Posledica našeg amandmana na član 1. je i amandman na član 2. koji ima svoj naziv – indeksacija. Radi ovih ljudi u Srbiji koji ne razumeju o čemu se radi, to je usklađivanje dinarskih iznosa akciza sa kretanjem, kako se sada kaže, sa rastom indeksa potrošačkih cena i određuje se da prvo usklađivanje ide od 1. januara sledeće godine.

Pošto mi želimo da zadržimo šest kategorija derivata nafte sa različitim akcizama, u zavisnosti od kvaliteta, mi smo ovim amandmanom tražili da se praktično briše ovo što predlaže Vlada, a ona predlaže tri kategorije. To je ta prirodna posledica. Moram da prokomentarišem da se stvorila slika da se ovaj zakon menja zbog usklađivanja iznosa akciza niskokvalitetnih derivata nafte sa visokokvalitetnim derivatima nafte standarda EVRO 5. To nije tačno, to je prva stvar.

Druga stvar, članovi 3, 4. i 5 zakona o izmenama govore, takođe, o nekoj vrsti indeksacije za cigarete i za neke druge proizvode. Dakle, neko je zaključio u junu mesecu da je napravljena greška kada je usvajan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama koji je bio evropski decembra 2010. godine. Samo da vas podsetim, ni u obrazloženju decembra 2010. godine, kao ni u ovom obrazloženju ovog predloga zakona, niste naveli niti evropski standard, niti bilo šta što bi bilo obavezujuće po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.

I, na kraju, da vam kažem, to što se neko poziva na taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to je najobičnija laž.

(Predsedavajuća Gordana Čomić: Dva minuta.)

Liberalizacija je izvršena decembra 2010. godine.

Gospođo Čomić, koliko vremena imamo?

Sasvim dovoljno vremena da se obradi ova tema. Moram da vam skrenem pažnju po Poslovniku, dakle, stvarno treba da bude prisutan predstavnik Vlade na sednici Narodne skupštine, meni lično ništa ne smeta, ne znam koja je vajda i kada sede ovde. Za nas iz SRS te važno da građani čuju naše stavove povodom tema koje su na dnevnom redu, jer ovi, i ovako i onako, ne čuju.
Moram da dam jedno uputstvo pre nego što izložim ovu materiju koja je danas na dnevnom redu. Vladu treba da predstavlja neko ko je stručnjak za akcize. Mi trenutno u Vladi imamo ''17 plus''. Sve su stručnjaci za akcize. A onda sam se razmišljao zašto je baš gospodin Sulejman Ugljanin došao tu, i onda sam došao do zaključka da se on najbolje razume u goriva. On po mirisu može da oseti kad je benzin, a kad je nafta i da je to bio jedini kriterijum što je on danas smogao snage da dođe, da ovde objasni da je to malečko podizanje cene, odnosno iznosa akcize mnogo malo, beznačajno.
Da krenemo redom, možda će gospođi Čomić ovo da izgleda kao nastavak jučerašnje sednice, gde smo pričali o finansiranju političkih stranaka ili političkih aktivnosti, i jeste. Ovo je prirodni nastavak jučerašnje sednice. Zašto? Evo i da objasnim, a ja bih vas zamolio, gospođo Čomić, da me uvažite i da me saslušate, da ne napravite grešku kada me prekidate.
Građani treba da znaju, danas se prvi za raspravu javio PUPS, kaže, podržavamo Predlog zakona i isto su rekli decembra meseca prošle godine. I decembra meseca prošle godine se dizala akciza, a diže se i sada. Njihova poruka je sledeća, trebaju nam pare za kampanju. Isto i SPS, oni su prošle godine u decembru mesecu ubacili ovaj amandman u tekst Predloga zakona i to one odredbe koje se nisu menjale Predlogom zakon i onda je većina od 126 izglasala, evropsko, cenim, kažete otvoreno da je to evropski standard.
