Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6940">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Zamolio bih vas da mi računate od onog vremena ovlašćenog predstavnika, naravno.
Tako je. O čemu se radi? Prema postojećem zakonu od onog ukupnog iznosa sredstava koja predstavljaju javne izvore, sredstva se dele političkim strankama zastupljenim u Skupštini, tako što se 30% od tog iznosa deli na ravne delove prema broju političkih stranaka koje su prisutne u Skupštini, a ostatak od 70% prema broju osvojenih mandata.

To je postojeće rešenje i ono nije dobro. Na to moramo da ukažemo, jer se desi da jedan čovek iz jedne političke stranke bude deo neke koalicije i onda je taj jedan ravnopravan u onih 30% sa političkim strankama, nezavisno od toga koliko oni imaju poslanika, pa po tom osnovu dobija neki deo sredstava, ta njegova jednopersonalna politička stranka, imali smo Žarka Koraća, Batića, pa u sličnoj situaciji su i ovi Vukovi ovde, njih dva, tri koliko ih ima (Borise, budi miran) i to treba na neki način da se ispravi po principima pravičnosti. Ne postoji pravičniji način nego broj osvojenih mandata.

I sada moram predlagače ovog zakona da upozorim, ovo što ste u ovom zakonu napisali i ono što ste napisali u Zakonu o izboru narodnih poslanika to samo potvrđuje član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, govori se o osvojenim mandatima političke stranke i ne postoji bolji način da srazmerno broju poslanika, osvojenih mandata, još preciznije osvojenih mandata narodnih poslanika, tako se finansira redovan rad političke stranke iz javnih izvora. Na kom nivou? Državnom – Narodna skupština, poslanici; pokrajinski budžet AP Vojvodine – prema broju poslanika koje stranke imaju tamo; iz budžeta jedinica lokalne samouprave – prema broju odbornika i mandata koliko je ta politička stranka osvojila na izborima. A vi uvodite neke korektivne faktore 1,5 do 5%, preko 5% jedan. Zbog čega? Da biste poništili osnovni princip koji mora da važi u raspodeli javnih sredstava za redovan rad političke stranke.

Nadam se da nije bilo teško da se ovo shvati i pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj amandman. Meni je izuzetno drago što je veliki broj poslanika vladajućih stranaka podneo amandmane i pošto ste sada oslobođeni stega, pritisaka, sada ste slobodoumni, vlasnici svojih mandata, očekujem kao minimum da Marko Đurišić, Gordana Čomić i još neki poslanici DS, koji su podneli svoje amandmane, a te amandmane nije usvojio predlagač, da u danu za glasanje budu slobodni i da glasaju za svoje amandmane. To bi bio elementarni minimum da pokažete kako ste se oslobodili ovih stega koje stoje u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem što mi niste dali opomenu.
Zamolio bih vas za malo tišine, ovo su retke prilike kada gospođa Čomić podnosi amandmane, a da joj Vlada ne prihvati amandman. Gospođo Čomić, ja moram da vas branim, stvarno. Očekujem u danu za glasanje da ćete da se..
Ne, ne, ja vas branim. Ovde je naglasak da ja vas branim, a ne ko vas napada.
Ovde je naglasak na odbrani, a sad ćete da čujete. Vi ste podneli identičan amandman kao Milorad Buha. Dakle, vaš amandman je identičan. Zašto je identičan? Pa, gospođa Čomić učestvuje na izborima i ona zna kada se dostavi lista ona se proglasi, ali do 15 dana pred izbore svi dostavljaju liste, pa konačan broj, koliko ima lista, može da se završi tek kada se donese rešenje o proglašenju zbirnih lista. I to je gospođa Čomić napisala, ali, vidite ni njen amandman slučajno nije prošao, jer je identičan sa amandmanom gospodina Buhe. I, naravno da vas branim, gospođo Čomić.

Vidite oni koji su radili u Radnoj grupi, oni nemaju pojma šta je izborni proces. To je radio Otpor, to su radili neki iz inostranstva po sistemu sve je dozvoljeno samo da pobede proevropske stranke. Pa, mogu da se kradu mandati, može iz budžeta da se uplaćuje ''Beloj lađi'', ''Ćirku'' i ''Šojiću'', sve je moguće, sve je dozvoljeno i gospođa Čomić je videla da tu postoji neka zvrčka.

Molim vas, vas iz vladajuće koalicije da u danu za glasanje, makar cenite iskustvo gospođe Čomić i da date masovno podršku ovom njenom ''najboljem'' amandmanu za današnji dan. (Aplauz)
Hteo sam zbog ovog amandmana na ovaj član, pošto je to vrlo važno. Pazite, ako je politička stranka bila štedljiva, marljiva, uredna i tokom četiri godine skupljala sredstva na svom redovnom računu, sredstva za redovan rad, da bi tim sredstvima finansirala svoju izbornu kampanju, po predlagaču zakona to je zabranjeno, ne znamo zbog čega. Međutim, ovde su nam organizovali javno slušanje ovog predloga zakona i tokom tog javnog slušanja i diskusije ja sam oštrim rečima upitao predsednika radne grupe, zar je moguće da su tolike neznalice da ovo nisu predvideli, a oni kažu, to se podrazumeva.

Sada dobijamo odgovor Vlade gde se kaže, otprilike, ovako –iz javnih sredstava dobićete za izbornu kampanju određeni deo, ostalo sve mora da budu privatni izvori. A, šta ako neko ne može da obezbedi privatne izvore? Onda on mora da se zaduži kod banke, da mu ona da kredit, da taj kredit plasira na račun za izbornu kampanju, pa, ukoliko kao rezultat izbora osvoji sredstva da može da vrati taj kredit, vratiće, ukoliko ne, bez ikakvih limita on može dve, tri godine da otplaćuje to.

Vi stimulišete bezakonje, vi stimulišete nešto neopravdano. Vi prosto forsirate situaciju da svi padnu u kandže nekih banaka. A, šta ako neka ne želi da finansira i odobri kredit nekoj političkoj stranci? To vas ne interesuje. Vi ste lepo izreketirali ''Ušće'', zato što arhitektonski ne odgovara ''Poslovni centar Ušće''. Izreketirali ste ''Luku'', ove druge, obezbeđujete sredstva i mislite ovakvim zakonom da neće neko biti u mogućnosti da vas spreči u kupovini sledećih izbora.

Pa, znamo mi dobro ko ste, šta radite, zašto radite i po čijem nalogu radite!
Gospođo Čomić, nije lako da se primeti koliko Vlada u odbijanju naših amandmana piše sve i svašta. Otprilike, obrazloženje koje su napisali glasi ovako – gospodine Krasiću, vaš pametan amandman ne možemo da prihvatimo zbog našeg glupog rešenja. E, sad da vam objasnim to.

