer to je bespotrebno. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predlažete u ime Vlade Zakon o rehabilitaciji, međutim čuli ste od šefa poslaničke grupe SRS, Tomislava Nikolića, da SRS neće glasati za Predlog ovakvog zakona. Mi iz SRS smatramo da je ovaj zakon nedovoljno obrazložen i da je neprecizno u svojim dispozicijama predvideo okolnosti pod kojima treba prihvatiti ili doneti Zakon o rehabilitaciji.
Ne bih ponavljao ono što su govorili prethodni poslanici SRS, samo bih se osvrnuo, ako se vrši rehabilitacija i ako Vlada ima dobru nameru da izjednači sve građane pred Ustavom i zakonom, onda je u Predlogu zakona trebalo predvideti i one ljude koji su posle 5. oktobra takođe doživeli torturu, bili lišavani slobode i prema kojima su donošene odluke protivno Ustavu i zakonu.
Da li će biti rehabilitovani ljudi koji su bez ikakvog pravnog osnova, bez učinjenog krivičnog dela ili nekog drugog delikta, a njih je oko 12.000. Ne bi trebalo praviti selekciju i razliku. Svi su, po Ustavu, građani Republike Srbije, jednaki pred Ustavom i zakonom.
Ono što se zamera, a to je gospođa, narodni poslanik SRS – Vjerica Radeta istakla, zašto u ovim pitanjima postupka rehabilitacije treba da učestvuje samo okružni sud.
Ako je zakonodavac razmišljao i procenjivao da ima velikog broja građana na teritoriji Republike Srbije, koji treba da budu rehabilitovani, sigurno je da ima, sa područja Niša, Užica, Kraljeva, Valjeva, Loznice, Novog Sada, Subotice itd, da ne nabrajam, veliki broj građana koje bi trebalo rehabilitovati. Što da sada dolaze u Beograd i da pred Okružnim sudom u Beogradu pokreću postupak za rehabilitaciju.
Ovo nije dovoljno rečeno i neprecizno je, jer ta dispozicija apsolutno ne odgovara, nije jasna, kod pitanja – ko pokreće i na čiji predlog se pokreće rehabilitacija. Apsolutno nedovoljno određeno. Ništa se ne govori o zakonskim naslednicima, a svako zainteresovano lice – to je preširok pojam, na taj predlog može da podnese zahtev i neko drugo zainteresovano lice. Širok je pojam zainteresovano lice.
Kada je u pitanju član 5. – rešenje kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju, pominje se i sankcija, tj. konfiskacija imovine. Nije ništa rečeno, ako bi se ovaj zakon usvojio, koja su prava onih kojima je imovina konfiskovana, kako pokretna, tako i nepokretna.
Da li imaju pravo da pokrenu postupak i koji postupak i pred kojim organom? Da li pred upravnim ili pravosudnim organom da traži naknadu štete ili povraćaj oduzete imovine, ako je moguće da se imovina povrati?
Postavlja se pitanje da li je Hrvatska donela ovakav zakon? Osamsto hiljada Srba je proteranih i ubijenih, u Jasenovcu oko 700.000, a proterano ih je u ovom poslednjem ratu oko 500.000. Da li smo primetili da i u okruženju donose takve zakone. Mislim da nisu doneli takav zakon.
Ponovo se vraćam, o naknadi štete, o akciji "Sablja", ako je lišeno slobode 12.000 građana, a u članu 1. se normira: "Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovoga zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije".
Sada se postavlja pitanje koja su to druga prava? Nije jasno, jer ovde uopšte nisu vidljiva i nisu uopšte predviđena. Koja su to druga prava?
Da li će akcija "Sablja" da bude obuhvaćena? Toliko ljudi je lišeno slobode, držano u zatvorima, pa pušteno, čiji su sloboda, život i bezbednost bili ugroženi posle petooktobarske revolucije i zbog toga smatram, a i SRS, da ovo pitanje neće biti zaobiđeno niti zaboravljeno.
Ako mi predsedavajući dozvoli, rekao bih još samo nekoliko rečenica. Kada je u pitanju sloboda i ljudska prava, osvrnuću se, kao i moji prethodnici, na slobodu i prava predsednika SRS – prof. dr Vojislava Šešelja.
Prema međunarodnim univerzalnim dokumentima o ljudskim pravima, najgrublje se krše prava u odnosu na prof. dr Vojislava Šešelja i to pre svega: Povelja UN, Opšta deklaracija o pravima čoveka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, zatim Fakultativni protokol uz međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Protokol o ljudskim pravima i Evropska konvencija o sprečavanju i mučenju određenih lica u određenim okolnostima.
Neka bude dozvoljeno da će prof. Vojislav Šešelj svakome dokazati da nije kriv, ali je svakako tužno, neprihvatljivo i neprimereno da Vlada Republike Srbije čoveku, koji se sam dobrovoljno predao, ne garantuje da se brani sa slobode, a svima ostalima je to učinila. Zašto?
Što se aktuelna politička vlast u Srbiji plaši da dođe Vojislav Šešelj u Srbiju? Protiv Vojislava Šešelja u Srbiji je napisana optužnica, formularna optužnica, koja sadrži sve definicije iz našeg rečnika i naše pravne i političke terminologije.
Na kraju, izviniću se, ali moram da kažem, jer u poslednje vreme živim u najzagađenijem gradu u državi – "užas koji se još uvek ne rešava", objavio je "Glas javnosti" danas, jer je u Pančevu došlo do teškog zagađenja, gde je na stotine građana zatražilo pomoć, a Vlada Srbije ne preduzima nikakve mere.
Prema tome, smatramo da Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo moraju da preduzmu odgovarajuće mere za one koji truju građane, a godišnje 1.500 ljudi umire od raka baš zbog toga što Vlada ne preduzima odgovarajuće mere protiv zagađivača.

Dame i gospodo narodni poslanici, tradicija i istorija Srbije nisu se nikada suočavale sa ovakvom pojavom, da sami svoju bezbednost i oružane snage dovedemo u pitanje i da izgubimo i suverenitet i, tako reći, legitimitet.
Dve carevine su padale na kolena pred srpskom vojskom, šta ćemo sada da radimo kada je Vojska Srbije i Crne Gore razbijena i dovedena pod veliki znak pitanja, da li može dalje da egzistira i da opstane i da li ona može da računa na svoju bezbednost i svoju sigurnost.
Čitajući ovaj predlog zakona mogu slobodno reći da Srbija nije bezbedna država, nema ko da je čuva, ona gubi oružane snage, doživela je krah u odnosu na svoju vojsku, vojska je desetkovana, ponižena i danas svedena na prosjački štap.
Pitam se zašto danas pred ovaj parlament nije došao onaj nesrećni ministar koji je studirao osam godina, jedva sa šesticom položio fakultet, a imamo na hiljade i hiljade oficira koji su mogli da zauzmu časno mesto ministra odbrane i da prezentiraju našu vojsku, a ne da dovedemo poslušnika i tuđeg slugu da komanduje oružanim snagama i odlučuje o tome koliki broj vojnika ćemo imati, koliko aviona, tenkova, automatskih pušaka, metaka i da ne nabrajam dalje.
Ako je do tog ministra, računajte da veće propasti nema nego njega gledati šta čini, šta pokušava da uradi; sa kim kooperira i sa kim paktira; kad se vraća iz Haga i kad ide u Hag; sa kim je u vezi i po kojim osnovama.

Gospodine predsedniče, radi se o propisima koji se u Predlogu zakona o amnestiji ističu, pročitaću prvi član: "Daje se amnestija licima koja su od 7. oktobra 2000. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela: odbijanje primanja i upotrebe oružja iz člana 202, neodazivanje pozivu i izbegavanje vojne službe iz člana 214, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem ili obmanom iz člana 215. i samovoljno udaljavanje ili bekstvo iz Vojske Jugoslavije iz člana 217, propisana Osnovnim krivičnim zakonom ("Službeni list SFRJ", br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90, 54/90, "Službeni list SRJ", br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 i "Službeni glasnik RS", broj 39/03".
Šta vam to znači? Pa koliko se ja i mi srpski radikali doznajemo u ovu proceduru i u pravo i u odbranu zemlje, morali bismo danas da imamo tog samozvanog ministra odbrane koji je trebalo da dođe da nam objasni da li je država ugrožena, njena teritorija, da li je Kosovo u pitanju, Raška oblast možda sutra, da li odlazi Crna Gora ili ne, šta se događa sa vojskom u Crnoj Gori, da li je komandu nad vojskom Srbije i Crne Gore preuzeo Đukanović i Filip Vujanović i da li on ima neke ingerencije tamo ili nema?
Zbog toga, gospodine predsedniče, kažem da je osnovno bilo da ministar odbrane dođe ovde i objasni poslanicima i građanima Republike Srbije da li se na ovakav način dovodi u pitanje bezbednost naše države ili ne.