Tu je i G17 plus, koji se u međuvremenu transformisao, pa je postao URS, i njima su potrebne pare za decentralizaciju. Gde pare? Akcize! Tu je ZES u agregatnom stanju. Prosto mi je neverovatno da se niko nije javio iz ZES-a, nema čak ni Nade Kolundžije, a malopre smo slušali da je ona glavni krivac što je naterala koaliciju za onaj proevropski, proaktivan, proakcizni, zakon u decembru mesecu.
Tako smo otprilike došli do činjenica – trebaju im pare. Gde će da obezbede pare? Tako što će da izjednače iznose akciza. Prema tome, ovde se reč "izjednačavanje iznosa akciza" koristi kao povećanje iznosa akciza. Ali ovo povećanje loše zvuči. I, ovaj vaš veliki stručnjak, Branimir Dimitrijević Tucko ne bi mogao medijski da obradi drugačije. I Tucko i Miki Rakić, pošto su oni Boris Tadić, oni rukovode zemljom i oni su došli do zaključka da mora narod da se zamajava do oktobra meseca vrlo važnim temama.
Naravno, mi ne učestvujemo u tome. Ali, ja moram da pohvalim danas neke diskutante, gospođo Čomić, nemojte da mi se zamerite, LDP je shvatio da 80% građana Republike Srbije ne želi da čuje za EU i NATO-pakt, to je napredak i ja ih podržavam. Ovde su se čule i neke diskusije da ste vi prevarili EU. Ako ste ih prevarili, oni nam kradu Kosovo i Metohiju, oni 'oće da nam otmu Vojvodinu, oni 'oće da nam otmu Rašku oblast, oni 'oće u završnoj fazi da od Dorćola naprave Srbiju i, ako ste njih prevarili, ja moram da vas podržavam. Jeste da teška srca, ne znam da li to radite iskreno ili ne, ali, moram da budem i ja pragmatičan i da vas podržim. Ako ''krljate'' protiv EU, svaka vam čast! Dakle, ima šanse da sredinom jula dođe do normale, da vidite da niko nije sitiji u Srbiji otkada ste isporučili Ratka Mladića, niko nije zadovoljniji i ništa se nije promenilo u odnosu NATO-pakta i EU kao naših neprijatelja prema srpskom narodu. Ništa se nije promenilo!
Sada da pređemo na ove izmene. Vidite, kada se počelo sa primenom ove nove akcizne politike prema derivatima nafte, januara meseca ove godine, SRS je ćutala. Zašto? Da izađe na površinu sve. Prvo što je izašlo na površinu bili su ovi pronatovski faktori. Ima ih puno – i Šutanovac i Đelić, Čeda to otvoreno kaže, on se, za razliku od ovih, ne folira, rekli su – ne sme da se pravi diskriminacija u akciznoj politici u zavisnosti od toga odakle derivat nafte dolazi. I onda pogledate onaj zakon o izmenama i dopunama iz decembra i vidite – nema nigde reči „inostranstvo”, nema nigde reči „domaća proizvodnja”. Vidite da su se različito odredile akcize u zavisnosti od kvaliteta goriva. Jednostavno razmišljate – zašto dižu ovoliku galamu? Zar je moguće da su ovoliko pogrešili? Ma, nisu pogrešili, nego su dobili nalog iz Brisela.
I, ko je najgrlatiji u ovoj hajci protiv Srbije? Najgrlatiji su oni koji su na platnom spisku Brisela i NATO-pakta. Oni moraju da dokažu opredeljenost prema evroatlantskim integracijama svuda, na svakom mestu, a nije bitno da li je glupost ili nije glupost. Mora da se ubacuje u mozak građana Republike Srbije da su EU i NATO-pakt slamčica spasa za srpski narod, da bi zaboravili da NATO-pakt i EU cepaju Republiku Srbiju. EU i NATO-pakt su krivi što se u Srbiji danas ne radi! Vi, janičari, izvođači radova – to je samo sredstvo, to je način, znate; radite, radite, radite, pa onda idite na kanal da vam se zameni ulje kad prođete određenu kilometražu, pa, ako treba da se renovira, renovira se, ako treba novi, evo i novi, duvaju za vrat, odmah, i, na kanal, tako da Srbija tone, tone, tone itd.
