Poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o Ustavnom sudu, kojim bi trebalo da se stvore neophodni uslovi za konstituisanje Ustavnog suda, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ustavni sud, koji nije do sada konstituisan, trebalo bi da bude samostalni organ, kako je to rekao ministar pravde Republike Srbije, čiji je osnovni zadatak da obezbeđuje zaštitu ustavnosti i zakonitosti, na osnovu Ustava Republike Srbije i sve u okviru svojih Ustavom i zakonom utvrđenih prava i dužnosti.
Ali, onako kako je predložen, on neće biti osnov za izbor i postupanje samostalnog organa, već će to biti jedan loš politički zakon i poslušno oružje vladajuće strukture, koja će birati sudije Ustavnog suda kao poslušne partijske kadrove.
Kod takvog stanja stvari, postavlja se pitanje kako će takav Ustavni sud biti nezavisan u vršenju Ustavom utvrđenih prava i dužnosti, kako će odlučivati o ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akata i kako će odlučivati o drugim pitanjima koja su Ustavom i zakonom stavljena u njegovu nadležnost? Pre svega, tu mislim na ustavnu žalbu i kako će odlučivati po ustavnoj žalbi. Mislim da tu postoji mogućnost velikih paušalnih ocena i brojnih zloupotreba.
Postavlja se opravdano pitanje, kako će taj partijski sud samostalno i nezavisno odlučivati i postupati u izbornim sporovima, koji su veoma važni, kako će postupati u postupcima zabrane političke stranke i u postupku sukoba nadležnosti.
Umesto osnovnog cilja unapređenja prava građana, pratio sam vas dobro, gospodine ministre, Ustavni sud koji bude konstituisan od partijskih kadrova može biti izvor mnogih zloupotreba i manipulacija i postaće moćno i paušalno oruđe vladajuće strukture, što naravno ne bi trebalo da bude.
Pokušaću da ukažem na pojedine članove zakona o Ustavnom sudu i da dam određene primedbe. Počeću od toga da Ustav Republike Srbije, u članu 175. stav 2, eksplicitno propisuje da odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom. Dakle, Ustav Republike Srbije obavezuje Ustavni sud da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti, dok Predlog zakona, član 50. stav 2, pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti ostavlja samo kao mogućnost, a to se kvalitetno razlikuje.
S obzirom da pravosudni sistem Srbije ne funkcioniše, jer nema Vrhovnog kasacionog suda, koji je po članu 172. Ustava Republike Srbije ovlašćen da bira pet sudija Ustavnog suda, pa će Ustavni sud dugo vremena biti nekompletan.
Ako se uzme u obzir član 175. Ustava Republike Srbije i član 50. Predloga zakona, da odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom svih svojih članova, dakle potrebno je svih ovih 10 sudija, koje ćete danas ili sutra izabrati.
Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, procenite koliko zla može naneti jedan neodgovoran sudija ili jedan sudija koji se neopravdano ne pojavi na sednici Ustavnog suda. Dakle, taj krnji, nekompletni sud verovatno neće ni funkcionisati.
Ustavni sud bi morao pratiti pojave od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti, kao i davati tumačenja shodno tradiciji našeg ustavnog sudstva, što ste pomenuli, ali umesto toga skoro stidljivo, u članu 105, propisujete da Ustavni sud daje mišljenja za izmenu zakona, a pri tom se ne kaže da su ta mišljenja obavezujuća. Tako stoji.
Osnovna karakteristika ovog predloga zakona jeste nejasnost, izvesna nedorečenost i potpuna nepreciznost pojedinih članova. Jezik pojedinih članova je neadekvatan materiji koju obrađuje, često je, ovo je ružna reč, žargonski, koji treba precizirati pravnim i ispravnim terminima, a to su slučajevi iz člana 46, 54, 17, 63, 37, 46. i 55.
Pojedini članovi, na primer član 16. stavovi 3. i 5, u direktnoj su suprotnosti sa Ustavom, odnosno članom 173, koji eksplicitno predviđa da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu profesionalnu funkciju, osim profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji.
Neshvatljiva je, po mom mišljenju, i pravno nemoguća formulacija člana 36, koja precizira kada će Ustavni sud odbaciti predlog i inicijativu, ustavnu žalbu, zahtev i drugi akt kojim pokreće postupak, pa nabraja u stavu 1. tačka 3) ''kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje''. Naravno, čim sud uđe u meritum, tu nema odbacivanja predloga, gospodine ministre, već se isti predlog može samo odbiti, a to je valjda abeceda procesnog odlučivanja i procedure.
Član 84, rok za podnošenje žalbe od 30 dana i nije adekvatan, s obzirom na značaj povređenog prava i sloboda koje se jemče Ustavom Republike Srbije. Takođe, neadekvatan je rok iz člana 99. stav 2, koji precizira da organ koji je doneo odluku o razrešenju sudije i tužioca ima pravo odgovora na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe.
Šta će se desiti u praksi? Mi smo advokati, vi i ja, vi naravno pre nego što ste postali ministar, u praksi taj organ može da nikada ne primi žalbu i da se postupak po ustavnoj žalbi nikada ne reši, odnosno po žalbi za zaštitu prava tužilaca i sudija.
Članom 15. Predloga zakona razlozi za razrešenje sudija Ustavnog suda su nejasni, jer mi nije jasno šta znači kažnjivo delo. U stvari meni je jasno kao krivičaru, to može biti krivično delo, prestup i prekršaj, ali zbog ovakve neprecizne formulacije postoji realna mogućnost paušalne ocene vezane za razrešenje sudija Ustavnog suda, što može naravno dovesti do mnogih zloupotreba. Takođe, nema jasnih kriterijuma i za izbor sudija Ustavnog suda, što mislim da je neshvatljivo i nedopustivo, s obzirom da se radi o najvišem državnom organu u zemlji, što je najblaže rečeno neprimereno i neozbiljno.
Iz člana 14. Predloga nije vidljivo da li će se na sudije Ustavnog suda odnositi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, na šta je više govornika sa ove govornice ukazivalo, posebno mislim na zakon o penzionisanju, da li će ti ljudi biti penzionisani na osnovu tog zakona.
Poštovani narodni poslanici, umesto da Ustav, Ustavni sud i ustavno pravo zauzimaju osnovno mesto u sistemu prava i da služe kao osnov za razvoj ostalih grana prava, ono je nažalost grubo povređeno od strane ove Vlade i vladajuće većine, i danas je na zadnjem mestu i poslednja rupa na svirali, što bi rekao Koštunica, umesto da kao u svakoj normalnoj zemlji Ustavni sud i ustavno pravo imaju primat i najveći mogući značaj.
Zato vladajuća većina u gradu Beogradu zavodi neviđeni teror, gde nepravo pobeđuje pravo, a što, složićete se svi sa mnom, neminovno vodi u diktaturu i nasilje najgore moguće vrste. Kada bi bilo nezavisnog i samostalnog Ustavnog suda, ne bi bilo terora ni u Rumi i širom naše Srbije, koji primenjuje ova većina, i ne bi bilo batinaša u uniformama policije Republike Srbije.
Mislim da zbog nepostojanja Ustavnog suda ova vlast je pristupila otvorenom teroru i samovlašću najgore vrste, što će, budite ubeđeni, narod Srbije i srpski narod na izborima kazniti, i ovaj DOS-ov režim i njegovu politiku jednom zauvek baciti na smetlište istorije.