Ovim amandmanom smo hteli da vam skrenemo pažnju na nelogičnosti koje postoje u ovom predlogu zakona, a tiču se i ovog lica koje ste nazvali zamenik poverenika. Za njega ste predvideli da mu mandat traje sedam godina. I za njega ste predvideli da samo ispunjava uslove za rad u državnim organima.
Znači, on čak nije ni bleda kopija poverenika, ni u pogledu školske spreme, niti radnog iskustva, niti eminetnosti u struci. Ne znam da li vam je to promaklo?
Mene to ne čudi, s obzirom da je sedenje u poslaničkim klupama za poslanike Demokratske stranke stvarno velika tortura. Znam da je velika tortura.
Znam, 2003. godine, obično u pet i petnaest ne slušaju čak ni svoje ministre od umora, nisu navikli da sede u Narodnoj skupštini, da raspravljaju.
Za njih je sve tortura što uskraćuje njihovu apsolutnu slobodu da mogu da budu na mestima gde postoje sredstva, na mestima gde postoji veliki uticaj i na mestima gde postoji mogućnost za manipulacije. Ova promena zakona je najobičnija manipulacija.
Od 2001. godine naovamo sve što je demokratski blok predložio kao epohalno demokratsko otkriće na prostorima Srbije i preslikavanje nečega što je demokratski standard u razvijenoj zapadnoj Evropi, kod nas je doživelo svoj tragikomičan izgled da je to najobičnija farsa. Evo, da krenemo redom.
Nekim slučajem su nam poslali onog Božidara Đelića, velikog eksperta za finansije. Rekao je kako sve mora da bude transparentno, mora da se zna kako se troše javna sredstva i mi od kada je on došao nemamo završni račun uopšte. Nijedan završni račun nije usvojen u Narodnoj skupštini.
Ne sme demokratska vlast da podnese završni račun, da se vidi kako je to bilo sa sredstvima, ko je kako trošio. Ono što je prvo uradila demokratska vlast je bilo da su podnete krivične prijave protiv predstavnika prethodne vlasti i evo, sedam godina ti postupci ne mrdaju, prvi dokaz za veliku planetarnu manipulaciju demokratskog bloka, bez obzira kako se taj fluid menja, da li ih ima 18, dve, tri ili pet, sa vladinim ili bez vladinih organizacija.
Druga vrsta manipulacije demokratskog bloka jeste da su državotvorni. Oni su usput uništili dve države, Saveznu Republiku Jugoslaviju i državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Oni nisu podobni za višestranački sistem jer u višestranačkom sistemu njihove manipulacije dolaze do punog izražaja, postaju ogoljene i onda je naravno tortura prava kada demokrata mora da sedi u Narodnoj skupštini. Sve ga opterećuje.
Demokrate ne izlaze na duel, da se sučelje mišljenja. Ne, oni politiku doživljavaju, pre svega, kao materijalni i staleški interes. Zato od prvog slova naziva svoje stranke prave svojevrsni fetiš, trudim se da to pokažem kako to u praksi izgleda, to nije fetiš, to je nešto loše, ružno, izuzetno ružno i pogubno za narod i za državu.
Da se vratim na poverenika. Vidite, u toj apsolutnoj slobodi javnog informisanja dobili smo Zakon o javnom informisanju, koji je ovde u Skupštini branio gospodin Žarko Korać, njega sada nema, ali taj zakon je poznat po tome što su svi sponzori iz inostranstva uložili velike prigovore na taj zakon, na izgled tog zakona. I njih su prevarili čak.
Da bi se na neki način garantovalo ono što piše u Ustavu kao zajamčeno pravo, to je pravo na obaveštenost građana, onda su se dosetili da formiraju poseban državni organ poverenika.
Kada se pogledaju njegove nadležnosti, šta on može sve da uradi, kao specijalni zaštitnik građana za oblast obaveštavanja i informisanja u jednom delu, vidi se da on u stvari ništa ne može da uradi.
Sve zavisi od vas, ali demokrate se sa ovakvim predlogom zakona legitimišu da poštuju demokratske standarde i onda, po pravilu, dođe tako neki kao Van der Linden, koji očita jedno svoje viđenje demokratije, a pozivam ovde koji su članovi delegacije Republike Srbije u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope, da uzmu njegov stenogram, nije Albijanić nego predsednik Skupštine i ovaj ministar inostranih poslova, s njim su u društvu bili dva dana, samo da uzmu stenogram njegovih govora u Srbiji za ta dva dana i da prilože Savetu Evrope da Savet Evrope u Srbiji zastupa i predstavlja čovek koji ne zna ni šta je demokratija, ni ljudska prava, ni vladavina prava.