Sada bih morao malo građane Srbije da oslobodim tog straha. Vidite kakva se medijska situacija stvorila u Srbiji. Mnogo je dobro da budeš Austrijanac u Austriji. Ali, ne smeš da budeš Srbin u Srbiji. Kako? Pa, evo, 'ajde malo da čitamo i te na šta se vi pozivate. Pitanje je šta vi čitate?! Vidite, Austrija, Belgija, Luksemburg, Holandija, ej, Holandija, zapamtite, Nemačka, Španija, Francuska, Švedska, imaju akciznu politiku – iznos akcize zavisi od kvaliteta goriva. Čekajte molim vas, zašto ne budete malo Nemci, u pogledu akcizne politike u Srbiji? Zašto niste to? Eto, to je neki vaš standard.
Nema standarda u EU. O čemu pričate, ljudi? Koji standard postoji u EU? Postoji standard kako da te prevarim, kako da te pokradem, kako da ti uzmem pare. To je standard kod njih. A vi – trka. Sve proevropske stranke, pravac Brisel, Luksemburg, Vašington. Kukumavčite! Napadate državu! Napadate građane! Sve radite da se dodvorite u očekivanju pretpristupnih fondova. Ma, nikada nećete doći do pretpristupnih fondova, istopili se tamo u Briselu. A, i znaju kako završavate ovde. Pa, pokvarili ste i njihove službenike ovde, bre. Sad su i oni korumpirani. Pa ste, naravno, pod prismotrom.
Vama je bolje od kad je Mladić isporučen. Vidim da se Čanak još više ugojio. I Boris Tadić je nekako veseliji, izgleda da mu je pun džep. Ali, šta je sa građanima Republike Srbije? Koja će biti vajda? Ali, zato ste u stanju da pokvarite odnose sa tradicionalnim prijateljima! Evo, da ne ulazim u istorijat tog našeg prijateljstva, ali, Rusi nas nisu bombardovali. Nikada nas nisu bombardovali! A, Putin, kad beše pre neki dan, reče – dobro, kad idete u NATO-pakt, pa budu sa vaše teritorije rakete NATO-pakta usmerene prema Rusiji, moraćemo i mi da nanišanimo! Vi 'oćete da Rusija nišani na Srbiju! Pa, jeste li vi normalni, bre?! Ko je vas ovlastio da vi uništite te dobre odnose sa Rusijom? I onda se čudite što neće tradicionalni srpski prijatelji da dođu ovde. Pa, nemaju s kim da se dogovaraju. Nemaju s kim da razgovaraju. Oni bi da razgovaraju sa Srđanom Milivojevićem?! Jeste li vi normalni? Pa, ko s njim još razgovara? Sa Božidarom Đelićem da razgovara? Ili sa onim što je pobedio poljoprivrednike usvajajući sve njihove zahteve? O čemu, ljudi, vi pričate?
Da vidimo šta se to epohalno dešava od kad ste prihvatili taj SSP. Da vas podsetim, tada je zbog jednog amandmana jedan rekao – u 58. godini sam počeo da razmišljam svojim mozgom. Pa, to, onaj, ''Gandi iz Bajčetine''. Vidite, od tog trenutka do današnjeg dana, svake godine prihodi po osnovu carina se smanjuju, smanjuju, smanjuju sada smo došli na nekih 65 do 70% manjih prihoda po osnovu carina. Ali, dosetili se ovi kako da se nadomesti ta rupica, ako ne može baš zaduživanjem. Onda, povećavanjem akciza. Zašto? Akcize udaraju po građanima i privredi Republike Srbije. Jer, postoji i povraćaj, refakcija i oslobađanje kada se radi, kad pričamo konkretno o derivatima nafte, za sve količine koje su u međunarodnom drumskom saobraćaju – kerozin za gorivo itd.