To je ono što smatram, kao poslanik, da svi poslanici, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju, kao i građani Srbije imaju pravo da čuju izvorno od ministra, dakle nadležnog resornog ministra, jer se radi o krivičnim delima koja su bila propisana u glavi krivičnih dela koja se odnose na vojsku i vojne obveznike, to je ono što smo morali danas da čujemo.

Gospodine predsedniče, postavljam vam pitanje – tražim odgovor. Zašto niste danas pozvali ministra odbrane? Ako to spada u vašu nadležnost, razumem što je došao gospodin Stojković kao ministar Vlade Republike Srbije, a zašto nemamo ministra odbrane da dođe da vidi u kakvoj je situaciji država i njena bezbednost?
Što ste propustili da njega pozovete? Da li se sramotite ono čudo dovesti u Skupštinu, da ono predstavlja vojsku? Imamo generale i oficire, koji mogu da budu časni, sto puta spremniji i sposobniji, ali nisu podobni, nisu bili kod "onoga" da traže člansku kartu, da ne nabrajam kod koga je sve išao.
Drugo, koliko je puta išao kod Karle del Ponte, a da javnost ne zna i zbog čega ide tamo? Da li sa Karlom del Ponte brani ovu državu? Da li sprema bezbednosnu procenu sa Karlom del Ponte?
(Predsednik: Potpuno vas razumem, ali samo pojašnjavam i vama i javnosti da nisam pozvao ministra odbrane, jer nije bilo povoda.)
Kako nema povoda? Ima debelog i velikog povoda – 2500 lica treba da bude oslobođeno. Saopštavam građanima Srbije da je predlagač predložio da se oslobode dezerteri i oni koji neće da služe vojsku u Republici Srbiji, u ovoj časnoj i ponosnoj Srbiji. Svakom treba da je ponos da služi vojsku.
Nemojte mi zameriti, ali moram da vam kažem nešto iz svog ličnog primera, što bi trebalo da se zna. Svog sina sam mogao da savetujem, kad je dobio poziv – nemoj da služiš vojsku, nemoj da uzimaš pušku. Međutim, moj sin Gojko je odlučio da ide u vojsku. I savetovao sam mu – ima da ideš u vojsku. Eno ga, u vojsci je i ponosan sam što nosi pušku u ponosnoj Srbiji, da brani, ne samo on, nego svi sinovi Srbije da brane Srbiju, kao što su je branili naši preci: Živojin Mišić, Radomir Putnik itd.
Kako ćete sada da objasnite onim licima koja se nalaze u pritvoru ili u zatvoru, da je u roku od tri dana nadležan sud da donese rešenje da se puste, ako ima nekih na izdržavanju kazne zatvora. Šta će oni što su ukrali kokošku ili biciklom nekoga zakačili, pa je pao i povredio se? On se nalazi u zatvoru, a ovaj koji treba da brani svoju državu, nagrađuje se i treba da ide na slobodu. Gde to ima? Nema ni u jednoj državi. Ovako kako se ponaša Vlada Srbije, kada je u pitanju vojska, toga nema.
Što se ne donese neki propis da se poboljša položaj vojske? Kolike su plate oficira? Bio sam prisutan nedavno kada je potpukovnik Vojske SCG rekao – nemam 30 dinara da kupim kiflu za doručak, zbog toga što mi žena ne radi, dvoje dece školujem, stanujem privatno. Što o tome ne brinemo? Brinemo o profiterima koji su pobegli u inostranstvo, i to kada. Hajde da su se promenile okolnosti. Koje okolnosti su se promenile? Čak su okolnosti povoljnije da mora da služi vojsku, jer je zemlja bombardovana, uništena. Treba da obnovimo našu vojsku.
Pre neki dan je bila emisija, Belorusija pokazuje svoju avijaciju, tenkove i vojsku. Kad je naš mlazni avion poleteo? Da li lete naši lovci, da li treniraju? Koliko imamo mlaznjaka, aviona, koliko imamo tenkova danas na upotrebi? Ako nas Šiptari budu napali, šta ćemo onda da radimo, hoćemo li i Šiptare da amnestiramo i da ih oslobodimo?
Amnestirana je Fjora Brovina. Meni se obratio predsednik SRJ, kada sam bio ministar, gospodin Koštunica, i kaže da se pomiluje Fjora Brovina, a ona je čupala noge i ruke srpskoj deci kada su bila porađana u Prištini, u bolnici. Bila je lekar, ministar za vreme onih poznatih terorističkih aktivnosti.
Bila je zatvorena u Požarevcu, osuđena od strane Okružnog suda u Nišu. Posle 15-20 dana automobil koji sam koristio – odvezao je. Evo gospodina Tomislava Nikolića, video je to, odvezao je Brovinu u Prištinu. Koštunica je pomilovao Fjoru Brovinu. Hiljadu trista šiptarskih terorista je osuđeno u Požarevcu. Vojislav Koštunica donosi odluku da se pomiluje 1300 terorista.
Pitamo se da li je neko od Srba koji su zarobljeni, pomilovan ili razmenjen. Gde su naše sestre, majke, ćerke, koje su silovane, javne kuće su otvarane po Prištini i po Albaniji. Niko nije uzeo pravo sebi da kaže – čekajte ljudi, hoćemo li razmenu, pomilovanje ili amnestiju? Da, ali i reciprocitet. Do toga nije došlo, kao što vidite. Nijednog Srbina Šiptari nisu pustili. Ili su ga ubili ili ga na drugi način likvidirali.
Dame i gospodo, ne možemo da rastačemo vojsku. Srpski radikali će se sigurno truditi da se vojska osposobi u svakom trenutku, da može da brani zemlju i na kopnu i u vazduhu.
Odvajaće se od usta, ali će se tim ljudima i toj odbrani zemlje pokloniti izuzetna i to dužna pažnja, koja mora imati prioritet.
Na ovakav način, dezertere koji beže da ne služe vojsku, sada nagrađujemo. Ono što je rekao gospodin Toma Nikolić, njegovi sinovi su služili vojsku, svi radikali su služili vojsku. Ne daj bože da se u mom selu čuje da moji sinovi nisu služili vojsku, ne bih mogao da se pojavim pred mojim seljacima. Rekli bi – kakav je taj, da ti nije sin slučajno otišao da služi civilni vojni rok? Ne, nisam se time služio.
Ponosim se što radikali svoju decu šalju u vojsku, bilo to ili ne bilo nekom milo. Nadam se da to ne ide u prilog natovcima, osvedočenim istorijskim neprijateljima Srbije. Njima ne odgovara da imamo vojsku. Zato sad treba da donosimo zakon i još da ih odlikujemo, da im damo čak i novčanu pomoć.
SRS neće glasati za to. Mi radikali nećemo nikada to dozvoliti, obnovićemo vojsku sigurno, jer SRS uverljivo i ubedljivo pobeđuje na sledećim izborima i videćete kakvu ćemo vojsku imati u državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, reforma pravosuđa bila je očekivana, jer se poslednjih godina na tom poslu dosta angažovala i Narodna skupština Republike Srbije. Međutim, u reformi pravosuđa nema rezultata. Rezultati u toj reformi nisu odgovarajući i nisu postignuti kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija i starešina pravosudnih organa.
Postoji nedovoljna koordinacija. Ne postoji izgrađen metod, izgrađena merila za izbor i opoziv pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija. Ono što je karakteristično za poslednjih četiri, pet godina, vidljivo je da je nama pravosuđe dosta politizovano. Očekivali smo depolitizaciju pravosuđa. Međutim, nije se mnogo učinilo u depolitizaciji.
Još uvek je prisutna politika pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija, a osim toga, još uvek je prisutna politika koja utiče na funkcionisanje pravosudnih organa i na nezavisnost pravosudnih organa. Ono što je vrlo negativno, to je da se političke partije mešaju u izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Moraju biti utvrđena bolja merila nego što jesu. Moraju biti merila konkretnija i sveobuhvatnija i merila koja moraju da se cene u dužem vremenskom periodu.
U predlogu odluka za izbor nosilaca pravosudnih funkcija i starešina organa uzeti su kriterijumi i merila za 2002, 2003. i 2004. godinu. To nije dovoljno. Prethodno je moj kolega i prigovorio u tom pravcu kada je govorio o izboru nosilaca pravosudnih funkcija u Ljigu. Pravosuđe je izuzetno važna institucija u jednoj državi. Od rada pravosuđa zavisi bezbednost, sigurnost i zaštita ličnih i imovinskih prava naših građana.
Da li imamo dovoljan broj nosilaca pravosudnih funkcija, ja sam i ranije govorio. Posle donošenja novih zakonskih propisa, kao što je Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakonik o krivičnom postupku, a istovremeno i Krivični zakonik, sigurno se stvaraju uslovi da se izvrši revizija kompletnog sastava nosilaca pravosudnih funkcija u Republici Srbiji.
