Pre nekoliko meseci, Ustavni sud Republike Srbije je utvrdio da su, čini mi se, dva člana, iz dva zakona koja se tiču sudija i sudova, nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Odnosno sa Ustavom. To se u suštini tiče mnogo manje značajnog pitanja, operativno vrlo značajnog za funkcionisanje pravosuđa, ali eto, Ustavni sud je odlučio.
Kada bi Ustavni sud pogledao ovaj član 29. ovog Predloga zakona, verovatno bi se izjasnio i rekao – zakonom o budžetu Republike Srbije, ne mogu da se rešavaju ove stvari koje se tiču organizacije i finansijskog, ako može se reći, finansijskog poslovanja Visokog saveta sudstva. Doduše, možda i ne bi to rekao s obzirom da će uskoro da se proberu nove sudije. Verovatno će da se ponovo izaberu one stare, koje su rekle da Briselski sporazum je politički pamflet, a ne pravni akt, jer ne proizvodi pravno dejstvo i nikoga ne obavezuje da se poštuje, tako da je to sve moguće.
Znači, u Omnibus zakonu imamo sve i svašta, pa posle ovoga, vama uopšte nisu potrebni ovi drugi propisi, jer od 9. do 40. člana se nalaze norme iz podzakonskih akata, norme iz nekih zakona, a i imaginacije na temu kako da izigramo neki zakon, a sve se pravda sa finansijskom stabilnošću i vrlo teškom situacijom u kojoj se Srbija nalazi.
Predlažem da usvojite ove naše amandmane i da svedete Zakon o budžetu RS, na ono što bi rekle komšije – proračun. Samo proračun. Više cifarski, nego tekstualni.