Dakle, EU lepo – njih ne pogađa, pritisne ovima ručicu, u očekivanju oktobra ili novembra, i ovi ovde predstave evropski standard. I kako evropski standard – da se izjednači iznos akcize za domaća goriva sa uvoznim gorivom. E, sada da načnemo temu. Da li na benzinskim pumpama vi dobijate baš litar po onom pištolju? Ne dobijate! Da li dobijate gorivo od 95 oktana, 98 oktana? Ne dobijate! Prođe neki stranac koji ima u kolima i merač oktanske vrednosti goriva u rezervoaru, pa, kada mu na pumpi neko sipa 95 oktana, pipne onaj kompjuter i kompjuter kaže – 89 oktana. Vi to nećete da rešavate, to vas ne interesuje. Vas ne interesuje da li je litar litar. Ne. Vas interesuje EPP.
I, jedini smo u Evropi koji proizvodimo D2 i ovo naše gorivo od 95 oktana, to više niko ne proizvodi. I vi sad hoćete akcizu za te dve vrste goriva da izjednačite sa onim gorivima iz inostranstva sa standardom EVRO 5. Vi ovde kažete – ti, siroti građanine, koji voziš ''jugića'' starog 20 godina, koji koristiš domaće gorivo, imaš državu da finansiraš isto tako kao Tucko, Krle, Šaper, Đilas i svi ovi što voze džipove od po 150.000 evra. Odakle vam moralno pravo?! I u akciznoj politici mora da se vodi računa, između ostalog, o nekim stvarima. Oni se pozivaju na povraćaj i refakciju. Slaba mi vajda od toga, velika vajda od toga. Pa, kako to, kako to Nemci ne žele da opterete gorivo koje se koristi u poljoprivredi i u osnovnoj proizvodnji? Kakva je vajda od refakcije? Da li ti meni u refakciji vratiš 49 dinara ili mi vratiš 37? Meni je interes ako sam platio 37, pa mi ti vrati 37, a ne 49.
Postoji tu neki sistem velikih brojeva, ali vas to uopšte ne interesuje. Vi imate 126. Evropski vam je bilo ono u decembru, evropski vam je i ovo u junu. Šta je jedina konstanta između ta dva evropska puta koja ste izabrali? Propadanje Srbije! Vi taj posao radite ovde.
Čujem NIS ruska kompanija. Kako to može da bude ruska kompanija? Ona je mešovita, valjda. Pa, mešovita. Mnogo se malo pitala Srbija da li će da uđe u taj aranžman. To je evropski interes. Što ste vi protiv EU? Pa, ''Južni tok'' nije zbog Srbije, mi smo samo prolazna stanica. Šta vam je ljudi? Vi da biste ostali na vlasti vi niste svesni šta pričate. Vi ste u mogućnosti sve i svašta preko ovog Tucka, Šapera, Đilasa, preko ovih kupljenih minuta, preko naručenog B92, Žene u crnom, Borka Skojevka, Nataša Kandić itd, sve ste u mogućnosti da predstavite kao epohalno. Šta hoćete, da plašite građane? Čime više možete da plašite građane? I ovim skupom 13. juna, što će NATO-pakt da se veseli ovde, što će da se vrate zločinci na mesto zločina, samo ih je sad mnogo više, 69 država. Čime vi možete više nekoga da uplašite? Ne možete ničim da uplašite. Mi smo vam podneli samo dva amandmana kojima želimo da odredimo iznose akciza polazeći pre svega od interesa građana Republike Srbije i uvažavajući interese Republike Srbije i onoga partnera, prijatelja iz Rusije, koji je uspeo da uloži nešto sredstava u oronuli NIS.