Gospođo Čomić, molim vas, pročitajte šta sam amandmanom tražio. Tražio sam da se u stavu 4. člana 24. izbrišu reči "iz privatnih izvora". A, kako to kaže: ''Sredstva prikupljena iz privatnih izvora za redovan rad'', to znači, nalaze se na računu za redovan rad, ''politički subjekat može koristiti za troškova izborne kampanje.'' Čekajte, malopre ste odbili amandman gospođe Pop Lazić, pričajući da izborna kampanja može da se finansira preko računa za izbore, iz javnih sredstava, onih 20%, koliko ti zapadne, a 80% moraćeš da preduprediš, prelansiraš iz privatnih izvora, a privatni izvor ti je zaduživanje ili prilozi, a priloge niko ne sme da vam da. Ko posle ovog zakona može da prilog da političkoj stranci? Niko neće smeti nijednoj političkoj stranci da prilog da, ne zbog revanšizma, nego da ga ne razvlači B 92 i ovi razni drugi.

Vidite koliko je Vlada Mirka Cvetkovića potvrdila moju tezu – Gospodine Krasiću, vaš pametan amandman ne možemo da prihvatimo zato što je mnogo glupo rešenje Vlade Republike Srbije. I, sada ja treba da budem oduševljen time što ste vi dali neko mišljenje?

Gospođo Čomić, kada su malopre odbijali amandman gospodina Buhe i vaš, napisali su nešto slično – amandman vam nije loš, ali naše glupo rešenje je bolje.

Ja očekujem da ih pocepate na dan glasanja, očekujem, gospođo Čomić, da iskoristite vaš autoritet, da otcepite jedno 126, da vas podrže, da vas glasaju, ako neće oni, makar oni tamo gde se vi krijući pojavite kada neki put diskutujete. Ma, dobro vam je rešenje. Vidite, ja vas hvalim, gospođo Čomić, pa se nadam da imate to u vidu i da više ne kažnjavate radikale. (Aplauz)
Gospođo Čomić, ako ta agencija treba da bude nešto što liči na državni organ, onda oni moraju da budu ne samo ovlašćeni, nego i osposobljeni da vrše ovaj posao iz člana 32, a to je: neposredan, neometan pristup knjigovodstvenoj evidenciji, dokumentaciji i tako dalje.

Uopšte mi nije jasno odakle njima mogućnost da angažuju odgovarajuće stručnjake i institucije. Mogu da angažuju stručnjake CIA, stručnjake koji kontrolišu na Kipru itd. Valjda je svrha postojanja Agencije ne samo da bude ovlašćenja, nego da bude i osposobljena da vrši tu finansijsku kontrolu. Ako ona treba da angažuje neku revizorsku instituciju i da im da ovlašćenja da u ime Agencije mogu da vrše ovaj posao, onda to nije svrha ovog zakona. To će biti dobar ventil da se peru pare.

Videli ste i sami u ovom zakonu kako oni traže dodatna sredstva iz budžeta za ove aktivnosti, jer smatraju da Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije ne postoji dovoljno sredstava za njihov rad. Jednostavno, ovo nije moguće. Nije moguće preneti na neku instituciju, na neko pravno lice, vršenje nečega što je javno ovlašćenje. Ali, kod vas je sve moguće. Zašto? Zakon su pisale nevladine organizacije za sebe.

Opet ćete da napravite grešku kao kad ste birali Čupića za predsednika Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, onog Čupića iz "Otpora", znate i sami o kome se radi. Šta je Vlada napisala, prosto me je sramota da pročitam.
Gospođo Čomić, svi naši amandmani na član 39. prate prethodne amandmane koje smo podnosili na odgovarajuće odredbe Predloga zakona, a pogotovo na one odredbe zakona koje zabranjuju neko ponašanje. Moram da vam skrenem pažnju da član 39. počinje rečenicom da se novčano kažnjavaju političke stranke, a ne politički subjekti. Vidite, prepisali ste iz postojećeg zakona o finansiranju političkih stranaka. Prema tome, prekršaj ne može da učini grupa građana. Interesantna stvar, vidite kada ''Otpor'' piše, kako on vodi računa o sebi.

Vašu pažnju bih usmerio na taj član 39. stav 1. tačku 19) gde kaže da je prekršaj – ako se ne postupi po izrečenoj meri upozorenja. Kako može nezavisno kažnjivo delo da bude nepostupanje po upozorenju, a u upozorenje se odnosi na otklanjanje nekog nedostatka, a ukoliko se taj nedostatak se ne otkloni onda je to nezavisan prekršaj. To je samo mogao Slobodan Homen da napiše i niko više.

Ovu vrstu iživljavanja mi vidimo u Haškom tribunalu. Sinoć ste imali prilike da vidite kako to izgleda kada sudije smatraju da su božanstvo i žele da uvedu strahopoštovanje prema njihovim odelima. To znači, može i najveća glupost da bude, ali ti si dužan da poštuješ to odelo i tu glupost. Vidite i sami, ovaj kvazicivilizovani pravni poredak kvazievropske Unije, u kvazirežiji Demokratske stranke i satelita, tragikomično izgleda, a vi računate da ovaj propis neće biti primenjen. Primeniće se. Na koji način? Voluntaristički! Protiv koga? Protiv svakoga onoga koji nije proevropski orijentisan.

To je taj problem, ali ste samo zaboravili jednu stvar, građani su to na vreme osujetili, 80% građana ne žele da čuje za EU i NATO-pakt. Džabe ste krečili, na sledećim izborima svi će građani biti na biračkom mestu da proveravaju, neće niko dozvoliti da ih pokradete. (Aplauz )
Gospođo Čomić, ranije smo pričali o ovom kumulativnom kažnjavanju. Samo smo hteli da preciziramo stav 3, da se tačno zna na koje se prekršaje odnosi ova mera – oduzimanje sredstava koji su pribavljeni izvršenjem prekršaja. To je mnogo preciznije, mnogo bolje i jednostavnije za primenu u odnosu na ovu formulaciju stava 3. i brojnih odredbi o prekršajima koje se nalaze u stavu 1.

Međutim, predlagače zakona ovo uopšte ne interesuje. To je svima jasno. Oni, jednostavno, pokušavaju svugde da demonstriraju tu vrstu sile, nasilja. Gospođo Čomić, nalazimo se danas u svojevrsnom mobingu. Vi sprovodite mobing nad poslanicima.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas da ne obmanjujete javnost i da ne vređate druge učesnike na sednici, uključujući tu i predsedavajuću.)

Ako dozvolite, da završim rečenicu.

(Predsedavajuća: Ne dozvoljavam, zato što to predstavlja vređanje svih drugih narodnih poslanika. Jer, ne samo što vređate nas učesnike na sednici, nego vređate ljude koji su stvarno žrtve mobinga u Republici Srbiji na raznim mestima na kojima su mobingu izloženi od strane zaposlenih.

