Dame i gospodo narodni poslanici, svuda u svetu sudska profesija nastoji da bude nezavisna, što mora biti i kod nas. Uprkos svim teškoćama sudski poziv je privilegija, zadovoljstvo i dužnost i ne treba se čuditi da postoji veliki broj pravnika koji bi upravo želeli da postanu sudije.
Najinteresantnije pitanje mnogih je bilo da li će kod nas pravosuđe postati nezavisno posle dolaska nove vlasti, koja je dala obećanje da će sprovesti pod hitno reformu pravosuđa. Međutim, od dolaska DOS-a na vlast do sada skoro je godina dana, a da se u pogledu reforme pravosuđa skoro ništa značajno nije promenilo.
Ustav Srbije iz 1990. godine predvideo je striktnu podelu vlasti, samostalnost i nezavisnost sudova, a Zakon o sudovima to je potvrđivao, dodajući još stalnost sudske službe, kao i oduzimanje lokalnim organima vlasti ulogu u izboru i napredovanju sudija, što su sve neophodni delovi zakonskog okvira u kojima može da funkcioniše nezavisno pravosuđe.
Građani naše zemlje poverovali su da će nova vlast ispuniti data obećanja i ustavne i zakonske obaveze i doprineti poboljšanju situacije u pravosuđu i jačanju njegove nezavisnosti, statusa sudija, a samim tim i stvaranju klime poverenja u nepristrasnost i objektivnost sudova. Međutim, u ovoj oblasti nema vidljivih rezultata.
Glavno pitanje je kome će pripasti kontrola nad pravom, čime se podrazumevaju njegova oba aspekta, i nad pravom u celini, a pre svega zakonodavnim i sudskim delom. Ako je istina, a tako bi trebalo da bude, da najmudriji ljudi kreiraju pravo, a najjači da ga tumače i primenjuju.
Dame i gospodo narodni poslanici moramo da povedemo oštru borbu za nezavisnost pravosuđa. Kada se govori o sticanju nezavisnosti pravosuđa, nezaobilazna institucija mora biti naš parlament i ta institucija. Naše pravosuđe ne sme biti produžena ruka niti instrument izvršne vlasti. U protivnom, ako to dozvolimo, naše pravosuđe će biti bačeno u političku arenu uzavrelog DOS-ovog sistema i uzavrele DOS-ove vlasti.
Naše pravosuđe nikada nije bilo u nepovoljnijem položaju kao što je sada. Zato sudovi ne smeju biti ispostave vlade, da preko sudova obavlja poslove za koje nije nadležna kao izvršna vlast, tj. Vlada i njeni resori.
Naše pravosuđe ne sme da ima nezahvalnu ulogu da zaodeva u pravno ruho sumnjive namere izvršne vlasti u pogledu širenja sopstvenih povlastica i ovlašćenja. Zato parlament mora da postane vrhovno zakonodavno telo u pravom smislu, koje će kontrolisati i sudsku vlast.
Sudije su nezavisne ako u vršenju svoje profesije nisu ničim obavezane, sem da poštuju Ustav i zakone i slede sopstvenu savest. Da bi sudija bio stvarno nezavisan prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost i to od njegovog izbora, postavljenja, napredovanja u službi, uživanja imuniteta, disciplinske odgovornosti, otpuštanja, razrešenja, premeštanja, da je materijalno obezbeđen i da nije pod kontrolom izvršne vlasti. Zato izvršna vlast mora da digne ruke od pravosuđa i da se ne meša u njegov rad, a sudije da postupaju u skladu sa Ustavom i zakonima.
Bez nezavisnosti sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, pravne profesije, a posebno sudija, tiranija će imati slobodan put u trovanju pravde, tako da će pošteno i pravedno suđenje ostati samo prazna reč na papiru. Pravda ne postoji u sudovima koji su izloženi političkim uticajima centralnih i lokalnih organa izvršne vlasti.
Zato sudovi moraju da osiguraju prevlast prava nad nepravom. Zato moramo izgraditi takvo pravosuđe koje će uživati ugled i poverenje građana. Takođe želim da naglasim da je pravo previše ozbiljna stvar da bi bilo prepušteno izvršnoj vlasti, pa i sudskoj, pa se i nad sudskom vlašću mora uspostaviti parlamentarna kontrola.
Izbor nosilaca pravosudnih funkcija, koji nikada nisu bili sudije, niti su radili u sudu, je pogrešan put za reformu pravosuđa. Srpska radikalna stranka nema ništa protiv da se iz drugih struktura i iz drugih redova biraju za sudije u prvom redu časni i pošteni, stručni i sposobni pravnici. Međutim, Srpska radikalna stranka je protiv toga da neko koji dana nije proveo u pravosuđu u 12 sati bude izabran za sudiju, a da u 13 časova bude izabran za predsednika suda.
Kakva je to poruka sudijama Srbije i kakva je to porukama onim sudijama u kojima dolaze za predsednike sudova, ljudi sa strane. To je poruka da ni jedan od sudija nije sposoban da bude sudija u dotičnom sudu. To znači, da ne smemo dozvoliti, da ljudi koji nemaju stručnosti, nemaju iskustva i sposobnosti, da odmah dođu na funkciju predsednika suda. Starešina pravosudnog organa u prvom redu mora biti najstručniji i najsposobniji i da poseduje sve ostale kvalitete koje traži Zakon o sudovima i koji traži Ustav.