Zašto? Ovi propisi su omogućili da se neki postupci skraćuju. Međutim, nije tako u praksi. Ako imate Zakon o parničnom postupku koji je sada u primeni, postoje određeni nedostaci. Pojedine sudije donose rešenja i ne donose rešenja kada treba da daju strankama odgovor na tužbu. Negde dostavljaju, a negde ne dostavljaju. Negde se u nekim sudovima predmeti dodeljuju drugom sudiji od strane predsednika suda, ali bez rešenja kako to izričito predviđa poslovnik o radu sudova.
Ono što želim da kažem, i ponovo ističem, da je izbor nosilaca pravosudnih funkcija i suviše ozbiljna stvar da bi se mogla prepustiti pojedincima da utiču ili da fiktivno dostavljaju Ministarstvu pravde, odnosno Visokom savetu pravosuđa podatke o njihovim rezultatima rada. Kakvi su to rezultati rada za tri-četiri godine? Nisu oni vidljivi, nisu merljivi, nisu dovoljni za tri-četiri godine da bi se mogla dati ocena o nekome da li je za tu i tu funkciju, naročito kada su u pitanju predsednici sudova.
Kada su u pitanju izbori za predsednike sudova, ko je dostavljao podatke Ministarstvu pravde, odnosno Visokom savetu pravosuđa? Da li je Nadzorni odbor izvršio reviziju rada tog suda, ako je bio u prethodnom periodu predsednik suda, da li je u pitanju reizbor ili je ponovni izbor posle pet-šest godina.
Uloga Vrhovnog suda, uloga Ministarstva pravde i uloga Nadzornog odbora pri Vrhovnom sudu – vidim da se Ministarstvo pravde zalaže da se stvari pokušaju menjati, ali u praksi nema vidljivih rezultata, u dovoljnoj meri. Da li zbog toga što ne može Ministarstvo, ni Vrhovni sud da ostvari celovitost u uvid rada svakog pojedinca i ujedno organa, jednog pravosudnog organa, opštinskog ili okružnog suda.
Želeo bih da skrenem vašu pažnju, dame i gospodo, da se mora voditi računa kada se postavljaju predsednici sudova, a i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, da se ima u vidu da li u tim sudovima rade lobiji ili ne radi lobi, da li ima korupcije u pravosuđu ili nema korupcije u pravosuđu. Ako sami pravosudni organi kažu da ima korupcije u pravosuđu, s tim što se razlikuju procenti, šta se čini u tom pravcu i da li ćemo imati vidljive i dovoljne rezultate?
Kada su u pitanju trgovinski sudovi – izmakli su kontroli i smatram da nijedna institucija ne može da ostvari ni uvid, niti kontrolu, niti se u pozitivnom smislu menja stanje u trgovinskim sudovima, pogotovo kada je u pitanju privatizacija, učešće, doprinos i stečajevi. Ko vrši kontrolu kako se vrši stečaj? Koliko godina vodi sudija u Trgovinskom sudu stečaj? Koliko košta taj stečaj? Koliko je stečajno veće i predsednik stečajnog veća dosudio troškove stečajnim upravnicima? Koliko jedan stečajni upravnik u Srbiji u trgovinskim sudovima vodi stečajeve i koliko godina? Neki su postali profiteri i kapitalisti. Šta se tu čini? Da li je to korupcija u pravosuđu? Čista korupcija u pravosuđu.
Uzmite samo da izvršite kontrolu u Trgovinskom sudu u Beogradu, koliko su iznosili troškovi u stečaju "Jugoskandik"; koliko su miliona dolara koštali troškovi i kako su pojedene pare u toku stečaja, šta je ostalo od stečajne mase, šta je bilo kada je stečaj otvoren.?! Kako ste stečajni postupci vode, da li mogu da učestvuju suprug i supruga u jednom stečajnom veću? Ne bi trebalo.
Uzmite što je govorila gospođica Nataša Jovanović o mlekarama i o stečajevima u Srbiji. Nedavno smo na Odboru za privatizaciju imali raspravu, pet mlekara kupio je neki Ljubičić. Pet mlekara je kupio preko Agencije za privatizaciju i sada vidimo da ga štiti Agencija za privatizaciju! Odbor za privatizaciju pokrenuo je postupak i predložio da se raskinu svi ugovori, za svih pet mlekara. Šta je taj radio?
Kupio je mlekaru u Pančevu, između ostalog, mlekaru u Kragujevcu, u Nišu, u Senti, u Šapcu. Mlekaru u Pančevu je kupio, a nije izvršio ugovorne obaveze, pa je odmah otišao do Niša. U Nišu kupuje nišku mlekaru, ali stavlja hipoteku, a stečaj nije završen niti je privatizacija okončana u Pančevu. Dvesta pedeset hiljada radnika mlekare u Pančevu je na ulici.
Čujem sada, iako je Odbor za privatizaciju predložio i doneo zaključak da se ide na raskid ugovora, imam informaciju da je Agencija za privatizaciju stala iza gospodina Ljubičića i da će nišku i pančevačku mlekaru da zadrži. Na čiju štetu rade trgovinski sudovi? Na štetu radnika. Radnici su na ulici, a profiteri sa mašnom i tašnom uleteli u mlekaru, pokupovali, socijalni program nisu izvršavali i njih štiti sud, štiti ih Agencija.
Da li se tako štite ljudska prava i građanska prava u našoj državi? Ne, i niko tom bezakonju ne može da stane na put i niko ne može da stane na put javašluku, neradu, kriminalu i korupciji u trgovinskim sudovima. Niko u ovoj državi. Ima mogućnosti i to treba učiniti, ne treba odlagati. Radnici su gladni i njihova deca nemaju hleba da jedu, a neko se razbacuje sa kapitalom i imovinom naših građana.
Da li ima kršenja zakona od strane sudija u praksi, kada se zaključuje rasprava ili zaključuje glavni pretres, a kada se donosi presuda. I pored toga što je ministar Stojković ukazivao i govorio –skraćujemo postupke, to je bila želja i namera, ali u praksi, moram da kažem da u praksi imamo da se zaključi rasprava, a posle dve godine se piše presuda i to u vremenu kada govorimo o reformi pravosuđa. Taj ne može da bude više sudija ni dana, ali molim vas, da li Nadzorni odbor pri Vrhovnom sudu radi svoj posao, koliko ima ljudi, a koliko ja čujem, tamo je pet sudija Vrhovnog suda. Da li njih petoro mogu da stignu u 140 sudova, a sa trgovinskim to je oko 150 ili 160? Njih petoro, ne može.
Drugo, kada će Skupština imati priliku da se susretne sa podacima onih sudija koji ovako rade i sa predlogom nadležne institucije, za njihovo razrešenje, za kršenje zakona, jer ako zakon daje za pravo i obavezu sudiji da piše presudu u roku od 8 dana, u složenim predmetima 15 dana, da li je moguće da mu se toleriše dve godine.
Šta mislite, dve godine se sudija predomišlja kako će da reši spor jednom građaninu, da bi taj građanin ostvario svoje pravo, zamislite, ako je bio predmet spora dva miliona dinara i on piše presudu posle dve godine. Onaj jadnik koji bude obavezan da mora da plati štetu ili dug, zateznu zakonsku kamatu plaća od onoga dana kada je tužilac precizirao tužbene zahteve i postavio i tražio do dana isplate. Ovaj je čekao dve godine, nastupila je šteta još dva miliona, narasli su troškovi, odnosno kamata je pripisana glavnici i nema šta više da razgovaramo.
Šta vam rade pojedini predsednici sudova, koliko imaju turizma? Da li može jedno savetovanje na Zlatiboru, Kopaoniku, Vrnjačkoj banji, na Paliću da prođe bez njih i da li imamo takve koji putuju čak i po svetu? Koliko to košta?
Oni bi trebalo u sud da dođu ujutru u osam sati, da dođu prvi i da odu zadnji. Da vide šta im radi administracija, da li šalteri rade, da li se prema građanima postupa korektno i zakonito, da li sudije izrađuju presude po poslovniku, da li zakazuju ročišta, da li mesečno prima izveštaje od strane sudija, koliko ima predmeta u radu, koliko je rešeno, koliko je nerešeno, koliko mu je odluka preinačeno, koliko potvrđeno? Šta je njegov rezultat, kakav je kvalitet njegovog rada?
Ima izuzetno dobrih sudija kojima ovo ne treba govoriti, jer su efikasni i odgovorni, ali ovo je poruka onima koji krše zakon i kojima se večito toleriše. Tolerancije nema!
Po meni, ovde nema tolerancije kada su u pitanju ljudska prava, a ljudska su prava i razuman rok na jedno suđenje i da se odluka donese u određenom roku.
Šta je bilo sa onima koji su kršili zakon i zloupotrebljavali položaj u akcija "Sablja"? Šta je sa onih dvanaest i po hiljada građana koji su neosnovano i nezakonito lišavani slobode? Ima li neko da odgovara za to?