S druge strane, vi kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Smatrate da se to vama može i smatrate slobodom govora pravo da iznosite uvrede, i da se ponašate uvredljivo prema drugim učesnicima tokom sednice. Molim vas da govorite o amandmanu.)

Gospođo Čomić, dobro. Samo, postoji jedan mali problem. Ne postoji čovek koga sam ja uvredio i ne postoji jedna reč koju sam rekao…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uvredili ste, sada vas upozoravam da ste upravo uvredili mene, zato što tvrdite da ja vas izlažem mobingu. Uvredili ste mene i uvredili ste druge ljude koji su stvarno izloženi mobingu, za razliku od vas koji smatrate da vam se može da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine i da to predstavljate slobodom govora.

Vrlo pažljivo slušam šta govorite i sve dok ne pređete liniju elementarne pristojnosti i uvažavanja odredbi Poslovnika, naravno, da možete. Onog trenutka kada to pređete, moram da vas upozorim i da vas podsetim da je javna reč velika odgovornost, kao i da vas podsetim da stvarno ima ljudi koji su stvarne žrtve i da je svako karikiranje takve vrste procesa, kao što je biti žrtva mobinga, nešto što ne mogu da dopustim da bez upozorenja, a onda i kazne, ako insistirate, da bude predmet govora, odnosno tretirano kao sloboda govora tokom sednice Narodne skupštine.)

Gospođo Čomić, vi meni niste ni dozvolili da kažem šta sam hteo. Vi ste…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, drugo upozorenje. Molim vas o amandmanu.)

Ali, nema potrebe za bilo kakvim upozorenjem. Na vrlo kulturan način se ophodim prema vama i pokušavam da vam stavim do znanja da to…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, imate obavezu da govorite o dnevnom redu. Onog trenutka kada tokom govora predsedavajuća uoči da ozbiljno kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine tog trenutka bićete podsećani na odredbe koje vas obavezuju, i mene i vas. Inače, imate obavezu da govorite o dnevnom redu.

Dakle, amandman na član 39. je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.)

Gospođo Čomić, meni je stvarno neprijatno što pokazujete tu vrstu nerazumevanja i ne želite da čujete…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, drugo upozorenje. Ja nisam predmet amandmana.)

Rekao bih vam da sa ovih nekoliko reči niti sam bilo koga uvredio, već sam pokušao da napravim neki uvod da bih saopštio ono što je glavna misao. U potpunosti vas razumem da ste možda i nervozni što vam neki amandmani nisu prošli.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sledeća rečenica koju kršite, počinje izricanjem kazne. Izričem vam prvu opomenu.)

Gospođo Čomić, pričam o članu 39. stav 3.

(Predsedavajuća: Izričem vam drugu opomenu. Sledeća mera je zabrana reči.)

Da li biste mogli da mi objasnite šta sam pogrešio? Pozvao sam se na član 39. stav 3…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vrlo strpljivo objašnjavam šta ste pogrešili. Vi insistirate smatrajući da su mere izricanja opomene nešto čemu se neće pribeći.. Pribeglo se. Izvolite, koristite svoje vreme.)

Ali, gospođo Čomić, vi meni ne dozvoljavate da kažem član 39. stav 3. Ja sam tu rečenicu rekao, a vi ste mi dali opomenu. Izvinite molim vas, pod kakvim uslovima…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, je l' hoćete da izreknem i meru oduzimanja reči ili želite da govorite o temi dnevnog reda?)

Pa, ja pričam o oduzimanju koristi koja je stečena prekršajem, gospođo Čomić.

(Predsedavajuća: Izvolite.)

Pa, ne znam zašto mi dajete opomenu, vi mi ne dozvoljavate da obrazložim amandman. Vi ne dozvoljavate da imam kritički odnos prema Predlogu zakona. Oni su paušalno napisali ovde neke stvari u suprotnosti sa prethodnim odredbama. Ali, stvarno se izvinjavam ako sam vas nešto uvredio. Samo da vam skrenem pažnju, pogledajte koliko poslanika radi, pogledajte od kad traje ova naša rasprava. Ukoliko smatrate da je to sve regularno, nazdravlje.
Interesuje me koliko mi je ostalo još vremena nezavisno od ovog vremena za amandman.

(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)

Zahvaljujem. Član 42. Predloga zakona ima naziv "Gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora." I, Bez obzira šta je napisano u ovih četiri, pet stavova ovog člana, svrha i cilj koji želi da se postigne ovim članom jeste da stranke koje su na vlasti po nalogu mogu da izdejstvuju preko Agencije za borbu protiv korupcije, u sadejstvu sa sudom ili Prekršajnim sudom, situaciju – da se jednoj političkoj stranci uskrate sredstva iz javnih izvora zbog toga što neko iz one prethodne koalicije subjekata može da uplati neku vrstu nezakonite uplate i da stvori situaciju da se politička stranka kazni i na taj način izgubi finansiranje iz javnih izvora. To je jedini cilj koji želi predlagač da ostvari ovim članom.

Kada bi oni, predlagač, a ovde kažem da je to Vlada, mada mislim da oni nisu stvarni predlagači ovog predloga zakona, stvarno želeli to da urade, da kazne one koji krše propise o finansiranju političkih stranaka, ne samo za prekršaj, ne samo za krivično delo, već i kao nešto supsijedarno, što sledi kao posledica tog kažnjavanja, uskraćivanje javnih sredstava, onda bi u dosadašnjoj praksi do sada bili u situaciji nekoliko puta da pokažu opredeljenost i da insistiraju na poštovanju Zakona o finansiranju političkih stranaka koji je sad na snazi, a koji je DS usvojila 2003. godine. Daću vam nekoliko primera kako to u praksi izgleda. Tako će u praksi da izgleda i kad se donese ovaj predlog zakona.

Evo vidite, ovo je jedan papir na kome piše da je neko u skladu sa zakonom o finansiranju političkih stranaka određen u ime političke stranke, da je on odgovorno lice za finansiranje poslovanja i za podnošenje izveštaja. To isto lice, sa tim običnim papirom, koji je donet u skladu sa zakonom o finansiranju političkih stranaka, on odlazi kod neke banke i oni tumače da je on predstavnik, zastupnik stranke i uzima kredit.

Sada kažite kakva će situacija biti u praksi? Ukoliko sudije ovo ne mogu da protumače na način kako je propisano zakonom, vi očekujete da će Agencija za borbu protiv korupcije, angažujući neku instituciju, pošto će i ta odredba da prođe, dakle, da će oni da baš to da primete da nije u skladu sa propisima? Ma, neće. O tome se radi.

