Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže maksimalno da se usvoje amandmani i nastojanje SRS kada je u pitanju položaj penzionera. Ponoviću ono što je rekla naš poslanik Vjerica Radeta, nije ovo demagogija. Kada pogledate član 2. Predloga zakona, a sa druge strane uporedite obrazloženje u kome stoji da je obaveza duga preuzeta u iznosu od 23 milijarde i 500 miliona dinara, dame i gospodo, sumnjam u ovaj iznos.
Naime, u zakonu nema nigde nijedne reči od kada je nastao dug. Ako je taj dug nastao od pre par godina, od pre pet godina, a evo gospođa Radeta me podseća i ispravlja da je to dug nastao iz vremena demokratske vlasti. Ako je to tako, gospodo, ako je dug iz 2000, 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godine, gospodo od 5. oktobra pa naovamo vi ste dužni penzionerima za svaku dospelu ratu da na nju platite zakonsku zateznu kamatu, kako to reguliše Zakon o obligacionim odnosima.
Samo se tako dug može namiriti, samo se tako potpun dug može namiriti, jer ako je dug nastao od pre tri godine bili ste u obavezi, gospodine ministre, i Vlada i predlagač da precizirate u zakonu koja rata kada dospeva, na nju obračunati zateznu kamatu, svakog meseca pripisivati kamatu glavnici i tako sve redom do dana isplate. Bar pretpostavljam da uvažavate odredbe Zakona o obligacionim odnosima, bar tako zakon reguliše namirenje duga.
Dakle, ponavljam, sumnjam u ovaj iznos, mislim da je ovaj iznos daleko veći, jer se ne pominje uopšte pitanje kamate od dana dospelosti. Vi u Predlogu zakona predlažete da od decembra 2005. godine otpočinje isplata, ali da se tek od tada računa kamata. Ne može tako. To nije radio ni Miloš Obrenović. Miloš Obrenović, kako je naplaćivao dugove. Evo samo jedan primer, ako mi dozvolite.
Miloš Obrenović bio je sluga u selu Dobrosilica na Zlatiboru kod Akse Ječmenice. Jednoga dana postade knjaz Miloš u Kragujevcu. Dođoše jednog dana kiridžije sa Zlatibora i prolaze pored knjaževog dvora.
Knjaz vidi sa prozora i pita jednoga: "Hajde, kaži mi molim te, odakle su ove kiridžije?". Kaže: "Sa Zlatibora." "Iz kog sela?" "Iz Dobrosilice." "A poznajete li Aksu Ječmenicu?" Kaže: "Poznajemo." "Đe je on?" Kaže - "Evo ga baš tamo, kobila mu izvrnula samar i prosula katran." "Zovite ga neka dođe."
Dođe Akso Ječmenica kao gazda u ono vreme, a sluga mu bio Miloš Obrenović. Miloš Obrenović ga pita sa prozora: "Je li Akso, jesi ti?" Kaže: "Jesam". "Je l' poznaješ ti mene, Akso?" On onako užički, erski, zlatiborski kaže - "Jok." "Kako me ne poznaješ Akso, ja sam Miloš Obrenović". " Au, kako te ne bi poznao, sunce naše". Setio se da je kriv. "Jeste Akso, ali ti mene osta dužan". Kaže - "Pa šta?", "Ostao si mi dužan 100 kila zobi, 30 groša i tri para čarapa. Akso, iz Kragujevca neš izaći dok dug ne namiriš".
Ode Aksa, posle nekoliko sati dolazi i predaje onoj straži Obrenovićeve vile, i kuće, i dvora u Kragujevcu. Kaže Miloš - "Vidiš Akso, tako se treba ponašati, dug se mora namiriti". Kada su oni preuzeli i žito, i groše, i čarape, a Miloš kaže - "Vala sada Akso kada si dug namirio, evo Knjaz te časti, zato što si imao štetu, kobila ti prosula katran, ali je važno da si dug namirio".
Ovo sam vam ispričao na koji način je nepismeni Miloš Obrenović tretirao dug, kako je njemu pridavao značaj. Sada bih isto tako voleo da doživim da pred našu Vladu dođe milion penzionera, da dođu ti penzioneri i da pitaju predsednika Vlade i njegove ministre - gospodo ministri, nećete odavde izaći, dok ne budete dug namirili. Dug ne možete vi da odlažete na 10 godina. Dakle, dug se mora odmah namiriti. Kazaće ministri - kako odmah? Odmah, odmah. Zašto? Imate suficit od 25,5 milijardi. Je l' tačno? Ima. Odatle vi dajte, namirite dug.
Drugo, evo za ministra finansija jedno pitanje - je l' tačno da imamo 4,5 milijardi evra u stranim bankama, je l' tačno da strane banke obrnu, evo kolega Arsić me ispravlja, 5,6 milijardi evra. Zašto strane banke da obrću i da profitiraju na muci i na ovome, što bi se reklo, devizna štednja na mukama naših građana. Ko je ovlastio nekoga da može u strane banke da deponuje devizna sredstva? Zašto jedna milijarda evra od tih sredstava ne bude isplaćena penzionerima?
Zašto razlika između penzionera i penzionera poljoprivrednika? Ustav kaže - svi su građani pred zakonom jednaki. Je l' tačno, ministre? Tako naš Ustav normira, da su svi građani jednaki pred Ustavom i pred zakonom. Nije trebalo praviti razliku između redovnih penzionera iz radnog odnosa i penzionera poljoprivrednika.
S druge strane, SRS traži da se u šest rata isplati ovaj dug. Penzionerima je sada nužno isplatiti, veliki je broj oboleo, a verujte, uvedene su participacije, mnogi nemaju za šta da kupe lekove. Onaj ko nema lek da kupi danas da spase život, on umire.
Pomenuću vam samo situaciju u Pančevu. Grad koji umire. Grad koji ima 130.000 stanovnika sa okolnim selima, 1.500 ljudi godišnje umire od raka zbog toga što smo imali situaciju bombardovanja neprijatelja i okupatora naše države; drugo, imamo najzagađeniju tehnologiju u Evropi, čiji se proizvodi petrohemije izvoze; 150 miliona evra se iz Pančeva samo iz "Petrohemije" godišnje izveze, uzmu se devize i pare, ali građanima Pančeva nema pomoći.
Danas smo imali Skupštinu opštine Pančevo, prozvali smo aktuelnu vlast da položi račune. To je prva opština u Srbiji koja ima dve milijarde i 300 miliona budžeta, to je prva opština isključujući ova četiri grada. U Srbiji ništa se ne radi, ne znaju se gde su pare. Šta rade? Daju pare nekim bankama i svojim prijateljima da preko njih oni profitiraju. To je veliko zlo, to je nešto što narod nije zaslužio. Narod je na izborima 5. oktobra očekivao bolji život. Nije ovo demagogija.
Postavljamo pitanje predsedniku opštine - gde su pare? Dajte nam izveštaj, dajte građanima. Danas je došlo nekoliko stotina građana u opštinu Pančevo i sprečilo početak opštinskog parlamenta. Znam situaciju u Pančevu, ponoviću, imaju krevete u bolnici, u tom medicinskom centru iz 1914. godine, gvozdene krevete, imaju ćebad vojnička iz tog perioda. Kada naš građanin se razboli u pančevačku bolnicu, osim gvozdenog kreveta i tog vojničkog ćebeta, mora se poneti i doneti. Nemaju za šta da kupe lekove.
Zašto je potrebno penzionerima sada jednokratna, ovo nije pomoć, ovo je samo dug? Taj dug treba namiriti. Nije ovo demagogija radikala. Radikali žive sa tim narodom, radikalima se sada najveći broj građana obraća. To je ono što mi doživljavamo na svakom koraku. Ozbiljne probleme naši građani imaju. Penzioneri čije penzije ne rastu, to je najveći problem. Ono što je govorila poslanik SRS Vjerica Radeta, gospodin Krasić, govorili su iz duše, jer su svaki dan, u svakoj ulici, u svakom domaćinstvu prisutni i čuju nevolje građana.
