Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6940">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dobro, pošto sam ja zakuvao sa tim amandmanom, drago mi je što sam čuo ove stvari, ali nisam čuo odgovor na jedno pitanje. Zašto ovo što sada predlažete nije bilo već napisano? I kako se rešavala ta situacija? Pravno-logičkom analogijom da mora da postoji neko pravno sredstvo, pa ako to nije žalba, onda je to upravni spor i tako se rešavalo.
Sada je neko iz Ministarstva rešio da malo to dogradi i napravio je formulacijsku grešku. Znači, da je napisano da rešenje koje se donosi po tom zahtevu je konačno u upravnom postupku i protiv njega može da se vodi upravni spor u roku od 30 dana, to bi bilo sasvim korektno, ali mi smo vam u obrazloženju dali i pouku kako da napravite. Međutim, niste hteli, već ste jednostavno rekli – vi odbijate, mi odbijamo, nerešeno, pa ćemo da izađemo na kraj.
Znači, ako prihvatite amandman, ništa niste izgubili, već je to u primeni i to na mnogo kvalitetniji način nego na ovaj način na koji vi želite da dogradite ovo, jer će nam uneti samo ovu zabunu, o kojoj je Vjerica i malo nešto rekla šta je pozitivno, a šta je negativno.
Gospodinu Arsiću, to je član 33. Predloga zakona. To se odnosi na član 217. To je ovaj član posle člana koji reguliše odobrenje za vršenje delatnosti. Mi smo morali da podnesemo amandman na ovaj član Predloga zakona, jer praktično sledimo sve one amandmane koje smo prethodno podneli, a tiču se onog osnovnog člana 214a. O čemu se radi? Lučki operater koji je u procesu privatizacije, odnosno u svojstvu transformacije stekao pravo svojine na celini i određenom delu lučke super strukture, i to je sad veza sa prethodnim članovima koji definišu i nekretnine i infrastrukturu.
Šta se dešava sa promenom u stavu 1? Dodaje se tekst, kao i lučki operater iz člana 214. stav 5. ovog zakona, može da obavlja lučku delatnost i bez odobrenja iz člana 216. To je onaj član o kome smo dosta u prethodnoj diskusiji polemisali. Znači za njega se ne traži da ponovo ispunjava uslove i tu je to stečeno pravo.
Mi tražimo da se ovaj deo koji se dopunjuje članom 33. Predloga zakona praktično izbriše, ali da se izbriše i drugi deo tog člana Predloga zakona koji pravi dopunu u stavu 2. osnovnog teksta ovog člana 217. gde se tekst ugovora o privatizaciji, kojima se stiče, zameni tekstom „postupke privatizacije na osnovu kojih su stekli pravo svojine na delovima lučke infrastrukture“ i sada opet se vraćamo na ono „ako je započet proces svojinske privatizacije posle 4. jula 2003. godine“. Znači, posle jula 2003. godine ne priznaje se. Pre toga, ako je započet postupak, priznaje se i na taj način se neko izjednačava sa nekim ko je neko pravo već stekao 2015. godine.
Naravno, to sad ovako malo deluje i rogobatno i komplikovano da se objasni javnosti, ali oni koji imaju pred sobom ovaj tekst mogu da shvate o čemu se radi. Mi doslovno pratimo onaj naš prvi početni amandman koji se tiče ovog svojevrsnog oblika privatizacije i zato smo predložili da se briše član 33.
To je sad praktično član 225a osnovnog teksta. Sad da napravim vezu, kaže – odobrenje je neprenosivo. Misli se na odobrenje za obavljanje lučke delatnosti, da ono samo po sebi ne može da se prenese, odobrenje koje sadrži jedno parcijalno pravo da se obavlja ta lučka delatnost, ali onda se sad ubacuje novi stav 2. koji glasi – odobrenja se pribavljaju u slučaju statusne promene kod lučkog operatera imaoca odobrenja, to je bilo i u onom prethodnom tekstu, i dodaju se još neke druge odrednice. Šta je poenta ovoga? Poenta ove intervencije, koja se vrši na zakonu od strane predlagača, jeste da potpuno neovlašćeno ulazi u svojinske i druge statusne stvari lučkog operatera.