Ovaj zakon se donosi da bi se kompletirala jedna slika. U javnosti pričate da je to uslov Evropske komisije, kao što u javnosti pričate – dragi penzioneri, dali bismo mi vama penzije, ali tu je zlikovački MMF, ma, zaposlili bismo mi vas da radite, ali ne možemo od EU, rešili bismo mi to i to, ali NATO nam oteo KiM. E, i ovde je ista situacija, samo što se koristi druga terminologija. Ovo ćemo, navodno, medijski da rešimo, a suštinski, napraviće se veliki prostor za selektivnu primenu ovog propisa, stvoriće se propis da pojedine odredbe ne mogu da se primene, stvoriće se prostor za neverovatne situacije koje danas imamo u praksi.

Mi danas imamo u praksi da zbog pasivnosti državnog organa političke stranke nisu bile u mogućnosti, recimo, u opštini Žabalj, da učestvuju na izborima. Znate li vi za to? Jer, nije bilo moguće finansirati izbornu kampanju ukoliko nema onih 20% iz javnih izvora. A, šta radi Agencija? Zato što niko nije podneo izveštaj sa rezultatom ''nula'', navodno pokreće prekršajne postupke. Je l' znate da problem ove agencije ni ovim zakonom niste rešili. Kada pročitate ceo ovaj zakon, videćete da ova agencija nije dobila ovlašćenje da može da pokreće prekršajne postupke. To je isto bilo i 2003. godine, kada je donet postojeći zakon.

I, onda se čudite kako nešto nije regulisano. Ne želite da ga regulišete. Želite da otvorite veliki brisani prostor za samovolju. A neki nazovidržavni organi samo su izgovor, paravan ili sredstvo da bi se sprovodila samovolja nekog pojedinca. Čak, više nije ni bitan nadimak, jer odavno je Srbija postala zemlja nadimaka.

Ostatak vremena vas častim, gospođo Čomić. Nadam se da nećete biti ljuti. (Aplauz)
Gospodine Novakoviću, na dnevnom redu je moj amandman, pa da vas upozorim zbog incidenta malopre gospođe Čomić. Govorim o amandmanu. Nadam se da nije teško da se to shvati.

Ako dozvolite, pošto na član 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o akcizama postoji pet amandmana različitih poslaničkih grupa i političkih stranaka, nadam se da nećete naći za shodno da me prekidate ukoliko uporedim kvalitet mog amandmana, amandmana SRS, sa ostalim amandmanima. Ne bih hteo da se javljam kada dođu ti amandmani na dnevni red, da ljudi to ne bi pogrešno protumačili.

Međutim, na početku moram da konstatujem da su svi amandmani, naravno, odbijeni, što se tiče Vlade, to je jasno, to se podrazumeva i otprilike je isto obrazloženje, ne mogu da kažem da je identično. Kod mog amandmana su se nešto raspisali, a za ove druge amandmane, verujte, stereotipni odgovor – odbija se zbog razloga navedenih u prethodnom mišljenju povodom prethodnog amandmana.

Iznosi se nešto što nije istina. Prihvatanjem ovih amandmana, bilo kog od ovih amandmana, moram da kažem da su ova četiri potpuno identična, dolazi do pada prihoda od akciza od derivata nafte u republičkom budžetu. Moram da vam kažem da to uopšte nije tačno. Evo zbog čega. Mojim amandmanom nisam dirao u onaj deo koji se tiče kvalitetnih derivata, uopšte nisam to dirao. Prihvatio samo logiku koja je bila prisutna decembra meseca prošle godine. Decembra prošle godine benzin je podeljen na dve kategorije, dizel je podeljen na dve kategorije u zavisnosti od kvaliteta.

Vi ste ovom izmenom poništili sve ono što je u decembru bila tačka jedinstva ove koalicione Vlade i ove koalicione vlasti, koja kaže da se u osnovi tog programa, pored onih parola, da ne pričam itd, nalazi socijalna pravda. Kakve veze ima socijalna pravda ukoliko se za D2 nekvalitetnu naftu akciza digne na nivo kao za dizel-gorivo, EVRO dizel? Gde je tu socijalna pravda? Objasnite mi. Kakva je to industrijska, tehnološka, ekonomska pravda? Znate šta je to, otprilike? Otprilike vi vodite politiku – hoćeš da biraš fiću, hoćeš da biraš mercedesa, ista cena. Kada je to bilo da su ''fića'' i ''mercedes'' ista cena?

(Narodni poslanik Srđan Milivojević, sa mesta: Nov ''fića'' i polovan ''mercedes''.)

Zamolio bih Borisa Tadića da uđe u ćošak i da bude miran. Budi miran, Borise, da ne dobiješ!

Kako mogu ''fića'' i ''mercedes'' da budu isti? Vi nas ubeđujete da mogu da budu isti. Ne mogu, gospodine Ugljanin! Kada bi bilo isto, vi se ne biste vozili, pretpostavljam, u ''audiju'', nego u ''jugiću'', ali nećete u ''juga'' da uđete za živu glavu. Daleko, ako idete ''jugom'' treba sedam sati da putujete do Novog Pazara. Ovako, verovatno za 4,5 sata.

Samo pravim poređenje, a valjda je onaj ko vozi auto koji koristi ovaj naš ''bezolovni benzin 95 oktana'' prinuđen da vozi i da koristi to gorivo. Znate li kako se danas na benzinskim pumpama toči gorivo? Najveći broj građana dođe i kaže – daj mi za 1.000 dinara, pa računa biće nešto, pa sledeći put: 'ajde za još 1.500 i po pravilu ona žuta za rezervu neprekidno sija. Nemojte da se čudite! Gospodin Stevanović vam je rekao koja su prosečna primanja – 30 hiljada. Kad mu se navali struja, kad mu se navale komunalije, kad mu se navale ove druge stvari, vozi na rezervi.

Nemojte da vam bude reper ovi što teraju ove džipove. Nemojte njih, molim vas, oni nisu reper za normalan svet.

Moram otvoreno da vam kažem, prošle godine, u decembru mesecu, gospodin Kasalović je dao dobar amandman. Izvršio je podelu naftnih derivata prema kvalitetu, uvažio je interes Vlade Republike Srbije da treba da se povećaju prihodi po osnovu akciza, zašto, zato što je carinska politika potonula, ona ne postoji. Konstantno se za tri godine smanjuju prihodi po osnovu carine, a da bi se to nadomestilo moraju da se povećaju prihodi iz nečega što je moguće, a to je akciza, jer tu već ne zavisimo od inostranstva, I, onda, diži te akcize, diži, pa smo sada došli u situaciju – voziš ''mercedes'', voziš ''fiću'' i potpuno ti je isto. Pa to nije moguće.

Verovatno još dve godine mi bismo morali u članu 9. gde se izlaže akcizna politika povodom derivata nafte da imamo šest tačaka, svaka tačka odgovara nekom kvalitetu derivata nafte. Moramo da imamo, ne možemo drugačije.

Mogao bih sada da ubeđujem ljude koji prate ovaj prenos i da im kažem da je možda matematički i bolje da kupuju ova kvalitetna goriva jer se čuva motor, neznatno je niža potrošnja i pređeni kilometar je veći nego sa domaćim gorivom, ali ne mogu da ubeđujem neke u to kada ljudi kažu – džabe ti mene ubeđuješ, ali nemam pare, moram da kupujem ono što je jeftinije.

