Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6940">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Tri puta sam izašao, gospodine Albijaniću, i tri puta će Skupština da se izjašnjava, ali vi stvarno niste informisani, niste u toku.
Tri puta sam insistirao da se u danu za glasanje Skupština izjasni povodom mojih primedaba. Moje primedbe su vrlo precizne, jasne, verovatno se nalaze u stenogramima.
Tvrdim da je povređen član 27. Poslovnika. Takođe, ne tvrdim da je to uradio trenutno predsedavajući, to je uradio predsednik Narodne skupštine, te od predsedavajućeg i ne očekujem objašnjenje. Bilo bi i neukusno da on daje objašnjenja. U Danu za glasanje će i to da se reši.
U članu 27. propisano je da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Starati se ne znači da sedne na mesto predsedavajućeg i da dočeka duboku starost, jer od kada je došla demokratija tako se doživljavaju državne funkcije. Zasednem u fotelju, pa čekam penziju ili duboku starost. Staranje o primeni Poslovnika treba da znači da predsedavajući, odnosno predsednik ima jedan vrlo odgovoran, čestit i častan odnos prema poslu koji radi i prema onome što je napisano u Poslovniku. Poslovnik je tehničko sredstvo koje omogućava poslanicima da što bolje izraze volju svojih birača.
Kada se ukazuje na povredu Poslovnika, upravo zbog toga što taj koji treba da bdi nad Poslovnikom to ne čini uspešno, on pravno-tehnički onemogućava da izborna volja naroda dobije pun značaj. Šta to u prevodu na ovaj naš domaći jezik znači? To znači da je predsednik Narodne skupštine pogrešio, a tvrdim sada da to čini namerno i svesno, jer kada je dobio materijal za vanredno zasedanje Narodne skupštine, on je morao predlagača i ove koji traže vanredno zasedanje da upozori na čitav niz odredaba Poslovnika koje mogu biti prekršene ukoliko se ovaj saziv podeli poslanicima i pokuša da se održi ova sednica.
Čitav niz odredaba Poslovnika je prekršen. Naravno, on nije hteo da ih upozori zato što je deo te koalicije, deo tog plana kako treba da se radi.
Vidite, "demokratski blok" nas vraća unazad, a poenta Ustavnog zakona i člana 5. jeste, pre svega, da se izvrši neophodno usaglašavanje nekih zakona sa Ustavom, da bi se sproveli izbori za te državne organe. Znači, težište je na izboru Zaštitnika građana, na izboru guvernera NBS.
Vidite, kod guvernera se procenilo da nema potrebe da se menja Zakon, nego samo da se promeni guverner, da se izabere novi, da se da nova krv, nova snaga državnim organima, u skladu sa novim ustavom.
Ne starajući se o Poslovniku, kršeći Poslovnik, predsednik Narodne skupštine svesno opstruira državu.
Molim narodne poslanike da prihvate moje upozorenje i ovu povredu i kada bude dan za glasanje, da svi glasaju za to, jer ovaj čovek ne zaslužuje da bude predsednik Narodne skupštine. Vidite, on u trećem pokušaju dokazuje kako krši Poslovnik. To više nije slučajno, to je deo jednog plana kako da se osujeti razvoj, opstanak Republike Srbije. To je opasno, jer on na ovaj način ugrožava vitalne interese građana, naroda i nečega što na nekoj teritoriji treba da bude vlast i država.
Zato vas molim da ozbiljno protumačite ovu moju primedbu i u Danu za glasanje podržite ovo i na taj način upozorite predsednika Skupštine da je vreme da ide.
Gospodine predsedniče, vi ste povredili Poslovnik u onim odredbama koje regulišu način sazivanja sednica Narodne skupštine. Sada da se vi ne biste mučili tražeći koji bi to član Poslovnika mogao da bude, moram da vam skrenem pažnju da pored tog člana Poslovnika morate da imate u vidu i odredbe Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
O čemu se zapravo radi? Radi se o tome što je donošenjem Ustava Republike Srbije donet nakon toga Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, kojim je tačno propisana dinamika, imajući u vidu važnost oblasti i pitanja koja treba da se urade i u kojim rokovima i šta treba da se uradi.
Tako je rečeno da u prvom zasedanju, posle izbora Vlade Republike Srbije, tačno se zna koji propisi moraju da se donesu. Zašto? Zato što je njihova hijerarhijska snaga mnogo veća nego propisa, recimo, o lovstvu. Zato je zaštitnik građana prioritet, zato je Ustavni sud prioritet i zato su drugi nosioci pravosudnih funkcija takođe neki prioritet, zato što oni, odnosno ti zakoni i ti izbori predstavljaju esenciju države, bez toga ne postoji državni organ.
Ovo je praktično produženo konstituisanje državnih organa u skladu sa novim Ustavom. Ko to ne poštuje, on ne poštuje hijerarhiju i primate koji postoje u regulaciji. Zato vam kažem, ne mogu da se pozovem izričito na odredbu Poslovnika, već se pozivam na nešto što ima daleko veću pravnu snagu, a to je Ustavni zakon, koji je potpuno u rangu sa Ustavom Republike Srbije.
Kada ste dobili predlog dnevnog reda, sa potpisima narodnih poslanika koji predlažu vanredno zasedanje, vi ste ovo morali da vratite njima i da kažete, draga gospodo poslanici, morate da pročitate član 5, član 6. Ustavnog zakona, jer vi to niste imali u vidu. To prvo moramo da ispunimo, pa kada to ispunimo, onda idemo na nešto drugo što treba da se reguliše.
Znači, apsolutno nisu ispunjeni uslovi za održavanje ove današnje sednice prema ovom dnevnom redu kako su oni predložili. Sada da rešimo jedan problem oko zasedanja. Ustavni zakon ne pravi razliku između vanrednog i redovnog zasedanja, on govori o broju zasedanja, o redosledu zasedanja. Prva sednica, prvo zasedanje posle izbora Vlade ima tačno propisan dnevni red.
Ukoliko se vi, gospodine predsedniče, ne pridržavate Ustavnog zakona, moram da vam skrenem pažnju da možete slobodno da vežete mački o rep sva ona vaša lepa obećanja koja ste po nečijem nagovoru dali pre nego što ste kao kandidat ušli u jednu ozbiljnu raspravu.
Vi ste postigli nešto neverovatno. Za nekoliko dana zasedanja prekršili ste sva data obećanja. Znam da zbog tih datih obećanja ovi ljudi iz Demokratske strane su glasali za vas. Oni su vam verovali, a ja naravno ne verujem Demokratskoj stranci. Naravno, svako može da bude član bilo koje stranke. Gospodin Balinovac je bio, ali ne gledam sa nipodaštavanjem pripadnost nekoj političkoj stranci.
Upozoravam vas, vi koji sa nipodaštavanjem gledate to što je neko član neke stranke, kažite to na vreme, da bih mogao da se prestrojim i da sa istom dozom nipodaštavanja se odnosim i prema članstvu Liberalne stranke, Demokratske stranke.
Zgražavam se, zamislite, neko je član Demokratske stranke. Da l' to normalan mozak može da shvati. Nemojte da vređate nikoga u Narodnoj skupštini. Ovo sam dao samo kao primer kako to može loše da izgleda. To je loš primer, vidite kako se vi na lošem primeru odmah osetite povređenim i odmah se budite.
Znači, sa poštovanjem i prema gospodinu Balinovcu, bez obzira što je bio član JUL-a, to je jedna legalna politička stranka, koja je učestvovala u političkom životu. Ne možete da pričate o tome da poštujete demokratiju, a da se tako odnosite sa nipodaštavanjem prema pripadnosti nekoj političkoj stranci. Ako to želite da uvedete kao standard, budite uvereni, tu sam neprevaziđeni majstor. Sa kojim nipodaštavanjem mogu da pričam o vašoj pripadnosti, tek možete da slutite kako će to da izgleda.
Gospodine predsedniče, pozivam se na član 104. stav 2. našeg Poslovnika. Mislim da vi čak taj član Poslovnika niste mogli da primenite, jer nemate saznanja o nekim stvarima iz bliske i daleke prošlosti.
Gospodin Ristić je objašnjavao, nekada je znao on to lepo da objasni, ali već desetak godina ne zna to da objasni. Vidite, gospodine Ristiću, član 5. Ustavnog zakona kaže, u prvom stavu, šta mora biti na prvom zasedanju, a u stavu drugom kaže šta mora biti na drugom zasedanju. Drugo zasedanje ne može da ima dnevni red ukoliko nije završeno prvo zasedanje, sa iscrpljenim dnevnim redom.
Nije teško to da se shvati. Može. Lagano može da se shvati. Ima on tu problema. Gospodin Ristić, moram tu da ga pohvalim, on je 1995. godine, dok je Vojislav Šešelj bio u zatvoru, branio predstavnike SRS koje su proganjali zbog lepljenja plakata protiv Mileta Ilića, režima, bio je u ekipi i taj postupak je završen.
Mogli biste da branite i ove ljude koji su lepili plakate Ratka Mladića, sada je još bolja situacija pošto niko ne bi smeo da bude prekršajno kažnjen, s obzirom da zakon gotovo i da ne postoji, ali dobro. Može gospodin Ristić, ali je samo potreban napor. Od kada je postao aktivni član DS, više ne tumači propise po Bečkoj konvenciji o tumačenju. Sada ima vrlo problematično - logično tumačenje, sa vrlo čestim napadima pravne zablude.
Znači, prvo zasedanje mora da se završi, da se iscrpi dnevni red, da se donesu zakoni, ne da se iscrpi dnevni red, nego da se donesu ti propisi.
Kad je nužno onda se pravi vlada, gde se manifestuje koalicioni kapacitet. Znači, to je ta stvar.
Druga stvar, gospodine predsedniče, gledam ove akte koji su zavedeni. Vidite, vladini predlozi su sa datumom 20. 5, doduše ima jedan sa 18. 5, a akt kojim 108 poslanika traži je takođe 20. maj. Šta se iz ovoga zaključuje? Iz ovoga se zaključuje da ostali poslanici nisu ni dobili predlog zakona koji je podnela Vlada, da su to ekskluzivno pravo imali samo ovih 108.