Još uvek nemam nijedno saznanje da je bilo koji nosilac pravosudne funkcije koji je donosio rešenja o pritvoru, o produžavanju pritvora i prisluškivanju, čak, i poslanika i novinara, da ne govorim političkih neistomišljenika. Prisluškivali su prof. dr Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića i ostale, kada se njima prohtelo.
Po njihovom nahođenju sudije u okružnim sudovima potpisivali su saglasnost i donosili rešenje za primenu te mere, neograničeno, dok neko iz policije nije rekao da je dosta. To je kršenje zakona. Ajmo sada da vidimo da li će neko u ovoj državi da podnese izveštaj Parlamentu ili Odboru za bezbednost i odbranu da se kaže – u akciji "Sablja" bilo je doneto toliko i toliko rešenja o primeni mere prisluškivanja, praćenja i snimanja, koliko je mera trajala, ko je od sudija potpisao i na čiji zahtev. Da li je bilo zahteva ili nije, da li su zahtevi bili obrazloženi ili nisu?
Ako je bilo propisano po Zakoniku o krivičnom postupku u četiri slučaja kada se ove mere mogu primeniti, koji su bili rezultati? Jesu li ti zahtevi bili osnovani ili nisu? Tamo gde nije bio zahtev osnovan tamo je ležala, leži i danas zloupotreba, zloupotreba ovlašćenja.
Nešto o sprezi između advokature i pravosuđa. Mogu vam reći da ovde ima mesta da se upute određene primedbe i kritike. Imate neke sudove u kojima određeni advokati, kao prosečni ili ispod proseka, imaju deset puta veću prođu i uspešnost u ostvarivanju nekih prava za svoje klijente od najboljih advokata u državi, od ljudi kojima je to struka 30, 40 godina.
Imate ovakvu situaciju: tužilac podnosi preko punomoćnika tužbu, u tužbi navodi da je on napravio kuću tu i tu, na toj parceli, da je tuženi, čovek, koji je inače pred samom smrću, njemu prodao kuću na placu, a da prethodno nije dostavio izvod iz zemljišne knjige ili dokaz da je kuća napravljena. Kuća nije ni postojala dok on nije podneo tužbu. Kada je podneo tužbu imao je uspešnog advokata, imao je dobrog kooperanta sa sudijom. Sudija donosi presudu na osnovu izostanka ili donosi presudu na osnovu priznanja, a u pitanju je državna imovina. Ta presuda se sprovodi u zemljišnu knjigu. Ovaj stiče pravo vlasništva na nepokretnosti državne svojine, govoreći da je u pitanju izgradnja objekta svojim sredstvima, svojim radom na tuđem zemljištu.
Kad bi sad uzeli jednu gruntovnicu, neću da pominjem ni sud, za 10 godina, znate, koliko bi našli presuda za dva, tri advokata na osnovu priznanja, na osnovu održaja, na osnovu odricanja i na osnovu poravnanja. Šta je sada ovde problem? Ovde je sada delikatno pitanje razlučiti da li je sudija korumpiran ili nije. Ja neću da tvrdim, ali kako je moguće da se tako kod nekoliko advokata u jednom sudu dogodi da oni imaju 30 % takvih presuda, pri čemu u tome ima 150 advokata, a da oni nemaju ni 1%.
Ne bih da dužim više, ali bih želeo još samo da napomenem da bi imao jednu ozbiljnu primedbu na izbor i na predlog kandidata, kada je u pitanju Jović Radiša, za predsednika Opštinskog suda u Kuršumliji. Dame i gospodo, javnosti u tome kraju dobro je poznato da je Jović Radiša bio predsednik Opštinskog suda u Kuršumliji, da je bio istovremeno predsednik odeljenja Opštinskog suda u Podujevu od 1991. godine. Ja sam krajem 1998. godine obišao taj sud i pronašao 1.200 predmeta zastarelih, nerešenih, koji su bili zaduženi kod gospodina Radiše Jovića.
Da li je moguće da danas predlažete čoveka, sad ga nagrađujete?! Ne verujem da će se ipak oglušiti ova skupština, ali nije moguće dozvoliti da se takvom jednom čoveku poveri ozbiljan pravosudni organ, a da je tako postupao i radio u tom sudu pre nego što je smenjen 2001. godine.
Dobio sam jednu anonimnu predstavku, jedno pismo, potpisano je, radnici Opštinskog suda u Kuršumliji: "Aman, ljudi, ne stavljajte zvono na brljavu ovcu". Tako piše u tom pismu. Ovde piše da je istukao jednog radnika suda i da je za to krivično odgovarao. Da li je to tačno, ne znam, ali ovde tako piše. Kao sudija, sada u ovom trenutku, kaže, ima najviše pritužbi i žalbi na njegov rad. Da li ih ima ili nema, da li je to neko proverio, da li je tačno da je imao toliko zastarelih predmeta i to protiv Šiptara? Dve hiljade predmeta zastarelo protiv Šiptara, jer je odeljenje Opštinskog suda iz Podujeva bilo pripojeno Opštinskom sudu u Kuršumliji?!
Da li je to moguće? Da li možemo tako da govorimo o reformi pravosuđa, da li možemo da govorimo da nema korupcije, da li možemo da govorimo da će biti nepristrasno sudstvo, da li možemo da budemo zadovoljni i da biramo najbolje?! Ima tamo i dobrih sudija, prema tome, treba birati one koji ne rade ovako.
Kaže se, ovde, da sa kolegama uopšte ne kontaktira i ne razgovara. Zbog toga, dame i gospodo, evo njegovih rezultata, evo lepo ovde stoji, nešto od statističkih podataka, mada je šturo: imao je u 2003. godini 213 predmeta, nije rešio, odnosno nije rešio 108, nema ni osnovne rezultate. A kako mu glase presude? Odluke koje je donosio: od 16 odluka, ukinuto mu je 12. Eto vam tog stručnjaka, šta vam to govori.
Dakle, za predsednika suda treba da dođe onaj koji može imati jedan posto ili nijedan posto, da mu se ukidaju odluke, da mu se potvrđuju odluke. Zbog toga SRS smatra da ima dobrih sudija za predsednike, da ima dobrih kandidata za sudije i tužioce i dobre treba birati, treba ih podržati i nagraditi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni u jednoj evropskoj zemlji, a i van Evrope, u uporednom pravu nećete naći da će se pristupiti izmeni i dopuni sistemskog zakona, pogotovo kada je u pitanju krivični zakonik ili zakonik o krivičnom postupku, za pojedinačne slučajeve. Ne donose se zakoni, niti se zakoni menjaju za pojedine slučajeve.
Ovaj predlog zakona za izmenu Zakonika o krivičnom postupku, koji se odnosi na poglavlje koje reguliše i normira određivanje, trajanje i prekid pritvora, očigledno je delo onih koji žele da naruše pravni poredak, pogotovo kada je u pitanju krivično pravo, ali delo i onih koji žele na dva slučaja da primene nove odredbe norme koja se predlaže. Ibarska magistrala, zemunski klan i ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, ne mogu biti slučajevi za izmenu krivičnog zakonodavstva.
Otuda predlozi potiču i otuda pritisak potiče i sad se postavlja pitanje da li aktuelna vlast želi da poštuje Ustav Republike Srbije, Ustavnu povelju, Deklaraciju o ljudskim pravima, Rezoluciju UN i sve druge norme koje regulišu prava i slobode građana. Sve je rizično ukoliko se udaljimo od Ustava. Ustav je jemstvo za prava i slobode. Ustav treba da je jemstvo da svi uživaju pod istim uslovima jednaka prava u pogledu ostvarivanja ličnih prava i ličnih sloboda.
U ovom slučaju ovim predlogom očigledno se želi nametnuti parlamentu da donese takav zakon od koga bi se ovaj parlament pred evropskim parlamentima mogao da postidi. Zašto? Ako Ustav Republike Srbije u članu 22. predviđa da svako ima pravo žalbe na odluku bilo suda, bilo kog državnog organa, onda predlagač nije smeo pred ovaj parlament da izađe sa predlogom norme koja kaže da u slučaju da veće odbije predlog za ukidanje pritvora ili odredi produženje pritvora osumnjičeni ili okrivljeni, odnosno optuženi nema pravo žalbe. Dakle, na najgrublji način krši se odredba člana 22. Ustava Republike Srbije.
Drugo, ono što su govorili prethodnici, u svakom slučaju da su kolege ukazivale na veoma ozbiljnu materiju, ukazali su na bitne činjenice, ukazuju da nema pravnog osnova, prvo nema ustavnog osnova, a samim tim nema ni zakonskog osnova da se menja odredba Zakona o krivičnom postupku koja reguliše trajanje pritvora.
Šta je ovde u pitanju? Doći ćemo do činjenica na koje ću vam skrenuti pažnju. Iz budžeta Republike Srbije samo za Specijalno tužilaštvo izdvaja se 41 milion. Dame i gospodo, recimo, tužilaštvo za ratne zločine – proglasismo vitezove i heroje Srbije da su ratni zločinci, mnoge, a mnogi ne znaju ko je sve na tajnim optužnicama i na spiskovima tzv. samozvanog Haškog tribunala.