Za ovaj naš amandman moram da kažem da smo morali da nađemo neki reper. Znate, mi radikali ne patimo od toga da se svima sviđamo, jer to je nemoguće, ali ako bilansi kažu da od 30 do 50 % ukupne potrošnje predstavljaju domaća goriva niskog kvaliteta ili, zaboravite ono "domaća goriva", zapamtite termin ''goriva niskog kvaliteta'', koja nisu EVRO kvaliteta, onda moramo da damo neku vrstu zaštite toj populaciji. Izmerili smo način na koji može da se pruži ta zaštita, da se to sve vrati što se tiče niskokvalitetnih goriva na zatečeni nivo decembar 2010. godine. Za kvalitetne derivate, a oni dolaze iz inostranstva, znate i sami, mi nismo hteli da intervenišemo amandmanom na ono što je usvojeno decembra 2010. godine.

Moramo da vam objasnimo još neke stvari, kada se pogleda struktura cene derivata nafte od 1. januara naovamo stvarno može da se konstatuje jedna stvar, da gro prihoda u toj ceni predstavlja ono što uzima država i u tom smislu mi nismo specifični. Slično je i u drugim državama, menja se samo ta proporcija kako se ta struktura deli. Mi čak ni na to nismo hteli da utičemo. Zašto? Zato što postoji član 17. i svojevrsna indeksacija i gde postoji mogućnost da Vlada svojim podzakonskim aktom interveniše u slučaju promene cene sirove nafte, a samim tim i proizvođačke cene derivata nafte, a da se na neki način ne ugrozi akcizna politika sa gledišta primanja i prihoda budžeta.

Međutim, kada pročitamo ovo obrazloženje dolazimo do zaključka da je važniji Zakon o budžetu nego Zakon o akcizama. Tu je potpuno promenjena logika. Po definiciji, svi propisi iz fiskalne oblasti jesu stabilni propisi, a numerički iskaz njihove primene nalazi se u budžetu na prihodnoj strani, pa ukoliko se očekuje da treba da se povećaju prihodi po tom osnovu onda se u toku jedne godine menja taj propis, a stupa na snagu tek sledeće godine. Kod nas je obrnuto, prvo se donese Zakon o budžetu, a onda su svi fiskalni zakoni prateći propisi Zakona o budžetu. Pa, ne moguće je. Zašto? Pa, svako onaj ko učestvuje u privrednom životu on svoje poslovanje formuliše, definiše na bazi propisa koji predstavljaju opterećenje okruženja i on tu mora da ima neku sigurnost i neku stabilnost da bi planirao, a vi sada praktično terate privredne subjekte da gledaju u Zakon o budžetu, a u Zakonu o budžetu neće ništa da vide, samo će da vide koliko ih košta država.

Znate, ovo je mnogo šira tema od teme koju bi neko mogao da shvati – što bi bilo 49 kada može da bude 44, što bi bilo 37 kada bi moglo da bude 35, što bi bilo 35 kada bi moglo da bude 30, što bi bilo 17,95 kada može da bude 15. Ovde brojke mogu da prevare ako neko posveti pažnju samo ovim iznosima. Ovde je problem mnogo značajniji.

Gospodine Ugljanin, na uvozne derivate, i dizel i benzin iz uvoza, svako ko se bavi tim poslom poprilično zarađuje, od 15 do 17 dinara po litru. Mi to nismo dirali našim amandmanom, zato što svi koji se bave prometom derivata nafte na teritoriji Republike Srbije, bez obzira koliko je na benzinskoj pumpi itd, svi uvoze te derivate jer se ovde kod nas ne proizvode, neko iz Austrije, neko iz Rumunije, neko iz Bugarske, kako se ko snalazi. Pa, čak i ovi stranci koji drže pumpe kod nas kada kupuju domaće derivate, niskokvalitetne derivate, oni jesu donekle nezadovoljni strukturom maloprodajne cene tih derivata sa gledišta rabata i onoga što ostaje kao njihov prihod, ali oni su duboko nezadovoljni činjenicom da većina građana traži upravo te niskokvalitetne derivate, jer on može da odvoji u toku meseca, sa prosečnim primanjem od 30.000, četiri-pet hiljada za gorivo.

Siguran sam, gospodine Ugljanin, da vam je poznato, znate da u mnogim selima više ne postoji autobuski prevoz. Nema interes da vozi privatnik kome je opština poverila vršenje te javne delatnosti, pa su nekada imali dva polaska dnevno, pa su sveli na jedan, pa je onda bilo dva puta u toku nedelje, pa je to svedeno na jedanput nedeljno, pa sada nema. Radi se o prostranstvima koja su poprilično pusta. Tako je i na Pešterskoj visoravni, da se ne lažemo. To što je na Pešterskoj visoravni to vam je tamo i u Timočkoj Krajini, tako je i u Prokuplju i na drugim mestima. Doduše, i u Banatu ima takvih nekih mesta, ali da ne licitiramo oko toga. Možda sam i pogrešio neko mesto, nećete da mi zamerite, ali je to činjenica.

Sada u tim mestima imate mali broj ljudi koji žive. Zašto žive? Zato što nemaju gde da odu. Svi koji su imali gde da odu već su otišli. I, onda neko iz Prokuplja treba da sedne u taj auto koji troši niskokvalitetno gorivo, da ode da vidi roditelje tamo i da obradi nešto malo te imovine, a nema alternativu. Njegova jedina alternativa, ako mogu tako da kažem, mada jedina, jer alternativa ne ide jedna s drugim, jeste da natoči za nekih 1.000 ili 1.500 dinara niskokvalitetno gorivo, a ako kola nekako upale – upale, ode da pogleda svoje roditelje, da nešto malo obradi te imovine, da bi obezbedio neku zimnicu.

Ovo vam pričam zbog one regionalizacije. Sada, kada se završi taj koncept regionalizacije, onda će mnogo da ostane – nula puta nula, daće nula. Znate i sami, pa će da procveta taj kraj kao sa onim akcijama od hiljadu evra, pa prođoše nekoliko godina, kaže – braćo, lagao sam, morao sam da lažem, da bi Tadić pobedio. Da vas ne podsećam na druge prevare koje se dešavaju u politici. Ali, kapacitet i prostor za tu vrstu manipulacija je na izdisaju. Nema više toga. Apsolutno više nema toga. Sada ljudi preispituju, tumače, pokušavaju da se orijentišu i to najbolje rade kada ćute. Nema, danas ćute svi, ne možete reč da im uzmete iz usta. Ćuti, broji do deset, više od deset puta dnevno, da ne bi jednostavno eksplodirao, a neko svakom merom uništava volju.

