Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6935">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Samo još jednu rečenicu, jer se tiče Parlamenta ...
... Gde sede narodni predstavnici? Ja bih samo zamolio - da to stvara jedan bespotreban utisak. Ovde sede, dame i gospodo, narodni poslanici, kao predstavnici naroda, ovde nisu teroristi i ovde nam ne treba toliko silno obezbeđenje da stvara neku sliku kao da će se ovde nešto desiti. Nema nikakve potrebe za tim i tolikim obezbeđenjem. Mislim da treba utvrditi koliki broj radnika obezbeđenja treba da sedi u zgradi Skupštine Republike Srbije, da se ne stvara jedan bespotreban utisak, da je ovde neka nepodnošljiva atmosfera. Mislim da je ovo...
Mislim da je ovo skupština u kojoj treba i biti tolerantan, ne treba govoriti rečnikom mržnje, i ne treba nešto činiti što apsolutno nema potrebe ...       
Hvala vam najlepše na strpljenju, ja se izvinjavam ako sam bio malo opširniji, nego što treba.
Dame i gospodo narodni poslanici, imaćemo inflaciju poreskih zakona. Što više zakona i paragrafa, to je manje prava i pravde. Predložio sam, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 19. Predloga zakona o porezima na imovinu, da se isti izmeni utoliko što se na poresku osnovicu do 200.000 dinara na ime poreza plaća 1,5%, na poresku osnovicu preko 200.000 dinara plaća se na ime poreza 3.000 dinara, plus 2,5% na iznos preko 200.000 dinara.
Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca odnosno poklonodavca, nalaze u trećem i daljem naslednom redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 3%.
Zbog toga sam mišljenja da bi trebalo smanjiti ovu poresku stopu jer je ona apsolutno nužna, opravdana i smatram da bi građani Srbije prihvatili ovaj smanjeni iznos, jer moraju na neki način da izmiruju svoje obaveze kao poreski obveznici. Žao mi je, bojim se da ne dođemo u ono vreme kada se govorilo "Uzmi ago koliko ti drago". Zbog toga molim i predlažem narodnim poslanicima da usvoje ovaj amandman, jer u svakom slučaju, kao što sam rekao, za to ima i pravnog, moralnog, ekonomskog i političkog razloga. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predložio da se briše član 1. ovoga zakona, iz razloga što smatram da su prestali razlozi za uvođenje poreza na imovinu i na upotrebu, a pre svega na motorna vozila, mobilne telefone, čamce, oružje itd. Međutim, zbog čega sam  odlučio da podnesem ovaj amandman? Rukovodio sam se činjenicom da ovi porezi na upotrebu i držanje dobara nisu ranije bili uvedeni. U obrazloženju predlagač - Vlada Srbije, na član 1. kaže: "Ovom odredbom se predlaže uvođenje poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara, i to: motorna vozila, mobilne telefone, čamce, oružje itd." Pošto ovi porezi do sada nisu bili uvedeni, ne vidim razloga, kada su se znatno promenile društvene okolnosti, kada su ukinute sankcije, kada nema bombardovanja, kada je došlo do većeg priliva sredstava, kako aktuelna vlast tvrdi da su donacije na putu, da su neke donacije stigle, smatram da je ovaj zakon, odnosno ovaj član potrebno brisati i ne uvoditi nove poreze. Kao što sam rekao, oni se prvi put uvode kod nas. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 39. Predloga zakona o porezu na dobit preduzeća predložio sam izmene utoliko, kao što je i prethodni poslanik govorio, da se smanji stopa poreza na dobit preduzeća sa 20% na 10%. Zašto? Izmenjene su društvene okolnosti. Predlagač zakona, iako je zadržao postojeće rešenje, trebalo je da ima u vidu činjenicu da su se u međuvremenu promenile okolnosti i da je privreda u veoma teškom položaju. Samo bi tih 10% smanjenja omogućilo, pri ovako lošem poslovanju mnogih i brojnih preduzeća, da se podstakne proces proizvodnje, koji je jedini faktor u našem društvu da bi se ipak mogla unaprediti proizvodnja, razvijati privreda, a s druge strane da bi se obezbedila sredstva za punjenje budžeta. Zbog toga i ostajem kod ovog predloga amandmana i predlažem narodnim poslanicima da ga usvoje. Ne bi valjalo da ovo bude poreska vlada, a ne narodna. Neka narodni poslanici razmisle, jer je vreme da se neke stvari moraju korigovati i  mora se ići u pravcu da se poboljšavaju uslovi rada, privrede, koja je i te kako dragocena. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam ovaj amandman na član 9. Predloga zakona o porezu na imovinu, sa predlogom da se ovaj član briše u celini. Zbog čega? Prema Predlogu zakona o porezu na imovinu, u članu 9. predlaže se da način utvrđivanja poreske osnovice iz člana 5. do 8. ovog zakona bliže uređuje ministar finansija i ekonomije.