Gospodine ministre, zauzmite se, možete, da se ovo prevaziđe, da se prevaziđe, da se skrati postupak isplate penzija. Nije neka velika para. Ono što je rekla Vjerica Radeta jeste, i ono što je rekao gospodin Krasić. Da sam ministar ili bih dao ostavku ili bih dao uslov Vladi. Neću namirivati neke obaveze i dugove MMF, jer je taj MMF čedo NATO pakta, koji je ovoj državi 100 milijardi dolara naneo štetu i ajde da izvršimo prebijanje dugova.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona je u suprotnosti sa Zakonom o izvršnom postupku i sa Zakonom o obligacionim odnosima. Zašto?
Imate u Predlogu zakona odredbe koje daju ovlašćenja hipotekarnom poveriocu da preduzima određene mere za naplatu svog potraživanja, koje nisu regulisane osnovnim Zakonom o izvršnom postupku, pa i Zakonom o obligacionim odnosima.
Što se tiče načina zabeležbe, SRS ima velike primedbe, iz razloga što je poznato da nemamo uređeno zemljišno-knjižno stanje na nepokretnostima, pogotovo nemamo uređeno stanje u delovima Republike, osim gde postoje zemljišne knjige. U drugim delovima Republike imamo tzv. tapijski sistem. Evidencija nepokretnosti nije uređena.
Kada je u pitanju novoizgrađena stambena jedinica ili objekat koji je u izgradnji, u Predlogu zakona nije naznačeno u kom stepenu izgrađeni objekat treba da bude da bi se hipoteka uspostavila. Postupak po pitanju zabeležbe, po pitanju prodaje, nije dobro regulisao primenu zakona. U praksi ćemo imati velike probleme. Zašto?
Imaćemo problema zbog toga što je u pitanju Predlog zakona koji u prvi plan stavlja u povoljniji položaj poverilački lobi.
Poverilački lobi će iskoristiti nevolje našeg naroda i veoma tešku situaciju građana, pogotovo kada je u pitanju izgradnja stanova i kuća.
To je suština, što će se bankari ovde bogatiti, a sirotinja će biti prinuđena čak u bescenje da prodaje svoju nepokretnost. Krediti će prelaziti sa jednog dužnika na drugog, kao pravnog sledbenika, i tako ćemo imati situaciju, kao što smo imali do 2000. godine, dok nismo promenili Zakon o izvršnom postupku, u kom periodu je bio u izuzetno povoljnom položaju dužnički lobi.
Sada je obratno. Sada imamo drugu krajnost, gde se po svaku cenu poverioci štite. Tu će doći do zelenaške kamate, tu će olako ljudi shvatiti kako je Republika Srbija donošenjem ovog zakona odlučila da pomogne građanima da na lak način mogu da dođu do stanova i do svojih kuća.
Međutim, doći ćemo u situaciju da će građani, verujući državi i poveriocima – vidite dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izbrojte banke u Beogradu, videćete da niču ko pečurke na svakom ćošku, nemamo nijedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom i tu je problem, banke će ovde profitirati – biti suočeni sa velikim problemima.
Nemamo uređeno zemljišno-knjižno stanje, katastarsko stanje, nemamo uređenu evidenciju etažnog vlasništva, a etažno vlasništvo je ogromno u Republici Srbiji. Imate zemljišnu knjigu u Beogradu i u Vojvodini, ali nemate u Užicu, Kraljevu i tako dalje. Dakle, nema evidencije.
Predlog ovog zakona morao je predvideti mogućnost da se naplata putem hipoteke, odnosno hipotekarni poverioci, mogu naplaćivati, ali u kom postupku. Ovakav postupak, kakav je predviđen ovim predlogom zakona, veoma je rizičan. Što se udaljimo od Ustava i osnovnih zakona, sve je nesigurno za naše građane. Šta to znači?
Ako ne date mogućnost dužniku da pred sudom dokaže da li je hipoteka izvršena potpuno ili delimično, da li je predmet hipoteke prodat ili procenjen po tržišnoj vrednosti, ili odoka od strane nekog sudskog veštaka, bez suda i sudske odluke, sve je nesigurno.
Moćnici imaju svoje banke ili poverioci koji budu u prilici da uspostavljaju hipoteku na različite načine, da daju novac za izgradnju objekata, bilo stanova, kuća, određenih investicionih objekata preduzećima i tako dalje, biće komplikovano, složeno, nesigurno i veoma nepouzdano.
Srpski radikali nikako ne bi doneli ovakav predlog zakona, dobra je namera, ne kažem, ali treba doneti dobar zakon o hipoteci koji će obuhvatiti hipoteku i koji će podjednako garantovati prava dužnika, a istovremeno i poverilaca.
Poverioci će biti, rekao sam prethodno, prevashodno banke koje će dati kredite, to je u pretežnom delu ono što shvatam.
Međutim, po svaku cenu bankama davati veća prava i njima stvarati mogućnosti i pogodovati kroz zakon, a ići na štetu dužnika, nije pravično.
Pravično je da obe strane budu u ravnopravnom položaju, da država garantuje ostvarivanje prava poveriocu, a istovremeno i dužniku, da se može u postupku hipoteke zabeležiti njegova obaveza, da predmet hipoteke bude tržišno procenjen, a ne otprilike. Ovo nije dobro. Ako ostavite malu mogućnost u zakonu, oni dole na terenu će je primeniti i te kako, jedva će dočekati da im ostavite samo promil, i to je takozvana zakonska šupljina.
Smatramo da je dobro doneti zakon o hipoteci, jer ga je imala i stara Jugoslavija, Srbija, mislimo da je on nužan, ali istovremeno smatramo da ga treba doneti kao dobar zakon.
Vidite, imamo inflaciju zakona, inflaciju propisa, i sada se postavlja pitanje – da li je pre 5. oktobra Srbija, odnosno SRJ, imala usklađena prava i svoje zakone sa evropskim zemljama i zemljama Evropske unije?
Jeste. Mogu vam reći, od tridesete godine pa do 2000. godine, 12,5 hiljada propisa i zakona bilo je usklađeno sa evropskim standardima i sa evropskim uporednim pravom. Imamo inflaciju zakona, tu je i problem.
Niste bili, gospodine ministre, na izlaganjima prethodnih zakona, koji su se odnosili na socijalnu zaštitu. Možete misliti, verujem da se i vi nećete složiti sa tim, a mi radikali pogotovo ne možemo da shvatimo da je to moguće, da se u jednom mesecu donese zakon o zdravstvenoj zaštiti, o penzijama, penzijskom osiguranju, a da se sada u istom mesecu traži njegova izmena i dopuna. Zašto?
Nisu vremenske distance bile tolike da je bilo nužno donositi izmene i dopune zbog nepredvidivih okolnosti. Ne bih mogao reći da su nepredvidive okolnosti, da je ministar finansija zaboravio ili nije bio obavešten da će biti mogućnosti u budžetu, da se penzije penzionerima moraju isplaćivati, onaj dug koji im država duguje u ovom mesecu ili iduće godine. Za mesec dana tražiti izmenu i dopunu, ne valja.
Zato mi iz SRS smatramo, treba donositi zakone, ali takve zakone da budu primenjivi i dugotrajni.
Dame i gospodo, koristim priliku, neka mi ne zameri predsednik Skupštine, obaveštavam građane Bačke Palanke, Vojvodine i cele Srbije, da će danas u 16,00 časova biti održan veliki narodni miting u Bačkoj Palanci.
Obaveštavam građane, neka dođu, srpski radikali se pripremaju za izbore u nedelju, pa neka nam bude dozvoljeno i da nam date za pravo da pozovemo sve birače, jer očekujemo apsolutnu pobedu, zaslužuju to građani Bačke Palanke. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo, kada je u pitanju član 3. o kome je bilo reči, nije jasno koja je to definicija prava preče gradnje.