Znate, ja sam i u načelnoj diskusiji skrenuo pažnju na jedan detalj. Imovinski status pravnog lica može da podleže prethodnom odobrenju ili prethodnom obaveštavanju ili naknadnom obaveštavanju ili obezbeđenju neke saglasnosti samo kod onih lica, kod društava kapitala, pre svega akcionarskih društava, koji obavljaju delatnost u oblasti bankarstva, osiguranja imovine lica i još nekim stvarima koje su po pravilu u nadležnosti Narodne banke Srbije, gde svojinska struktura utiče zbog kapitala sa kojim oni rade. Pre svega rade sa novcem, sa osiguranjem.
Kod lučke delatnosti nema te strukture kapitala. Zašto? Lučka delatnost je pretovar, utovar, skladištenje i sve one prateće usluge za brodove koji pristaju ili koji posećuju luku itd. Znači, ne postoji nijedan materijalno-pravni razlog da neko ulazi u pitanje vlasništva kapitala, pošto je to već definisano u APR i pogotovo da se neko sa strane pita ili da daje saglasnost ili da se informiše i na drugi način. Dovoljno je informisanje zato što je po principu javnosti i celokupnog poslovanja Agencije za privredne registre, gde tačno stoji svojinska struktura svakog pravnog lica. Mislim da ste ovde izašli izvan okvira nečega što zakoni jednostavno dozvoljavaju.
Vidite ovde ste pokušali da ispravite jednu grešku koja je postajala u osnovnom tekstu zakona. Ta greška je nastala praktično u februaru 2015. godine kada je rađena druga izmena i dopuna tog zakona.
Međutim, napravljena je jedna greška. Ispravljajući tu grešku vi sužavate mogućnosti koje postoje u osnovnom tekstu i zato smo podneli ovaj amandman.
Naravno, postoji neki princip ko može više, može i manje, ali mi smatramo da u ovom članu ne treba da važi taj princip, baš na protiv, treba da i dalje zadržite ono veće ovlašćenje koje odavno već imate i nemate potrebe sami da ga skraćujete.
Ono što je neko, nekako to predstavio predlagaču, jeste da je to princip da se usaglašava ili da se ispravlja neka tehnička greška iz nekog ranijeg procesa, ovih izmena i dopuna. Ali, nije samo to, da vam kažem, nije samo to tim pre, što niste imali u vidu i ove izmene koje sada su predmet rasprave.
Da li ja mogu ili ne mogu?
Samo da razjasnimo nešto. Predstavnik predlagača je malopre nešto rekao o članu 36. Mi nismo podneli amandman na član 36, da znate. Što se tiče amandmana na član 37, samo da se skoncentrišemo da se radi o naknadi za upotrebu obale. Član 38. Predloga zakona, a to je član 229b osnovnog teksta odnosi se na naknadu za pristajanje. Znači, samo da se razgraniči.
Vi vršite odgovarajuću izmenu u članu 229b, ali zaboravljate poslednji stav u tom originalnom tekstu člana 229b, a to jeste uplata naknade za upotrebu obale, a nije za pristajanje. Kako to niste uspeli da ispravite? To je prva stvar.
Druga stvar jeste što moram da skrenem pažnju na to da agencija naplaćuje tu naknadu, a naknada jeste javni prihod, ali ta naknada bi morala nekako da se uredi i zato je potreban novi zakon. Kakva je to naknada koja se naplaćuje fakturisanjem?
Ima nešto dobro što ste uradili kod izmena u prethodnim članovima gde naknadu više ne treba da propisuje ne znam ni ja itd, već ste to prepustili Zakonu o republičkim administrativnim taksama za jedan drugi deo. To je dobro. Ovo ovde prosto ne mogu da shvatim.
Dalje, izbacili ste ovo umanjenje. Vidite, vi niste videli poslednji stav u originalnom tekstu. To je taksa za pristajanje, a vama kaže taksa za upotrebu obale. Što to makar niste ispravili? Računate da ovako napisano alternativno možete da pretvorite u obavezno, umanjuje se za 30. Ne, prepustite to Agenciji, prepustite toj odluci kojom se reguliše ta naknada. Nemojte ovako da radite po automatizmu. Ne valja po automatizmu da se radi.
Samo trenutak. To je član 229g. Mi amandmanom tražimo da se briše član 39. Predloga zakona. Tim članom vi menjate odgovarajuće stavove u tom članu 229g, ali skrećem vam pažnju, to ste radili već 2015. godine februara meseca. Sada idete dalje. Isto se odnosi na neko umanjenje do 30% koje se priznaje. Nemate potrebe, neću konkretno da objašnjavam, da prepričavam ovo pošto poslednja tri, četiri člana imaju svoju neku logiku, imaju neko svoje jedinstvo. Umanjenje koje je propisano zadržite ga baš na način i u obliku kako je propisano još 2015. godine.