Prema tome, nismo za to da bilo ko nađe ugledne, a jesmo za to da advokatura nađe mesto u pravnom sistemu i u sudstvu, jer je to svuda na Zapadu i u razvijenim pravnim zemljama sa usavršenim pravnim sistemima i običaj da dolaze najsposobniji i najstručniji pravnici, odnosno advokati u sudsku službu i bave se pravosuđem. Koji je uslov? Uslov je da mora da provede na sudskoj funkciji bar deset-petnaest godina, da bi mu se mogao poveriti organ pravosuđa i da njime rukovodi. To je jedan od prvorazrednih uslova.
Kod izbora sudija, dame i gospodo, mora se poštovati volja i raspoloženje i ocena pravosudnog organa u koji dolazi starešina organa. Stvara se zla krv, stvara se nezadovoljstvo u sudovima na ovakav način kako se vrši izbor. Imamo 28 predloženih kandidata koji se predlažu sa strane, a nisu jednog dana proveli u pravosuđu. Predlažu se za sudiju, pa se na istoj ovoj sednici vanrednog zasedanja predlažu za predsednike sudova. U tim sudovima je ozbiljno nezadovoljstvo. Mnoge sudije dotičnih sudova izrazile su jednoglasno protivljenje i neslaganje i protiv toga su - da se Vlada meša u izbor sudija, a to govori i činjenica što sam pročitao u stenografskim beleškama sa Odbora za pravosuđe, slučaj Novog Pazara. Tri-četiri puta postavljate ga na listu, skidate ga sa liste. Na Odboru za pravosuđe sudija Vrhovnog suda kaže, molim vas, ako se ja pitam taj nije zaslužio da bude ni sudija, a kamoli da bude predsednik suda, jer se radi o sumnji i za korupciju.
Da li takve ljude treba da predlažemo za nosioce pravosudnih funkcija i starešine pravosudnih organa? Ne treba, to je bruka za srpsko pravosuđe. Ima dobrih i časnih sudija - i to jako sposobnijih. Kakva je to poruka? To je dakle poruka gospodo poslanici, da ni jedan od predsednika sudova i sudija ne može da bude zbog toga zato što mu je neka partija predložila svog kandidata, koji zaista ne ispunjava ni elementarne uslove da bude predsednik suda. Ne može svako biti predsednik suda.
On po ovome, kako proizilazi iz stenografskih beleški, kako proizilazi iz predloga, treba da bude produžena ruka vladajućih 18 partija. Zamislite 18 partija, svaka se bori za svog kandidata da prođe. To je ono što ne valja i to je ono što se oslanja na prethodnu vlast, koja je birala po partijskoj liniji, partijska linija ovde mora biti isključena i uprava mora da digne ruke.
Kada sam govorio o slučaju Novog Pazara, rekli su kaže, iza ovoga predloga stoje dva ministra. Koja dva ministra? Vladan Batić i Rasim Ljajić. Da li to može? Ne može, braćo moja, ne može dame i gospodo narodni poslanici, da se neko meša iz uprave i da nameće poslanicima. Zato nije čudo, zato ne treba uopšte sprečavati narodne poslanike da raspravljaju u detalje i kristalno čisti da izađemo sa tim ko je predložen za sudiju, ko je predložen za tužioca i ko je predložen za predsednika suda. Ovde se raspravlja danima i noćima. Najveću vlast u ovoj državi imaju sudovi - i sudija ima najveću vlast. Policija na ulici - policajac, a sudija kada sudi, sudija izriče 20 godina zatvora, on je najveća vlast. Mi smo deklarativno i formalno zakonodavna vlast, ali on je najveća vlast.
(Predsednik: Vreme.)
Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se gospodine predsedniče, ako mogu da završim još sa nekoliko reči. Kada je u pitanju Subotica, vidite, predložen je čovek sa dvojnim državljanstvom. Rezolucija 4032 i 40146 OUN predviđa, propisuje i normira da samo državljanin dotične zemlje može biti sudija. Molim vas, drugo, onaj ko ima dvojno državljanstvo on mora biti lojalan i onoj državi, preko puta. Nećemo dozvoliti tako nešto. Dame i gospodo, očekivao sam da će ministar pravde ili predsednik Vrhovnog suda doći da podnese izveštaj o stanju u pravosuđu, a da ne govorimo o v.d. stanju. Javni tužilac je v.d. tužilac, sudije, odnosno predsednici sudova su v.d. To ne može, to ne dozvoljava Ustav...
(Predsednik: Molim vas da završite izlaganje.)
.... izvinjavam se, još jednu reč. Ne može ni u kom slučaju da se v.d. funkcija u pravosudnom sistemu uvodi, zbog toga što je to regulisano u Zakonu o preduzećima, a kao što znate javno tužilaštvo i pravosuđe nisu preduzeća, nego organi sudske vlasti. Hvala vam najlepše.