Evo, vidite, decembra meseca promenili ste zakon o akcizama. Nijednu ružnu reč nismo rekli povodom te promene, a nije nam se sviđalo zato što ste podigli iznos. Ali videli smo da ste napravili razliku u pogledu kvaliteta. I, onda su krenuli lobisti. Odmah. Sada se stvarno postavlja pitanje – šta se to desilo sa ljudima koji su decembra prošle godine jednoglasno podržali amandman Zorana Kasalovića? I, tada je javnost poprilično negodovala zbog povećanja akciza koje su neminovno dovele do povećanja maloprodajnih cena derivata nafte.

Još se to nije sleglo, odmah je krenula priča uvozno-domaće gorivo, pa neki sporazumi, pa neka komisija, pa nešto. U načelnoj raspravi sam vam ispričao da to što postoji u našem zakonu o akcizama, posle ovih izmena iz 2010. godine, jeste redovna pojava u Austriji, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Švedskoj. Dakle, sličnu podelu i sličnu vrstu akcizne politike, u zavisnosti od kvaliteta derivata nafte, imaju i oni. I, oni pravdaju, čak, kod onih njihovih, 'ajde da kažem, izuzetno kvalitetnih goriva, pa, vrše neko razgraničenje i kažu – ova goriva idu za osnovnu proizvodnju, ovo ide za poljoprivrednu proizvodnju, to treba da se smanji, jer te vrste proizvodnje treba da stvore novu vrednost.

Ne stvara novu vrednost samo trgovina. Šta bi trgovina radila da nema proizvodnje? Ne stvara novu vrednost banka – kamatama. One zelenaše! One daju neku imaginarnu vrednost novcu, po sistemu što ćemo da verujemo da to, baš, toliko vredi. A, nema nove robe, nema nove proizvodnje.

A, ovde ste udarili, praktično, na 30 do 50% građana Republike Srbije i njima ste rekli – ma, možeš ti da voziš "Fiću", ali treba da se osećaš kao da si u "Mercedesu", znate? Znamo mi da je niskog kvaliteta to gorivo što se kod nas proizvodi, ali plaćaćeš po evropskim standardima akcizu. Ovde je Evropa ušla pre potpisa, vidite i sami. Pre nego što ste vi počeli da se zaklinjete u EU, evropski standardi ovde vladaju.

Kada je to urađeno, smišljeno? Krajem decembra, kada je ukinut i poslednji, nazovimonopol u naftnoj industriji. Svako sada može da uvozi. Do 31. decembra 2010. godine bila je ona uredba koja je na deset godina ograničavala, pokušavala da se osposobi NIS, da se zadrži neki monopol. Nama je potreban monopol, to treba otvoreno da kažemo. Samo, monopol treba da se kontroliše, a ne da se uništava.

Šta će biti sa Republikom Srbijom ukoliko se svi uvoznici derivata nafte povuku sa ovog tržišta? Nama ostaje NIS. Da l' nam je sasvim svejedno da li će on biti sposoban, razoren, uništen, nesposoban ili jednostavno ne može da se snađe u datoj situaciji, a 49% vlasništva NIS-a imate vi, gospodine Ugljanin, kao predstavnik vlasti.

Mene interesuje, da li Vlada održava kontakte sa članovima Upravnog odbora NIS-a koji su tamo ispred Vlade Republike Srbije? Da li održavaju neke kontakte? Da li razgovaraju nešto?

Zašto se vi niste ponašali na ovaj način kao što radite sa NIS-om, recimo, sa "Ju-es stilom" i sa nekim drugim investitorima koji su ušli kod nas? Ne, drugi zadatak ove vaše intervencije jeste da se tradicionalnim prijateljima Srbije jasno stavi do znanja da ovoj vlasti nije drago prijateljstvo sa tim državama, jer ih uvek dezavuišemo – i pred Generalnom skupštinom, i pred Savetom bezbednosti i na drugim pitanjima. Prvo tražimo od njih da zastupaju naše interese. Nekako, ljudi, prihvate i kažu – dobro, zastupaćemo na svim mestima te vaše interese. Kada dođe određeni trenutak, onda proradi SMS poruka i sve se tumba za 180 stepeni, i oni ispadaju smešni.

Između ostalog, oni se meni žale – pa, mi nemamo sa kime da razgovaramo u Srbiji! Pa, nemaju sa kime da razgovaraju u Srbiji?! Svi iz inostranstvu žele da razgovaraju sa nekim u Srbiji ko je na vlasti, ko je reprezent države Republike Srbije i zastupnik interesa građana Republike Srbije. Nažalost, u našoj vladi se nalaze ljubitelji Brisela. Na momente stičem utisak da je to skup, poprilično, mazohista koji uživaju u tome što ih EU muči, davi. Međutim, to ne pogađa njih lično, to pogađa sve.

Danas kada nema sankcija, kada nema blokadi, kada nema bombardovanja, kada nema svih onih zverskih nasrtaja na, zašto ne reći ne samo u Srbiji, nego, na ovaj deo Balkana. Danas, kada su neuporedivo uslovi okruženja, 'ajde da kažem, ne mogu reći bolji, ne mogu reći ni prihvatljiviji, nego drugačiji, mi neprekidno beležio negativne rezultate. Na akciznoj politici se vidi da se u stvari ne vide ljudi. Prema tome, ne vidi se čovek, ne vidi se njegova potreba, ne vidi se socijalna pravda prema tom čoveku. Vidi se jedan poslušnički odnos prema Briselu i prema očekivanoj posledici da će doći neki potpis.

Pa, nije vama toliko bitan ni taj potpis, nego pretpristupni fondovi. Neki jesu, neki nisu, neki glume da jesu, ali svi žele da budu proevropski kako bi učestvovali u raspodeli tog kolača. To više ne može da prođe. To više ne može da prođe! Ježi se 80% građana Republike Srbije kada čuje reči EU i NATO-pakt.

Meni je izuzetno drago što je SRS uspela da godinama očuva svoju ideologiju i bude jedina politička stranka koja nema potrebe da menja svoju ideologiju. Je, sve što smo rekli o ovoj neizvesnosti i o ovoj avanturi, nažalost, desilo se i pokazalo se da smo sve tačno mogli da ocenimo, da procenimo i na vreme da upozorimo. Na vreme da upozorimo! Zapamtite, em državu da zadužujete, em zadužujete po osnovu navodno nekih investicija, em državu zadužujete zbog premošćavanja rupa u budžetu i tog takozvanog deficitarnog finansiranja. Sada smo došli na preko 22 milijarde evra duga. Možete vi statistički da pričate šta god hoćete, koliko je to od bruto društvenog proizvoda. Biće vam lakše da to sagledate, pošto se statistika u međuvremenu promenila, pa se više ne ide sa rastom cena na malo, nego sa indeksom potrošačkih cena, a u metodologiji ste izbacili sve one cene koje su u nadležnosti države, koje država reguliše.