Zašto je ova hajka krenula? Zato što je decembra 2010. godine prestala da važi Uredba Zorana Đinđića i Novakovićeva Uredba, kada je jedino NIS mogao da uvozi i da prerađuje. A onda ste digli priču. Što ne kažete – NIS, takođe, uvozi EVRO-dizel, jer ga ne pravi u Srbiji, i bezolovni od 95 evropskog kvaliteta i bezolovni od 98 evropskog kvaliteta. I gde je tu monopol? Ima li tog monopola? I, šta sutra, ako neki iz inostranstva koji su prisutni ovde, poput Pacolija i ovih drugih, zatvore slavine, jer nemaju interesa da rade, hoćete Srbiju da ostavite bez energenata? Vi biste sad da isterate rusku kompaniju. Što tako niste prema ''Ju-es stil-u''? Banbadava ste ga prodali. Jeste li regulisali neku cenu sa njima? Ne, nego pretopili sve puške, naoružanje, tenkove! I oni ostvarili ekstraprofit ovde. Koja je to vaša politika? Neko treba vas da uvažava kao neke političare. Pa, vama je jasno da jedva čekam da dođem na vlast, da budem upravnik zatvora za DS, za sve zlo koje ste napravili ovom narodu u ovih 11 godina. Evo, na akciznoj politici govorim, šta su vam krivi građani Republike Srbije da na svakom koraku pokazujete ovu vrstu mržnje? Ko koristi D2? Ko koristi bezolovni iz domaće proizvodnje 95 oktana? Sirotinja u Srbiji. Ona treba da plaća akcize na isti način kao i ovi što voze džipove!
Druge firme koje su prisutne na našem tržištu, koje uvoze gorivo evropskog kvaliteta iz svojih rafinerija širom Evrope, 15-17 dinara imaju čiste zarade po svakom litru. Što su oni ugroženi i koga vi zastupate ovde? Kažite jedan potez koji ste uradili za 11 godina, a da je interes građana Republike Srbije. Nema nijednog poteza, šteta do štete, a onda nam pričaju da mora akciza da se poveća zbog penzija. Pa, zbog penzija ste se i zadužili. Pa, zadužili ste se zato da biste potrošili, a zbog akciza – treba da idu za penzije, pa ako nije za penzije, onda je za dečije dodatke, ako nije za dečije dodatke, onda je za obrazovanje, a ako nije za obrazovanje, onda je za zdravstvo. Pa, koju ste oblast regulisali?!
I, zato danas poslanici vlasti ćute. E, građani Republike Srbije, oni vam otimaju iz džepa samo evropskim propisima! Evropa vlada u Srbiji 11 godina. Ovo su evropski standardi po kojima vi danas živite. To je namenjeno Srbiji. Zato ne možete vi da budete Nemac u Srbiji, da se osećate kao u Nemačkoj. Ne, Srbija će dugovečno da bude na putu prema EU, to će biti trajno trpno stanje, dok ne dođu do nekog svog standarda – 100.000 građana više da umre nego što se rodi u Srbiji, a labudovu pesmu treba da vam odsviraju ovi ovde. Ovakvi vode državu! (Budi miran, Borise Tadiću, sedi ma mesto!)
I dokle tako? Šta očekujete? Povećanje akciza neminovno povlači i sivu ekonomiju. To vam je, valjda, poznato. I sada imate puno goriva u sivoj zoni. Ono se ne manifestuje na način kao nekada, zato što ipak može da se nađe na benzinskim pumpama, ali i to postoji i to vrlo dobro znate i taj deo ne želite da regulišete, ne želite da štitite potrošača, da li je kupio litar, kako je to moguće, imate kola, rezervoar 50 litara, a onaj na pumpi vam sipao 65 litara? Sipao vam je gorivo mimo tehničkog uputstva za kola. Vi to ne želite da regulišete, a zna se kako je završen taj sistem, preko kompjutera i preko onih koji baždare i koji završavaju posao. Tu država ćuti. U pogledu kvaliteta goriva, da li ste tu nešto uradili? Ne, nego su nam potrebne pare, nije bitno odakle treba da dođu, ali su nam one potrebne.