Znači, očigledno da se radi o jednom novom koalicionom kapacitetu, gde je grupa od 108 poslanika rekla - nema problema, gospodine Koštunica, šta vam treba to ćemo da uradimo, nikakav problem nije naši potpisi itd.
Samo radi javnosti da ispravim jednu tešku omašku. U ovom vašem predloženom dnevnom redu nema zakona o budžetu, gospođo Nado, nego je zakon o budžetskom sistemu. Zakon o budžetskom sistemu i zakon o budžetu su dva različita propisa. U zakonu o budžetskom sistemu nema odredbi o tome koliko će da bude naknada za invalide. To sadrži zakon o budžetu, a on još nije na dnevnom redu.
Nemojte da dezavuišete javnost. To nisu male tehničke greške. To su pikanterije velikih majstora medijske kuhinje, koji treba da stvore kod javnosti jednu sliku. Trenuto se stvara velika slika. Sva povika na Narodnu skupštinu. Ona je kriva već godinama za sve i svašta, a ova vlada neka bude u ladovini. Sada će biti u debeloj ladovini zato što se demokratski blok kompletirao.
Da znate još jednu stvar, malo radi logike. Nije suprotno patriotizmu evroatlantska integracija. Suprotno patriotizmu je izdaja, ali ono što je suprotno evroatlantskoj integraciji je neevroatlantska integracija. Nemojte sada iz jedne manipulacije da idete u drugu.
Inače, patriotizam potiče od reči patria - voleti državu svojih otaca. To je nešto najplemenitije što postoji, zapamtite. A ovo, evroatlantska integracija, može da se tumači kako ko hoće, ali uvek pogrešno.
Naravno, držim se Poslovnika, vidite. Povređena je odredba Poslovnika koja reguliše ko može biti predstavnik Vlade u Narodnoj skupštini.
U vreme kada je Narodna skupština bila stvarno predstavničko telo, zakonodavni organ, znalo se da u Narodnu skupštinu mogu da dođu narodni poslanici, članovi Vlade i izuzetno strani državnici na poziv predsednika Skupštine ili Narodne skupštine.
Međutim, bilo je izričito zabranjeno da ovde budu prisutni zamenici ministra, pomoćnici itd.
Prošle godine, ne prošle godine, prošle godine je to dobilo svoj normativni oblik, kada je gospodin Marković pokušavao nešto slično što i ovaj novi predsednik, on je ubacio neku odredbu da po pozivu predsednika Narodne skupštine može da bude prisutan svako.
Predložio bi da, gospodine Albijaniću, sa predsednikom Narodne skupštine i predsednicima poslaničkih grupa održite jedan lep sastanak, dogovorite se i predložite jedan zaključak Narodnoj skupštini, gde bi otprilike bilo napisano da predlagača zakona, kada je to Vlada, u Narodnoj skupštini mogu da zastupaju predsednik Vlade, potpredsednik Vlade i ministri i niko više, jer oni koji Vladine predloge brane u Narodnoj skupštini oni praktično brane Vladu. Svaki zakon je otprilike mini izjašnjavanje o poverenju Vlade.
Da je to tako urađeno, mi ne bismo imali dva sata ovu raspravu, koja je na momente stvarno mučna, jer gospodin Balinovac je samo funkcioner Vlade, državni funkcioner.
Sad ja ne znam po ovoj novoj terminologiji državni službenik, funkcioner ili na položaju itd, u tom nekom rangu je i potpuno neprimereno je da Narodna skupština nivo svoje diskusije svodi toliko nisko da se sad raspravljamo o činovnicima Vlade, pogotovo o političkim stavovima činovnika Vlade.
To je stvarno neprimereno, što samo ukazuje kako Vlada poštuje Narodnu skupštinu. Ova vlada ne poštuje Narodnu skupštinu. Verovatno u nekoj sledećoj etapi oni će nama nekog nameštenika da pošalju, ne državnog službenika ili funkcionera, nego nameštenika. Zašto? Jer jednostavno Koštunica ne sme nikoga da pogleda u oči, vrlo prosto i jednostavno.
On ima organsku potrebu da bude predsednik Vlade, jer je verovatno u nekom kriminalu, pa je žrtvovao i stranku i prijatelje i državu ako treba, kao i ovaj Tadić bezemljaš, sve bi oni dozvolili samo da budu na nekoj funkciji, jer drugačije ne mogu da protumačim tu patologiju vezivanja fotelje i onoga što ide na fotelju. To je nešto neprimereno.
Znači, ovde je Vlada kriva što devalvira nivo rasprave u Narodnoj skupštini na taj način što nama treba da dođu ovde Đelić, pa da njega mi prelistamo. Njega možemo mi politički da driblamo ovde, gospodina Balinovca ne možemo. Ne možemo, on je državni službenik.
Dobro,        drugi put ću da se javim, ima tu više povreda.
Gospodine Albijaniću, vi sistematski kršite Poslovnik, naročito član 104. Poslovnika, koji na jedan opšti način propisuje da morate da vodite brigu o dostojanstvu Narodne skupštine, kako ona ne bi izgledala na cirkus, kako su to neki, koji su skoro ušli u Narodnu skupštinu, ovde ispred vrata jednom novinaru dali izjavu otprilike - kao, cirkuzanti su u Narodnoj skupštini.
Sada da to objasnim, to će najbolje građani Republike Srbije da shvate. O čemu se ovde radi? Vlada Republike Srbije je rđava vlada, loša vlada. Ona je sklopljena od nostalgičara Dosmanlijskog režima, koji smatraju da je ovo poslednji trenutak kada mogu da zgrabe što više i naravno napravili su neku parlamentarnu većinu ovde. Ovde se nalaze neki ni krivi ni dužni poslanici vladajućih stranaka, sede uporno i slušaju, ovo se njih ne tiče, ali pri tom moram da kažem da se ovo ne tiče ni ministara ni Vlade. Oni drpaju i prekovremeno.
Apsolutno su potčinili Narodnu skupštinu, oni su ubacili ovu temu da se zabavljamo ovde. Naravno, mi radikali nećemo da se zabavljamo ovom temom. Ova tema je ubačena da bi se zadovoljila javnost, da bi sutra osvanule neke novine, sa nekim napisima, opet javašluk u Skupštini. Zbog čega? Zbog elementarnog nepoštovanja ove vlade prema, pre svega, Ustavu, prema građanima i prema vitalnim interesima i najvažnijim pitanjima koja tište ovaj narod.
To je neprihvatljivo i pri tom to ima neke otežavajuće okolnosti, jer se u Vladi pretežno nalaze ljudi čija je hipofiza stala negde, mentalni razvoj je završen sa 5. oktobrom i oni sada nama stalno nameću nešto šta je bilo pre 5. oktobra. Ovih sedam godina ne postoje, jer smatraju da je to period tranzicije, a onda nam ovde na delu demonstriraju, izađe jedna opoziciona stranka pa kaže, kako naši prijatelji iz Demokratske stranke, oni su prosto iznenađeni. Oni isti, da bi se napravila jedna medijska manipulacija, sada će biti malo više demokrata, a sutra će biti malo više onih, ali to kvazidemokratski blok treba da ostane na okupu. Zašto? Da se drpi ovo što je još preostalo da se drpa.
Neko je ubacio namerno temu gospodina Balinovca, potpuno nebitnu temu za današnju raspravu, ako uzmemo 10 sati, kada smo počeli sa ovom sednicom, ali to treba da zadovolji građane, treba da se ogadi građanima Narodna skupština, treba novinari da napišu svoje retrovizore i svoje poligrafe, da se zabavi javnost po sistemu ono - držte lopova, a da neko ovamo završava neki posao. Za sve u državi je kriva Narodna skupština, Vlada taman posla.
Kao što ste imali prilike iz nekoliko citata nečega šta je bilo pre nekoliko dana, mogli ste da primetite nema više onih demokratskih parola, nema one opstrukcije svojevrsne - zašto se ne nalazi na dnevnom redu nešto što je važno za državu. Bilo je važno dok se nisu dočepali fotelja. Dočepali se fotelja, nema ih. Budite uvereni, kako koji dan bude radila Skupština, ovo ovde će biti prazno. Nema predstavnika Vlade. Zašto? Imaju 126, imaju još i rezervnih. Zašto? Zato što je to sve na nivou razmišljanja koje se završava sa 5. oktobrom. Dalje ne postoji. Nastupa težak mrak.
Znači, građani ako vam se ne sviđa ova rasprava, znajte da su poslanici naterani da raspravljaju o tome, jer demokrate žele demokratiju da plaše sa liberalima. DSS-ovci ćute, oni ne mogu nikako da se snađu. Znači, jedno zamagljivanje. A onda ovo što je gospodin Zdravko pročitao, čitaćemo mi danima to šta se u međuvremenu dešava; i naftna industrija, i ove mafije i ovo sve što se završava.
Ne znam da li neko u toj vladi s nekim razgovara, očigledno da niko ni s kim ne razgovara. Onda dođemo ovde u situaciju da nam izađe demokrata i demantuje sam sebe.
Vi ako imate nameru da se prskate sa nečim, idite van Skupštine, potpisao čovek da Balinovac bude predstavnik Vlade i onda kaže imam nešto protiv tog čoveka. Ako vi imate protiv tog čoveka nešto, izađite u hodnik pa raspravite.
Vi ste ista koalicija, vi ste ista ekipa i vi nastupate zajedno, nemojte vi sada u okviru vlasti da pravite neku opoziciju. Za to je zadužen Mlađan Dinkić, kada dođe naravno odgovarajući trenutak. I treba građani da shvate, ovaj demokratski blok je ovako malo po malo da se napravi nešto je samo zbog toga da se ne ide u zatvor. Da Mlađan nije prošao 3% on bi odavno bio u zatvoru. To je valjda svima jasno. Da ne podsećam na one koji kažu, mogu malo da kraduckaju, ali ne mnogo. E, takva je naša vlada. Ovo je rđava vlada, ovo je vlada koja predstavlja sramotu građana Republike Srbije. To dokazuju svakog dana.
Ova tačka dnevnog reda nije puko tehničko pitanje, kao što predlagači ove odluke pokušavaju to da predstave samom činjenicom što nisu zainteresovani za raspravu. Oni nisu zainteresovani za raspravu iz razloga što neka matematika, na bazi koje se ceni demokratija, postoji, znači, ima više od 126 glasova i predloženi kandidati biće izabrani. Verovatno bi bili izabrani i oni, što se nekada pričalo, 1991. godine, kada su bili izbori, koga god da je zakačio Milošević na sliku, bio bi izabran za poslanika. To je tada pokazivalo jačinu jedne stranke koja je imala preko 180 mandata.