Optužen je, kao što je rekao gospodin Krasić, i predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj za udruženi zajednički zločinački poduhvat i pripisuju profesoru Šešelju da je bio udružen sa onima, sa tim i tim, sa kojima nikada profesor Vojislav Šešelj nije imao nikakav susret, niti poznaje te ljude. Između ostalog, optužuju ga da je držao vatrene govore.
Mnogi su se plašili prof. dr Vojislava Šešelja, jer je izuzetno popularan u našem narodu, plašili su se izbora i izbornih rezultata, pa su onda u Beogradu sklepali jednu optužnicu sa kojom Haški tribunal ne zna šta sada da radi. Mogu da je vežu mačku o rep i po Hagu vozaju, jer nema dokaza da je prof. dr Vojislav Šešelj počinio bilo kakvo delo. Sada će tri godine, nema suđenja. Deklaracija o ljudskim pravima predviđa razuman rok za početak suđenja.
Šta se ovde upravo sprema? Ovde se sprema da ozakonimo bezakonje iz akcije "Sablja". Druge vam nema. Uz učešće pravosudnih organa i izvršnih organa, organa uprave, učestvovalo se u lišavanju slobode 12.500 naših građana. Gde su te optužnice? Gde su ti ljudi da su proglašeni krivim ili da su osuđeni? Gde su ti dokazi brojnih protagonista u akciji "Sablja"? Dakle, ovde treba neko da ozakoni bezakonje Nataše Mićić. Nemojmo to zaboraviti.
Od stvaranja moderne Srbije do današnjih dana, a verujem da se to neće u istoriji ni ubuduće ponoviti, da je jedna žena, koja je sama sebe proglasila za v.d. predsednika Republike, donela uredbu po kojoj proglašava vanredno stanje i nalaže – hapsite ovaj šljam po Srbiji, kako je na tajnoj sednici Vlade Republike Srbije tada i rečeno; ovo treba pohapsiti, pogotovo pohapsiti političke protivnike.
Ono što je isto tako zanimljivo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da se svaka vlast grabila da prigrabi pravosuđe pod svoju komandu i uzme u svoje ruke. Ne mislim da ćete vi, gospodo iz koalicije, dozvoliti da se donese jedan zakon, koji pre svega nije u saglasnosti sa Ustavom, ni sa Ustavnom poveljom.
Zašto je došlo do ideje da se da predlog za produženje pritvora sa dve na četiri godine? Nema nikakvog opravdanja. U Odboru za pravosuđe parlamenta Republike Srbije, čiji sam član, predložiću da se dostave podaci o optuženima, o dokazima, o procesnim radnjama koje su te sudije preduzele u svakom predmetu, da vidimo njihovu opterećenost, da vidimo da li je to složen predmet.
Nisu to složeni predmeti, to su izmišljeno složeni predmeti, da bi se stvorila u javnosti predstava i utisak građanstva da su ubistva u pitanju. Ta ubistva sude i danas naši okružni sudovi. O čemu mi govorimo? Organizovani kriminal, troje ili više izvršili krivično delo, među kojima ima izvršilac ili izvršioci, ima pomagač, podstrekač, u širem smislu saučesnici. Ta najteža dela od 1945. godine do sada sudili su okružni sudovi, izricali najteže kazne, koje je naš parlament propisao.
Mi smo sada napravili od specijalnog suda jednu predstavu. To je Gornji dom lordova koji odlučuje o najtežim delima u engleskom parlamentu. To je nedodirljiv sud, bog iznad boga, sud iznad svih sudova, tužilaštvo iznad svih tužilaštava. Molim vas, vratimo to u redovne tokove, ukinimo to! To mnogo državu košta.
Da vam kažem zašto su spore te sudije. Njima odgovara. Imaju duplo veću platu nego što imaju sudije Vrhovnog suda ili sudije okružnog suda, dva ili tri puta, evo kolege pominju, a i ministar Stojković potvrđuje da imaju dva puta veću platu. Ako imate, gospodo, u tom specijalnom sudu, u tom odeljenju i u specijalnom tužilaštvu dva puta veće plate, vi morate da imate duplo veće norme, no što imaju redovne sudije.
Šta je to što će oni ovoj državi da donesu kao dobro, što će se zvati sudije specijalnog odeljenja i specijalni tužilac? Ništa. U Okružnom sudu Beograd, Pančevo, Smederevo, Novi Sad, Kragujevac, Valjevo, Užice, Niš sude se ubistva, sudi se za organizovani kriminal, izriču se najteže kazne, a zašto je potrebno tužiocu da on čeka godinu dana da li će da podigne optužnicu ili ne? Zašto ova država treba da plati građanima štetu stotine miliona, zato što su nevino zatvarani, hapšeni i nad njima vršena tortura? O tome imamo podatke u Odboru za bezbednost. Oni koštaju državu više nego što su zaslužili.
Drugo, hajde da vidimo u kom svojstvu Nataša Kandić prisustvuje suđenjima gde je branilac? U kom svojstvu jedno lice koje nema svojstvo stranke, nema svojstvo punomoćnika, odnosno branioca? Gde je branilac, gde je advokat punomoćnik, šta će neko iz humanitarnog prava tamo? Ko je u tom sudu dozvolio da Nataša Kandić postavlja pitanja pet sati, da ometa sud, da sprečava sud da efikasno završava predmete? Ko je njoj dozvolio da ona formira od 1991. godine za mnoge građane u Srbiji njene tajne dosijee? Ko je to dozvolio?
Gospodine ministre, u okviru vaših ovlašćenja i nadležnosti proverite ili zatražite informaciju da li je Nataša Kandić na ovim suđenjima stranka u postupku, ima li prava da učestvuje, da postavlja pitanja optuženima, svedocima i svima onima koji učestvuju u tom postupku.
Smatram da, po važećem Zakoniku o krivičnom postupku, nema šta da traži, niti može da učestvuje u postupku i da ima aktivnu legitimaciju. To ne može, to treba prekinuti!
Drugo, sve sudije u specijalnom odeljenju morate pozvati na odgovornost zašto su držali predmete i zašto ne zakazuju pretrese. Sada da vidimo koliko su imali suđenja, koliko su suđenja trajala, koliko je svedoka saslušano koga dana, kada je bilo odlaganje, čijom krivicom je bilo odlaganje, koliko koštaju podnesci advokata, koliko košta žalba, koliko košta svaki pripremni podnesak koje pišu advokati.
Još i sledeće proverite, ako prihvatite moj predlog, proverite ko su advokati pred tim sudom. Imam saznanja da su uglavnom advokati pred specijalnim sudom bivše sudije, a da ne mogu da dođu da brane po službenoj dužnosti advokati koje dostavlja Advokatska komora. Zašto? Neko treba da uzme pare. Znate koliko košta jedan pristup na glavni pretres gde je zaprećena kazna 40 godina? Oko 200 evra i više.
S druge strane, svima koji učestvuju u interesu je da odugovlače postupak. Nemojte da završimo predmete za godinu-dve dana, da ih teramo deset godina, imamo računicu. Dakle, ti ljudi imaju motiv. Šta je motiv? Vidite samo koliko vas oni koštaju preko budžeta Republike Srbije, koliko košta odeljenje specijalnog suda, koliko koštaju specijalni tužioci i doći ćete do računice da ova država nije toliko bogata da finansira sve i svašta, kada imamo dobre sudije, imamo stručne sudije u okružnim sudovima, izuzetno sposobne.
Naše sudije, kada poredite sa evropskim i svetskim sudijama, kada poredite one koji sude u Hagu, naše sudije su velemajstori za one koji tamo sude. Pitajte ko su i odakle su i vidite njihove kvalifikacije, a mi imamo u našim sudovima izuzetno dobre i časne sudije. Te sudije mogu da presuđuju u predmetima koji se nalaze trenutno pred specijalnim sudom.
Dakle, tu je sprega onih koji mogu da dođu da učestvuju u postupku, ovi imaju interesa – što mi moramo da završimo deset predmeta ili dvadeset u specijalnom sudu, ajmo mi to da odlažemo.
Drugo, imaju li oni obezbeđenje i pratnju? Aaa, koliko košta njihovo obezbeđenje i pratnja? Ko je dao obezbeđenje njima? Zašto? Imaju li obezbeđenje sudije okružnog suda ili Vrhovnog suda? Nemaju. E, ne mogu da imaju ni oni. Šta je to, kada prime platu da im čuvaju da im neko ne pokrade, da neko ne izvrši razbojništvo na njima? Nemojte, molim vas, ovo nije primereno ovoj državi.
U redovne tokove sve. Smatram da treba ukinuti specijalni sud, ukinuti specijalno tužilaštvo i vratiti na nivo okružnih tužilaca. Imamo Vrhovni sud, treba ojačati Vrhovni sud – rešavaju se svi predmeti, ali na vreme.
