Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o izvršnom postupku. Ovim članom regulišu se odredbe u odnosu na sastav suda. U izvršnom postupku, prema važećem zakonu, rešenje i odluku o dozvoli izvršenja donosi sudija pojedinac. U postojećem Zakonu o izvršnom postupku predviđeno je da nezadovoljna stranka, odnosno dužnik ima pravo da izjavi prigovor. U Ustavu Republike Srbije, u članu 22. stav 2. propisano je da je svakom zagarantovano pravo na žalbu ili neko drugo pravno sredstvo.
Kada smo radili Zakon o izvršnom postupku 2000. godine, zalagao sam se, zbog skraćenosti postupka i efikasnosti, da se pre svega obezbedi zaštita poverilaca, a da se na taj način ne štiti dužnički lobi. U Predlogu ovog zakona predviđa se rešenje koje nije zasnovano na Ustavu, nije ustavna kategorija, jer između ostalog, on predviđa poverene funkcije suđenja sudskim pomoćnicima, što smatram da je neprihvatljivo.
Kada sam razmišljao ranije, pri donošenju prethodnog zakona o izvršnom postupku, analogno sam razmišljao, kada je Savezna skupština usvojila taj predlog 2000. godine, da se ukine pravo na žalbu, ali ostaje drugo pravno sredstvo, a to je prigovor. Zašto da se ukine žalba? Zato što je već vođen parnični postupak pred prvostepenim sudom, da je stranka nezadovoljna izjavila žalbu, da je ta žalba rešena pred drugostepenim sudom i da je ta odluka postala izvršna.
Zbog toga bi bilo suvišno, necelishodno i nedelotvorno za poverioce da se ponove dozvoli institut žalbe. Dakle, imali bi povodom jedne iste pravne stvari dva puta da se rešava od strane drugostepenog suda. To nije delotvorno.
Analogno tome, skrenuću vam pažnju na jednu činjenicu. Ako prvostepeni sud, u sastavu veća od tri sudije, to se u krivici zove KV veće, ako rešava o pritvoru, onda može da rešava isti sud, po predlogu za izvršenje, na prigovor da predmet ne šeta u okružni sud i da se dva puta ne izjavljuju žalbe i na taj način odugovlači i sprečava efikasnost vođenja izvršnog postupka. Zato smatram i ovaj dodatak da je potrebno da se zaključkom predvidi da se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je bilo celishodno da je ostalo postojeće rešenje. U tom slučaju, postupak izvršenja bio bi efikasniji. Međutim, sa ovim nećemo postići efikasnost. Kada je u pitanju efikasnost pravosuđa, postavljam pitanje onima koji su pripremali ovaj predlog – kako to da se u Nemačkoj parnica vodi u proseku pet meseci, a kod nas šest i po godina?
Postavljam pitanje, šta će se desiti sada kada se uloži žalba, koliko će žalbeni postupak da traje, jer to je tako reći nova parnica, novi postupak, novo odugovlačenje. Zbog toga sam bio da taj isti prvostepeni sud koji je doneo odluku, čija je konačna za izvršenje, da on ima pravo i da odluči o prigovoru. Zato predlažem kao celishodno i delotvorno da se više ne štiti dužnički lobi, da se zaštite poverioci. Hvala.