Drugo, da li je potrebna saglasnost, jer je ovo pogrešno tumačenje. Ako je neko gradio kuću na državnom zemljištu, da bi se stavila hipoteka na kuću određenog dužnika, odnosno lica koje želi da koristi prava po osnovu zakona o hipoteci, da li je potrebna saglasnost države? Ako jeste - kog organa, čije će ovlašćenje biti da se upiše hipoteka na kuću određenog fizičkog ili pravnog lica.
Bez saglasnosti državnog organa, pošto je država vlasnik građevinskog zemljišta, podrazumevam ako je zemljište individualno vlasništvo fizičkih ili pravnih lica. Ali, ako je pogotovo vlasništvo fizičkih lica, građanin je dobio građevinsku dozvolu da gradi kuću, sagradi je i treba da je upiše u zemljišne i katastarske knjige. Dobijajući dozvolu, on istovremeno dobija pravo korišćenja na zemljištu državne svojine.
Da li je ovde potrebna, nije jasno, saglasnost države, u konkretnom slučaju - da li će to davati lokalna samouprava, jer još uvek nije preneto pravo raspolaganja lokalnoj samoupravi, već država raspolaže državnim zemljištem? Ako je to tako, onda nadležni državni organ Republike Srbije moraće, u svakom slučaju, kada se uspostavlja hipoteka, da da saglasnost za stavljanje hipoteke.
Jer, ukoliko dođe da dužnik nije izmirio obaveze koje je preuzeo po osnovu ugovora o hipoteci, i dođe do prodaje njegovog objekta, u tom slučaju korišćenje zemljišta prelazi na novog eventualnog kupca ili poverioca, ako on bude učestvovao u otkupu kuće, odnosno nepokretnosti koja je opterećena.
Postavlja se pitanje što se tiče pokretnih stvari. Veliki je rizik i za poverioca i za dužnika. Zašto? Imate situaciju da, ako ovaj zakon bude usvojen, predmet hipoteke može da bude slika Paje Jovanovića. Šta ćemo sada, ona je okačena na zidu, u stanu iznad tog vlasnika stana dođe do havarije ili pucanja cevi, voda krene niz zid, ode slika, upropasti se slika, ošteti se i nema onu vrednost koju je imala u vreme uspostavljanja hipoteke.
Kako i na koji način kod pokretnih stvari treba obezbediti i osigurati gde će se nalaziti, ko će da ih procenjuje i kako će da se čuvaju? To je veliki problem. Jer, ako dođe do oštećenja stvari, onda u tom slučaju neće moći niko da se nadoknadi, pa ni onaj ko je tražio hipoteku. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, poslanik SRS prof. dr Mašić istakao je i obrazložio razloge zbog čega je SRS ovaj amandman usmerila u ovom pravcu i zbog čega je želela da se koriguju odredbe člana 35, a odnosi se i na član 36.
Primetno je da se potajno i prikriveno ponovo uspostavlja vlast iz Ustava iz 1974. godine kada je u pitanju AP Vojvodina. Imali smo prilike ovih dana da čujemo da rukovodstvo Vojvodine traži i svoju policiju. Počeli su od akademije nauka, sada instituti, pa onda izvršna vlast, znači uprava, svoja policija, koja bi im poslužila možda u datom trenutku, bojim se u vrlo nepovoljnim prilikama za Republiku Srbiju, a istovremeno, dame i gospodo, ako se želi da se preuzme od Republike Srbije i sudska vlast na putu su da zatraže da donose zakone, da uzmu sudsku vlast, izvršnu, a istovremeno da pređu na zakonodavnu.
Preti opasnost, ako se ne bude dovoljno imalo opreza i razuma, vladajuća garnitura u AP Vojvodini očigledno neskriveno pokušava, a prikriveno da ostvari određene ciljeve, možda čak, što je govorio Makijaveli, da dođe do cilja ne birajući sredstva. Zbog toga smatramo da Republika mora imati ingerencije kada su u pitanju ovakve institucije.
Osnivanje instituta u jednoj republici, odnosno državi, na nivou jedne države, treba da bude u ingerenciji države. Međutim, ako bi se dalo ovlašćenje da se instituti osnivaju i na području AP Vojvodine… ili Kosova, jer je i Kosovo teritorija Srbije, samo privremeno okupirano, nikada neće biti Šiptarima predato, ni poklonjeno, jer ga neće dati Srbija.
Jedino ovi koji pregovaraju da to poklone Šiptarima, zajedno sa Karićima, međutim, nadam se da ima razuma u rukovodstvu Srbije. Tu je SRS koja, u svakom slučaju, ima veliku ulogu na političkoj sceni Srbije i nikada neće dozvoliti da KiM postane teritorija neke druge države.
Jeste privremeno okupirano, ali će kad-tad biti vraćeno Srbiji. Ono nije oduzeto, s obzirom na međunarodne propise, na Rezoluciju 1244, ali sada su se oko toga umešali ovi iz naše domaće javnosti, koji žele da pomognu onima koji su rešili i koji pokušavaju da otmu Kosovo.
Paralelno sa tim, stanje i situacija u AP Vojvodini mora biti zaista pod kontrolom. Ne bi trebalo dozvoliti da olako osnivaju institucije koje treba da ostanu u nadležnosti Republike. SRS smatra da institute, ako bi osnovali na području AP Vojvodine ili lokalne samouprave, mora biti uz potpunu saglasnost nadležnih republičkih organa. Bez toga sve će izmaći kontroli.
Ko se udalji od Ustava, vrlo je opasno i nesigurno. Ovako, ako bi se dozvolilo, na olak način, da se od jedne takoreći institucije, koja je na prvi pogled institucija koja treba da služi interesima građana, jeste, u naučne svrhe, ali od toga su polazili i ranije, pa smo imali situaciju da smo na teritoriji AP Vojvodine imali jaču vlast po Ustavu iz 1974. godine, nego što je to bila vlast republičkih organa.
Ponoviću nešto, kada je ubijen turski ambasador 1982. godine, možete da zamislite da pokrajinski sekretar za unutrašnje poslove nije dao dozvolu republičkim organima da vrše istragu na području AP Vojvodine.
Da ne bi doživeli Ustav iz 1974. godine, a da bi država, kao država, imala ingerencije na celokupnoj teritoriji Republike, sve se mora staviti pod kontrolu, pod nadzor i saglasnost Republike i najviših republičkih organa.
Zato predlažemo da se ovaj amandman SRS, koji je predložio prof. dr Blažić usvoji, jer će u svakom slučaju biti delotvoran za Republiku Srbiju.
S druge strane, napomenuću, da bi sredstva bila bolje kontrolisana, jer bi se sredstva koristila iz budžeta, a delom i iz budžeta Republike, da to ne bi bilo bez kontrole, bez republičkih organa ne treba prepuštati apsolutnu sudbinu Srbije nikome. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti podneo sam amandman na član 45. U našem amandmanu predlažemo da se u stavu 1. tačka 1) menja i da glasi – zdravstvene ustanove u državnom i privatnom vlasništvu. Smatramo da je ova definicija pravilnija i sveobuhvatnija.
U tački 2) predlažemo da se izvrši izmena – zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji zdravstvenu delatnost obavljaju u zdravstvenim ustanovama, kao i druga lica koja se profesionalno bave zdravstvenom delatnošću. Takođe, predlažemo da se u stavu 2. briše odredba koja je u Predlogu zakona predložena.