Nemojte, molim vas, da mi pričate o Van der Lindenu i o Savetu Evropi kao nekoj tako značajnoj instituciji, kada na primerima u Beogradu kada dođu ti ljudi može da se primeti da se ne razlikuju od DS. Čisti manipulatori.
Znači, poverenik građana postoji kao jedno medijsko pokriće. Mi smo jednu oblast navodno pokrili zakonom. Da li to funkcioniše? Ne funkcioniše. Zašto ne funkcioniše? To ne želi vlast.
Vlast ne želi da podnosi završne račune, ne želi da vlast ima Ustavni sud, ne želi vlast; ova vlast ništa ne želi od državotvornih funkcija da vrši, već samo želi da njihovi istureni pojedinci budu na značajnim funkcijama, kako bi se lično bogatili, i ako je moguće što se tiče njih za veću cenu prodali državu i uništili sve naše nacionalne interese.
Eto, to je demokratski blok. Potrudiću se još nekoliko puta u toku dana da malo produbim ovu temu kako bi bolje ušla, kako bih vam skrenuo pažnju s obzirom na jako izraženu torturu koju trpe demokrate u Narodnoj skupštini.

Ne reklamiram povredu, nego ukazujem na povredu Poslovnika koja se dešava u kontinuitetu od početka današnjeg rada, odnosi se na član 104. Poslovnika i na član 28. koji reguliše poslove koji su u nadležnosti predsednika Narodne skupštine.
No, da se vratim na ono što se danas najčešće pojavljuje, a to je reč ''dostojanstvo''. Dostojanstvo Narodne skupštine može da se tumači kao dostojanstvo državnog organa, ali može da se tumači i kao dostojanstvo u idealnim delovima 1/250, a tiče se svakog pojedinca koji je u ovoj sali.
Samo da vas podsetim, na ovoj sednici imamo tačku dnevnog reda koja se tiče Zakona o zaštitniku građana.
Moram da vam skrenem pažnju da je najveći zaštitnik građana ipak Skupština Republike Srbije, koja mora da vodi računa da svi zakoni budu u skladu sa nekim normalnim težnjama jednog civilizovanog društva, poštovanja ljudskih prava, demokratije i vladavini prava.
U tom pogledu verovatno mi treba na svakom mestu i u svakom trenutku da demonstriramo veću brigu za zaštitu ljudskih prava i za zaštitu interesa naših građana.
Ovo pominjem upravo zbog toga što pitanje ovog naselja u Opštini Zemun nije nešto što se desilo juče ili prekjuče, to je nešto što ima svoju istoriju, ima svoj kontinuitet.
Ne bih hteo da ponavljam, ali ono što stvarno narušava dostojanstvo i ove skupštine kao organa i svakog od nas ovde kao pojedinca, jeste činjenica da ljudi koji su se pobunili tražeći neko svoje pravo, svakako ćete da se složite da ako 11 godina nema tog elementarnog prava na korišćenje električne energije da je onda to opravdani revolt, i ukoliko imate u vidu da smo sa ove govornice imali priliku da čujemo da se tim ljudima koji protestuju u kontinuitetu preporučuje od strane nadležnih da svoj protest usmere prema Opštini Zemun, jer – nek' vam radikali uvode struju, nek' vam radikali to završavaju. Zašto? Zato što su, navodno, neki tamo iz tog naselja glasali za SRS ili možda bili simpatizeri SRS.
E, izvinite molim vas, onda moram da vam skrenem pažnju da se na ovaj način u Skupštini krši član 21. Ustava Republike Srbije, jer se zatvaraju oči pred jednom vrstom diskriminacije koja se zasniva na tome da je po političkoj osnovi. Neko sad treba da trpi neke štetne posledice, ne zbog zakona, ne zbog propisa, ne zbog nečeg drugog, nego zbog pretpostavljene neke ideje nekoga u Skupštini grada da su ti ljudi koji se obraćaju simpatizeri SRS.