Vi ovde sada ubacujete još neke druge kriterijume za koje takođe tražimo da se izbrišu. Na umanjenje iznosa naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi iz stava 6. ovog člana primenjuju se odredbe propisa kojima se utvrđuje državna pomoć male vrednosti. Nema potrebe da unosite to. Zašto? Taj se zakon primenjuje pa se primenjuje, o kontroli državne pomoći.
Otvarate logički problem. Šta je važilo dok niste predložili ovu promenu? Pa Zakon o državnoj kontroli pomoći. Zašto to radite? Ovaj zakon morate pod hitno da preradite zato što je u mnogim odredbama kontradiktoran i što izlazi iz osnovne sadržine zakona, a to je plovidba, bezbednost plovidbe, pa na drugom mestu se nalaze luke i sve ono što je sa lukama.
Kada pričate o lukama, pričajte o lučkoj delatnosti, ne ulazite u pitanja svojine. To drugi propisi treba da regulišu.
Samo malo da se snađem u ovim papirima, pošto imam dosta ovih papira.
Radi se o članu koji je menjan i 2012. godine i 2015. godine, pa ga menjate i 2016. godine. Tri puta menjate jedan isti član. Kada se tri puta menja jedan isti član jednog zakona znači da nešto nije u redu, znači da nema koncepcije. Nemate sistem.
Da li je došlo do promene politike? Nije došlo do promene politike. Da li je došlo do promene u nekim drugim propisima? Nije došlo do promene u nekim drugim propisima. Zašto onda menjate? Verovatno se formira neka druga politička volja. Kakva volja? To ne znam. Vi to najbolje treba da znate.
Šta se ovde menja? Opet se ubacuje priča kada je započet postupak privatizacije? Ako je započet postupak privatizacije posle 4. juna 2003. godine, nešto što je izuzetak i što je stečeno pravo ne priznaje se, a ako je taj postupak počet pre toga onda se priznaje i dobija tretman kao da je ugovor o privatizaciji zaključen pre tog datuma, a vi ste rekli da taj datum jeste vododelnica za koncesiju. Potpuno nepotrebno. Zašto u jednom propisu koji reguliše bezbednost plovidbe, vodne puteve, kontrolu, garanciju obezbeđenja kvalitetnog saobraćaja, lučku delatnost pre svega definiše šta je pristanište, šta se radi u pristaništu, zašto u jednom takvom propisu ubacujete svojinskopravne odredbe kojima menjate suštinu ostalih propisa koji regulišu tu oblast?
Kada se to tako uradi na ovaj način vi, ne konkretno vi, ne mislim na vas po imenu i prezimenu, ni na koga ne mislim, brkate prst u oči. Kažete – evo, pogledajte tamo.
Slična priča. Radi se o pristaništu za sopstvene potrebe - da pročitam da ipak neko i razume ovo što ja pričam, ovo deluje komplikovano - Pristanište za sopstvene potrebe je pristanište namenjeno za sopstvene potrebe operatera u okviru obavljanja njegove delatnosti i može da se osnuje samo radi pretovara robe potrebne za obavljanje njegove osnovne delatnosti, a za koju ne može da se pruži usluga pretovara u najbližoj luci i koje ispunjava druge uslove u skladu sa propisom iz člana 210. stav 2. ovog zakona.
Verujte mi, uopšte mi nije jasno niti šta ste hteli da kažete, ni zašto ste ovo ugradili. Zašto ste ovo ugradili? Šta je pisac hteo da kaže? Pristanište za sopstvene potrebe, moram da vam skrenem pažnju da postoje negativna iskustva sa takvim varijantama pristaništa, kada je radila ta lučka kapetanija pre nekoliko godina, kada je „Železnica“ stradala zbog toga što je morala da napravi prilaz za neke cisterne sa gasom za neke ljude. Zašto ulazite u tu priču? Od te priče digle ruke i „Železnice“ i Lučka kapetanija i nastradali oni koji su to odobrili.
Vi sada legalizujete nešto. Nemojte to da radite. Uostalom, taj čovek je odavno prodao ta dva broda, konfiskovani su vam ti brodovi koje je kupio u Ukrajini. Ali, javiće se takvi uvek. Ne treba vam to, ne pravite zakon prema potrebama nekih ljudi, kada znate da su njihovi interesi krajnje problematični.