Da vas samo podsetim kako se to menjalo sa akcizama za proteklih godinu i po dana. Početkom 2009. godine za sve vrste motornih benzina, izuzev EVRO bezolovni 98 i EVRO Premium bezolovni 95, akciza je bila 42 dinara po litru, pa su onda sredinom 2009. godine to promenili na 44 dinara, pa je krajem prošle godine to podignuto na 45 dinara. Što se tiče ove druge kategorije – EVRO bezolovni 98, EVRO Premium bezolovni 95, početkom 1995. godine bilo je 26 dinara, sredinom 2009. dignuto na 30, a decembra prošle godine podigli ste na 49,50 dinara.
I, moram da uporedim ovu kategoriju – naftni gas, početkom 2009. godine bilo je 13 dinara po kilogramu, sredinom 2009. godine dignuto je na 15 i prošle godine u decembru digli ste na skoro 18 dinara po kilogramu.
Naravno, godinama pričam o biodizelu i o tim ekološkim gorivima, i to nikako ne može da uđe u akciznu politiku Republike Srbije. Svi kažu da je to opravdano, dolaze iz ministarstva, itd. Što ne primenite taj standard da 10% proizvodnje treba da budu biodizeli, vrlo značajni za poljoprivrednu proizvodnju, jer po nekim standardima ni traktor više ne bi trebalo da koristi ove druge dizele nego te, zbog ekologije i činjenice da se kreće obradivom površinom?
Ali, to vas ne interesuje, vas interesuje iznos, naplata, kako da to uđe u budžet i kako da se to rasporedi, ako je to moguće po nekoj simetriji, srazmerno prisutnosti i moći stranaka koje čine Vladu. I, to je moto ove vlade. Nema tu interesa građana, nema tu interesa Srbije, nema tu nečeg stabilnog. Zato na momente nekima deluje da se tu licitira, lupa bez veze, itd, te crvena linija, te delimo Kosovo, te delimo Mitrovicu, te delimo ono, te delimo ovo, te pregovaramo, te ne pregovaramo. Ubacuju se priče da bi se prikrila suština, a suština je ova stvarnost. Stvarnost nije dobra u Republici Srbiji. Treba da se zabrinete kada čujete koliko ljudi ćuti, prebiraju sami, sami u bradu sebi mrmore, nešto pričaju, 80% njih, zapamtite, ne želi da čuje za EU, NATO-pakt i ne želi da čuje za one stranke koje nas vode ka EU i NATO-paktu.
Zabrinite se malo, budite sigurni, na sledećim izborima građani će kontrolisati izbore, ne komisije, birački odbori. Nisu više spremni na tu vrstu podvale i prevare. Teško ćete više naći običnog čoveka koji pristaje na ovo, jer vidi da nema nikakve koristi, samo dugoročne štete. Zbog te štete mi ovde uporno pričamo – pogrešan je put, ne može ovim putem da se ide.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević, s mesta: Ali je pravi vođa.)
Budi miran Borise, miran, u ćošku!
Vidite…

Da li to znači kada mi neko dobacuje da moram da ćutim? Samo mi to kažite.

Dobro, šta da radim, pravila su jasna. Ko ti je kriv što si u opoziciji. Dobro.
Gospođo Čomić, ove dve vrste goriva za koje se SRS zalaže da imaju niži iznos akciza čine 30-50% ukupne potrošnje u Republici Srbiji. Kada pričamo o D2, pretežno, to je ona osnovna proizvodnja, pa, i naša poljoprivreda, ne sporim činjenicu da sada postoje moderni traktori koji sada koriste kvalitetne dizele itd. Ali, ako želite da razvijate Srbiju morate da vodite računa između ostalog i kada definišete akciznu politiku. Ona, mora da bude, na neki način, razvojna. Znate, ''Džon Diri'' postoje u Vojvodini, ali u Prokuplju ga nema, u Kuršumliji nema, voze se neki IMT stari 20 i nešto godina, za njih je D2 idealno gorivo.
I kod onih refakcija i kod onog povraćaja, i tu ste oktroisali na gazdinstva, na ovlašćene distributere, oktroisali ste taj sistem. Znate, postoje ljudi koji obrađuju svoju imovinu, a nisu registrovano poljoprivredno domaćinstvo, pa ne koriste tu beneficiju. Vi želite njih da stavite u akciznoj politici u isti odnos kao one koji voze najluksuznije automobile.