Smatram da se poreska osnovica mora utvrditi zakonom, a ne odlukama, uputstvima ili uredbama ministra. Ako bi se prihvatilo ovo zakonsko rešenje, kako se predlaže, onda bi se ministar sa svojim ovlašćenjima stavio iznad zakona. Zbog toga smatram da je nužno da se ovaj član briše i bolje uredi, i da se to uredi zakonom, a ni u kom slučaju dati ovlašćenje ministru, da on može izigravati, kao činovnik Vlade, individualnog zakonodavca. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, prema odredbama člana 11. Predloga zakona o porezu na imovinu vidi se da su za naše građane predviđene veoma visoke poreske obaveze na imovinu koju poseduju i na imovinu koju su na zakonit način, pretpostavljam, i stekli. Zbog toga sam i predložio da se stopa poreza na imovinu, nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poreske knjige, smanji na iznos od 0,20%. Naime, prema predlogu navedenog zakona na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige na poresku osnovicu do šest miliona plaća se na ime poreza 0,20%. Na poresku osnovicu od šest miliona do 15 miliona plaća se na ime poreza 12.000 dinara plus 0,40% na iznos od preko šest miliona dinara. Na poresku osnovicu od 15 do 30 miliona dinara plaća se na ime poreza 60.000 dinara plus 0,75% na iznos preko 15 miliona dinara. Na poresku osnovicu preko 30 miliona plaća se na ime poreza 120.000 plus 1% na iznos preko 30 miliona.
Mišljenja sam, dame i gospodo narodni poslanici, da su previsoke poreske stope predviđene u članu 11. Predloga zakona o porezima na imovinu i ne odgovaraju ekonomskoj moći poreskog obveznika da ih može platiti.
Ovako visoke stope ne stimulišu građane da ulažu i da stiču nepokretnosti a ovim visokim stopama se istovremeno smanjuje i promet na nepokretnostima. Sigurno je da zbog promenjenih okolnosti treba razmisliti da se smanje poreske stope na ove iznose, jer ako pođete Republikom Srbijom, kroz Šumadiju, Pomoravlje, Negotinsku krajinu, Banat, Bačku, videćete da su naši građani, seljaci, poljoprivrednici i radnici gradili kuće i sticali nekretnine i da su u ovom trenutku veoma zabrinuti, kada su čuli za ovako visoke stope, jer će morati da plaćaju visoke dažbine.
Mišljenja sam da zbog promenjenih okolnosti i ekonomske moći naših građana ima brojnih razloga da se smanje poreske stope i usvoji ovaj amandman.
Zato i predlažem Narodnoj skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, da usvojite ovaj amandman, svakako da će biti prihvaćen od strane građana.
 Dame i gospodo narodni poslanici, na član 77. Predloga zakona o porezu na dohodak građana uložio sam ovaj amandman u želji da skrenem vašu pažnju i da ukažem da je poreska stopa na kapitalnu dobit od 20% previsoka. Treba je smanjiti na 10%. Zbog čega?
Ako bi se smanjila stopa na kapitalnu dobit, u sadašnjim okolnostima za to ima opravdanja. Naime, ako bi ostala stopa od 20%, smanjio bi se promet nekretninama.
Poznato je u praksi da je jedan broj ugovarača u takvoj situaciji i da pribegava neoveravanju ugovora o prometu nepokretnosti. Ukoliko bi se 10% smanjile stope po ovom porezu, imali bismo veći procenat overe ugovora i veći procenat naplate. Država bi imala više koristi, jer ne bi bilo prikrivenih ili odloženih overa nepokretnosti kod suda, niti prenešenih preko zemljišnih i katastarskih knjiga.
Zbog toga, dame i gospodo, uvaženi poslanici, predlažem da ovaj amandman usvojite, jer prema sadašnjim realnim mogućnostima građana, ne bi došlo do odlaganja overa ugovora niti bi bilo blokade prometa nepokretnosti.