Razlika između zdravstvenih ustanova se može praviti samo na osnovu prava vlasništva, po mišljenju SRS. Nerazumljivo je da privatna praksa može imati samo određene poslove iz zdravstvene delatnosti. Smatramo da ovde treba intervenisati u ovom članu kako je predloženo našim amandmanom. Inspekcijski organi u Ministarstvu zdravlja spadaju u zdravstvenu delatnost. Utoliko SRS predlaže da se izvrše izmene u ovom članu i predlažemo da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da ministar pravde podriva temelje zdravstvenog osiguranja i nikad goreg zakona...
(Iz sale: Ministar zdravlja.)

To se odnosi na zdravstveno i socijalno osiguranje. Što se tiče pet zakona koje smo imali do sada, ovih dana na razmatranju, mogu da kažem da su ovo zakoni koji nikada nisu bili gori, od 1945. godine do današnjeg dana, po interes građana, pogotovo bolesnika i našeg siromašnog naroda.
Postavlja se pitanje, ako građanin i bolesnik plaća participaciju za recept, kako plaća za lekove? Pod kojim uslovima i zašto plaća i za lekove? Dame i gospodo, primera radi, u zakonu o zdravstvenom osiguranju, u članu 45. predviđene su pod tačkom 1) zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Međutim, pod tačkom 2), ono što je bitno reći je da ovaj zakon u članu 45. strana 22 pod brojem 2) predviđa da će se plaćati najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Šta ćemo da radimo sa ljudima koji treba da izvrše transplantaciju jetre, a jutros smo čuli da je cena 60.000 evra; 5% od 60.000 vidite koliko to iznosi. To je jedna stvar. Isto, ako je u pitanju transplantacija srca, ako je transplantacija bubrega, a posebno cena lečenja intenzivne nege. Koliko košta jedan dan intenzivne nege? I koliko će onaj koji bude morao da ide u bolnicu i doživi da uđe u intenzivnu negu da bi preživeo, koliko dana će da bude i koliko će to da košta? Kod složenijih operacija takođe.
Dakle, 5% je za siromašne građane jako mnogo. Posebno kaže – intenzivna nega u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pa nadalje: "operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge, najsloženije laboratorijske i rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i drugo)". Zamislite šta je za te građane 5%. "Lečenje osiguranika upućenih u inostranstvo" – evo, država kaže, treba nekom detetu da se izvrši transplantacija bubrega ili da se izvrši složena operacija na srcu ili transplantacija jetre; zamislite 5% za tu porodicu, koliko to iznosi.
I, postavlja se pitanje koliko u toj državi košta operacija. Ako tamo košta 200.000 evra, pa evo vam, vidite 5%. To je 10.000 evra.
S druge strane, najmanje 80% od cene zdravstvenih usluga iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, znači, 20% treba građani da plate za sledeće usluge: preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste; laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana; kućno lečenje...
Kada smo kod kućnog lečenja, dame i gospodo, postavlja se pitanje – ako čovek ne može da ode u zdravstvenu ustanovu ili nema mesta i prinuđen je da bude kući da se leči, možete da mislite ako svaki dan treba da bude pregledan i da mu bude data odgovarajuća terapija od stručnog lica, zdravstvene struke, koliko će to dnevno da košta.
Drugo, ko određuje tarifu zbog toga što će čovek imati kućno lečenje? To će da određuje, od slučaja do slučaja, od bolničkog centra do bolničkog centra, direktor, jer to ovde u zakonu nije predviđeno, koliko odsto. Nemojte podzakonskim aktima. Ako vi date podzakonskim aktima mogućnosti da svaka "vaška obaška" određuje cene, pa vi ćete imati šarenilo. Onaj će u Užicu da naplaćuje 5%, ovaj će recimo u Negotinu da naplaćuje 20%.
Ako je to zakonom predviđeno, pa se kaže – plaćaće se od ukupne cene 5%, to je onda određeno. I građanin zna da li da zove pomoć, upomoć ili ne.
Hoće lek – da, ali znaće u tom slučaju koji lek, po kojoj ceni i hoće li imati pare da izvadi iz džepa da plati. Tu su problemi. Preko toga ne treba prelaziti. Građani očekuju od ovog parlamenta da spreči donošenje najštetnijeg zakona po zdravstveno osiguranje, ovih pet zakona, pogotovo zakon o zdravstvenom osiguranju.
Hteli mi, ne hteli, dame i gospodo, poštovane kolege, ovde ima veliki broj lekara, koji znaju bolje od mene; Ja sam pravnik, ali doznajem se utoliko što vidim da su cene velike, doznajem se da one sveobuhvatno, masovno, od rođenja do smrti, obuhvataju naše stanovništvo koje traži zdravstvene usluge.
Nadalje bih vas podsetio: stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srce i transplantacije bubrega; lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata; stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale; medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima; medicinsko-tehnička pomagala, implantate i druga sredstva.
Najmanje 65% od cene će država plaćati iz sredstava obaveznog osiguranja, ali će građani 30% da plaćaju, za sledeće zdravstvene usluge: dijagnostika i lečenje steriliteta. Dame i gospodo, hoćemo da se borimo protiv bele kuge.
Evo, kako ministar vidi ovaj problem da reši. Dve hiljade evra je najmanje potrebno da bi se neka žena, devojka, bilo ko podvrgao ovom lečenju kada je u pitanju sterilitet. Treba 2.000 evra. Odakle?
Izrada drugih pomagala za osobe od 65 godina; očna i slušna pomagala za odrasle, sanitetski prevoz koji nije hitan. Sada vas pitam, čovek boluje od srca ili ima ozbiljno oboljenje i on traži hitnu pomoć i moli da dođu da mu se ukaže lekarska pomoć kući. Ko to sada ceni da li je potrebno ili nije potrebno?
Ceni medicinska sestra ili onaj dežurni tamo koji sedi i kaže – molim vas, donesite ga u zdravstvenu ustanovu, donesite ga u bolnicu, ali dok ga donesu on je već izdahnuo, preminuo. To su nova pravila koja su sada uvedena kada je u pitanju hitna pomoć. Dozvolite sada, okrenite vi, nemojte da se predstavljate da ste doktor, nego kao građanin sa Čukarice, i zatražite hitnu pomoć da vidite kada će vam hitna pomoć doći.
Zašto se ovolike cene lekova dižu i zašto građani da plaćaju ovoliko visoku participaciju?
Srpska radikalna stranka je odlučna i suprotstavlja se donošenju ovakvog zakona, štetnog po naše građane. Rekao sam vam da ovo obuhvata celokupno stanovništvo koje je bolesno, i to od rođenja pa do smrti.
Slobodan sam reći, bez uvrede, ovo je paušalno određeno da se ovolike cene participacije za naše bolesne građane određuju i da se u svakom slučaju zadire u džep naših građana, a bogami i ministar je dovde ruku zavukao u džep naših građana, kao što to rade neki poreski organi. Ne mora sada da nam bude poreski organ Ministarstva zdravlja.
Prema tome, dame i gospodo, možda će ovde biti sada odgovora, svaki odgovor biće neubedljiv.
Nemate obrazloženje, dame i gospodo, onaj ko je predložio ovakav zakon, zbog toga što je on štetan i pogađa svako domaćinstvo u našoj zemlji, a najteže bolesnike dovodi u situaciju da nikada neće moći da prime terapiju, ni operaciju, ni negu koja im po Ustavu i zakonu pripada.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući sve kolege koji sede u parlamentu rekao sam juče da imamo deset-dvanaest poslanika uglednih lekara koji su stekli akademsku titulu isto kao što su to stekli lekari iz drugih političkih stranaka. Kada smo radili amandmane rekao sam da smo se konsultovali iz oblasti zakona koji se tiču zdravstvenog osiguranja.
Mi smo se u našoj poslaničkoj grupi konsultovali sa dr Pajom Momčilovom, uglednim doktorom, prof. dr Poskuricom, uglednim profesorom medicinskog fakulteta i da ne nabrajam, tu su još i drugi, Vuković itd, naši lekari i videli smo da u ovim zakonima ima nedostataka, videli smo da ima dosta stvari koje nisu na odgovarajući način postavljene. Uočili smo, jer smo napravili bitnu razliku između ranijih zakona i ovih zakona koji sada slede iz oblasti zdravstva. Ništa nisam izmislio.