Zato mi danas pričamo ovde. Ne dozvoljavamo diskriminaciju po političkoj osnovi. Pričaćemo i upozoravaćemo. Zašto? Zato što je to najviši oblik diskriminacije koji se dešava u našoj zemlji u ovom trenutku. Samo da vas podsetim, zbog političke pripadnosti ili zato što neko sumnja da je neko simpatizer neke stranke, ovde se u kontinuitetu već godinama gubi radni odnos.

Ovaj amandman na član 3. će biti interesantan i sa tog užeg aspekta povodom ovog predloga zakona, ali biće interesantan i kao načelno pitanje za sve narodne poslanike i za sve one koji ubuduće razmišljaju o tome da podnesu neki predlog zakona. Biće interesantan i zbog toga što mi nemamo Ustavni sud. Ovim članom se otvara vrlo značajno pitanje.
Konkretno, znači da su predlagači predložili da se u članu 9. stav 2. izvrši jedna izmena koja treba da znači da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija, a sada se menja u političke stranke. Mislim da je to velika greška. Zašto mi u startu osuđujemo nekoga zato što je član neke političke stranke? Zašto bi nekome bila smetnja da se bavi poslovima brige nad ostvarivanjem ljudskih prava pokretanjem odgovarajućih postupaka, izveštaja, zadatkom da skreće pažnju Narodnoj skupštini, Vladi i javnosti na učestale pojave kršenja ljudskih prava, na modalitete, načine kršenja ljudskih prava?
Zašto bi u obavljanju tog posla nekome predstavljalo smetnju to što je on član neke političke stranke? To bi bio neki materijalni razlog za ovaj amandman.
Drugi razlog za ovaj amandman je čisto ustavne prirode, a odnosi se na to što je ovo što vi predlažete u promeni člana 9. u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u članu 21. daje jednu normu o zabrani svih oblika diskriminacije. Postoji neka mogućnost kada pripadnost nekome, nečemu, posedovanje nečega može biti smetnja za obavljanje neke javne funkcije, ali da li je politička pripadnost kandidata za zaštitnika građana tolika smetnja da on ne može kvalitetno da obavlja posao zaštite ljudskih prava? Smatram da to ne može da bude smetnja, nego samo može da bude prednost za tog čoveka.
Ako bi se prihvatila logika predlagača, onda bih mogao da postavim pitanje zašto je predsednik Republike, koji je takođe državni organ, član neke političke stranke? Zašto je predsednik Vlade član neke stranke? Zašto smo mi članovi neke stranke? Zar smo mi hendikepirani time što smo članovi neke stranke, u odnosu na nekoga profesora nekog fakulteta, koji smatra da izvlači neki legitimitet na bazi toga što je dobio neku diplomu, da on može najbolje da sagledava šta su ljudska prava, a nema dana životnog iskustva?
Zašto ova skupština devalvira članstvo u političkim strankama? Mnogo je iskrenije i mnogo je bolje kada se ide sistemom čistih računa. Ako bi se ova logika prihvatila, onda predsednik Vlade, kada se bude izabrao za predsednika Vlade, mora da podnese ostavku, mora javno da obavesti da je on izašao iz političke stranke. Zašto? Pa, Vlada je državni organ, predsednik Republike je državni organ. Njima ne predstavlja smetnju politička pripadnost pri obavljanju te državne funkcije. To su državni organi i zaštitnik građana je državni organ.
Mislim da je ovo nepotreban uslov koji, u suštini, ništa ne znači. Mogu dve, tri poslaničke grupe, na bazi ovog zakona, da predlože Ustavnom odboru kandidata za zaštitnika građana, da se kunu kako on nije član nijedne političke stranke, što se ne može proveriti, u krajnjem, da pripada nekom bloku nevladinih organizacija, a one su danas sve vladine ili CIA-ine i da dobijemo situaciju kao što smo dobili sa zamenikom sekretara. Bio je u CESID-u, navodno neutralan, objektivan. Kad se stisnulo, videlo se da je član DS. Ne prigovaram nikome ko je član neke političke stranke, ali prigovaram tom maniru skrivalice. Čemu taj manir skrivalice?
Zar je moguće da će poslaničke grupe da predlože nekoga za zaštitnika građana u koga će da budu apsolutno sigurne da nije član nijedne političke stranke? Znajući kako funkcioniše DS, oni će da mu uzmu i krv, da provere da li je to baš ''žute'' boje. To ne sporim, to je njihovo pravo.
Oni smatraju da se na taj način bore za svoje političke pozicije, pa čak i u ovim oblastima gde ne treba da bude političkih pozicija.