Vidite i sami, kada neko ima oko 130 glasova, on smatra da ima sve i da može sve. To je taj feler demokratije u režiji DS-a i čitavog spektra špijunskih, terorističkih, zavereničkih organizacija pod različitim imenima i šiframa. Naravno, to se uklapa u jedan koncept kada se kod običnog birača stvara slika da se sa više strana čuje isti glas, pa se onda stvara utisak, kao, svi su za neke promene. Na taj način se završava i druga stvar, da se dobija izgovor za medije kada se krene sa paljenjem Skupštine, što je, naravno, demokratski čin. Tako su nas neki naučili.
Samo da vas podsetim, to shvatanje demokratije je podrazumevalo da su bili izbori za predsednika SRJ, a pala je Republička vlada. Zašto? Zato što je u ovoj zgradi Zoran Đinđić pretio da će ukoliko ne padne vlada on da pozove ljude i da spali i ovu skupštinu. U to vreme se neko uplašio i rekao – dobro, hajde, idemo na prelaznu vladu.
Želim da se vratim na ovo, za neke tehničko, pitanje. Važna je funkcija sekretara Narodne skupštine.
A da je ona važna najbolje pokazuje Zakon o državnim službenicima. On je dignut na jedan mnogo viši nivo. Funkcioner je.
Kakvo je naše iskustvo sa sekretarima Narodne skupštine? Moram da kažem, polovično. Nekada smo imali profesionalce, stručnjake, koji su, pre svega, izuzetno dobro znali sve odredbe Poslovnika o radu Narodne skupštine i trudili se da pomognu predsedniku Narodne skupštine tokom vođenja sednice, vodili računa da sve službe u Narodnoj skupštini besprekorno funkcionišu, kako bi bile u funkciji poslanika koje opslužuju, u funkciji opsluživanja radnih tela i obavljale ne samo protokolarne, nego i druge, mnogo značajnije poslove.
Pravi sunovrat funkcije sekretara desio se od onog dana kada je DOS počeo da kroji kapu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Samo da vas podsetim, u to vreme smo imali jednu gospođu koja je bila više za penziju nego za mesto sekretara - Anđelku Dimitrijević. Kako je ona shvatala funkciju sekretara, po nagovoru predsednika poslaničke grupe DOS-a koji je sedeo na ovom mestu ovde, koje obično zrači? Poslanici opozicije nisu čak mogli ni da fotokopiraju tekst zakona ako su ga kod kuće zaboravili. Uzmu od kolege primerak da bi otišli da fotokopiraju, mora Anđelka da parafira za ta dva lista papira da bi se to kopiralo. Naravno, to je demokratski, a to je pogotovo demokratski jer je to bilo sve u režiji DS-a. Nadam se da vam je jasno da je to sada demokratski standard.
Takođe je demokratski standard da poslanici opozicije nisu mogli službenim kolima da odu ni do sedišta svoje stranke da uzmu neki materijal koji je neophodan za rad u Narodnoj skupštini, ali su zato poslanici DOS-a, koji je bio na vlasti, mogli i do Istanbula službenim autom da idu. Da, da, a bogami, jedna gospođa je mogla avionom da odlazi na letovanje u Crnu Goru i da se vraća da bi prisustvovala zasedanju Narodne skupštine, kada je bio neophodan kvorum. Te gospođe danas nema u Narodnoj skupštini.
Ljudi znaju, ja ne želim da pričam o imenima, ne želim da pričam o tom selektivnom pristupu kojem su stvarno izloženi sekretari kada kao kapu imaju predsednika Narodne skupštine ili, u goroj varijanti, predsednika poslaničke grupe koja ima većinu, ili predsednika poslaničke grupe kojoj pripada predsednik Narodne skupštine. Naravno, neću da vas ubeđujem da je to zloupotreba položaja, da je to zloupotreba funkcije, da je to selektivan pristup. Uzdržao bih se od komentara.
Toliko potrošenog teksta u ovim predlozima koji treba da ukažu na izuzetnu stručnost. Znate sve. Ako dolazi provereni partijski kadar DS-a za sekretara Narodne skupštine, Narodna skupština ima da bude prćija Demokratske stranke i tu je kraj priče. Da li se ona zove Tamara, Maja, da li se zove Ivan, apsolutno nije bitno. Naravno, ja sva ta imena vrlo dobro znam i te ljude znam.
Samo želim da vam skrenem pažnju da stručnost o kojoj pričate nema apsolutno nikakve veze, jer se radi o tzv. izvođačima radova, kako je to pričao Zoran Đinđić, proverenim izvođačima radova, koji u privatnom razgovoru sa vama mogu da kažu kako je to regulisano poslovnikom, ali u praksi to neće tako da se desi, jer iznad stoji stranka, predsednik poslaničke grupe, predsednik Narodne skupštine i onaj predsednik preko puta koji diktira i zavodi svoj red.
Znači, ako je za vreme kandidovanja za mesto predsednika Narodne skupštine kandidat rekao - biće nekih novih ljudi, ovde nema novih ljudi. To su sve recidivi prošlosti, nema novih ljudi. Ako je mislio na nove ljude u Skupštini, ne znam zašto napada Dragoljuba Mićunovića. Ako ste mogli da zamenite čoveka, to zamenite u Demokratskoj stranci, nemojte da menjate čoveka zato što je član Demokratske stranke u Narodnoj skupštini. Nemojte da ulazite u izbornu volju naroda.
Da se vratim sada na nešto što se zove zamenik sekretara. Vidite, u toj partijskoj preraspodeli, morao bih da kažem - svojevrsnoj partijskoj političkoj perverziji koja se dešava zbog kohabitacije, koja daje svoja čeda, desilo se da nema mesta za Perišu Jovanovića. Šta je on to zgrešio? Po čemu je dokazao da nije stručan? Izuzetno stručan pravnik, verovatno već 20 i nešto godina radi taj posao. Ali on ne odgovara predsedniku Narodne skupštine i Demokratskoj stranci. Zašto ne odgovara? Zato što oni koji su sponzorisali Cesid iz inostranstva više ne daju pare, pa mora Narodna skupština da finansira Cesid.
Miloš Todorović je zaslužio, po kriterijumima Demokratske stranke. I iscepan i uflekan, i sa biciklom, dolazio je u RIK da bude posmatrač.
Posle svake sednice RIK-a se oglašavao, ili onaj Blagojević, ili onaj zaludni matematičar, sa svojim procenama. Koga oni zastupaju? Oni su, kao, politički analitičari, a oni su otprilike kao književni kritičari – nemaju iluziju da se bave književnošću, pa svoj hendikep rešavaju tako što kritikuju one koji stvaraju. Politički analitičari, otprilike, neka fela, rezultat neke perverzije, koji ne bi smeli da idu na izbore, jer su sigurni da ne bi prošli, ali zato bi vrlo rado hteli da "žvalave" po osnovu neke svoje struke.
Tako se pojavljuje Slaviško iz Kosovske Mitrovice, neki Orlović. Smeje se cela Kosovska Mitrovica, ali on je moguć kao pojava kad je taj fakultet preuzeo Podunavac, "vrabac podunavac". Srbija je okružena špijunskim, što tajnim što javnim, koji se hvale svojim delovanjem.
Znači, Miloš Todorović ne ispunjava kriterijum stručnosti. Zašto? Nikada nije dao objektivan izveštaj, nikada nije bio objektivan posmatrač.
Moram da vam skrenem pažnju, mi danas više nemamo kategoriju nevladinih organizacija, sve su one vladine ili demokratske. To su sve organizacije iz sastava Demokratske stranke. Nejaka je Demokratska stranka. Njena jačina je u toj širini, kapilarnom delovanju različitih pojava na našem političkom tržištu, koje treba da zamagle stvari i stvore utisak, kao, većina je tamo, većina je za tu Evropu itd.
Šta je još karakteristično za funkciju sekretara? Ukoliko to nije pravi stručnjak nego dvojnik svoje partije, onda ćemo imati Bodrum. Verovatno se vi pripremate za neki Bodrum. Verovatno se pripremate za Solun, glasanje iz Soluna, i to je tekovina. Da vas samo podsetim, sekretar je omogućio nekima da glasaju. Samo da vas podsetim, Bojan Pajtić je nekako izbegao krivičnu odgovornost, i onaj Srđan Mitrović. Neki drugi su svedočili i zna se ko je ovde lažirao izbore, ko je lažirao glasanje u Narodnoj skupštini. On je pokrao izbornu volju naroda. Imali smo prilike da imamo poslanike fatamorgane; čas su u Bodrumu, čas ovde, čas u Crnoj Gori, ali i ovde na glasanju. Samo da vas podsetim, G17 plus je pravio reportažu pa je tačno prikazivao ko je gde sedeo, ko je glasao, kako je glasao, zašto je glasao, ko je čijom karticom glasao.
Sve je to bilo moguće zahvaljujući sekretaru. Kada je kadar Demokratske stranke na nekoj funkciji u Skupštini, možete očekivati ovde nešto najgore. Sada možemo da očekujemo samo inovaciju u tim najgorim stvarima, nešto još mnogo, mnogo gore. To nam dokazuje iskustvo. Nemamo potrebe da čitamo stenograme; možemo i da čitamo stenograme da dokažemo sve to. Ovo su opštepoznate činjenice, koje se ne dokazuju. To svako zna.
Moram da vam skrenem pažnju da je u ovoj zgradi u toku 2001. i 2002. godine bila jedna strana organizacija kojoj je DOS omogućio da koristi prostoriju na četvrtom spratu, gde su vršili prisluškivanja. Posle ste izbacili, kada je pukla bruka. Da, da, posle ste izbacili. Da vas samo podsetim, to je prostorija gde su ulazili Vesić, Šutanovac, onaj Sekulović, pa je kasnije ta organizacija preseljena u ovu zgradu, kako se zove, "Beograđanka".
Možete vi da se smejete, samo da znate, ja sam vaš stečajni upravnik. Vi ste sada nekako preživeli. Kao politička stranka, kao politička organizacija dobili ste nešto, u tom smislu ste preživeli. Vi se krnjite, vi propadate, vi nestajete. Zašto? Zato što ću svakoga dana građane Srbije da obaveštavam šta su to demokratski standardi demokratskog bloka.