To je u praksi evidentno i zbog toga na ovo i ukazujem. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 87. Predloga zakona o porezu na dohodak građana uložio sam amandman na stav 1.
Svojim amandmanom predložio sam da se cenzus neoporezovanog ukupnog godišnjeg prihoda građana sa 300 hiljada poveća na 500 hiljada. Ova vrsta oporezivanja treba da se primeni na one građane koji imaju veća primanja u toku godine, a da se ne oporezuju oni građani koji prihode ostvaruju ispod cenzusa od 500 hiljada dinara.
S obzirom na najavljenu inflaciju i ekonomsku moć građana, mislim da bi ovaj cenzus trebalo povećati sa 300 hiljada na 500 hiljada, pa predlažem, dame i gospodo uvaženi poslanici, da prihvatite ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, u odnosu na Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća želim da istaknem, kao prvo, da u izradi Predloga zakona o porezu na dobit preduzeća nisu učestvovali relevantni faktori i nadležni organi. U prvom redu, u izradi ovoga zakona bilo je nužno da učestvuju poslodavac, sindikat i Vlada. Dakle, imamo zakon u kome nismo čuli mišljenje ni sindikata, niti smo čuli mišljenje poslodavaca, a što je odlučujuće i trebalo je da se pristupi tom putu i na taj način da se izradi jedan dobar zakon. Prvo da bude upućen na javnu raspravu, pa da se čuje mišljenje i drugih, i na taj način bi imali jedan valjan zakon koji treba dostaviti Parlamentu na usvajanje.
U tesnoj vezi sa Predlogom ovog zakona su i zakoni iz dnevnog reda za ovaj saziv Skupštine, kao što su: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izradi predloga svih ovih sistemskih zakona trebalo je pristupiti u saradnji sa svim relevantnim subjektima, a pre svega, sa sindikatima i poslodavcima. Zbog toga smatram da bi trebalo što pre da se ovaj predlog zakona povuče i da se da na novu izradu, kako bi se na taj način izjasnili poslodavci, sindikati i Vlada.
Gospodine ministre Đeliću, ovde se javlja kao ozbiljan problem, pre desetak dana smo imali 700 hiljada radnika koji su stupili u jednočasovni štrajk. Nije za zanemariti ako u isto vreme stupi u štrajk 700 hiljada radnika. Ta činjenica mora biti uvažena i verujem da ste propustili veliku priliku da čujete i radnike, i sindikate, šta oni misle o pripremama, izradi i usvajanju ovih poreskih zakona.
U odnosu na Predlog zakona o porezu na imovinu, dame i gospodo narodni poslanici u brojnim poreskim zakonima koji su usvojeni i treba da se usvoje u ovom parlamentu nema nijednog segmenta, a da Vlada Republike Srbije nije stavila ruku u džep naših građana.
Ovaj predlog zakona je toliko sveobuhvatan da će se mnogim našim građanima zavrteti u glavi kada budu dobili rešenja za plaćanje poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava. Mi, narodni poslanici, imamo veliku odgovornost prema našim građanima kada donosimo ovakve osetljive zakone, kojima se praktično oporezuje sve osim vazduha. Razumem Vladu da treba da obezbedi punjenje budžeta, ali ne mogu da prihvatim da se u oporezivanju imovine građana ide toliko daleko da će porezi na imovinu građana u pretežnom delu biti osnov za punjenje budžeta Republike Srbije. Nova vlast je građanima Srbije obećala vladavinu prava, bolji život građana i da će u našu zemlju stići brojne donacije u milijardama dolara, što su mnogi poverovali, pa evo i ja se pitam šta bi sa tom pomoći i donacijama, zašto se ne pokrene proces proizvodnje i da proizvodnja bude jedini osnov za punjenje budžeta.
Sada kada razmatramo Predlog zakona o porezima na imovinu, vidim da budžet moraju da napune građani, čiji su inače džepovi skoro prazni. Smatram da mnogi naši građani neće moći da plate te silne nareze i poreze, ne zato što ne bi hteli, nego zato što nemaju odakle.
Dodatno opterećenje za budžet Republike Srbije predstavlja i ova činjenica da Srbija izdvaja velika sredstva za punjenje saveznog budžeta. Vidim da se najmanje vodilo računa o mogućnostima naših građana da plaćaju ove silne poreze. Mi, srpski radikali, smo protiv ovakvih poreskih zakona, kojima se praktično steže kaiš našim građanima veoma zabrinutim za svoju egzistenciju.
Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi, gde se predviđa da opštine mogu razrezivati poreze od 3,5%, otvara se široka mogućnost da opštine, koristeći norme iz ovoga zakona, maksimalno i masovno određuju i razrezuju poreze u ovim visinama. Dame i gospodo narodni poslanici, osim toga se javlja još jedan problem, tako što se daje mogućnost i mesnim zajednicama da se sredstva prebacuju na njihove žiro račune, da one njima same raspolažu. Lokalnoj samoupravi i opštinama treba dati mogućnost da raspolažu tim sredstvima, a nikako da se mesnim zajednicama da ta mogućnost da mogu raspolagati sa sredstvima, jer tu može doći do velikih zloupotreba, jer su mesne zajednice, kao što znamo, bile produkti Edvarda Kardelja i bivšeg komunističkog režima.
Smatram da opštine treba da budu te koje treba da raspolažu i da kontrolišu kuda idu sredstva iz budžeta, doprinosa ili taksi koja građani izdvajaju.
Ono što sam želeo ministru Đeliću da kažem i obraćam se lično njemu, bilo bi mi drago kada bi ova vlada uspela da zaposli samo onoliko građana u celoj Srbiji, koliko je zaposleno građana u Parizu, iz koga gospodin Đelić dolazi. Međutim, žao mi je što ministar Đelić nije uspeo da obiđe mnoge krajeve naše zemlje u ovom trenutku, da se uveri i da porazgovara sa građanima, kako bi stekao jedan utisak i čuo da li će građani moći da izdrže ovolike poreze. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 28. Predloga zakona na dohodak građana, smatrajući kao neophodno potrebnim da se smanji poreska stopa sa 20 na 15%. Mišljenja sam da je stopa poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva velika od 20% i treba je smanjiti na 15%. S obzirom na velike teškoće sa kojima se poljoprivreda suočava poslednjih godina u ovom momentu poljoprivredi treba pomoći na svaki mogući način da izađe iz krize u kojoj se nalazi. Smanjenje od 5% poreza na prihode od poljoprivrede za naše poljoprivrednike bi i to mnogo značilo. Desetogodišnje sankcije ostavile su teške posledice na našu poljoprivredu, a sankcije su se naročito negativno odrazile na individualne poljoprivredne proizvođače, kao primarne proizvođače poljoprivrednih proizvoda u 87% ukupne poljoprivredne proizvodnje u našoj Republici. Zastarela mehanizacija, nedostatak rezervnih delova i skupog repromaterijala dovele su našeg seljaka u veoma težak položaj, pa našem agraru treba sada i država da pomogne i olakša veću proizvodnju.
Seljacima treba omogućiti da lakše nabave veštačko đubrivo po nižim cenama, da nabave jeftinije seme i dizel gorivo, što je u ovom trenutku u vreme proletnje setve jedini spas za našeg seljaka.
Po mom mišljenju potrebno je pored navedenog preduzeti u oblasti poljoprivrede još i sledeće: da se pokrene proces proizvodnje u poljoprivredi i stočarstvu, kako ne bi došli u situaciju da uvozimo hranu koju možemo da izvozimo i da ostvarimo devizni priliv. Kod otkupa poljoprivrednih proizvoda našem seljaku se proizvodi moraju isplatiti na njivi prilikom otkupa, a ne da seljak čeka isplatu šećerne repe, suncokreta i drugih poljoprivrednih proizvoda da ih država ili drugi kupac plati posle godinu i više dana ili više zakašnjenja.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vas zamoliti za vašu pažnju, gde je današnji list "Glas javnosti" objavio jednu neistinu.
Ima, ima samo ću vam reći  da je rečeno, bili ste prisutni u sali gospodo poslanici, pa vas molim, vi ste svedoci ovde. Zašto tužilac ćuti, Petar Jojić poslanik predložio je formiranje anketnog odbora za Slobodana Miloševića. Rekoše, zašto se ne pokreće postupak protiv BK televizije. Ja to nisam spomenuo, bili ste ovde, vi ste svedoci.
Prema tome, nema nikakve veze ministar pravde, a ukoliko je on  objavio...  vi ipak neke stvari koliko ja znam u vestima iz sredstava informisanja... u okviru pravde... mislim da ovo nije slučajno. Ovo nije štamparska greška.