Smatram da je ovo diskriminatorski uslov koji omalovažava svakog građanina koji je član političke stranke. Samo da vas podsetim, to što je neko član političke stranke, on se dobrovoljno odrekao dela svoje slobode i ušao je u jedan sistem programa i statuta i nije apsolutno slobodan kao neko ko formalno nije vezan ni za jednu političku stranku, ali to ne smanjuje njegov kvalitet, niti kao stručnjaka, niti kao čoveka koji verovatno želi najbolje u svojoj državi i svom narodu i svojoj porodici.
Sada se postavlja još jedno pitanje koje je možda predlagača malo poljuljalo oko ovih stvari – šta su uzeli za upoređivanje? Da li su uzeli sudije? To su neuporedive stvari. Zaštitnik građana pretežno kontroliše državu i državnu upravu, da li se u donošenju pojedinačnih pravnih akata pridržava Ustava i zakona i temeljnih prava koja pripadaju svakom čoveku? Zaštitnik građana ne sprovodi nikakvu politiku, on se slepo drži Ustava i zakona i treba da žigoše sve redom. Njemu politička pripadnost ne bi mogla da bude nikakva smetnja.
Da ste u zakonu stavili uslov da onog momenta kada bude izabran za zaštitnika građana on zamrzava svoj odnos u političkoj stranci, to bi bilo prihvatljivo, jer se pravi neka pristojna distanca između stranke i trenutne funkcije koju on ima. Samo da vas podsetim, u toku prošlog i pretprošlog saziva niz grešaka je načinjeno u Narodnoj skupštini. Uvek su greške urađene onog momenta kada je ustavnu prazninu, po pitanju ko je predlagač za izbor nekog državnog funkcionera, većina rešavala tako što je kao predlagača određivala neko radno telo ili odbor Narodne skupštine.
Takva je greška napravljena, recimo, kod guvernera Narodne banke. Njega predlaže Odbor za finansije. Mi smo ovde imali igranku dve, tri godine – jedan podnosi ostavku, jednog razrešavaju, drugog biraju itd. i otprilike je situacija bila ista kao ''ja sam izabran i sada podnosim neki papir da više nisam član neke stranke''.
Ajde, sada, Jelašić nema veze sa G17 plus, ajde malo da se smejemo. On je po zakonu nestranačka ličnost, a ko bi rekao da je nestranačka ličnost. Ili da idemo na neke druge funkcije koje su, takođe, na neki način uslovljene time da kandidat ne pripada nijednoj političkoj stranci. Pa pripada političkoj stranci, uzmite, recimo, dobro to se podrazumeva za predsednika Republike, uzmite onog vašeg Čiplića, sudiju Ustavnog suda, vidim da sad njega nešto gurate i predlažete, to vam je loše rešenje, da znate, loše rešenje u pogledu znanja o toj problematici. Znate, mnogo je iskrenije kad bi se ova odredba povukla, odnosno prihvatio ovaj amandman, mi tražimo da se to briše, ništa se ne gubi.
Dalje, prema postojećem Zakonu pravo inicijative ne čak predlaganja, nego inicijative imaju poslaničke grupe. Vidite koliko je to usko, suženo, kandidata za zaštitnike građana mogu, koliko mi ovde imamo – šest poslaničkih grupa, znači šest inicijatora potencijalno je moguće. Ko će biti predložen zavisi od Ustavnog odbora, a ko će ovde biti izabran, pa naravno zavisi od većine. Onda ta većina sad treba da ide po ulici i da kaže – pa da, taj kandidat nije član naše stranke, nema nikakve veze sa nama. Pa, biće opet pogađanja. Zna se da će biti pogađanja, ali zašto mi idemo sa čistim rukama?
Nemoguće je obezbediti čoveka koji je nestranačka ličnost za ovo mesto, apsolutno nemoguće. Mogao bih da vam citiram potencijalne kandidate, svi su u vezi sa demokratskim blokom. Zašto onda u Zakon unosimo odredbu da ne sme biti član nijedne političke stranke? To treba izbaciti iz ovog predloga zakona, odnosno iz ovog zakona, treba usvojiti ovaj naš amandman, čisti su računi i sve je jasno.
Samo da vas podsetim kako se selektivno pristupa u sličnim situacijama. Sećate se kada je Milošević bio predsednik Srbije i predsednik SPS, demonstracije su bile. Sada imamo predsednika Srbije koji je isto predsednik svoje stranke. Milošević je zamrzao svoju funkciju, nije se smanjilo, za ovoga ne znam ni da li je zamrzao svoju funkciju.