Evo, vidite kako je to opasno kad se neko druži sa demokratskim blokom. Čak je i jedan od finansijera demokratskog bloka pobegao od njih, Vilijam Montgomeri. Jeste li čuli šta poručuje iz Cavtata?
I njemu ste se smučili, iako ste bili njegovo sredstvo, njegovo oruđe u prljavom poslu. On se distancirao od vas. I on. Naprosto, ko sa vama tikve sadi, zna šta ga čeka.
Moram na vreme građane Srbije da upozorim šta može da se desi, da sutra ne kažu – pa, nismo znali, oni su mladi, lepi, fini itd. To što su eksperti, to smo protumačili. To samo znači da se radi o osobama za koje je potrebna ekspertiza, pošto su ekspertska znanja dobili u nekom oluku. Vidite i sami: čovek završio Medicinski fakultet, sada ide na neko obrazovanje iz evropske politike. Kakve veze ima medicina i evropska politika? Ali, zagrabilo se za funkciju, dohvatilo se neke funkcije da završi jednu etapu prljavog posla. Uvek dolaze novi trojanski konji. Menja se to, dolaze neke nove ličnosti, to su ta nova lica. Kaže, novi kulturološki pogled, nova kultura u Narodnoj skupštini.
Pa evo, da raščistimo prvo sa starom kulturom; glasanje iz Bodruma, krađa poslanika, isterivanje poslanika, možemo do sutra da ređamo. To je sve tekovina Demokratske stranke. Mi u Skupštini, kada neko uđe u koaliciju sa Demokratskom strankom, svi postajemo zatočenici Demokratske stranke. Nekada je Nada Kolundžija bila kod Čovića, ona je uvek bila u Demokratskoj stranci. Nekada je neko bio kod onog Perišića, kasnije se vidi da nikada nije bio kod Perišića, uvek je bio u Demokratskoj stranci. Znači, ta sklonost ka podmetanju, izigravanju je jako izražena kod Demokratske stranke.
Vi koji budete glasali, doduše vidim da DSS nije ni ušao, šta će da ulazi, oni se rasturaju skroz. Skroz se rasturate, tu ste efikasni, svaka vam čast. Njih niko živ ne može da shvati. Apsolutno niko ne može da shvati koja je njihova politika. Da bi čovek bio premijer on je u stanju sve da proda, svega da se odrekne. Pa zar je toliki kriminal učinio da mu je toliko stalo do tog mesta? Jedino čovek koji je toliki kriminalac drži toliko jako jednu funkciju i ni za živu glavu ne pušta ništa. Dajte, istraživači, novinari, pogledajte njegovo poslovanje. Možda preko svastike nešto posluje. Možda posluje sa nekim javnim preduzećima gde su njegovi ljudi, Naftna industrija, Elektroprivreda, Telekom. Možda posluje sa Oljom Bećković, recimo, što za vas deluje neverovatno, a za mene deluje sasvim moguće. Sve mogu da očekujem od Vojislava Koštunice. Obrisao je celu poslaničku grupu, celu stranku. Zašto je obrisao? Verovatno se nešto krije iza toga, ali neću da guram prst u oko ovim ljudima. Nisu oni krivi što imaju takvog predsednika koji vodi takvu politiku.
Pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini da prilikom glasanja za trenutak imaju u vidu ovo što sam rekao i da budu potpuno svesni da glasajući za ove kandidate Demokratske stranke preuzimaju odgovornost, saučestvuju sa Demokratskom strankom.
I, na bazi nekog iskustva koje imam u Skupštini, unapred ih obaveštavam – molim vas, nemojte kasnije da mi se žalite po hodniku. Nemojte kasnije da mi se žalite, jer neću imati razumevanja za to jadikovanje, pošto ste sami krivi, sami ste tvorci svoje parlamentarne sreće.
Pozivam se na član 104. Poslovnika, ne zbog ovog gospodina koji je izrekao neke reči ovde, nego zbog vas, gospodine Albijaniću. Da je tu reč upotrebio poslanik iz Srpske radikalne stranke vi biste demonstrativno kao poslanička grupa napustili Narodnu skupštinu, otrčali u hodnik, gde čeka B 92, počelo bi vrištanje po sistemu neke stranke koja ide kao onaj Mile tranzicija.
Vi niste primenili Poslovnik. Recimo, da je jedna od ranijih predsednica bila tu, ona bi izrekla drastičnu opomenu od 90 dana da taj gospodin ne ulazi u ovu salu. Tako ona primenjuje Poslovnik.
Međutim, ne bi ona to izrekla, iz prostog razloga što su se ovde čule neke reči od onog čoveka koji bi hteo da besi po Terazijama. Ne postoji javniji poziv na linč od nečega što se desilo, da li 1999. ili 2000. godine, u centru Beograda.
Naravno, ako je u pitanju političko mišljenje, ne treba se buniti, to treba prihvatiti kao stav. Ja imam stav da neko zloupotrebljava govornicu, pa izađe kao Mile u tranziciji da vrišti ovde, cirkuzira se, ali to je njegov stil i ne mogu o ukusima da raspravljam, ne želim ni o moralu nečijem da raspravljam, ali moram neki put da primetim da neki skupštinsku govornicu doživljavaju kao di-džej Krmak, "celo selo šmrče belo". Ne može cela Srbija da bude prćija za politiku koja kaže - prodaj stoku, kupi koku. Ne može neko nama da preti štapom i povremeno da izvlači neku šargarepu. Trudimo se da pričamo, da iznosimo svoje stavove i politička mišljenja.
U potpunosti se slažem sa ovom terminologijom, ali vas upozoravam: obavestite predsednika Narodne skupštine (koji ima potrebu, pa ga vi sada tu menjate) da to kulturno ponašanje, o kome on pledira, treba da uvede u demokratskom bloku. Nije problem sa radikalima, nego u demokratskom bloku. Ako uvede red u demokratski blok, onda ćemo tu terminologiju da usaglasimo po sistemu jednakog oružja, jer smo mi kao narodni poslanici jednaki i ravnopravni.
Ako neko izađe i za neku stranku kaže to što je jedan od mojih prethodnika rekao, onda je sasvim normalno da se u toj političkoj terminologiji pronađe neki drugi termin koji bi oslikao tu političku grupaciju. Očigledno, termin "kvisling" više ne pije vodu i ima svoj sinonim u dosmanlijama; to je ta dosmanlijska nomenklatura koja poprima karikaturalni oblik u Srbiji, jer se oni predstavljaju javno da su Aleksa Žunjić, sreski špijun. To je naša stvarnost.
Znači, gospodine Albijaniću, zatekli ste se tu i ako ste se zatekli, primenjujte Poslovnik na objektivan način i prema svim poslanicima, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolaze.
Ono što je izvesno u Narodnoj skupštini, a to je da jedanput godišnje mora da se priča o Zakoniku o krivičnom postupku. Do sada je bila praksa da na dnevnom redu bude jedan zakonik o krivičnom postupku. Međutim, sada imamo dva zakonika o krivičnom postupku. Imamo jedan novi i jedan stari. Imamo jedan novi, koji je stupio na snagu, ali se ne primenjuje, i imamo jedan stari, koji je stavljen van snage, a primenjuje se. Samo čitam šta je napisano u predlogu zakona, ne zbunjujem. To su reči koje su napisane u Predlogu zakona.
Nekada su ovde sedeli logičari, profesori, koji su se uvek zgražavali kada konstatuju takvu mentalnu konstrukciju predlagača i obično je gospodin Milošević izlazio napolje da popije čašu vode, da se oladi, jer jednostavno ne može da shvati da tako nešto funkcioniše u periodu procvata demokratije na teritoriji zapadnog Balkana. Sad imamo upravu tu situaciju. Šta se menja od ekspertski najboljeg predloga zakona koji je usvojen prošle godine? Verovatno bi moralo samo da se promeni ekspertiza onima koji su pisali taj zakon.
Prošle godine smo mi kritikovali novi zakonik o krivičnom postupku i tada iznosili brojnu argumentaciju. Ne mogu tačno da kažem da li je bilo više od sto ili manje od sto amandmana. Verovatno to Petar Jojić bolje zna. Od člana do člana smo išli, podnosili amandmane i pokušavali da nešto spasimo, da se zadrže neka rešenja iz 2001. godine.
A 2001. godine je donet u to vreme novi Zakonik o krivičnom postupku, koji je bio rezultat rada jednog tima profesora, stručnjaka za krivično pravo i krivično-procesno pravo, i tada da je taj zakon ocenjen kao dobar zakon za naše uslove, mada je i on rađen još 1998-999. godine, ali tek 2001. godine se moglo donositi.
Prošle godine je usvojen novi Zakonik o krivičnom postupku i promenjen je potpuno koncept. Više istraga nije kod istražnog sudije, nije u sudu, već se predaje tužiocu. Ono što bi se sve dešavalo pre pretresa je kod tužioca, osim rešenja o određivanju pritvora, koje je kod istražnog sudije i, u zavisnosti od ovih sledećih faza, može da bude čak i veće ili najviši sud.
Tada smo sa ove govornice, mislim da je sedam dana trajala rasprava, pokušavali da ubedimo takođe sklepanu većinu da to ne može da zaživi u Srbiji.
Tada su rekli - pa to vi više ništa ne znate, to Amerikanci finansiraju, taj zakon je radila ekipa, doduše liči malo kao da je prepisan zakonik iz Republike Srpske, sve će to biti u redu, tužioci ima da prihvate posao da vode istragu, u međuvremenu ćemo da ih osposobimo, ne mogu oni nama da diktiraju kako će da se radi, radiće se. Osim SRS, verovatno i SPS-a, svi drugi su bili za usvajanje tog zakona.
Tako je došao novi zakon koji nikako da se primeni. Tri-četiri člana iz novog zakona se primenjuju. Koji članovi? Članovi koji regulišu svedoka, je l' tako, nova rešenja koja se tiču svedoka saradnika. Zašto je doneto? Zbog specijalnog suda.
Zakon od 2001. godine je takođe menjan u ovoj skupštini 2004. godine. Koji je bio razlog tada promene tog zakona? Danica Drašković, veliki faktor političke scene Srbije 2004. godine. Ona je tražila da se poveća pritvor, da ne bi oni koji su osumnjičeni za Ibarsku magistralu, zato što je isticalo, bili pušteni na slobodu.