Rekao sam da sam pravnik, ne mogu da lečim nekoga ko je oboleo od neke bolesti. To mogu lekari i ja u to ne zalazim, ali kao pravnik mogu da uočim, mogu da razlikujem i znam matematiku toliko – ako je 5% potrebno da se plati kod intenzivne nege ili za složene operacije, to je za naše građane jako mnogo.
Ako treba da se plaća participacija do 20 i 30% na određene lekove i zdravstvene usluge, ja kao narodni poslanik u ime birača, dolazim iz Južnobanatskog okruga, iz Pančeva, imam pravo, jer mi se građani obraćaju i pitaju – da li ćete usvojiti predloge zakona o kojima raspravljate dan i noć. Ja kažem – verujte, pitaću većinu u Skupštini da li će ih usvojiti ili će ih povući, ako ih usvoji znajte dobro da u tome ne učestvuju poslanici SRS, jer srpski radikali nikada ovakav zakon ne bi predložili, zato što se radi o zakonu koji duboko zadire u džep naših poreskih obveznika i naših građana korisnika zdravstvenih usluga.
To je bar jasno. To će uočiti svaki naš građanin zbog toga što kada ode da zatraži uslugu ili lek ako treba da ga dobije u apoteci traži vam se da platite toliko i toliko. Verujte, mi smatramo da naši građani nisu toliko bogati da mogu da podnesu ove cene i ove tarife. Tu se mi bitno razlikujemo.
Smatram da je predlagač mogao da usvoji određene amandmane SRS jer idu na poboljšanje teksta, kako su to govorili dr Momčilov, dr Poskurica i ostali poslanici SRS. Uvažavam i cenim sve kolege, podjednako lekare iz SRS i lekare iz drugih stranaka, ali mogu da vam kažem da se razlikujemo samo u tome što srpski radikali prepoznaju i protiv su drastičnog povećanja cena, jer smatramo da lekove i usluge, participaciju koju građani plaćaju...
Verujte, izađite, gospodo iz Vlade, malo oslušnite naše građane, pa ćete čuti kada ujutro odete u zdravstvenu ustanovu i vidite one gužve i redove, čujete koliko ko ima para, da li će moći da plati lek ili neće.
U Klinički centar Srbije jedna žena je došla na operaciju iz Novog Pazara, rekli su joj – možete da preživite ukoliko budete dobili uporedni lek. Taj uporedni lek bio je 30.000 dinara. Rekli su joj – sa ovim lekom kojim raspolažemo male su šanse da možete preživeti. Međutim, dva lekara iz Kliničkog centra su dala recept i izdali lek koji je koštao 30.000 dinara i ta žena je preživela. Međutim, kada je trebalo da se izvrši refundacija niko nije hteo da prihvati refundaciju od nadležnih organa, pa su ta dva lekara platila tu participaciju, odnosno svaki po 15.000 dinara. Svaka čast takvim lekarima koji su uspeli i sa svojih 30.000 dinara pomogli toj ženi da preživi, jer ta sirotica nije imala 30.000 dinara. Verujte, nije ovo demagogija, ovo je istina, a verujem da je većini poslanika ovo i te kako dobro poznato.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na član 13. Predloga zakona skrećem pažnju Ministarstvu i ministru da se u stavu 4. predviđa da sredstva preneta Crvenom krstu Srbije iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave podležu sistemu kontrole i revizije na način utvrđen zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike.
Ukazujem da je u praksi bilo brojnih zloupotreba. Te zloupotrebe se ogledaju u nedovoljnoj ili nikakvoj kontroli budžetske inspekcije. Ako se iz budžeta izdvajaju sredstva za finansiranje delatnosti Crvenog krsta, mora se uspostaviti potpuna budžetska kontrola kako se raspolaže sa finansijskim sredstvima koja se izdvajaju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
U praksi imate brojne zloupotrebe, jer se ne vrše redovne inspekcijske kontrole na terenu kako se ta sredstva koriste i kako se ta sredstva prate i usmeravaju i u kom pravcu, kako je koji organ u odnosu na Crveni krst ta sredstva potrošio.
Da Republika Srbija i finansijska inspekcija ne obavlja svoj posao najbolje se može videti po tome da se godinama ne vrše kontrole od strane budžetske inspekcije. Ako imamo na hiljade onih koji ubiraju poreze od građana, a ako imate samo 27, koliko ja imam informaciju, budžetskih inspektora na nivou Republike, tj. u Republici, onda je tu nešto smišljeno, organizovano i ne znam koja je namera u tom slučaju odgovornih u Republici da se ne vrši dovoljna kontrola korišćenja budžetskih sredstava, i to ne samo u odnosu na Crveni krst, već uopšte kako se koriste budžetska sredstva.
U više navrata sam kao narodni poslanik u ime Srpske radikalne stranke i birača koji su nas birali tražio od ministra finansija da se u opštinu Pančevo uputi budžetska finansijska inspekcija iz republičkog organa da bi se utvrdilo gde su pare. Ponavljam, iako sam to i ranije govorio, a i ovom prilikom sam prinuđen, da je opština Pančevo po budžetu peta u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, sa oko dve i po milijarde dinara, dodajući ovde 177 miliona dinara što je izdvojila Vlada Republike Srbije, dodajući ovde i ekološku taksu koja se stotinama miliona u poslednje tri ili četiri godine ceni, a da mi u Pančevu ne znamo gde su pare.
U gradovima na području Republike Srbije imate priliku da vidite da se gradi nešto, da se zida, a pogotovo tamo gde su na vlasti srpski radikali. Kao primer ponovo ćemo navesti Novi Sad. Možete videti, to je gradilište koje se može uporediti sa gradnjama koje su bile u najsretnija vremena tj. od sedamdesetih do osamdesetih godina, kada se gradilo širom Srbije. To možete videti i u Kikindi, čiji je budžet 730 miliona dinara, a mi u Pančevu imamo budžet dve i po milijarde skoro.
Sada kada vidite šta je urađeno u ovoj opštini gde su radikali na vlasti i ovamo gde je koalicija, možete videti da su građani zaprepašćeni, kontaktirajte sa njima, pitaju se ljudi – pa dobro, zašto se i za ono sredstava koja su izdvojena za kanalizaciju, za puteve, za elektrifikaciju, za gasifikaciju, za dečija obdaništa, a ujedno i za bolnički centar južnog Banata u Pančevu...
Gospodine ministre, ako vam vaše mogućnosti budu dozvolile, obiđite Zdravstveni centar "Južni Banat" i sve zdravstvene ustanove u Južnobanatskom okrugu. Uverićete se da je to stanje nepodnošljivo. Uverićete se da se naši bolesnici pokrivaju ćebadima vojničkim iz 1914. godine, uverićete da leže na onim gvozdenim vojničkim krevetima iz Prvog svetskog rata. Uverićete se da po sedam dana bolesnici ne vide parče mesa kada leže u bolnici.
Ako još jednu stvar učinite kao dodatnu proveru i odete u jedan okružni zatvor u Srbiji videćete da bolesnici nemaju hranu koju imaju zatvorenici u kazneno-popravnim ustanovama. Naravno, zatvorenici moraju da imaju hranu i treba da imaju hranu i to je u redu.
Imao sam prilike u nekoliko navrata u poslednje vreme da mi dođu građani i bolesnici i da mi kažu da nisu videli po sedam, osam dana parče mesa i da im se klin-čorba deli tamo, neke supe, ko zna na šta liče i parče hleba i da ne nabrajam, ne bih to ipak hteo to da vulgarizujem. Neprimereno je da u ovo vreme bude takva situacija.