Mi smo sada tri meseca imali situaciju da predsednik Republike kao predsednik DS, u liku i dela Dušana Petrovića, pregovara sa predsednikom Vlade o budućoj koalicionoj vladi. Onaj ko treba da predloži kandidata za predsednika Vlade razgovara sa potencijalnim kandidatom za predsednika Vlade iz druge političke stranke po osnovu političke pripadnosti, odnosu osvojenih mandata stranačkih lista, iako istovremeno ima državnu funkciju predsednika Republike. Doduše ovaj drugi je imao onu tehničku funkciju.
To je, po meni, teška zloupotreba koja se desila i zbog toga smo tri meseca imali ovo nagađanje, da li će biti Vlada, neće biti Vlada, oće, neće, i na kraju u pet do 12 se završilo. Zašto?
Zato što je Solani pukao film, uzeo lepak, polepio to i morate da se volite. Ja nemam ništa protiv toga što morate da se volite, međutim, tu nema ljubavi kad je to na silu, a ljubav nije toliko značajna za vršenje vlasti, to moram da vam priznam. Tu su mnogo više važniji neki drugi atributi koji treba da omoguće, treba da imate valjda neki zajednički plan, program, ne onih pet tačaka Koštuničinih, pustite to, i to kad je čitao sve je gledao ovde, nije smeo da pogleda u lice.
Znači, ja predlažem da predlagači ove izmene i dopune ovog zakona prihvate ovaj naš amandman na član 3. to se odnosi na član 9. izvornog teksta, jer dva su krupna razloga.
Prvi i najveći razlog je član 21. Ustava Republike Srbije koji zabranjuje diskriminaciju, a ovo je tako napisano da deluje kao diskriminacija, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto bi se neko isključio od mogućnosti da bude kandidat za zaštitnika građana samo zato što je član neke političke stranke. Tvrdim vam da ljudi iz političkih stranaka mnogo savesnije mogu da obavljaju posao zaštitnika građana od ovih, navodno, nestranačkih ili ne daj bože ovih nevladinih.
Da li neko može da zamisli Sonju Biserko kao zaštitnika građana, Natašu Kandić, onu Milićku, ili kako beše Vučo? Ajde molim vas zamislite Vuču kao zaštitnika građana. Koga god je zastupala Vučo u postupku, taj je izgubio postupak. Zastupala je Stevana Lilića, zahvaljujući tome što ga je ona zastupala on je ostao u sudu zabeležen kao plagijator. Da ga je zastupao neki drugi advokat on bi se možda i odbranio, ali kad ga je Vučo zastupala on je izgubio postupak i ostao je zabeležen i na fakultetu i na univerzitetu i u literaturi i u naučnoj literaturi kao najveći plagijator. Onda, on jadnik da bi dokazao da nije plagijator ovde padne u tešku pravnu zabludu sa drugom Hiberom oko ostavke, a onda običan advokat Boško Ristić mora da ih izvlači ovde.
Zamislite sada, recimo, takav nivo, takav kapacitet da bude zaštitnik građana. I još da nas svi ubeđujete kako Hiber i ovi nemaju nikakve veze sa strankama, ili Vučo nema nikakve veze. Čak je i opasnije kod ovih iz nevladinih organizacija. Oni možda malo imaju veze sa vama da bi vas prevarili, ali mnogo više imaju veze sa onima iz inostranstva koji su njihovi pravi sponzori.
Zato prihvatite ovaj amandman, biće dobro, a načelno razmišljajte za sve buduće zakone gde treba da se javi neko predlaganje da li pripadnost političkoj stranci može da bude taj faktor diskriminaciji da neko ne može da bude kandidat.

Upozoravam predsednika i potpredsednike Narodne skupštine na povredu Poslovnika. Radi se o članu 167. Poslovnika koji reguliše dnevni red vanrednog zasedanja Narodne skupštine.
Obraćam se, prevashodno, predlagačima ova tri zakona.
Znači, za prvi zakon predstavnik predlagača je gospođa Nada Kulundžija, za drugi zakon, narodni poslanik Suzana Grubješić, i za treći - narodni poslanik Miloš Aligrudić. O čemu se radi?
Član 167. Poslovnika ne dozvoljava ovakvo tumačenje kome ste vi pribegli kada ste formirali dnevni red. Zašto? Zato što to vaše tumačenje odudara od nečega što je napisano u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, i to je član 5.