Nema krivičnopravnog opravdanja za promenu naših zakonika o krivičnom postupku. Uvek se javlja neki lični interes. Jedanput Danica Drašković, drugi put zemunski klan, treći put ko zna šta. Sada je Kljajević u pitanju, da znate. Zna Dušan Petrović zašto mora da pomogne Kljajeviću. Zna, zna, i on i onaj Plazma.
Šta je to nama demokratija donela? Donela nam je apelacione sudove u tekstu zakona, ali ih nema u praksi. Batić je čak imao 2003. i 2002. godine stavku u budžetu da se prave nove zgrade. Pare su potrošene, ali nema ih zgrade. Gde je onaj što reče da je Nataša pričala o zgradama, nema ih ni zgrade. Nema ništa, sve je to opljačkano.
Je l' vi znate da mi šest godina nemamo završni račun. To je demokratska tekovina, molim vas, to je vaša tekovina. Nema računa, nikome ne podnosite izveštaje, drpate gde stignete. To je demokratija u Srbiji u režiji DS, nevladinih organizacija, medija i sistema za podršku.
U demokratiji je sve moguće. Čak i razvedeni muž i žena, koji se ne trpe godinama, nisu mogli da se gledaju, sede jedno pored drugog da održe konferenciju za štampu, da prokukaju sa nekim sa "B92". Manipulišete građanima.
Sad da se malo vratimo na ove vaše koncepcijske razlike. Da bi građani Srbije to bolje shvatili šta žele demokratori da uvedu u Srbiji, uzeću primer šta se dešava u Haškom tribunalu. Tamo istragu vodi tužilac, Karla del Ponte, sa višim i nižim tužilačkim zastupnicima, i ekipom istražitelja.
U fazi istrage gde se pita pretresno veće jeste samo potvrđivanje optužnice i donošenje naloga o hapšenju. Znači, isto kao u našem Zakoniku o krivičnom postupku. Kako oni sprovode istragu? Organizovali smo jedan naučni skup, 34 sudske overene izjave postoje, šta se radilo, kako se radilo.
Kakav je stav nečega našta se svi pozivate, Evropskog suda za ljudska prava, kad je u pitanju primena člana 5. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda? Kako oni tumače razumni rok; od slučaja do slučaja. Zašto, zato što se njihova pravna logika zasniva na presedanima, a ne na jakom, čvrstom zakonu i ne toliko na principu zakonitosti, već princip zakonitosti kod njih je rastegljiva kategorija ko ''orbit'' žvakaća. E, tako se kod njih tretira.
Samo treba da shvatite da su bile izuzetno dobre odredbe u Zakoniku o krivičnom postupku kojima je bio vremenski ograničen pritvor, izuzetno dobre, jer Evropski sud za ljudska prava pitanje prava optuženog na ekspeditivno suđenje tumači proizvoljno, od slučaja do slučaja. U jednom slučaju je razumni rok bio 17 godina pritvora, a u jednom je bilo 18 meseci.
Ne možete vi vreme trajanja pritvora da tumačite van nečega što je prezumpcija nevinosti. Da biste vi bolje shvatili šta je prezumpcija nevinosti, to ću vam to pokazati na jednom primeru. Kada je Zoran Đinđić izabran za predsednika Vlade, Rajko Danilović, ovaj bivši sekretar Saveza komunista Advokatske komore, on je podneo krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića, jer on sprečava da se reši slučaj "Ibarska magistrala" i tvrdio je kako Zoran Đinđić čuva Legiju i druge.
Podneta je krivična prijava, Zoran Đinđić je tada bio zaštićen presumpcijom nevinosti, nije kriv jer se u sudskom postupku na zakonit način nije dokazalo da je izvršio neko delo koje može da ima veze sa opstruiranjem pravde. Znate, kada se podigne optužnica, to je samoinicijalni akt da se vodi postupak, ali se ne dovodi u pitanje prezumpcija nevinosti.
Možete, ako ga mrzite, da mu kažete optuženi, ali u normalnoj komunikaciji morate da ga oslovljavate sa gospodine. Ima sva prava, svoju posteljinu, svoje odelo, svoju hranu, da čita, da piše, da se bavi svojom profesijom, on je samo lišen slobode kretanja, ali sva prava su mu garantovana dok je u pritvoru.
Šta vi sada hoćete da promenite? Vi hoćete da kažete građanima Srbije to da tužioci vrše istragu - to smo se šalili, oni nisu to sposobni jer ih nismo osposobili. Kako ih nismo osposobili? Pa, nismo čak uspeli da ih osposobimo ni onda kada ih je Vlada birala 2003. godine, za vreme "Sablje", jer su nam tada baš ovakvi primerci kao Boško Ristić pričali - to nije ni sudska funkcija, to je više izvršna, šta ima tu da odlučuje Narodna skupština, to Vlada treba da sedne.
Mislim da je 160 i nešto ljudi izbačeno iz tužilaštava. Ne znam koliko je sada postupaka još u toku. Veliki broj ljudi je ostao bez posla. Stojković je obećavao - sve ćemo vas da vratimo. Neko se vratio, ali 90% nije. I da znate, vi koji vodite postupak, ovi neće da vas vrate, iako su vas oni izbacili sa posla.
DS kada se dohvati vlasti, destrukcija, spaljena zemlja posle njih. Dajem vam primere, u pravosuđu ste sve upropastili, apsolutno ste sve upropastili u pravosuđu kada ste radili. I pravna zabluda profesora Pravnog fakulteta, i kadroviranje gospodine Ristiću, i kadroviranje gospodine Petroviću. Ima tu još ljudi iz Odbora za pravosuđe, evo smeškaju se i Rajko i ostali.
Imamo i autentična svedočenja iz nekih sudova kako se za vreme DOS-a određivalo, imamo čak i pisma - vi nama, mi vama, mnogo više naših nego njihovih, ajde da pustimo nekog našeg. A jedan je čak napredovao na dan kada je izdiktirao dogovorenu presudu, izabran za sudiju Okružnog suda. Oni se krstili i levom i desnom rukom kada su videli, nisu mogli da shvate da takav čovek može toliko da napreduje, da bude u Okružnom sudu, jer, po njima, taj čovek ne bi smeo da uđe u sud.
Sećam se nešto i u Valjevu beše, čini mi se, je l' beše trgovinski ili ne znam koji? Jeste, ima ih puno. I iz zemljoradničke zadruge je došao, pa deca nekih advokata, pa bio je u prvoj liniji, učestvovao u paljevini Narodne skupštine, zaslužio je da deli pravdu. Znate, nas prosto iskustvo tera da kada dobijemo predlog nekog zakona, i to kojim slučajem predloži ona vlast u kojoj makar i sa promilom učestvuje DS, to mora dobro da se pogleda, tu se krije neka podvala, budite sigurni. Vi koji ste u pravosuđu, da vam nisam u koži, posle ovog izbora za ministra pravde.
Da li ste čuli malopre Boška Ristića? Njega uopšte ne interesuje Ustav. On kaže - nadam se da će ministar da vodi računa kada predlaže koga da biramo na pravosudne funkcije. Pa gde tu ima ovlašćenje ministra da predlaže? Nema, teraj.
Zašto? Zato što sve što urade oni, to je demokratsko, to je legalistički, to je na osnovu zakona, na osnovu nekog propisa. Evo sada moramo i službeni sat da kupujemo, moramo službeni sat da kupujemo zbog Demokratske stranke. Sve mora zbog DS-a.
Vi jednostavno niste podobni za višestranački sistem, vi ne prihvatate tekovine višestranačkog sistema, vi ne dozvoljavate suprotno mišljenje, vi ne možete da prihvatite da koegzistira neko ko se vama ne sviđa, vi hoćete njega da uništite, jednostavno da ne sme da postoji. Ne može, taj ne može da postoji, ne može niko da se suprotstavi DS-u. Ma, možete da pišete ekspertize, naučnici, šta god hoćete da radite - ne valja.
Uostalom, najbolje vas je opisao Vilijam Montgomeri pre neki dan, sve je lepo napisao. Ove vaše podele - demokratski blok - kaže, to ne postoji. Takva podela ne postoji na kugli zemaljskoj, ali ovde postoji - B92, Blic, ovi, oni, nevladine, Sonja, kako beše, Liht itd.
Ona postavila onog Ješića za predsednika opštine. Oni što su krali pare, on i Rističević, to su njeni kadrovi. Vi ste oruđe u tuđim rukama, ono što je Đinđić znao da kaže o masovnoj organizaciji DS, kaže - izvođači radova. Ono njegovo znate - izvođači radova. Vi ste izvođači prljavih radova nekih, koji smatraju da ne zaslužuju da prljaju ruke. Najprljaviji posao vi morate da uradite ovde u Srbiji i vi ste duboko toga svesni. Imaćete velikih problema sa savešću, ali to je drugo pitanje, za te stvari stvarno nisam nadležan.
Sada nešto, eto, ako može da dođe do onih ljudi koje budete angažovali na izradi novog zakonika o krivičnom postupku, pošto je sasvim evidentno da moramo to da imamo i da to treba da bude neki normalan propis, po mogućnosti da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ne smem da kažem da bude obavezno u saglasnosti, jer sumnjam u vaše viđenje ustavnosti i zakonitosti.
Dakle, taj koncept koji se u međunarodnim aktima o ljudskim pravima obično tretira kao razumni rok ili bez nepotrebnog odugovlačenja treba da uslovno prihvatite, iz jednog prostog razloga što, i kada se donosila Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950. godine, nije moglo da se nađe terminološko usaglašenje za sve države Evrope, jer su postojali različiti sistemi.
Kod nas je zaživeo taj sistem da je zakonom propisana dužina trajanja pritvora. To što je zakonom propisana dužina trajanja pritvora je upravo u funkciji ekspeditivnog suđenja, da onaj koji vrši krivični progon bude što aktivniji u obezbeđivanju dokaza, izvođenju optuženog pred sud i brzi završetak sudskog postupka.
Ako naši sudovi budu počeli da tumače razumni rok, bez nepotrebnog odugovlačenja, pravo na ekspeditivno suđenje, pa još kojim slučajem se nađe neko pametan da to tumači u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, da li je opstrukcija nastala zbog delovanja tužioca, njegove nesposobnosti, da li zbog opstruktivnog ponašanja optuženog ili odbrane, da li zbog objektivne nemogućnosti suda da sprovodi postupak, onda će kod nas pritvori da traju poprilično dugo.