Ovaj amandman se odnosi na, kako ste vi rekli, taj član, ali to je isti amandman o kome smo pričali pre možda dva sata. Tiče se mogućnosti vođenja upravnog spora, pa ne bih to da ponavljam.
Moram da skrenem pažnju povodom onog prethodnog amandmana. Znate, u potpunosti se slažem da treba da se pomogne onaj ko je kupio „Železaru“ da ima niže inpute za svoju buduću proizvodnju itd, itd, ali kako da ima niže inpute ako mu se ne odobrava onaj popust koji ima za korišćenje obale od 50%, a to ste ugradili u jednom u prethodnih članova. Ne priznaje se više onaj popust od 50%, jer brišete taj stav iz tog člana.
Sada čujemo da sopstvena pristaništa za sopstvene potrebe potrebna su zbog „Železare“. Nema logike. Član gde im priznajete 50% popusta brišete, a ovamo kažete – dozvolićemo da napravite sopstveno pristanište itd, itd. Kao da je to sve oslobođeno bilo kakve takse, hajde da kažem i na vazduh. Nema logike.
Što se tiče konkretno ovog člana, trebali ste da uzmete jednu standardnu formulaciju, da upravni akt protiv koga nije dozvoljena žalba se tretira konačnim upravnim aktom protiv koga može da se vodi upravni spor. Ovako, ovom formulacijom, koja je poprilično nezgodna, može da se stvori zabuna i ne mora da se stvori zabuna, ali skrnavite tekst, jer ste i ranije mogli to isto da radite, sve bez ovog teksta.
Samo bih jednu rečenicu iskoristio povodom ovoga što je gospodin Knežević rekao. Znam ja to, gospodine Kneževiću, da zbog SSP ste morali tako nešto da uradite kada je u pitanju ono umanjenje. Međutim, formalno-pravno i materijalno-pravno nisu ispunjeni uslovi za to. Sada ću vam reći, definicija državne pomoći podrazumeva da državna pomoć je svaki stvari ili potencijalni javni rashod ili umanjenje ostvarenja javnog prihoda kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu.
Kakav povoljniji položaj može da stekne „Železara Smederevo“, kada je apsolutni monopolista, jedini, jedina je, niko više? Ko god dođe tamo u Smederevo i istovari tu rudu imaće isto pravo na isti popust. Uostalom, zašto ste onda pozvali ovog čoveka iz Kine da investira ovde, valjda da se razvija posao?
Ministar je malopre pričao o amandmanu koji nije bio na član, pa je to izneo.
Šta je poenta ovog našeg amandmana? Poenta ovog našeg amandmana jeste da pratimo prethodne amandmane kojima smo tražili da se određene stvari srede. To se pre svega odnosi na član 25. Predloga zakona.
Ovaj amandman je podnet samo zbog pravno-redakcijskih razloga, jer sledi neke ranije amandmane, a u ovom članu zakona se propisuju prekršaji i mi mislimo da trebamo biti dosledni. Ako smo bili dosledni u članu 45, tu doslednost treba da prikažemo i na članu 44.
Članom 50. Predloga zakona je propisano, odredbe člana 9. ovog zakona primenjivaće se od 1. decembra 2018. godine. A član 9. Predloga zakona kaže – Lučka kapetanija odobrava pristajanje broda u međunarodnom saobraćaju van određenog graničnog prelaza za vodni saobraćaj u slučaju uplovljavanja broda u brodogradilište radi obavljanja popravki na brodu ili preuzimanja drugog broda koji je građen u brodogradilištu i na kome se vršene popravke kao i u drugim sličnim situacijama.
Stav 2. – Lučka kapetanija ne odobrava pristajanje broda iz stava 1. ovog člana radi ukrcanja i iskrcavanja robe ili putnika i nastavljam dalje šta piše u članu 50. – do početka primene člana 9. to je 1. decembar 2018. godine, lučka kapetanija će u skladu sa odredbama ovog zakona kojim se uređuje zaštita državne granice osim u slučajevima propisanim u članu 9. to je ono tamo, popravka broda, odobriti pristajanje vangraničnog mesta brodovima u međunarodnom saobraćaju i u slučajevima radi obavljanja pretovara robe, a tamo je bilo zabranjeno, pod dva radi obavljanja pretovara nafte ili derivata nafte, odnosno uglja za potrebe rafinerija i energetskih objekata kada je to potrebno iz razloga očuvanja delatnosti tih objekata.