Samo da vas podsetim, član 5. stav 1. kaže da će na prvom zasedanju, u skladu sa novim ustavom, da se usaglase Zakon koji uređuje Zaštitnika građana i Zakon o ostvarivanju prava građana na obaveštenost.
Znači, danas na dnevnom redu ne može da bude ovaj treći zakon, jer Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji nije predviđen članom 5. Ustavnog zakona, ali je predviđeno da se na današnjoj sednici izvrši izbor.
Šta to znači? To znači da je ona većina koja je donela Ustav, koju su građani potvrdili, zaključila da nije potrebno usaglašavanje Zakona o Državnoj revizorskoj ustanovi sa novim ustavom, iz prostog razloga što, kada je Rade Obradović obrazlagao taj zakon, taj zakon tada nije imao ustavni osnov. I ona Narodna skupština i građani na referendumu su rekli da je Zakon o Državnoj revizorskoj ustanovi prihvatljiv i da nema potreba da se u prvoj etapi menja, jer ovo što vi predlažete nije usaglašavanje sa Ustavom. Vi samo menjate jedan od uslova za izbor nekih ljudi koji bi radili u toj instituciji, sedam godina radnog iskustva smanjujete na pet godina.
To nije usaglašavanje sa Ustavom. Ne postoji obaveza da se vrši usaglašavanje što se tiče Ustavnog zakona, a, pravno-tehnički, ono što nudite nije usaglašavanje sa Ustavom nego pokušaj da promenite te uslove i prilagodite ih nekim potencijalnim kadrovima koji bi došli na to mesto.
Znači, član 169. Poslovnika ima svoj formalni značaj, koji kaže da oni koji traže vanredno zasedanje utvrđuju dnevni red i po tom dnevnom redu se radi. Međutim, Ustavni zakon je viši pravni akt od Poslovnika Narodne skupštine i on mora da se poštuje. Na ovom zasedanju mi ne možemo da vršimo usaglašavanje...

        Gospodine Duliću, ja sam očekivao da će za vas kao predsednika koji se baš ne razume u ove stvari ovo biti poučno, ali vama očigledno nije potrebno neko iskustvo.

Hteo sam da upozorim one koji predsedavaju sednicom Narodne skupštine, s obzirom na vrlo česte, leteće, izmene, kao u hokeju, da je povređeno više odredaba Poslovnika Narodne skupštine.
Prvo, član 139. Mi nemamo mišljenje niti stav Vlade povodom predloženih zakona koje su sazivači vanrednog zasedanja stavili na dnevni red. Smatramo da je potrebno da Vlada dostavi svoje mišljenje, s obzirom na to da je to poslovnička obaveza uvek kada neki zakon predlaže neko drugi, a ne Vlada. Vlada mora da da svoje mišljenje povodom tog predloga zakona. Ovde je to izostalo.
Poslovnik je predvideo i situaciju ukoliko se ne dostavi mišljenje. Međutim, smatram da je uvredljivo za Narodnu skupštinu ukoliko u ovoj situaciji i povodom ovih tačaka dnevnog reda, koje se direktno tiču Ustava, Vlada Republike Srbije pokazuje tu vrstu pasivnosti da nju, prosto, ne interesuje šta se dešava na sednicama Narodne skupštine.
Druga povreda Poslovnika jeste, bar tako sam čuo od predsedavajućeg, već izvršeno spajanje, odnosno objedinjavanje rasprave povodom ova tri zakona. Moram da skrenem pažnju da ova tri zakona apsolutno nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Oni regulišu potpuno različitu materiju.
Ukazao bih na još jednu povredu koju je učinio predsednik Skupštine, a predsedavajući je to pokušao da anulira, pa je upao u još veću grešku. Većina narodnih poslanika koja je reklamirala povredu Poslovnika i pozvala se na član 225. je tražila obaveštenje, a ne odgovor na poslaničko pitanje.
Materija poslaničkog pitanja je nešto što je regulisano članom 170. i još nekim, čitavo poglavlje, gde je potpuno drugačija procedura, ali je tačno da u toku vanrednog zasedanja nema mogućnosti da se postavljaju poslanička pitanja ukoliko sazivači to nisu predvideli. Međutim, svi poslanici koji su izlazili za ovu govornicu, pozivali su se na član 225. i još na neki drugi član, koji ukazuje da koriste pravo da traže objašnjenje povodom aktuelnih pitanja i nečega što im je neophodno da bi vršili funkciju narodnog poslanika.