Prema postojećem zakonu, ako se uzmu sve faze krivičnog postupka, to je sada, nisam sabirao, oko sedam godina, kada se sve sabere po ovim fazama. To je predugo. Vojislav Šešelj pet godina je u pritvorskoj jedinici. Dva puta je sud konstatovao da je povređeno njegovo pravo na ekspeditivno suđenje. Dva puta je konstatovano da je povređeno njegovo pravo da se sam brani. Dva puta je na taj način konstatovano da nisu ispunjeni uslovi za fer i pravedno suđenje. Ova država je ćutala. Ova država, ova vlast, prethodna pa i ova, saučestvuje sa Karlom del Ponte u kršenju ljudskih prava.
Podsećam vas, ljudska prava i oni koji se bore za ljudska prava ne smeju biti selektivni u svom pristupu, pa sad ovaj mi se sviđa, ovaj mi se ne sviđa. Moraju da u sebi imaju neku dozu objektivnosti. A kako stoji kod nas sa dozom objektivnosti kod onih koji se predstavljaju da su nevladini, pa evo, Otpor ceo ušao u Demokratsku stranku, a kako vidimo sada i Cesid ide. Znači, nikad nisu bili objektivni. Uvek su bili neki šraf, neki deo u jednom sistemu koji treba da melje.
Moraćete da povedete računa, naravno, mi smo protiv ovih promena jer nas jedanput terate da vam verujemo, pa kad taman počnemo da vam verujemo vi tražite da se to promeni, pa nam onda poručujete, nemojte da verujete u nas. Ne znamo kada govorite istinu. Da li ste govorili istinu prošle godine, da li govorite danas?
Ne daj bože ako se desi da vi kojim slučajem budete do decembra 2008. godine na vlasti, evo nama ponovo zakona o izmenama i dopunama zakona.
Od 280 i nešto zakona, što se hvalio Marković da je ova skupština donela, mislim da je preko 60% bilo izmene i dopune demokratskih zakona od 2001. godine naovamo.
Od Demokratske stranke, od DOS-a dobili smo samo nešto loše. Zašto? Zato što su tu da razore državnu strukturu, da uspostave neki novi sistem vrednosti, što jedan vrlo često zna da priča, a da nikome nije jasno koja je ta vrednost. Pa, koja je to vrednost? Da li je to vrednost da čoveka možeš držati 17 godina u pritvoru? Da li tome treba da težimo? Da li treba da težimo da nam Prijić vodi istragu? Ili Prijić ili takvi kakve bi ovi nabacili da rade u tužilaštvu. Ne zna ni da pročita tekst koji je napisao.
Ljudi, o čemu pričamo? Ako pričamo o Zakoniku o krivičnom postupku, onda pričamo o ljudskim pravima, nema šta drugo da se priča. Ako vi pravite improvizacije na temi ljudskih prava po sistemu hoćemo li kilo ili dva, baci ruku da se dogovorimo onda od ljudskih prava nema ništa.
Zapamtite vi koji činite većinu, vi činite grešku. Vi činite grešku u kontinuitetu, pa bez obzira na kompoziciju te većine. Ima ovde rezervne koje će da upadnu kad zatreba, ako se poremeti nešto oko čega ne možete da se dogovorite. Ima tu dve-tri grupice koje uskaču kao rezerva, kao što je Otpor ušao, evo i Cesid ulazi. Koji sledeći ulazi da bi se očuvao taj demokratski blok. Menjate promenjene zakone, menjate zakona koji se ne primenjuju, menjate zakone koji nisu stupili na snagu, menjate zakone koji su prestali da važe. Ljudi, kažite šta valja u ovoj zemlji.
 Na dnevnom redu je predlog Demokratske stranke da se za predsednika Narodne skupštine izabere narodni poslanik Oliver Dulić.
Pre nekoliko sati bilo je stvarno teško onim prvim učesnicima u ovoj raspravi da nešto bliže diskutuju o predloženom kandidatu, jer je na početku izneto toliko afirmativnih stvari, poput obrazovanja, mladosti, upornosti, sklonosti, spremnosti, tako da je većina ljudi u ovoj sali nekako sa sumnjom pristupala ovoj govornici, dok ova rasprava nije uzela neki svoj tok.
Onda se na površini pojavio veliki feler, veliki nedostatak. Pojavilo se nešto što se zove drčnost, gramzivost. U politici je dobro biti uporan, ali ne valja biti gramziv. Predloženi kandidat je našao za shodno da protumači da je ova tačka dnevnog reda rutinska stvar, da je potrebno samo da se on sa svojim likom i delom pojavi za ovom govornicom, izdiktira strateške ciljeve, ne Demokratske stranke, to moram da vam kažem, to su neki tuđi strateški ciljevi. A onda je skrenuo pažnju na nešto što se zove biografija i obrazloženje ovog predloga, te sam stvarno stekao utisak da ovde fale samo još neke šifre, 007 ili biografija CV si-vi za rad u nekim službama, koje su se dokazale da su pričinile veliku štetu ovoj državi.
Naravno, morao sam da obratim pažnju šta je to predloženi kandidat za predsednika Narodne skupštine saopštio u svom uvodnom obraćanju. Očekivao sam u najmanju ruku da će da ponovi onu pesmu iz 91. godine - da će da pledira o toleranciji, o potrebi da se u parlamentu priča, da se čuju različita mišljenja, da se on zaklinje da je samo prvi među jednakima, kako su ga učili. Doduše on je bio mlad, nije mogao da uči od oca demokratije u Srbiji.
Inače to je onaj što je u Saveznoj skupštini rekao - njegovo pravo da priča u Skupštini je toliko jako, da mogu slobodno na kopljima ili na sabljama, vrhovima, da ga nose, da ga bacaju, on se bori za demokratiju do poslednje kapi krvi. I ne leži vraže, kad postade predsednik Skupštine, pokaza na delu kakva je demokratija u praksi.
Tako imamo pocepanu ličnost, kada je u opoziciji on je demokratski iluzionista, a kada je u vlasti, onda se pokazuje kao demokratski praktičar koji za sebe zadržava pravo da je demokratski autoritet. To ekskluzivno pravo je dobio samo Vojislav Koštunica novembra 2000. godine - da on bude demokratski standard, njegova volja da bude demokratski standard. No, da ovo otkačimo pošto je to prošlost.
Šta nismo čuli od predloženog kandidata za predsednika Narodne skupštine? Uopšte nismo čuli da će on da vrši ono što je dužnost predsednika Skupštine - da bude samo prvi među jednakima, da ima ekskluzivno pravo da predsedava sednicom i da predlaže dnevni red, a da sve drugo radi Narodna skupština, 250 narodnih poslanika.
E, sada nam je on pokazao kako to on smatra demokratiju i parlamentarni sistem. Kaže: "Potrebni su neki novi odnosi u Narodnoj skupštini". Nemojte, molim vas, odavno na saksiji postoji rupa. Valjda od Francuske buržoaske revolucije naovamo su se izgradili neki demokratski standardi, pa se zna šta je zadatak vlasti, šta je opozicije, čemu služi parlament, kako se poštuje volja naroda.
Ali, čovek "vozi film" i kaže, on će da promoviše neke nove odnose. S obzirom da dolazi iz tog demokratskog bloka, izrazito žute boje, podsetićemo se koji su to demokratski standardi koje je nekako ova sala preživela, sa onim i prethodnim sazivom Narodne skupštine.
Preživeli su iznošenje, preživeli su da poslanička grupa opozicije ne može da ima potpredsednika Narodne skupštine, jer nema većinu. Preživeli su najveći demokratski standard, nema ga, izgubi se taj, da oni koji nisu glasali za Vladu ne mogu da predlože glasanje o poverenju Vladi, pa se naljuti čovek, izađe napolje i napravi zebru.
Naučili smo da je demokratski standard da predsednik poslaničke grupe DS može, u ime Vlade, da potpisuje garanciju i da pruža garanciju, u ime Zorana Đinđića i Vlade Republike Srbije. Naravno, ne drži se te garancije.
Doživeli smo da predsednik poslaničke grupe vrlo demokratski ode u CZ, omogući posetu, poseti, održava bliske i tople odnose sa nekim ljudima kojima se sudi. Doduše i pre nekoliko dana, pošto smo odavno postali država potrenica, pa se traga za jednim klanom, pa za drugim klanom, pre nekoliko dana dok je bilo ovog previranja bio je jedan slikoviti grafički prikaz nove Vlade, pa je bilo i praznih mesta, NN izvršioci, traže se. To smo pronašli pre nekoliko dana ovde, u demokratskoj proceduri.
Demokratija se u DS zasniva na 126, jer 126-ti može da bude iz Bodruma, iz Soluna, može da bude i sa Marsa, ali je sve to demokratsko zato što potiče od DS. Kako se doživljava demokratija? Čuli ste od oca DS malopre.
Pre nekoliko dana mogli ste i kamenjem, i sačmaricom, i puškama i svim mogućim sredstvima da gađate Tomislava Nikolića, i da kudite neku većinu poslanika, da se Tomislav Nikolić ne bi izabrao za predsednika Narodne skupštine.
Ali, ukoliko je predloženi kandidat DS za predsednika Narodne skupštine, onda je retoričko razmišljanje Gordane Čomić o potrebi tolerancije. Mada to meni nije jasno, jer se tolerancija traži od nekog ko je jači. Glupo je tražiti toleranciju od slabog. Kako tražiti toleranciju od slabog, onda tražite da se on savije, da ga vi bijete još više. Ali, ona traži tu vrstu tolerancije, jer neguje toplinu i ljubav dijaloga.
U toj toplini i ljubavi dijaloga DS zavuče se i OTPOR, finansirani iz inostranstva kao destruktivna snaga, koji su do pre nekoliko godina, možda, uzrokovali promenu jednog ambasadora SAD, Vilijama Montgomerija, jer je on tipovao na njih. Nije mogao da opravda sredstva, a oni se pobiše zbog para. Evo ih njihovi predstavnici su ovde, a sada ćemo za koji dan da vidimo i CESID, nevladina organizacija, objektivna, koja ima šifru 1+1 jednako dva. Zamislite to, to je Lučić izmislio.
Sada ćemo imati još jednog Lučića, imaćemo jednog, nazoviTodorovića, a Periša, čovek koji 30 godina radi ovaj posao, moraće da ustupi mesto novim snagama DS, koji nisu samo u DS, nego u nevladinim organizacijama, destruktivnim snagama, čak u onima koji se hvale da su Aleksa Žunić na političkoj sceni Republike Srbije.