Ali, zapamtite, i ova akcizna politika nanosi veliku štetu svima u Republici Srbiji, kako privredi, tako i građanima. Meni je drago što možemo i povodom ove tačke dnevnog reda da pokažemo koliko smo uporni u sprovođenju naše ideologije, pa, i posle ovoliko časova provedenih u ovoj sali, nastavljamo i dalje da izlažemo našu ideologiju, da obrazlažemo naše amandmane, da obaveštavamo naše građane, naravno one koji žele da čuju, da ih upozoravamo šta može da se desi. Da ne bi neko pogrešno shvatio bili ste interesantni i aktivni samo kada je bila u pitanju prva tačka dnevnog reda.

Jednostavno, vi ste ovaj ritam nametnuli, mi smo taj ritam prihvatili i, gospodine Ugljanin, samo da vas obavestim o još jednoj stvari. Sto hiljada građana Republike Srbije, mahom mladih ljudi, od 18 do 35 godina, preko različitih studentsko-omladinskih i drugih zadruga je u kvaziradnom odnosu i plaćeni su nekoliko puta manje za isti posao koji rade sa ljudima koji su u nekom radnom odnosu na neodređeno vreme. A isplata je ista, i po osnovu njihovog rada, s tim što tu razliku koja se uskraćuje toj omladini dele organizatori omladinskih zadruga i predstavnici nekih preduzeća koji koriste omladince. I to je vrsta zlostavljanja, mučenja, diskriminacije, da ne upotrebim onu reč zbog koje gospođa Čomić na trenutak ne može ni da se kontroliše. Hvala što ste imali strpljenja da me slušate. (Aplauz)
Gospodine Novakoviću, izvinite, gospodine Milivojeviću, vi znate da mi iz Srpske radikalne stranke prosto želimo da se napokon vrati parlamentarizam u Srbiji, a to podrazumeva da svaki narodni poslanik slobodno izrazi svoje mišljenje. Naravno, ja pripadam nekoj drugoj političkoj grupaciji, sa nekom drugom ideologijom, takođe, imam pravo da izrazim svoje neslaganje. Ali, uvek oduševljen sam kada prosto javnost Srbije zapljusne sa evrofanatičnim govorima o lepom životu, kada, znate onu priču o ''Đekni''. Ta ''Đekna'' kad će da bude?

Nemam ništa protiv, verujte mi. Treba da se suoče argumenti, a narod neka procenjuje ko šta kaže itd. Meni uopšte ne smeta oduševljenje gospodina Milivojevića situacijom u Srbiji. Treba da bude oduševljen, on se borio za ovo. Nije baš tako bilo jednostavno da se ode do dvorišta, pa se moli, pa ovo, pa ono, ali, znate, moram ipak da intervenišem neki put kada se nešto grubo prekraja.

Ja nisam advokat Veljka Odalovića, nisam, čak ni u prijateljskim odnosima sa njim, nisam ni u prijateljskim odnosima sa Dačićem, ali znate, vi u koaliciji treba da sednete, napravite jednu čajanku, pa razrešite sve do 1990, pa od 1991. do 2000. godine, pa od 2000. godine do 2008. godine, pa od 2008. do danas i definišete gde ste, šta ste i kako ste.

Ja znam da se vama sve gadi što je urađeno u Srbiji od 1990. godine do 2000. godine, sve vam se gadi. Uvek ste bili protiv toga, pa, čak i kada ste bili u vlasti, preko Momčila Grubača, Miodraga Perišića, Panića, Ilije Đukića, onda onog drugog Đukića. Ta vaša koalicija sa SPS-om odavno je prisutna. A vi ste od 1992. godine u lokalu na vlasti, manje ili više, u gradskim opštinama, pa ste 1996. godine, decembra meseca, preuzeli i grad Beograd, pa ste jedno šest meseci, pa je onda Vuk Drašković smatrao da je pametniji, obrisao Đinđića, nemojte to da izbacite iz percepcije, to je sve zabeleženo, to je duboka istorija Republike Srbije.

Stvarno sam oduševljen, ja sam danas vapio i provocirao da vidim ko će da pomene Kumanovski sporazum i vi ste se uvek smejali kada ja kažem gospodinu Milivojeviću da je glavni ideolog DS-a i kada se on pojavi ovde, kada skoči kao Rambo, ja odmah vidim Borisa Tadića. To su sve reči Borisa Tadića.

Samo da ispravimo neke stvari, protiv plana Ahtisari-Černomirdin, bila je samo jedna politička stranka, svi su drugi bili za, je l' tako Veljko? Kako nije? I Vuk Drašković je bio, i DS je dala podršku i rekli su, dolazi mir, dolaze UN na KiM, podržali su potpisivanje Kumanovskog sporazuma, sve je to bilo. Ne može to da se promeni sada.

Mogu da shvatim ovaj umetnički zanos gospodina Milivojevića, ali ako imate nešto sa Dačićem, susretnite ga u hodnik, pa rešite to sa njim, evo vam Veljka Odalovića, on je bio načelnik Kosovskog okruga, on najbolje zna šta je bilo na KiM, on najbolje zna kakva je bežanija bila da se spasi srpski narod od UN, koji su pomagali teroristima. Je l' tako beše, Veljko?

Znate li ko su sada ti teroristi? Svi oni što su u ''vladi Kosova'', nezavisnog, navodno Kosova i oni koji su u parlamentu, idite na sajt njihov, pa pogledajte biografiju, oni se hvale kako su od prvog dana OVK. Uzmite lepo Dačića, pa sa njim sedite i završite, uzmite gospođu Nadu Kolundžiju, ona je u tom periodu na početku bila u SPS, ja to ne zameram, verujte mi, pa je bila i sa Čovićem u jednoj stranci, ni to ne zameram, pa se sada visoko pozicionira u DS, verovatno nemaju uspešnijeg čoveka, ja ne zameram ni to.

Nemojte sada kada iznosite neko gađenje, kada nešto povraćate, pa, povratite na pravo mesto, nemojte široko da idete, znate, Vojislav Šešelj je u Gnjilanu uhapšen, pa je bio u zatvoru, pa je ovde zbog Radomana Božovića, takođe, bio uhapšen. Pa, nemojte. To ne može da se promeni, to je ostalo zabeleženo u istoriji. Ne možete vi onako da šljusnete i da kažete, e, kada ste vi bili, bilo je to i to. Nikada mi nismo bili sami. I, kada smo bili u toj vlasti, tih 30 meseci, ušli smo da bismo odbranili Kosovo i Metohiju, ako se sećate.

Borise Tadiću, to reši memoarima, napišeš lepo memoare i rešiš problem (obraća se narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću).