Ovo na šta vas je predsedavajući trenutno upozorio možete slobodno da zaboravite, jer se ne radi o poslaničkom pitanju.
Još jedna stvar koja je vrlo važna za sve gledaoce ovog televizijskog prenosa sednice Narodne skupštine.
Nije na delu opstrukcija rada Narodne skupštine. Ne. Poslanici Srpske radikalne stranke samo žele da ukažu na jedan neprimereno pasivan odnos Vlade Republike Srbije i onih stranaka koje čine većinu u Narodnoj skupštini, jer, vidite i sami, oni, radi uveseljavanja javnosti, neozbiljno pristupaju poslu koji se zove sazivanje sednica Narodne skupštine, neozbiljno postupaju poslu koji se zove usaglašavanje zakona sa novim ustavom Republike Srbije. Prosto, žele da skrenu i temu rasprave i da usmere interesovanje publike ka nečemu što može...

... nečemu što se zove aktuelna dnevna politika...

Nešto ste me pitali?

Mislim, gospodine Albijaniću, da vi niste gospodina Ristića shvatili svojevremeno. On se zalagao ovde za službeni časovnik, upravo zbog onih stvari koje su se vama dešavale pre dve godine u Narodnoj skupštini, kada se nije znalo da li je ostavka podneta ili nije podneta. To što se pozivate na nekog ko nije zvanično, niti je službeno verifikovani časovnik za merenje vremena, samo shvatam kao vašu preporuku. To ću da poštujem i nije nikakav problem, ali stičem utisak da je to malo i bezobrazno sa vaše strane, jer ste neke moje prethodnike samo upozorili da pričaju već šest, sedam minuta.

Naravno da nisam zadovoljan vašim odgovorom, jer vi niste ni u mogućnosti da odgovorite...

Ako mogu da završim rečenicu. Znam da ste nestrpljivi. Naravno da ne mogu biti zadovoljan vašim odgovorom, jer znam kakav je kapacitet da se pronađe odgovor. Tražim da se i povodom ovih povreda glasa u danu za glasanje.

Na početku ću da navedem koji su članovi u pitanju. U pitanju su svi oni članovi koji se tiču vanrednog zasedanja Narodne skupštine, od 166. do 169, i, naravno, u pitanju je član 5. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Da bi građanima Republike Srbije bilo sve apsolutno jasno, u uvodu bih hteo posebno da potenciram da je Ustav Republike Srbije usvojen na referendumu, da je Ustavni zakon donet po istoj proceduri kao što je donet i Ustav, znači, posebnom većinom. To što je propisano Ustavnim zakonom, ukoliko bi se menjalo, moralo bi u istoj formi, po istom postupku i istom većinom da se menja.
Mi smo danas svedoci da grupa ljudi, koja se proglasila da je većina u Narodnoj skupštini, praktično, menja Ustavni zakon, sa 122 potpisa ljudi koji smatraju da je to sasvim dovoljno da se zakaže vanredno zasedanje, a na vanrednom zasedanju - da se raspravlja o onim tačkama dnevnog reda koje nisu u potpunosti predviđene članom 5. Ustavnog zakona.
Da bismo bili u granicama ustavnosti i zakonitosti, mi bismo danas na dnevnom redu morali da imamo i predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije. Mi takav predlog nismo dobili. Naravno, ne tražim odgovor na pitanje zašto nema predloga za izbor guvernera NBS, već samo ukazujem na bitnu povredu zbog koje, praktično, današnje zasedanje ne bi moglo da se održi, jer dnevni red nije formiran u skladu sa Ustavnim zakonom.
To je prva stvar gde bi oni koji su došli na ideju da na ovaj način usaglašavaju zakone sa Ustavom i da, pri tome, poštuju Ustavni zakon, trebalo da uvide da su napravili strašnu grešku. To je opet jedna manipulacija, koja nas uopšte ne iznenađuje, jer je to, prosto, manir od kada je demokratija, paljevinom Skupštine, došla u Srbiju.
Dalje, moram da vam skrenem pažnju da je, po logici koju je primenio onaj ko je sazvao ovu sednicu, on upravo insistirao na ovome što se danas dešava, da se ova sednica i ne otvori, da javnost, navodno, vidi kako opozicija opstruiše rad, blokira Vladu, a Vlada, inače, ima veliku želju da bude mnogo uspešna i da radi u korist svih građana Republike Srbije.