Te snage predlažu ovog mladog čoveka, koji u svojoj biografiji sve više ima nečega što liči na osposobljenog i pripremljenog za neku sledeću etapu, a to su novi ljudi. Tako je rekao gospodin predloženi kandidat, potrebni su novi ljudi. Morali bi da znate da ljude u Narodnoj skupštini određuju samo građani Republike Srbije na izborima. Nećete valjda da menjate ljude?
To smo jedanput videli, kada su profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, inače članovi GSS i DS, naprasno pali u tešku neotklonjivu pravnu zabludu. Ko je bio u pravnoj zabludi? Plagijator Lilić i ustavotvorac Dragor Hiber. I onda? Onda su došli novi ljudi. Koliko im je trajao mandat? Do rešenja Saveznog ustavnog suda. Još jedan dokaz kako to izgleda demokratija u izvođenju DS, koja se u praksi ponaša kao Alibaba i 40 razbojnika. Razbojnici. Jeste.
Dalje, kaže predloženi kandidat za predsednika Narodne skupštine, a usput radi se o mladom čoveku koji već mesec dana zuju kroz službe Narodne skupštine, koga, gospodine Mrkonjiću, i vi na sastancima za pripremu sednica Narodne skupštine uvažavate, i ne samo vi, nego i svi ostali predstavnici poslaničkih grupa, pa mu već, maltene, na neki način i priznajete legitimitet izabranog predsednika Narodne skupštine, a što on to još nije.
S obzirom kada su izbori i kada na njima učestvuje DS, onda obavezno gledajte na sat. To smo malopre imali prilike da vidimo, da su ljudi koji nisu poslanici glasali za sebe kao ministre u prodemokratskoj vladi Vojislava Koštunice, koja je opredeljena za evroatlantske integracije, sa namerom da svi članovi Vlade znaju da plivaju, kako se ne bi u Atlantiku udavili.
Naravno, poneki put procuri neka vest u našim novinama da eventualno Srbija može biti primljena u Evropsku uniju kroz verovatno sledećih 23 do 25 godina, s obzirom da je na snazi još uvek čvrsta odluka o zabrani širenja i prijema novih država u članstvo UN.
To kažu demokratski mediji, na čelu sa onim koji je pre neki dan ili sinoć u Ekspo-centru imao godišnju skupštinu HDZ-a.
Dakle, kaže da se izbace uvrede i ružne reči. Gospodine Duliću, važim za najbezobraznijeg poslanika u Narodnoj skupštini. Sebi nikada nisam dozvolio da u javnosti kažem ono što ste vi za ovih nekoliko dana rekli.
Vidite, neki nisu hteli da budu članovi delegacija zato što sam mrzak kao pojava i ne žele da budu sa mnom u društvu. Prošlo je dva dana, pa piju kafu sa mnom. Znate. Mene nikada niko nije pitao, da li je meni zadovoljstvo da budem sa vama.
Naravno, ne želim da se izjašnjavam o tome. Zašto? Zato što nisam ovde svojom voljom, nego zahvaljujući tome što sam poslanik i moram da radim poslanički posao.
Ako vi treba da budete predsednik, pa pokazujete tu vrstu gadljivosti na posao i na ljude, vi ne ispunjavate elementarne uslove. Kako ne bi ispalo da gospodin Dulić ne ispunjava nijedan uslov za izbor za predsednika Narodne skupštine, moram da kažem da ispunjava dva minimalna, i to formalna: narodni je poslanik i ima dovoljan broj potpisa za njegovu kandidaturu. Što se tiče drugih kriterijuma, po meni, ne ispunjava.
A da ne bude zablude, nije to plod moje mašte, to je plod priznanja predloženog kandidata. On je, lepo, čovek izašao za govornicu, niko ga nije ni terao, niko ga primoravao, izašao, otvorio dušu i rekao šta misli i dokazao da suštinski ne ispunjava uslove. Kod njega demokratska struktura ličnosti nije sazrela za tako jaku funkciju.
Pošto su se mnogi plašili Tomislava Nikolića kao predsednika Narodne skupštine, zbog toga što, ne daj bože, da se desi nešto Borisu Tadiću, on preuzima funkciju vršioca dužnosti Republike Srbije. Možete da zamislite u toj varijanti, ne daj bože, gospodina Dulića za vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije. Vrlo je opasno kada se neko poigrava demokratijom, pa misli da je to vatrica koja može da se zapali, pa da izgore samo tri zavese i četiri putera.
Malo ću da vas podsetim na neke stvari. Mi smo imali vršalicu dužnosti predsednika Narodne skupštine, da, to je bilo tragikomično kako se obavljala ta funkcija. Ta funkcija se više obavljala po osnovu prisutnosti jednog gospodina upravo na mestu gde gospođa Nada Kolundžija sedi.
Gospođa Nado, zamolio bih vas i predložio vam da se pomerite od tog mesta, jer je to najbaksuznije mesto u ovoj zgradi. Tu je bila Gorica Gajević, Baki Anđelković, tu je Čeda Jovanović sedeo, tu je bio Bojan Pajtić, Aligrudić se spasao jer je on prešao na drugu stranu. Pomerite se odatle, jer tu ima nekih vodotokova i to utiče na mentalno zdravlje lica koje sedi tu. Ovo vam najdobronamernije savetujem.
Zašto? To znaju ovi stariji poslanici, svake godine upozorim nekoga, jer obično sa tog mesta dolaze neke vibracije. Nisu pozitivne, da znate.
Moram da vas upozorim na jednu stvar. Dokle je ona bila vršalica dužnosti, glavni vršilac dužnosti bio je gospodin koji je tu sedeo, vi ste malo dalje sedeli, gospođa Nado. Šta se desilo prilikom onog prošlog saziva? Da li će Maršićanin da bude predsednik Narodne skupštine, da li dragi ministar, ali se desilo da je vršilac dužnosti predsednika Republike bio potpredsednik Narodne skupštine.
A da li znate ko? Vojislav Mihajlović. Doduše, bio je to jedan dan i dve noći. Odmah su ovi iz G 17 plus Predraga Markovića nekako predložili i on je izabran za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Zašto sve ovo pričam? Nije ovo toliko zabavno, da znate, ovo je tragikomično i bolesno, zato što se neko olako igra institucijama i ovde naprosto ne može da se formira demokratski standard. Kada su svi oni koji su polupali dve šerpe i istrošili sve moguće pištaljke, pa posle ostali i bez posla, pošto su došli njihovi na vlast – naravno, paljevina, hulahopke, vidite hulahopke nije stran termin u DS, mislio sam da je to bio izuzetak 2000. godine, a pre nekoliko dana smo čuli da će i vojska ubuduće da nosi hulahopke, jer je ministar Šutanovac pokazivao blagodeti tog novog oblika naoružanja, jeste, jeste, to je novi oblik naoružanja, jer su sveli Vojsku na Kobre koje štite ovoga, to je naša vojska – vidite, kada su svi očekivali nove demokratske standarde, pojavila se mržnja.
Mržnja prema demokratiji, ne mržnja prema političkom neistomišljeniku. Nikada vi iz DS nećete čuti kritiku tuđeg političkog mišljenja ili stava, nego tog pojedinca ili te grupe. To ste imali prilike da čujete 7. maja. Videli ste koji je bes bio. Prosto sam se sekirao, kada se završi onaj izbor, da neke perjanice DS ne kokne infarkt baš na izlazu iz Savezne skupštine, tamo gde je Vlajko Stojiljković izvršio samoubistvo. Pojeli su se iz mesta, što se ono kaže, u sebi su se pojeli, kako to njihovo ne može da prođe.
Gde je tu tolerancija? Gde je tu negovanje javne kritike, debate, sučeljavanja mišljenja? Mi tu imamo samo silu. Imamo silu. Zar možda ovo nije bila prelomna godina kada je trebalo pokazati da i predstavnik opozicije može uspešno da vodi Narodnu skupštinu, zato što bismo ga zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom Narodne skupštine obavezali da bude spiker, prvi među jednakima.
Ali, ne. Vama nije potreban predsednik Narodne skupštine koji će da bude spiker. Vama je potreban predsednik Narodne skupštine kao rezervna varijanta koja će da rukovodi, ko će da putuje svetom i da iznosi stavove DS.
Morate da znate, kada DS krene u međunarodnu političku aktivnost, državotvornu ili ovu stranačku, oni imaju samo jednu temu, pomozite da radikali ne dođu na vlast. Druga tema ne postoji.
Pa i ja sam malo bio u tim delegacijama, pa znam kako to tamo zastupaju. Prva rečenica na engleskom, na onda 16 na srpskom, pošto svi oni znaju jezik. U drugoj rečenici, da li biste vi mogli da nam kažete šta mi to treba da uradimo u Srbiji. Nema izvorno našeg interesa, našeg stava, koji bi trebalo da se lobira, da se nametne i da se skrene pažnja da postoji nešto drugačije.
Na kraju, da ne trošim vreme svoje poslaničke grupe, moram da vam skrenem pažnju da nije dobro da čovek koji još nije izabran otvara pitanje televizijskih prenosa. Mada je nedorečeno, kulturološki aspekt sednica, pa onda parlament nije u stanju da odgovori izazovima.
Čovek samo kandidat, već je on zaključio da parlament nije u stanju da odgovori izazovima, a Skupština u prethodnom sazivu, sada ću možda da pogrešim za 20 zakona, ali verovatno preko 270 zakona je doneto, i nijedan se ne primenjuje. Nema primene zakona.
Ovde svako iz tog nevladinog sektora može da promeni dres i da dobije neku funkciju u strukturi državne vlasti, da bude ovlašćen da primi nekoga iz inostranstva, da malo ode u "Sava centar" ili u EKSPO i da mudruju, da oni iznose stavove kao neka agencija ili komisija i onda da javnost obaveste - e, mi ćemo da nagazimo vladu i da tražimo to i to.
Nema državne strukture, nema normalnog vršenja vlasti, a ukoliko demokrata zasedne na mesto predsednika Narodne skupštine, onda ćete, gospodo poslanici i dragi građani Republike Srbije, da vidite tek kako izgleda treća instanca igranke zvana demokratija na način kako to doživljava DS.