Šta čeka sudija da piše presudu. Još ako mu se omogući, ovde u stavu 2. ovo što se predlaže, da može da ostane u pritvoru!
Ako nijedan sudija nije ispoštovao odluku i normu iz Zakonika o krivičnom postupku gde je propisano u kom roku mora da napiše presudu, da sam ministar i predsednik Vrhovnog suda, odmah predlog za razrešenje. Taj nema šta da traži. Neka ide tamo gde može da obavlja neku drugu dužnost, ali on nije za sudiju. On nanosi štetu.
Ponavljam, stotine miliona ćete platiti za ono što je Nataša Mićić, zajedno sa onom njenom samozvanom grupom, hapsila 12.000 ljudi. Pojaviće vam se sada mnogi. Sada pitam, hoće li i jedan javni tužilac odgovarati, koji je podnosio predloge za istragu, podizao optužnice, bez dokaza i osnova, hoće li neko od njih biti pozvan na odgovornost?
Zašto bi država Srbija iz budžeta poreskih obveznika plaćala štetu koju ne mora, a tu štetu su naneli pojedinci svojim nestručnim radom i neznanjem ili je to bila politička odluka. Onda se postavlja pitanje imamo li nezavisno pravosuđe. Do nezavisnog pravosuđa ima još mnogo trnovitog puta.
Političke stranke moraju da dižu ruke od pravosuđa. Bez toga nama nema uopšte reforme pravosuđa. Ono što činite činite, ali još više učinite da imate u opštinskim sudovima prave predsednike sudova, u okružnim prave predsednike okružnih sudova, tužioce. Nađite starešine pravosudnih organa. Kontrolišite njihove budžete. Kontrolišete da li se namenski troše sredstva. Dakle, mnogo toga ima da bi se uradilo i da bi se došlo do reforme pravosuđa. To je ono što sam želeo da kažem.
A, evo, ponovo, gospodine ministre, vidite u članu 22. Ustava predviđeno je da svako ima pravo žalbe na svaku odluku suda ili državnog organa. U ovom predlogu ako se odlučuje i donosi odluka, odluka o produženju pritvora ili ukidanju pritvora je odluka suda. Ne može se reći da protiv te odluke nema pravo žalbe.
Dakle, u svakom slučaju, gospodine ministre Stojkoviću, ukoliko bi ovaj predlog zakona stupio na snagu, vi ćete se suočiti sa ozbiljnim problemima u praksi. Znate li koliko će ovde biti zloupotreba? Brojne zloupotrebe. Otvorena je mogućnost da radi ko šta hoće. Kaže – ako očigledno ne dođe na glavni pretres, možda iz opravdanih razloga, neće sudija više da razgovara sa njim da li je on bio u bolnici ili je bio na sahrani oca ili majke, nego ću mu doneti rešenje da odredi pritvor.
Neće imati pravo na žalbu, ni obrazloženje, neće moći da se brani, neće moći da kaže – ljudi, bio sam na sahrani svoga oca, majke, brata, rođaka, bio sam u bolnici, operisan sam. Ne, rešenje je doneto, na njega nemaš pravo, vodite ga pravo u CZ.
Ne može tako, ipak je ova Srbija u novijoj istoriji pokazala da zna da bude i demokratska država.
Bez naziva Demokratske stranke ili bez naziva demokratskog bloka, od 1990. godine, kada je uveden višeparlamentarni sistem, bez 5. oktobra, mi smo bili jedna demokratska država, razvijamo se i postajemo jedna od modernijih država. Usaglasili smo 12.000 zakona sa Evropskom unijom i evropskim zemljama još pre 5. oktobra. Ko misli da to nije tačno neka proveri kod saveznih i republičkih nadležnih organa, uveriće se u to.
Dobro je, donose se zakoni, ali ja smatram da treba donositi dobre zakone. Ponoviću, gospodine ministre, bili ste odsutni, bili ste zauzeti. Ne možemo dozvoliti, gospodine ministre, da se zakon menja za pojedine slučajeve. Ibarska magistrala, zemunski klan i ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića ne sme biti razlog da mi menjamo zakon i da se taj zakon odnosi možda na 20 lica, ali da date mogućnost pojedincima da ovaj zakon široko tumače i široko zloupotrebljavaju. Ja sam protiv toga. Više decenija sam pravnik, advokat sam, znate i sami, i mogu vam reći – ovo nije dovoljan razlog, niti potreba naše države, niti Vlade da izlazi sa ovakvim predlogom. Nema potrebe.
Rekao sam vam, izvršite ukidanje specijalnog odeljenja, specijalnog suda, specijalnog tužilaštva. Vratite u normalne tokove i nadležni organi, ministarstva da rade po svom poslovniku i u okviru svojih nadležnosti. Naravno, imate dobre namere, ali morate da napravite realizaciju. Ako su vam dobre namere, da pravimo dobro zakonodavstvo, građani traže rezultat.
Šta je rezultat ovoga? Rezultat ovoga su široke mogućnosti za zloupotrebe. Biće, njih troje provalilo prodavnicu, npr. u Sopotu, možda četvoro, a četvrti je prikrivao; hajde da podignemo optužnicu, ide Specijalni sud, odnosno Odeljenje za organizovani kriminal. Organizovani su, jer su u seriji provalili tri-četiri prodavnice usput i benzinsku pumpu, i gotovo.
Ja vam kažem, pratim 35 godina kako rade sudovi, učestvujem u pravosuđu na direktan ili indirektan način i mogu vam reći, u praksi sam imao hiljade slučajeva gde je učestvovalo 10, 15, 20 lica i nismo to dizali na nivo organizovanog kriminala. Na pijedestal da postavimo da smo mi jedina država u Evropi koja je najgora i da imamo najgori organizovani kriminal. Daj bože da se spasemo tog zla. Ne, sve ovo valja vratiti u normalu, jer samo tako ćete postići više uspeha, nego sada donoseći ove zakone.
Vi ste, gospodine ministre, svedok da je u ovom parlamentu bilo slučajeva, ne gde ste vi bili predlagač, jer vi temeljitije pristupate kada želite nešto da promenite, mada nedovoljno, da tako kažem, sagledate sa svih strana, ali pravnici SRS vam ukažu.
Bili ste u situaciji kada ste naše amandmane prihvatali i time ste potvrdili da su srpski radikali i stručni i da su bili dobronamerni, da su doprinosili poboljšanju tekstova sa kojima ste vi izlazili pred ovaj parlament.
Prema tome, mišljenja sam da ovaj predlog, gospodine ministre, treba povući; nema razloga, nema opravdanja, nisam siguran da ćete u parlamentu dobiti većinu. Neka vam je bog u pomoći ako bi parlament ovo prihvatio. Ali, ja sam čuo ovde i iz G17 i iz drugih stranaka, i SRS za ovaj predlog zakona neće glasati iz razloga što on neće ničim biti delotvoran. Bio bi samo štetan, stvorio bi uslove, ponavljam, za brojne zloupotrebe. Hvala vam.

Dame i gospodo, prvo bih želio da kažem onom kolegi koji je govorio da će na neku meru da dovodi radikale, da se prevario. I prevariće se uvek.

Okončano je, samo jedno upozorenje. Kako to kolega misli da dovodi nekoga na određenu meru?  Evo, izaći ću sada u hodnik, neka mi kaže kako on to misli da učini. Evo, pozivam ga da popijemo kafu.

Ono što se primećuje u ovoj skupštini, kada poslanici većine ulože amandmane, oni se obavezno prihvataju. Kad amandmane podnesu poslanici iz opozicije, na te amandmane se gleda sasvim drugačije i po pravilu se ne prihvataju.
No, mi ne želimo da utičemo, niti možemo, niti ćemo se protiviti takvom metodu rada, ali ima ona koja kaže - kada se god, gospodo, u vlasti penjete uz stepenice pazite na one ljude pored kojih prolazite, jer kada budete silazili sa vlasti niz te stepenice čekaju vas ti isti ljudi, pa onda malo razmislite kakav doček može biti.
Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sam bio prinuđen, jer nisam mogao a da ne kažem ovo iz razloga što je bilo ispod nivoa jednog poslanika da preti poslanicima da će ih dovoditi na neku određenu meru.
Dame i gospodo, u ime SRS uložio sam amandman na član 6, gde sam predložio da se u članu 6. stav 1. izvrše određene izmene. Naime, stav 1. menja se i glasi: "Na nepokretnosti u svojini više lica hipoteka može da se zasnuje samo uz saglasnost svih suvlasnika". Zašto? Hipoteka na idealnom delu nije moguća, jer princip nedeljivosti založnog objekta ne dozvoljava da se nepokretnost tretira u nekim delovima, nego samo kao celina, odnosno celina nepokretnosti.
Pravo na nepokretnost, glavno pravo koje se obezbeđuje hipotekom i nepokretnost kao založni objekat su različiti pojmovi. Ovo što je predlagač zakona naveo u stavu 1. uređeno je odredbama zakona o obligacionim odnosima i o zalozi o potraživanju i određenim pravima.