Naravno da je to obična zamena teza. Tražim da se o ovim povredama na koje sam ukazao Narodna skupština izjasni, ukoliko dođemo do tog trenutka da možemo da kažemo da ćemo imati dan za glasanje. Stvarno sumnjam u to posle ovakvih kršenja i ovakvih stvari, gde se, bukvalno rečeno, gura prst u oči građanima Republike Srbije, ne poštuje njihova volja, ne poštuje njihova odluka, maltretira Narodna skupština nekom kvazidemokratskom vlašću, koja nam ovde nešto glumi.
Tražim da se u danu za glasanje, ako dođemo do tog dana, konstatuje da su načinjene i ove povrede Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Podsećam vas ponovo na članove 166. do 169. našeg poslovnika.
Radi javnosti, po Ustavnom zakonu, mi bismo morali na današnjoj sednici, kako su oni to zamislili, na vanrednom zasedanju, da završimo posao koji se zove usaglašavanje propisa sa Ustavom. Mi bismo po, Ustavnom zakonu, morali da imamo na dnevnom redu dva predloga zakona o izmenama i dopunama, jedan kojim se vrši usaglašavanje Zakona o Zaštitniku građana i, drugi, koji reguliše ostvarivanje prava građana na obaveštenost.
Danas smo, po Ustavnom zakonu, morali da imamo i četiri izbora, znači, da biramo Zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje ostvarivanja prava građana na obaveštenost, guvernera Narodne banke Srbije i organ Državne revizorske institucije, s tim što moram da ponovim da je svojevrsna prezumpcija nečega što mora da prethodi ovome - formiranje Ustavnog suda, izbor sudija Ustavnog suda, jer se u ovoj fazi nakon donošenja Ustava, kada se Zakonom za sprovođenje Ustava propisuju ti kratki rokovi za usaglašavanje nekih propisa i izbor nekih organa, praktično, završava proces uobličavanja državnih organa, usaglašavanje njihovog rada sa nečim što je najviši akt, a to je Ustav.
Vidite, danas imamo na dnevnom redu samo dva predloga zakona iz ovog dnevnog reda koji je obavezujući po članu 5. Ustavnog zakona. Nemamo nijedan predlog za izbor i imamo jedan, sa gledišta Ustavnog zakona, nezakoniti predlog, za promenu Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Znači, nalazimo se u potpuno nelegitimnom stanju.
Već odavno je parlamentarna praksa, jedan parlamentarni standard, da uvek u zgradi Narodne skupštine, tokom sednica, bude prisutan neko od predstavnika Vlade Republike Srbije. Od kako je konstituisan novi saziv Narodne skupštine, jedanput su bili predstavnici Vlade Republike Srbije ovde i više ih nema. Zašto ih nema? Zato što je to, u suštini, rđava vlada, strašno rđava vlada.
Obaveštavam parlamentarnu većinu, skupštinsku većinu koja je ovde prisutna da bi davala podršku takvoj vladi, da vi podržavate dokazano rđavu vladu.
To nije stvar vrednosnog suda, to nije stvar vremena, vreme ne može da izleči rđavost, ono može samo da je pojača, rđa onda preuzima mnogo više kada vi, koji dobacujete o vremenu, vi pripravnici, vodite računa; vreme je najbolji sudija za sve.
Za sve vas će vreme biti vrlo dobar politički sudija jer, vodite računa, svi pomalo bivaju u ovoj zgradi, ali mnogo duže i češće bivaju na ulici, u komšiluku, kod rodbine.
Posle svake ovakve sednice, imate mnogo manje argumenata i ponosa da nekome pogledate u oči.
Videli ste onoga što se kleo u oči, pobegao je, nije smeo nikoga da pogleda u oči, a sada se priprema da 9. ide da čuje još jednu lekciju u Moskvi, kako to može na jednoj stolici da bude sa dve polovine.
Tražim da se glasa da je došlo do povrede Poslovnika.

Ne, gospodine Albijaniću, niste shvatili. Ti članovi sa težištem na član 5. Ustavnog zakona, to je sada, otprilike, neka koalicija dva propisa. Ustavni zakon je u svakom pogledu viši pravni akt od Poslovnika.

Niste me shvatili. Prošli put sam nešto drugo pričao. Niste me razumeli.