Gospodine Novakoviću, vidite, malo, malo, i gospodin Milivojević, po nekom zadatku, ima neki daljinski upravljač, oni pipnu dugme, njega žacne struja i on odmah krene paušalno, pljus, teraj, šta je bilo 1991. godine, šta je od Svetog Save pa naovamo itd. On je potpuno ubeđen da tom pričom o SPS, može da dezavuiše SRS. Ja podstičem da se stalno to priča, znate, koliko je meni drago da se to priča. Mi podsećamo birače na ono šta je bila muka, a šta se sve preduzimalo, sa kojim naporima se štitio suverenitet i integritet, možda nismo pobedili, možda nismo ni mogli da pobedimo, ali sve što smo uradili, uradili smo da ne dođe ''peta kolona'', jer kada dođe ''peta kolona'', videli ste šta se dešava: i "fića" je "mercedes". Evo, pokazao sam vam na jednom primeru akciza.

Dakle, gospodine Ugljanin, sedite u ''fići'', a osećate se kao da ste vozili ''mercedes''. To vam je priča o EU. Sada mi kuma posla poruku i kaže, u Evropi se penzioneri bave turizmom, samo putuju od mesta do mesta da nadomeste ono što u mladosti nisu mogli, pa gledaju, i idu ovamo i onamo.

A, penzioneri u Srbiji ne mogu da plate autobusku kartu od Niša do Beograda da bi došli u Beograd da vide svoje unuke. I, ko je kriv? Amandman Zorana Krasića na član 1. Zakona o izmenama Zakona o akcizama i Kumanovski sporazum. Kumanovski sporazum koji je potpisao SPS, a SPS u koaliciji sa ''Otporom''. I sada smo mi radikali krivi što ne menjamo politiku i ideologiju, a vi svi proevropski tipovi? I kad otpuštate i kad zadužujete jedina vam je konstanta da dezavuišete i iznosite neke podatke koje jednostavno istorija ne može da istrpi.

Tako da, gospodine Novakoviću, nisam uvređen, da se odmah razumemo. Jedva čekam kada neko iz vlasti oponira SRS, pa čak i da je toliko daleko, nema nikakvih problema, ali, evo, gospodine Novakoviću, jedno uputstvo za upotrebu: pozivam sve građane Republike Srbije kada u svom mestu vide poslanika koji bude glasao za ovu izmenu da ga pitaju – je li, bre, komšija, odakle ti misliš da ću ja da plaćam tu akcizu?

A, sada malo da se bavimo nekom logikom, nažalost, nije tu gospođa Đukić Dejanović, šta se to desilo od decembra do danas? U decembru ste krvarili za amandman gospodina Kasalovića, a sada gazite po tom čoveku i po njegovom amandmanu, istim žarom, istom strašću. Šta se to desilo u Evropi? Šta se to promenilo sa Evropom za šest meseci? Ovo nije prvi slučaj, tako je bilo i sa onim zakonom o porezu na imovinu, sećate se, njega ste za tri meseca promenili. Onda idemo na priču – mi upravljamo Srbijom, ne vladamo Srbijom. U pravu su, upravljaju, sredstvo su, a onaj ko je Vlada jeste u Briselu. Ne daj bože da dobije kijavicu. Znate, prosto se tresem kada prođe radno vreme u Briselu – neka čistačica greškom pipne neko dugme, žacne struja Borisa Tadića, odmah se neka pakost sutra desi u Srbiji.

To je ta ideologija sa kojom vi funkcionišete, ali nemojte da se sekirate, 80% građana Republike Srbije ne želi da čuje za EU i NATO- pakt. Da vam odam jednu tajnu, kada god budete organizovali izbore, rezultate izbora kontrolisaće svi građani Republike Srbije koji su izašli na izbore, jer neće dozvoliti da ih više iko prevari pričama o ''Đekni''. (Aplauz)
Gospodine Novakoviću, situacija je vrlo jednostavna. Mi šta smo planirali danas da postignemo, postigli smo. Velika je gledanost, ljudi su imali i prilike da vide sve, meni je izuzetno drago kada se kao predstavnici evroatlanskih stranaka u Srbiji pojave gospođa Nada Kolundžija i gospodin, "drugo ja" Borisa Tadića, Srđan Milivojević, da ne kažem pljunuti predsednik.

Zašto? Amandman je bio samo sa ciljem da se podrži ono što je rekao gospodin Kasalović decembra i svi ste glasali za to. Hteo sam da građani vide da vam je šest meseci bilo potrebno da kažete – to što smo glasali decembra, ništa ne valja, a tada ste krvarili da to mora da prođe. Šta sam dokazao? Da vaš misaoni proces zavisi od onog dugmeta u Briseli. Prema tome ono što je bilo idealno decembra meseca, danas je katastrofa, ništa ne valja. Jedina konstanta je DS. Šta oni kažu, to je zakon, to je demokratija, to je svetlost, to je tama, to je tuga, to je jad, to je bogatstvo. Mi smo taj posao završili, efektno smo dokazali.

Pošto je velika gledanost, pozivam sve građane Republike Srbije, kada vidite poslanike vlasti i u vašoj opštini odbornike stranaka koje čine vlast, pitajte ih da li postoji razlika između "mercedesa" i "fiće"! Ako vam kažu da ne postoji razlika, onda svoj krš od kola doterajte i uzmite njegov dobar auto.

Zamolio bih te, Borise Tadiću, da budeš miran. Miran! Vidite kako je nemiran ovaj, kao da je Boki 13, a ovamo glumi Borisa Tadića, glavnog ideologa DS. Oduševljen sam kada ideologiju DS brane i zastupaju Srđan Milivojević i gospođa Nada Kolundžija. Kamermani, pogledajte šta je ostalo od DS, gromade, ljudi koji ima krvare do poslednjeg dinara akcize! Njima je potrebna akciza, da uzmu, malo im je. I, ceo evropski put se svodi – malo je njima. A gde ste vi, građani? Niste u percepciji. Vi ste u percepciji pred izbore, da vas prevare, ako možete još jedanput u kontinuitetu da napravite neku grešku verujući u smak sveta ili čudo.

Pa, kakvo je čudo da se desi nešto dobro u Srbiji sa Srđanom Milivojevićem? Da sam ja bio ta vlast, gospodine Milivojeviću, kako vi predstavljate 30 meseci učešća SRS u vlasti, znate li kad biste vi izišli iz zatvora? Nikad tebe ne bih pustio iz zatvora, po zakonu.

Pa, znam kakve posledice možete vi da izazovete. Znate li šta se dešava sa tom vrstom ''slobodnih radikala''? Pa, to je medicinski problem, znate li to? I, zašto je operacija otimanja mandata napravljena?! Kupili ste ljude da ne biste ugrozili samoubilački put prema EU! Nema ovih, pre dva dana su branili EU u pogledu akcizne politike, u 58. godini čovek je počeo da razmišlja sam svojim mozgom. Što bi rekle moje Nišlije – ''mnogo je pametan, razmišlja s mozak'', ali, tek u 58. godini.
Izvinite, što sam vam ugrozio put u Evropu.