PRVA SEDNICA

15-05-2007

Gospodine Mrkonjiću, izgleda da sam ja malo pogrešio prekjuče, previše sam vas oslobodio straha.

U ovoj brzini, a verovatno i Marko Danilović, koji je morao da vam skrene pažnju, vi ste promašili odredbe iz članova 145. i 165. koje se odnose na amandmane. Kada se promaše te odredbe onda rasprava ide ovim tokom da se neko pravi da je Toša iz Pančeva i navire na svoju vodu.

Moram da vam skrenem pažnju da mi nemamo izveštaj pravosudnog odbora, nemamo izveštaj Zakonodavnog odbora o ovom predlogu zakona, jer ti odbori ne mogu da se skupe, ne mogu da rade, ne postoji kvorum.

Kvorum u tim odborima ne postoji zato što demokratski blok nije stvorio uslove da odbori normalno rade. Ne poštuju elementarne principe parlamentarnog života. To nije jedina greška. Još veća greška sledi, ona će doći negde do 24,00 sata.

Gospodine Mrkonjiću, da li vi možete da zamislite da se na jednom mestu nađe matica demokratije i trut demokratije, hvale se kako poštuju pravo, pravo je svetinja, Ustav pogotovo. Nikad oni ništa ne bi uradili mimo Ustava, mimo zakona.

To što su glasali iz Bodruma, to se nije desilo njima, to se nekom drugom desilo. To što je, kao u Nemačkoj trideset i neke godine, tek kad se zapalio Rajhstag, došla demokratija i sloboda na čelu sa Hitlerom, i kod nas se zapalilo, došla sloboda.

Gospodine Mrkonjiću, morate da znate da se ovde nalaze državotvorne stranke, ali su upropastile dve države. Uništili su SRJ i uništili su državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

Morate da znate, gospodine Mrkonjiću, ukoliko budete vi predsedavajući kada trut demokratije sa maticom demokratije i ovima što demokratu plaše nekom drugom strankom budu polagali zakletvu ovde, da mi nemamo etalon da izmerimo da li je to dovoljno iskreno. Demokratija ne može bez iskrenosti.

Mnogo je odredaba Poslovnika prekršeno samo zbog toga što demokratija u ovom obliku izvođenja nema alternativu.

Ovo je jedan prizemni oblik vršenja demokratije, poput onog što se pravi da je Toša, iz Pančeva, pa kaže da su nam Rusi dali samo pet glasova i na taj način se replicira Aleksandru Vučiću. To samo može da se protumači kao vrlo visoki intenzitet emocija na vrlo niskom nivou političkog razmišljanja.

Gospodine Mrkonjiću, povedite malo računa. Cenim to što demonstrirate toleranciju, negujete pravo na dijalog, ali vodite računa, ovo što se ovde predstavlja da su demokrate, to su najobičniji mangupi.

PRVA SEDNICA

13-05-2007

Gospodine Mrkonjiću, vi ste taze u funkciji potpredsednika Narodne skupštine i dobili ste i obavezu i pravo da predsedavate. Samo bih vam skrenuo pažnju na čitav set odredbi ovog poslovnika koje su prekršene, čak onog trenutka kada ste pomislili da produžite trajanje ove sednice ili ovog današnjeg radnog dana.
U potpunosti shvatam da vi niste oslobođeni straha od DS i da, u skladu sa njihovom ustaljenom praksom političke, mentalne, pa čuli smo i ove teoretske manipulacije, ne bi pravili neke izgovore kako je neko drugi kriv što tri i po meseca oni nisu mogli da sednu i da porazgovaraju, da ste vi podstaknuti, zaplašeni i da ste u svojevrsnoj zabludi izgovorili tu rečenicu - da se nastavi rad i posle 18 časova. Pri tom ste zaboravili na jednu stvar, da se DS relaksira dok traje sednica Narodne skupštine.
Da vam objasnim. Kada je počeo taj višestranački sistem u Srbiji, u ovoj sali je bila neka grupa tu, kažu, demokrata itd, i predsednik njihove poslaničke grupe u 10,30 izađe za ovu govornicu, podstakne temu, dva puta izađe na repliku i onda zapali kući, da ruča, da spava, da se odmara, da gleda malo i TV prenos zasedanja Narodne skupštine, a onda dođe oko 15 do 5 i kaže, onako zajapuren: "Molim vas, vi nas mučite ovde, mi se ceo dan iznurujemo zbog vas socijalista" itd.
Gospodine Mrkonjiću, vašim partijskim drugovima iz SPS je bilo potrebno tri godine da shvate tu vrstu manipulacije tog demokratora, oca demokratije. Izašao sam, pored toga što treba da vas upozorim da kršite Poslovnik, duh Poslovnika, ako hoćete da to bude malo humanije, ali sam izašao i da vas ohrabrim da se ne plašite njih. Nema potrebe da se plašite njih. Srbija je jasno rekla na izborima da ne želi recidive prošlosti.
Ovo su sve prošli ljudi u političkom smislu reči. Njihova mišljenja i politički stavovi nisu prihvatljivi za civilizaciju.
Oslobodite se tog straha. Evo, SRS vas oslobađa tog straha. Znači, nije potreban zakon da vas oslobodi od straha. Uzmite taj poslovnik, radite u skladu sa Poslovnikom i nemojte da se sekirate, ne obazirite se, vidite i sami, za četiri ili pet dana taj "salto mortale" koji se dešava na demokratskom bloku.
Kada dođemo do one tačke dnevnog reda gde ćemo da pričamo o nekim drugim stvarima, onda ćemo da idemo i sa ciljevima, svrhom, metodom, tehnologijom, obaveštajnim radom itd. Ima ovde puno Aleksa Žunića. Oslobodite se straha, slobodno radite, Skupština ima svoje redovno radno vreme i budite spokojni, u tom nastojanju vas podržava SRS. Znači, promenite mišljenje na vreme.

PRVA SEDNICA

12-05-2007

Ukazao bih na čitav niz povreda Poslovnika; čitam prečišćeni tekst Poslovnika, u potpisu Miloš Aligrudić. Pobeže on opet, pa naravno.

Znači, kada je u pitanju ovaj predlog za uvrštavanje i objedinjenu raspravu o dve različite tačke dnevnog reda, tu se pre svega radi o medicinskim razlozima, tu nije problem Poslovnik, određeni član.

Skrenuo bih pažnju predsedniku Narodne skupštine da neki nered vlada u Službi Narodne skupštine i verovatno je gospodin Danilović, kao sekretar, kriv za to.

Mogao bih da shvatim da neki medicinski razlozi postoje, da je ovaj predlog o kome je pričao gospodin Petrović podnet u 20,40 časova, kao što je podnet danas, ali da mi nemamo predsednika, recimo, u 20,35 časova.

Mi, hvala Bogu, imamo predsednika još uvek i ne znam kako bi mogla da se objedini rasprava o nekom eventualnom, potencijalnom, budućem, neizvesnom u svakom slučaju, kandidatu i tački dnevnog reda, sa potpuno izvesnom tačkom dnevnog reda.

Ovde stvarno nešto nije u redu sa stručnom službom. Oni su mogli ovo da zavedu, i po hronologiji i po obavezi koja postoji po Poslovniku da se uruči predsedniku i da se o tome raspravlja, eventualno, na sednici Narodne skupštine.

Ali, ovu tačku, što je predložila Demokratska stranka, sa tačkom dnevnog reda koju je potpisao Miloš Aligrudić nemoguće je spojiti.

Samo da vas podsetim, mi smo imali velike bisere u ovoj Narodnoj skupštini. Za tako misaone predloge spajanja nespojivih stvari bio je obično zadužen Albijanić, u jednom prethodnom sazivu bio je neki Živorad.

Znam da ovu stranu i ova prva dva reda vuku ovde vodotoci neki i da tu dolazi do čudnog ponašanja, ali nisam mogao da očekujem ovako čudno ponašanje.

Doduše, na drugom mestu ovde je bio pre nekoliko godina jedan drugi, sada je poslanik, on je rekao - ne može da se uvrsti predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, jer ovi koji su potpisali nisu glasali za Vladu.

Održa nam čovek pre nekoliko dana predavanje o demokratiji, a on pojma nema, on nije ni prošao ulicom gde vlada demokratija, a kamoli da nam neke stvari priča.

Molim vas, ovde ima velikih medicinskih problema i ovo treba vratiti nekom konzilijumu da pregleda predlagača, jer ovako nešto je nemoguće.

Ovo je otprilike isto kao da smo čuli od Dušana Petrovića da je rekao ovde – može biti kandidat za predsednika Narodne skupštine onaj ko iz mesta može da skoči sedam metara uvis. To je to demokratsko viđenje. Doduše, od Dušana Petrovića mi smo se svašta naslušali ovde, to nije nikakvo čudo.

Predlažem da obavestite predlagača da nisu ispunjeni uslovi da se ovo uopšte uvrsti u dnevni red, a naravno cenite malo ove poslanike, ipak ima ovde ljudi koji razumno zaključuju, nemoguće je spojiti ove dve tačke dnevnog reda, apsolutno nemoguće. E, sada, znate da je u sedištu DS-a sve moguće.