Da li je neko shvatio šta su oni napisali? Ono što treba da stupi 1. decembra 2018. godine po članu 50. ne važi, stupiće odmah a preko toga širimo i na naftu i na naftne derivate i na ugalj i na sve.
Ne znam, ja ovo prvi put vidim da se ovako pravi veza između dva člana, a oba treba da budu neki izuzetak. Ne znam ko može da digne ruku i da glasa za član 50. predloga zakona.
Član 51. Predloga zakona, baš mislim da je dobro što je tu ministar privrede da čuje šta mu rade kolege iz Ministarstva saobraćaja.
Kaže ovako – Privredna društva koja su u postupku privatizacije stekla imovinu subjekta privatizacije u skladu sa Zakonom o privatizaciji dužna su da pribave novo odobrenje za obavljanje lučke delatnosti u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Pa, mi se ubismo razmatrajući malo pre one članove gde im se to ne traži.
Stav 2. – Privrednim društvima koja na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljaju lučku delatnost i koja posluju sa većinskim državnim kapitalom a koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom zemljištu, državnoj svojini u javnoj knjizi, evidenciji nepokretnosti i tako dalje. Pa, šta će vam to postoje drugi zakoni koji regulišu i pitanje svojine nad zemljom i karakter tog zemljišta, izgrađenom, neizgrađenog, građevinskog i tako dalje.
Zašto ulazite u ovo, pogotovo zašto vi iz Ministarstva saobraćaja, koji u vašem resoru imate i građevinarstvo? Pitanje svojine na građevinskom zemljištu ili korišćenje na građevinskom zemljištu regulišete zakonom koji treba da reguliše bezbednost plovidbe. Pa, imate vaše zakone kojima ste to regulisali. E, to je taj problem, što u jednom ministarstvu gde je skoncentrisano tri, četiri resora, nijedan resor ni sa jednim ne razgovara, jedan resor drugom resoru otima neke nadležnosti, a sve po principu izuzetaka, a kada se pojavi izuzetak, uvek se javlja nešto drugo što prati izuzetke.
Vodite računa kada budete dizali ruku za ovaj predlog zakona. Ja vam predlažem pod hitno donesite, podnesite novi predlog zakona koji treba da reguliše bezbednost plovidbe i luke.
Mi smo ovim amandmanom intervenisali na član 1. tako što, da pojednostavim, nismo prihvatili ono što predlagač želi da promeni u članu 13. ovog zakona, osnovnog teksta, nego smo amandmanom predložili intervenciju u 8. stavu tog člana i mi tražimo da se iz tog stava izbriše tekst: „a državnih vodnih puteva na teritoriji autonomne pokrajine propisuje nadležni organ autonomne pokrajine“.
O čemu se zapravo radi? Radi se o odredbi koja kaže da način tehničkog održavanja međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva propisuje ministar, misli se na ministarstvo koje je nadležno za ovu oblast. Nema potrebe dalje da se ovo raščlanjuje i da se za državne vodne puteve uvodi nadležnost nadležnog organa AP Vojvodine, jer i do sada nadležni organ AP Vojvodine nije doneo podzakonski akt, ne postoji. Ako postoji, ja bih vas zamolio da mi kažete gde je objavljen. Ja nisam uspeo da ga pronađen u pokrajinskim propisima, ali zato postoji jedan sasvim solidan podzakonski akt ministarstva, koji u potpunosti zadovoljava sve kriterijume u pogledu tehničkog aspekta održavanja vodnih puteva. Tako da, nema potrebe da se prenosi AP Vojvodini, pogotovo ako se ima u vidu formulacija – državnih vodnih puteva. Nije formulacija – vodnih puteva autonomne pokrajine, jer tako nešto i ne postoji.
Možda i glavni razlog zašto treba da se prihvati ovaj amandman, jeste – pa nema tu tehničke razlike, sve je to jedno isto, jer ovo je ipak tehnički podzakonski akt koji definiše na koji način, kojim tehničkim sredstvima se održavaju vodni putevi. Vodni putevi su gotovo identični, bez obzira da li po ovoj nomenklaturi oni mogu da budu međunarodni, međudržavni ili državni.
Predlažem da Narodna skupština usvoji ovaj amandman, jer se samo precizira i poboljšava tekst i izbacuje ono što i ne postoji u praksi.