Ono što je ovim predlogom zakona rečeno da se određene regulative i određeni postupci imaju uređivati u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, mislim da u ovom predlogu zakona nisu usklađene norme sa Zakonom o izvršnom postupku.
Naime, u Predlogu zakona nije predviđena kao mogućnost tužba u parničnom postupku, jer u Zakonu o izvršnom postupku pokretanje parničnog postupka predviđeno je bez upućivanja suda, u članu 24. Član 24. glasi: "Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može, sve do okončanja izvršnog postupka i bez upućivanja suda iz člana 23. stav 4. ovog zakona, da protiv poverioca pokrene parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja na tom predmetu". Vidite, ovde se može pojaviti potreba da neko ima pravnog interesa da ospori potraživanje potpuno ili delimično.
Dakle, nije data mogućnost da se u ovom predlogu zakona lice može obratiti sudu da pred sudom dokaže da ta hipoteka nije u skladu sa pravnim propisima i da ona ne ispunjava sve odredbe, niti uslove koje predviđaju drugi propisi. Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o založnom pravu, tretira i dozvoljava mogućnost da se građani mogu obratiti čak i putem prigovora, putem žalbe, ali da se mogu obratiti nadležnom sudu.
To će pogotovo biti slučaj, imaćete ovakvu situaciju u praksi. Problem je praksa, jer imali smo godinama unazad donošenje određenih zakona, ali je problem u praksi jer ne naiđu na prijem i ne mogu biti primenljivi, mnoge odredbe zakona.
Imate odredbe koje glase da je založno pravo založno pravo na nepokretnostima. SRS smatra da založno pravo može biti konstituisano u zemljišnim i katastarskim knjigama, a posebno u katastarskim knjigama kao fikciji apsolutne tačnosti. Ti podaci u zemljišnim knjigama kada se konstituišu mogu biti praćeni i kontrolisani i da se provere da li nije u međuvremenu došlo do promene u zemljišno-knjižnom stanju, odnosno u zemljišno-knjižnom ulošku, u A listu, u listu B, u listu C, da li je bilo tereta, da li je neko možda na neki drugi način mogao da izvrši prenos prava vlasništva, prenos prava korišćenja itd.
To mora biti podvrgnuto kontroli od strane lica koja stupaju u pravni odnos. To znači da su i poverilac i dužnik dužni da prate javnu knjigu, a katastarske i zemljišne knjige su javne knjige u koje imaju svi pravo uvida. Malo je problematično kod tapijskog sistema, jer otežava situaciju, nije uređen katastar na celoj teritoriji Republike Srbije. Zemljišne knjige su u Vojvodini po austro-ugarskom sistemu, Beograd je obuhvaćen zemljišnim knjigama i još neki okruzi, međutim problem je u onim delovima gde još uvek nije uređeno zemljišno-knjižno stanje ni putem katastra, ni putem zemljišne knjige.
Šta mislim šta je hipoteka? Hipoteka je založno pravo na nepokretnostima na osnovu koga njen titular, hipotekarni poverilac, može tražiti namirenje svog potraživanja iz hipotekovane stvari ako to potraživanje ne bude isplaćeno u roku, a pri tom stvar koja je predmet hipoteke ostaje u državini dužnika.
Postavlja se pitanje, kada ovim predlogom zakona dajemo mogućnost, odnosno predlagač daje mogućnost zasnivanja hipoteke na pokretnim stvarima, na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sada je pitanje propasti stvari, promene titulara, nestanka stvari itd, a pri tom stvar koja je predmet ostane u državini. Hipoteka je akcesorno, dodatno, nesamostalno pravo vezano za tražbinu za čije obezbeđenje služi izuzetak tj. tzv. svojinska hipoteka koja može postojati i samostalno. Ona je, za razliku od jemstva, koje predstavlja lično obezbeđenje, jedna vrsta stvarnog obezbeđenja duga.
Dakle, SRS smatra da se ovaj zakon u prvom redu treba odnositi na nepokretnosti. Šta je cilj predlagača? Pritisak je ipak banaka koje su ušle u našu zemlju, vlasnici su u inostranstvu, posluju po našim propisima, njima treba garancija i obezbeđenje, pogotovo ako daju kredite. Ako daju kredite hoće i garancije, što je sasvim normalno da u jednoj pravnoj državi pravna sigurnost mora biti obezbeđena.
Problem je kod nepokretnosti koja još uvek nije izgrađena. Tu će u praksi biti ogromnih zloupotreba. Imaćete i ovakvih primera, neko će dobiti kredit, ima zemljište, dokazaće to podobnom ispravom, ili izvodom iz zemljišne knjige, ili izvodom iz katastra, dobiće kredit i udariće temelj.
Stepen izgrađenosti objekta je izuzetno bitan za poverioca. Zašto? Zato što dužnik može da izigra poverioca. On može da podigne prizemlje. Recimo, uzeo je kredit, više miliona, i kaže - podižem kuću, prizemlje, sprat i potkrovlje. Moguće su tu zloupotrebe. Mogu da se predvide. Govorim da su te posledice i zloupotrebe predvidive.
On će ozidati prizemlje, uzeti kredit od banke, od poverioca, ne bilo od koga, ima rođaka, sina, ćerku, ženu, sa njom se fiktivno razveo, ona otišla u drugu ulicu ili na drugu adresu, gradi kuću na njeno ime ili na ime svoga sina. Stepen izgrađenosti objekta ga nije obavezao da mora objekat dovesti u stanje, dakle, predvideti takve obaveze da ne može izmanipulisati poverioca, ni pod kakvim uslovima.
To je onda rizik poverioca, onda stavljamo u situaciju i poverioca da vidi od siporeks blokova da je ozidano prizemlje, a stvorena mu je mogućnost da na drugoj strani gradi kuću. Mislim da mora da bude veće obezbeđenje. Ovde je težište uglavnom da se zaštiti poverilac po svaku cenu.
Nije dobro u zakonu da, u slučaju prodaje nepokretnosti, u tome učestvuju advokati i agencije za promet nepokretnosti.
To su mogućnosti za malverzaciju, da snize cenu, da objekat ode budzašto, da dužnik dođe u takvu situaciju da ne može da se brani i otići će mu imovina u bescenje.
Mislim da ta prodaja, i ako ide, morala bi da ide putem suda. Dakle, odluka suda. Šta će se desiti u sudskom postupku? Advokat će da angažuje svog veštaka, prijatelja. Ima računicu. Ovaj koji je na listi sudskih veštaka, kada sudija donosi odluku, kada to dolazi pred sudsku vlast, tu su manje mogućnosti za zloupotrebe i manje su mogućnosti za malverzacije. Tu je onda leglo korupcije, mogućnost da se dogovaraju i da na taj način dužnik dođe u priliku da ostane bez imovine.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima određen stav vezano za ovaj predlog zakona, pogotovo kada je u pitanju i ovaj član 15, za koji smo u našem amandmanu predložili da se u stavu 1. tačka 4) briše. Zašto?
SRS smatra da hipoteka treba da prati pravnu sudbinu nepokretnosti, a ne onog ko trenutno koristi nepokretnost, da li je on zakupac i svaki drugi neposredni držalac koji drži nepokretnu stvar po bilo kom pravnom osnovu. To je stav SRS.
Mi nećemo pisati zakone i prihvatati mišljenja koja dovode u rizično stanje i u rizik bilo koju stranu, ili jednu ili drugu. SRS smatra da treba obezbediti pravnu sigurnost i poveriocu, a istovremeno dati pravo i dužniku da može da koristi svoja prava vezano za raspolaganja i za ugovorne odnose, tj. stupanje u pravni odnos po osnovu hipoteke.

Nije mi namera da utičem na bilo koga da prihvati amandman, namera mi je da objasnim. Pre svega, pravnik sam iz struke i mogu slobodno da tumačim odredbe Predloga zakona, gde ima određenih propusta i gde ima manjkavosti u Predlogu zakona. Mi smatramo da  treba brisati tačku 4).
(Milan Parivodić, sa mesta: Ubedio me je, prihvatam amandman.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da vi nećete, gospodo iz koalicije, vi koji predstavljate većinu, usvojiti ovaj amandman koji je podnela Socijalističke partije Srbije, a o čemu je govorio gospodin Toma.
Međutim, sigurno je da vi nećete usvojiti ni amandman SRS, ali ću vas samo podsetiti, i da podsetim javnost, nije na odmet, jer je veoma značajno i korisno za našu javnost, evo kako u opštini Pančevo misle o deci, o njihovom zdravlju, o natalitetu i beloj kugi.