Gospodine ministre, koristim priliku, jer dolazim iz grada koji je takoreći najugroženiji po pitanju zdravstvene zaštite, tj. iz Pančeva gde je južna zona ugrozila živote 130.000 žitelja opštine Pančevo. Obiđite Pančevo i uverićete se da nema više groblja ni grad sa milion stanovnika. Ako pročitate lokalni list "Pančevac" videćete čitulje, na stotine njih, umire se, ali država, Republika Srbija ne izdvaja sredstva za obnavljanje i za popravku južne zone Azotari, Rafineriji i Petrohemiji.
Gospodine ministre, građani opštine Pančevo zaslužuju posebnu brigu Ministarstva zdravlja, zbog toga što su ugroženi od najprljavije industrije u Republici Srbiji. Mogu da vam kažem da samo pančevačka Petrohemija godišnje izvozi proizvoda za oko 150 miliona evra. Sredstva se izvlače iz opštine Pančevo, ali se zauzvrat za poboljšanje zdravstvenog stanja i zaštite životne sredine u Pančevu od strane Vlade apsolutno ne daje ništa.
Prošle godine mi smo u ovoj skupštini, poslanici SRS, postavili pitanje da li će se zaustaviti iseljavanje građana Pančeva, kada je došlo do ekološke katastrofe i zagađenja grada, jer su građani Topole, Vojlovice, Donjeg grada, pa i centra grada počeli da se iseljavaju. U predizbornoj kampanji bilo je hiljade obećanja, čak je predsednik opštine obećao da se će promeniti ruža vetra i da neće više zagađenje ići prema gradu, nego će ići prema jugu. Međutim, to se nije na kraju dogodilo. Nije se dogodilo ništa da se situacija u pogledu zdravstvene zaštite građana u opštini Pančevo poboljša.
Kada smo to pitanje postavili ovde sutradan je potpredsednik Vlade gospodin Labus otišao u Pančevo, obišao je južnu industrijsku zonu, uverio se da je stanje katastrofalno. Istovremeno je obećao i rekao – trebaće nam 360 miliona evra da bismo južnu industrijsku zonu mogli da obnovimo i da sprečimo zagađenje i umiranje jednog grada i uništavanje takoreći života ljudi koji ničim nisu skrivili, a profit izvlači država iz Pančeva. Kažem vam, godinama, a to je već 40 godina kako se to događa u Pančevu, država ništa ne gradi, ne radi, ne preduzima mere da se spreči ova katastrofa koja je zadesila opštinu Pančevo.
Na lokalnoj televiziji u opštini Pančevo videćete skoro svako veče, građani se žale. Šta se dešava kada je u pitanju zdravstvena zaštita i zaštita životne sredine?
Šta je država Srbija, odnosno Vlada učinila? Ništa. Šta Vlada kaže, odnosno šta mi slušamo na medijima? Imamo samo konstataciju da smo obezbedili merenje zagađenja i ništa više, tri merne stanice su bile potrebne da se postave u Azotari, u Rafineriji i Petrohemiji.
Gospodine ministre, ovo nije stvar za smejanje. Moram da vam kažem, nažalost, shvatite da je 130.000 građana u Pančevu ugroženo, lokalna samouprava ništa ne preduzima, Vlada i Republika ništa ne preduzimaju, pare namenjene za ekologiju i od ekološke takse ne zna se gde su. S druge strane, Ministarstvo zdravlja ne preduzima mere da dodatnim sredstvima kao jednokratnu pomoć izdvoji bar 20, 30, 100 miliona Zdravstvenom centru Pančevo; obiđite, gospodine ministre, bolnički centar u Pančevu i uverićete se da je to katastrofa.
Zbog toga sam, kada su u pitanju budžetska sredstva, napomenuo samo u odnosu na ovaj amandman gospođe dr Dacin da bi i u tom pravcu trebalo izvršiti jednu detaljnu kontrolu, uveriti se, jer iz Beograda se sve ne vidi. U zgradi Vlade mogu da se pričaju samo priče, ali mora da se ode do mesne zajednice, do zdravstvene stanice.
Da obiđete zdravstvene stanice u južnom Banatu vi biste se pitali – da li je moguće da ovde neko pruža zdravstvenu zaštitu građanima. Ovo ne pričam napamet. Obiđite teren i pomozite južnom Banatu, a pogotovo opštini Pančevo i izdvojite više para nego što je to uobičajeno tamo gde nema situacije i katastrofe, kakva jeste u Pančevu.
Što se tiče predsednika opštine i lokalne samouprave, odnosno lokalne vlasti koju predstavlja koalicija slična ovoj koaliciji koja je u Vladi, odnosno u Skupštini i u Vladi, uverićete se, tamo se ništa ne radi, osim praznih i šupljih priča preko one lokalne televizije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svemu je gospođica Nataša Jovanović, poslanik Srpske radikalne stranke, bila u pravu kada ukazuje na određene propuste i probleme koji se javljaju u ovoj oblasti.
Jedno pitanje za ministra: gospodine ministre, u članu 22. vi ste predvideli da će Crveni krst Srbije uskladiti svoj statut sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Gospodine ministre, u članu 24. piše da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U čemu je problem? Kako će se uskladiti statut? Zar vam treba šest meseci da se uskladi statut sa primenom zakona, a zakon treba da se primeni posle osam dana, dakle nakon objavljivanja u "Službenom glasniku". Nema logike.
Prihvatio bih da je to sistemski zakon, kao što je Krivični zakonik Republike Srbije, sa izmenama i dopunama i kao kodeks da se može odložiti u roku od šest meseci, ili neki drugi zakon kao što je Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, o izvršnom postupku, o vanparničnom postupku, da je u pitanju Ustav itd.
Kada je u pitanju statut, ja sam mišljenja, s obzirom da su mi dobro poznate te normativne procedure, da nije trebalo ostaviti primenu, odnosno usklađivanje statuta u roku od šest meseci, a zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku". Mislim da je ovde možda neki previd ili omaška, ili je to učinjeno iz meni nepoznatih razloga, ali nema pravne logike da se daje rok da Crveni krst uskladi svoj statut sa zakonom u roku od šest meseci, a zakon stupa na snagu u roku od osam dana.
Šta će biti za tih šest meseci, kako može, po kom statutu, po kom propisu će onda Crveni krst biti u prilici da postupa i da li će moći da ovaj zakon bude primenjen ili će se primenjivati statut, ili će Crveni krst Srbije u tom periodu biti bez odgovarajućeg statuta? To je moje zapažanje.
Mislim da nije logično da ova disproporcija i ova razlika i ovo vreme ne bude usklađeno sa zakonom. Ako se kaže - zakon se primenjuje osam dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku", u tom slučaju statut treba da bude u tom roku usaglašen, a ovako ostaju praznine koje ne mogu biti prihvaćene, jer nema delotvornosti u primeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. predviđa se u tački 3) oduzimanje odobrenja za samostalan rad. Pitam ko je ovlastio predlagača i na koji način će se to oduzeti nekome pravo na rad, ako se u članu 35. Ustava Republike Srbije jemči sloboda rada.
Osim toga, u obrazloženju koje dajete vi zaista priznajete i kažete: "U članu 7. predloženi su poslovi koje komora obavlja kao javna ovlašćenja, odnosno kao poverene poslove.
U odnosu na dosadašnja zakonska rešenja ovi poslovi predstavljaju značajnu novinu, s obzirom da je komori dato kao jedno izuzetno važno ovlašćenje – davanje, obnavljanje ili oduzimanje odobrenja za samostalan rad."
Pitam ko to daje takva ovlašćenja? Ko je vama dao takvo ovlašćenje? Ako je to u Ustavu predviđeno, smatram da se mora održati, i predlagač i oni koji su pripremali zakon treba da imaju u vidu u prvom redu Ustav Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke predložio sam da se u članu 18. posle reči "zastupljenost svih" dodaju reči "regionalnih komora" iza koje se stavlja tačka, a preostali deo teksta se briše.
U Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je sama definicija ovog člana neodgovarajuća i da je trebalo, pre svega, u skladu sa ostalim komorama, predvideti organizaciju i rad komore koja se predlaže ovim zakonom, zbog toga što nam ogranak kao termin nije jasan, zbog toga što ogranak može biti na nivou mesne zajednice, opštine, okruga, regiona itd. Smatramo da radi racionalizacije i ekonomičnosti treba prihvatiti principe koji se odnose na ostale komore u našoj državi.
Ono što u ovom zakonu nedostaje, ako se formiraju komore i ako imaju za cilj da se uredi način rada i organizacija privatne prakse i rad lekara, trebalo je predvideti, kao što je to predvidela Advokatska komora Srbije, da se u okviru ovog zakona nađe i odredba koja reguliše određeni fond (Advokatska komora Srbije predviđa i fond), a pogotovo što će biti izdaci koji se odnose na plaćanje članarine i upisa. Taj deo novca, bar jedan deo od tih sredstava koji se ubire po dva osnova, trebalo bi da ide u jedan fond na nivou Republike i da se predvidi naknada štete u slučaju pričinjene štete korisnicima zdravstvenih usluga.
To nije slučajno Advokatska komora Srbije predvidela, jer se u praksi događalo da se, da li iz nehata ili iz nemarnosti, pričini šteta određenom građaninu i licu, ali se predviđa fond iz koga će se šteta nadoknaditi usled lošeg ili neodgovarajućeg zastupanja.
Moram reći da mi je drago što Srpska radikalna stranka u svojim redovima ima veliki broj lekara i doktora. Evo, u parlamentu imate dr Paju Momčilova, dr Branislava Blažića, dr Miletu Poskuricu, dr Gorana Cvetanovića, dr Milivoja Vukovića, dr Zorana Mašića, dr Milomira Dunjića, dr Dragoslava Milkovića, dr Miroslava Nedeljkovića i da ne nabrajam. U Srbiji ih imamo na stotine.
Uveren sam da su to, pre svega, stručni ljudi. Kada smo u poslaničkoj grupi analizirali Predlog zakona, konstatovali smo da u njemu ima određenih manjkavosti, nedorečenosti, da je u određenim članovima nedovoljno i neprecizno izvršeno definisanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. Ovaj član je dosta problematičan u ovom zakonu. Imate odredbe koje se predlažu, između ostalog u stavu 1: "Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti komore.
Stav 2: "Komora je dužna da obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, nadležne pravosudne organe i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova komore pred nadležnim organima komore, kao i o postupcima izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, ako se u tim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo."
Molim vas, da li komora treba da se pretvori u istražni centar, da proganja zdravstvene radnike? Molim vas, odredbe člana 226, 227. i 228. Zakonika o krivičnom postupku su predvidele određena ovlašćenja organa unutrašnjih poslova kada je u pitanju otkrivanje, rasvetljavanje i prijavljivanje krivičnih dela.
Ovako ispada sada da će i u disciplinskom postupku i u postupku oduzimanja licence imati pravo, po ovome predlogu zakona, organi unutrašnjih poslova, odnosno operativci policije da učestvuju u postupku, da pregledaju spise, da traže obaveštenja i na taj način da se krši Ustav.
Ustav predviđa tačno, a pored Ustava sistemski zakon, tj. Zakon o krivičnom postupku regulisao je nadležnosti pravosudnih organa i organa unutrašnjih poslova, tj. organa policije. Molim vas, neprimereno je sada da policija vršlja po disciplinskim postupcima koji se vode protiv zdravstvenih radnika, jer nema pravo, nema ovlašćenje.
Po Zakonu o krivičnom postupku svaki građanin je dužan da prijavi krivično delo koje se goni po dužnosti. Dakle, krivično delo, ukoliko postoji, tada su nadležni organi iz zdravstva, i dužni su da to delo prijave nadležnom državnom tužiocu. Tu se završava procedura i tu je taj pravac kretanja.
Ovako definicija da se traže obaveštenja, da su svi dužni da u javnosti daju takve informacije... Šta ćete da radite u konkretnom slučaju ako utvrdite da je neko primio mito?
Novinar dođe i kaže – molim vas, tražimo obaveštenje, je li to tačno, i neko se nađe i kaže – jeste, taj i taj je primio mito; novinar piše sutra u novinama, članak se objavljuje, a istraga još uvek nije krenula.
U interesu istrage ne može se na ovakav način davati obaveštenje sve dotle dok ne bude pravosnažna sudska odluka u javnosti u interesu istrage, u interesu zaštite prava građana, ne može se baratati sa nekim podacima koji mogu da naruše osnovna ljudska prava i povrede čast i ugled jednog građanina.
Zbog toga smatram da je predlagač zakona morao da ovaj član preformuliše, ali ni u kom slučaju da ne zadire u ustavna prava naših građana.
Šta će policija sada da učestvuje i zašto policiju obaveštavati o kome je postupak za oduzimanje licence, kakve veze ima policija sa tim? Ja razumem da ministarstvo zdravlja prati rad komore i da u tom slučaju dobija povratne informacije o utvrđenom činjeničnom stanju ako je došlo do povrede statuta komore ili povrede zakona.
Kada je u pitanju ona odredba člana 7. i 8, molim vas, ko će profesorima davati licence?
Na primer, mi imamo u SRS redovnog profesora dr Poskuricu koji druge edukuje, a i drugi lekari i specijalisti tih nivoa stručnosti kao eksperti edukuju druge i daju licence, a ko će sada tim ekspertima i akademskim zvanjima tog nivoa davati i odobravati ili oduzimati licence.
Dakle, nešto što apsolutno nema logike.
Zbog toga smatramo da je ovaj član 35. veoma problematičan, podaci se ne mogu davati, podatke ne mogu da prikupljaju na ovakav način organi koji nisu u okviru zdravstvenih organa i zbog toga je ovaj amandman Srpske radikalne stranke.
Ja sam vam rekao, mi imamo ovde deset ili dvanaest doktora medicine, imamo mnogo doktora u članstvu, ali ja sam se sa profesorom doktorom Poskuricom, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta, dugo konsultovao oko svih odredaba ovog zakona.
Mogu vam reći da mi je dao brojna tumačenja i nelogičnosti i zbog toga je Predlog ovog zakona problematičan.
Mislim da ministar uviđa da se ovde nalazi u kontradikciji veliki broj članova međusobno. Da su Predlog ovog zakona radili eksperti SRS, verujte, bio bi daleko kraći, ali bi definicije bile logične i pravne, ne bi se mešao u nadležnost drugih organa, ne bi predviđao norme koje vređaju i povređuju Ustav.
Dakle, treba ipak gledati, jer nisu ni zdravstveni radnici takvi kako ih treba kroz ovaj zakon posmatrati i prema njima preduzimati neke drastične, drakonske mere, jer ovo je nelogično.
Vama je ukazano, gospodine ministre, da postoji Krivični zakonik, da je prethodni krivični zakon predviđao korupciju u deset organa, u pravosuđu, zdravstvu, prosveti i da ne nabrajam.
Videlo se u praksi da od toga nema ništa. Ne vredi donositi hiljadu zakona ako oni nisu delotvorni i primenljivi.
Mi imamo praksu, u poslednjih par godina donosi se veliki broj zakona i ti zakoni, ne prođe ni mesec dana, dva ili tri, Vlada traži izmene i dopune.
Zato vam je doktor Blažić danas ukazao da je Zakon o komorama, koji je donet 1994. godine, trebalo samo izmeniti i dopuniti, poboljšati taj tekst, a ne prepisivati članove i na taj način kazati – donosimo zakon. Nije dovoljno doneti zakon, bitno je da se donese dobar zakon, kao što je to bio Krivični zakonik, za koji su glasali srpski radikali.