Upoznati ste i vi, gospodo iz Vlade Republike Srbije, da je Pančevo najzagađeniji grad u Republici Srbiji, da je grad u kome građani umiru od raka usled posledica, između ostalog, bombardovanja NATO pakta. Možete misliti da je danas zasedao Savet za urbanizam i zaštitu životne sredine u Pančevu i na dnevni red uvrstio je predsednik opštine Pančevo i doneo i utvrdio zaključak da treba park da se pretvori u parcelu na kojoj treba da se gradi benzinska pumpa nekog, samo lokalnoj vlasti poznatog, investitora.
Pančevo ima 12 benzinskih pumpi. Pančevo ima Rafineriju, Azotaru, Petrohemiju i, da zlo bude veće, usred centra grada ima i deponiju. Deponija je počela da se gradi pre 10 godina, a o ostalom otpadu u svakoj ulici da ne govorim.
Zar je moguće da se ovako vodi briga o deci? Tamo je predsednik opštine demokrata. Što reče gospodin Krasić, tamo vlada, koliko znam, 12 odbornika od ukupno 70. Malo DSS, pa i ostali koalicioni partneri pridaju značaj brojnim problemima građana Srbije, odnosno Pančeva. Dakle, sve se radi pod komandom i kontrolom DS-a.
Da li je palo na pamet predsedniku opštine, koji je ujedno i u DS-u, da predloži da se površina parka, za kojom vapi grad Pančevo, pretvori u parcelu na kojoj treba da se gradi benzinska pumpa?
Gledajte, verovatno je, ovo što reče gospodin Krasić, on se seti veoma važnih stvari, malo pumpi u Pančevu po glavi stanovnika.
Moram da vam priznam, nisam izašao ovde radi bilo kog drugog razloga, osim da poručim Pančevcima da smo mi danas uspeli da se suprotstavimo na Savetu za urbanizam i zaštitu životne sredine da se tako nešto dozvoli nekome, da usred grada gradi benzinsku pumpu i još dodatno da opterećuje i ugrožava životnu sredinu u Pančevu.
To je grad najugroženiji po pitanju zaštite životne sredine, a i lokalna koaliciona vlast kada je dolazila 5. oktobra, ujedno i na izborima krajem 2004. godine, obećavala je da će sve da učine da reše probleme kada je u pitanju zagađenje životne sredine.
Međutim, od svega toga nema ništa. Građani Pančeva su izloženi jednom pomoru nezapamćenom na ovim prostorima. Šta su uradili predsednik opštine i lokalna vlast? Ugradili su jednu sirenu samo da obaveste građane da zatvore prozore i da ne izlaze napolje kada dođe do prekomernog zagađenja, 10.000 puta više od dozvoljenog.
On i ta lokalna vlast uspeli su samo da ugrade na jednoj zgradi, odnosno to je višespratnica, sirenu, koja će samo da obavesti građane – ne izlazite, zatvarajte prozore i vrata, jer samo tako možete da opstanete u gradu. Mi smo vam na taj način, oni kažu, obezbedili zaštitu životne sredine u ograničenom zatvorenom prostoru.
Vidite, Pančevo je jedan od gradova kojima Vlada nedovoljno poklanja pažnju, a radi se o gradu koji mora da zasluži prioritet u odnosu na ostale gradove. Pančevo je opština sa najvećim budžetom kao opština u Republici Srbiji. Dakle, 2,5 milijarde dinara je u pitanju. Možete misliti da su iz budžeta planirali da finansiraju američku fondaciju, izdvajaju milione, a poznato je da su građani Pančeva, kao i Srbije i ostalih delova, siromašni.
Vidite, bogate Amerikance treba da finansiraju organi i građani Pančeva i okoline iz poreskih davanja i komunalnih dažbina. Da li je to primer domaćinskog poslovanja? Nije, to je najveći zločin i, što je najružnije i najnepravednije, to se može dogoditi u jednom gradu.
Zamislite da je kabinet predsednika opštine malo manji od kabineta predsednika Vlade; koja su to davanja, gde idu pare? Niko ne zna, a ono što je najbitnije, gospodin ministar Lalović je tu, prenesite ministru finansija neka uputi budžetsku inspekciju u Pančevo da za poslednje četiri godine utvrdi pravo finansijsko stanje, jer niko ne zna...
Jutros sam od načelnika za finansije tražio izveštaj i podatke – dajte, recite gde su otišle pare iz budžeta. Kaže – ima para kod banaka, dali smo bankama. Tu se nalaze, između ostalih, Delta banka, AIK banka, Kula banka, Privredna banka Pančevo, a građanima Pančeva nedostaje 90 kilometara kanalizacije.
Da zlo bude još veće, nedostaje 90 kilometara kanalizacije, a građani plaćaju i dobijaju račune da plate troškove u odnosu na poziciju - otpadne vode. Četiri i po hiljade domaćinstava prema našoj proceni ima septičke jame, a nemaju gde da puste tu otpadnu vodu, ali lokalna samouprava naplaćuje.
Zato je budžet opštine Pančevo dve i po milijarde, zato je 380 miliona ekološke takse, kojoj nema ni traga ni glasa. Građani umiru, bolnica je u katastrofalnom stanju, i zdravstveni centar. Niko da okrene glavu, niko da pomogne.
Zamislite, kažu neki, to je investicija da gradimo benzinske pumpe u parku. Pa napravite neku fabriku, imate prostora u okolini Pančeva koliko god hoćete u onoj ravnici, ali ne ugrožavajte životnu sredinu, ne ugrožavajte zdravlje građana Pančeva.
Penzionerima i invalidima, kojih je 23.000 u Pančevu, namenili su da im za neku pomoć, crkavicu izglasamo 28.000 dinara. To je nešto što čovek ne može... Mi srpski radikali se protivimo takvoj politici, jer to nije politika koja vodi u pravcu pomoći građanima i sirotinji. Ne.
Videćete koliko je uvećano zapošljavanje u javnim komunalnim preduzećima. Dakle, 30 - 40% je zaposleno za poslednjih godinu-dve dana. Otkud tim ljudima smelosti?
Drugo, određene su pare i odlukama Skupštine predviđene za izgradnju puteva, za kapitalnu investiciju nekih fiskulturnih sala, za izgradnju i asfaltiranje ulica i trotoara. Međutim, od svega toga nema ništa. Kada pitamo gde su pare, mi smo, kaže, dali na siguricu. Kakvu siguricu? Kaže – neka budu kod banke, pa banka da osigurava pare poreskih obveznika. Ljudi hoće da vide ulice, kanalizaciju, hoće da vide da se u Pančevu bar jedna stambena zgrada gradi, jedan kran da bude podignut, kao što je to u drugim gradovima u Republici Srbiji.
To je ono što moram, evo bio sam prinuđen, po ko zna koji put, da apelujem na vas, gospodo iz koalicije koji činite aktuelnu vlast u Republici Srbiji, da preduzmete neke mere, jer je bilo od strane Vlade pre godinu dana obećanje da će se nešto u Pančevu dogoditi. Kažem vam, dok se ne pošalje budžetska inspekcija iz republičkog resora, niko neće znati gde su pare i u kom pravcu se troše. Odgovorno tvrdim, a neka me demantuje predsednik opštine, neka me demantuje lokalna samouprava, jer niko od građana ne zna gde su pare.
Pre neki dan na skupštini opštine, kada smo mi poslanici SRS postavili pitanje – gde su pare, predsedniče, zašto nije investicija izvršena i zašto nije odluka realizovana kada je doneta odluka i izdvojena su po pozicijama određena sredstva, predsednik opštine je rekao – ja ću to na kraju godine da napišem i da vam dostavim.
Šta mi imamo od toga, šta građani Pančeva imaju od toga što će predsednik opštine na kraju godine da kaže ko je kriv što nije izvršen budžet. On odgovara o izvršenju budžeta po Zakonu o budžetskom sistemu, on odgovara po Zakonu o lokalnoj samoupravi. Vidite, opet gospodin Krasić ukazuje na bitne činjenice kada je u pitanju ovaj problem. Ozbiljan je problem i zato srpski radikali nikada neće dozvoliti da se vodi ovakva lokalna politika.
Moram reći da su građani Pančeva ugroženi po brojnim pitanjima, ali da lokalna samouprava, usled stranačkih interesa, nestručnosti, neznanja i nesposobnosti, ne radi ništa, osim što radi na štetu građana. Neka ta lokalna vlast u Pančevu pokaže i saopšti javnosti da je izvršila jedno od stotine obećanja. Ovde vam tvrdim, nijedno obećanje nije izvršila.
Odbornici Srpske radikalne stranke će... A, danas smo poslali saopštenje za javnost preko lokalnih sredstava javnog informisanja da ukažemo lokalnim glavešinama da povedu računa i da istraže i vide kako će izaći pred birače, kako će izaći pred odbornike 27. i da im objasne gde su pare i šta su uradili.
Ovo moje zalaganje danas u okviru ovog amandmana jeste samo jedna poruka građanima Pančeva, poruka Vladi i jedan predlog Vladi da pod hitno pošalje budžetsku inspekciju da utvrdi činjenično stanje i da obavesti poreske obveznike i građane. Hvala.