Mogu da vam kažem, glasali su, jer su to odredbe koje su pisali srpski radikali još 2000. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 31. Član 31. Predloga zakona propisuje norme koje nemaju nikakve logike da mogu biti delotvorno primenjene u praksi. Mogu imati cilj i svrhu da se ostvare neki interesi pojedinaca.
Kada su u pitanju banke, poznato je, neću ponavljati, poslanici SRS su se pripremili za ovaj zakon, pročitali, protumačili i obrazlažu ga detaljno. Ne bih obrazlagao detaljno ovaj deo člana 31. jer odredbe ove u svakom slučaju ne mogu biti delotvorne za bankarstvo u Republici Srbiji. Poznato je da smo imali banke, a poznato je da je dolaskom DOS-a na vlast ostalo bez posla oko 10.000 zaposlenih u bankama.
Sada imamo takvu situaciju da smo strane mafijaše uselili u poslovne prostore naših banaka pod nepovoljnim uslovima. Imamo sada inflaciju stranih banaka. Na svakom ćošku ćete videti sada firmu strane banke i na engleskom i na francuskom i da ne nabrajam.
Međutim, naša država treba da štiti svoje bankarstvo. Na koji način mi štitimo naše bankarstvo? Ne štitimo ni na koji način, jer smo pružili šansu i priliku stranim mafijašima, koji su došli u našu državu, zaposeli posed i od naših građana izvlače devize. Šta će se desiti jednog dana? Imaćete i takvih koji će uzeti pare kao bajagi na deviznu štednju, pokupiti pare i pobeći, a građani Srbije ostati bez osnovnih sredstava tj. sredstava koja su uložili u te banke.
Evo jedno pitanje vezano za Poštansku štedionicu i ministra Dinkića. Ministar nešto piše, ali jedno pitanje za ministra, ako je raspoložen da sasluša i ako može da da odgovor. Gospodine ministre, desilo se to u toku ove godine, jula u Vršcu. Poštanska štedionica iz Vršca imala je na računu jednog građanina 352 hiljade evra.
Taj građanin se zove Janevski Dimitar, čija je porodica kompletna u inostranstvu radila punih 40 godina i tih 352 hiljade evra uložila u Poštansku štedionicu u Vršcu.
Taj građanin, dakle državljanin Srbije, došao je jula da podigne 17 hiljada evra koliko mu pripada da mu se isplati u ovoj godini, radilo se o staroj deviznoj štednji, nešto manje od milion maraka, to je konvertovano u evre, i 352 hiljade evra je taj građanin posedovao u Poštanskoj štedionici. Poštanska štedionica iz Vršca preknjiži ta sredstva na Alpa-Adria banku u Beogradu pomoću jednog falsifikovanog ugovora koji je zaključen u Mionici, u Opštinskom sudu overen, overen u subotu ili nedelju, dakle uz pomoć banke.
Postavlja se pitanje, a ovo nije jedini slučaj, ako je tajnost uloga zagarantovana, kako je moguće da taj građanin izgubi ova sredstva, a da se nađe neko ko će na reč ili pomoću falsifikovanog ugovora i pomoću falsifikovane lične karte da utvrdi identitet onog ko dolazi da preuzme sredstva, pomoću overenog ugovora. Građanin dođe da podigne sredstva, u Poštanskoj štedionici mu kažu, vi nemate na vašem računu ni žutu banku, a kamoli 352 hiljade evra.
Čovek se obrati Narodnoj banci Srbije, a ona odgovara, kaže, da, to je Poštanska štedionica iz Vršca preknjižila na Hipo Alpe-Adria banku u Beogradu i ovaj čovek je ostao bez sredstava. Šta se dalje događa? Obraća se ovoj banci, a ona kaže da, ali u interesu istrage ne mogu komentarisati koji je taj iz Valjeva koji je pomoću tog ugovora uspeo da iz te banke, iz štedionice i iz banke u Beogradu, podigne sredstva i da nestane.
Gospodine ministre, za očekivati je da država mora biti efikasna, da se moraju primenjivati određene mere blagovremeno. Nažalost, još uvek taj lopov i prevarant i kriminalac, koji je overio ugovor, falsifikova ličnu kartu građanina, podigao sredstva, on živi u Valjevu i još ga nisu uhapsili, uz pomoć banke.
Vi ste ministar koji celokupnu proceduru poznaje, poznaje organizaciju i obavezu banke da čuva poslovnu tajnu. Kako je taj iz Valjeva mogao da dođe do podatka da se u Vršcu, na računu Janevski Dimitra nalazi 352 hiljade evra. Sumnjam u to, imam pravo da sumnjam, a i taj građanin sumnja da mu je pružen podatak iz štedionice i da je na taj način taj otkupljivao akcije iz štedionice, to je problem, tim parama.
Gospodine ministre, ovo nije jedini slučaj. Imate sledeći slučaj za 100.000 evra, na isti način se dogodio u Kuršumliji. Jedna gospođa, 75 godina stara, njena celokupna imovina i njenih predaka stavljena je u Poštansku štedionicu i na identičan način prevaranti su uspeli da uzmu pare. Postavlja se pitanje: da li tu ima saučesnika iz banke, tj. iz štedionice ili nema. Sledeći slučaj je u Somboru, na isti način se događaju te stvari.
Gospodine ministre, stvar je vrlo ozbiljna, postavljam pitanje: da li će Poštanska štedionica isplatiti naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima i po Zakonu o bankarskom poslovanju, hoće li taj građanin moći da vidi svoja sredstva ili neće. On je svoja sredstva poverio Poštanskoj štedionici, a sada pitam vas kao odgovornog ministra, da li će taj građanin moći da naplati sredstva od onoga kod koga je poverio na čuvanje.
Još jedno pitanje, a molio bih vas za odgovor, zašto se penzije u Srbiji nekim penzionerima isplaćuju sa zakašnjenjem i od sedam dana. Najavi se na televiziji, isplata penzija biće sutra, oni koji primaju preko tekućeg računa, a oni koji primaju na ruke kući biće sledećeg dana. Događa se u praksi, možda vi to ne znate, ne mogu da vas okrivim, ali možda vaši znaju, ko je dao nalog da se sredstva penzionera Srbije drže i obrću. Penzioneri kojima pripada penzija i dospeva tog dana, tog dana treba da bude isplaćena. Toliko i hvala vam.

Dame i gospodo, gospodine ministre, nisam imao nameru sada da optužujem policiju. Policija radi svoj posao, ali u ovom slučaju policija nije bila efikasna. On je trebalo da bude uhapšen, a u cilju interesa istrage ne mogu da imenujem lice koje je to počinilo, ali se sumnja, bar oštećeni sumnja da je to učinjeno uz pomoć ljudi iz Štedionice i to nije jedini slučaj.
Drugo, gospodine ministre, postavio sam pitanje, pošto ste vi član Vlade, dakle, pitam, rekli ste da je Štedionica državno vlasništvo, hoće li država tom građaninu, u čiju je štedionicu građanin uložio sredstva, nije li to Dafina i Jezda novi, nadoknaditi štetu, jer ovde je šteta, pogotovu ako je taj izmakao policiji i ne bude uhapšen i ne bude suđen.
Ako je to tačno, gospodine ministre, da je on tim parama kupovao akcije u Poštanskoj štedionici i ako je zbrisao preko granice, sada pitam samo da li će taj građanin moći i hoće li mu država nadoknaditi štetu.
Jer ako ste vi ili ako je neki Janko vlasnik Poštanske štedionice, ako mu vi poverite na čuvanje 352.000 evra i one su nestale jer je sa njima raspolagala, ne uz njegovu saglasnost i uz njegovu volju i pristanak, Poštanska štedionica, hoće li država njemu isplatiti ove devize i nadoknaditi štetu. Na to sam uglavnom orijentisao svoje pitanje.