Zamolio bih vas da u sledećim nastupima kada dođu ljudi iz Vlade Republike Srbije, da se promoviše kao standard, znate i sami, po ovom novom Poslovniku uvek u obrazloženju mora da bude izjava o usaglašenosti predloženih promena sa nekim evropskim standardima, pa bih vas zamolio da obavezno ubacite rubriku – usaglašenost sa evropskim platama, pa da se kaže: evropski prosek toliko, podržavanje EU toliko, toliko, toliko. Ovom merom koju predlaže Vlada omogućiće se građanima Republike Srbije da za 2% skoče i da se približe proseku evropskih plata. To bi bilo mnogo korektnije, jer bi bile zadovoljne i jedna i druga strana. Ovako, samo se priča o nečemu što je navodno standard, koji nanosi štetu građanima Republike Srbije. Videli ste i sami kako stoje sa ličnim primanjima, a ako želite da vam građani veruju u blagodeti EU, najbolje je da ih prevarite tako što ćete da im dignete platu.
Verovatno, gospođo Čomić, ni vama ne bi bilo iznenađenje da Mlađan Dinkić večeras objavi na televizije – one akcije od 1.000 evra sada vrede 2.000 evra. To nikoga ne bi iznenadilo. One i ovako i onako ništa ne vrede, ali šta ga košta, on može da kaže, a kroz godinu dana opet može da kaže – to sam morao da prevarim da bi Palma prošao sa mnom u koaliciji. Može on svašta da kaže, ne trpi nikakvu posledicu, apsolutno ništa. Tako je i sa ovim akcizama. Građani Srbije treba da budu prezadovoljni što će da plaćaju veliku akcizu, jer blagodet samo što nije došla. Da li će biti 2020, 2030. godine, nije bitno, ali samo što nije došla. Ko će da doživi to, ljudi, ko će da preživi dotad?
Prosto sam iznenađen zašto vi sa puno elana ne branite EU i tekovine EU u Srbiji? Kako je moguće da na ovom tako važnom zakonu niko ne priča, ali apsolutno niko iz vlasti ne priča? Samo da vas podsetim, ovo sada je za 180% suprotno u odnosu na ono što je bilo decembra meseca. Ne bi vam ovo bilo prvi put da ste napravili tu mentalnu grešku. Pa, mi na svakih šest meseci menjamo zakone. Onaj što je bio evropski, sada novi dođe kao najevropski, ali ovde niko od vas neće da se javi. Zašto? Da ne bi ostala asocijacija kod građana kako ste vi krivci za povećanje akciza. Ovako ide poruka – kriva je EU, kriv je NATO-pakt, oni su krivi. Niste vi krivi i ja vas podržavam u tome, stvarno je EU kriva i NATO-pakt. Oni su krivi što se u Srbiji ne radi, što je u Srbiji poprilično sve skupo, što su smanjeni prihodi, što su smanjena primanja i što vlada veliko nezadovoljstvo u Republici Srbiji.
Možete vi da izmislite još neki štrajk, još neku demonstraciju možete da izmislite, možete da napravite još neki lom, ali ne rešavate suštinski problem, samo odlažete pitanje rešavanja. Nadam se da će, sredinom jula, napokon, razum malo da nadvlada u vladajućoj koaliciji. Računam, pošto je ovaj dosta koristoljubiv, ovaj Tucko, da će on da utiče na svog prijatelja Borisa Tadića, pošto je on glavni i politički i medijski savetnik. Kakav Šaper i ovi, ja sam se šalio sa njima, ovaj je glavni, ovaj drži sve sekunde, sve minute. Nadam se da će on da ga ubedi i da mu kaže – Tadiću, bre, spusti loptu, bre, raspoloženje naroda je 80% protiv EU i NATO-pakta. Nije to stvar koliko je hiljada kilometara ili hektara oduzeto na Kosovu i Metohiji, to je mnogo važnije državno pitanje. Mora država ozbiljno da se vodi.
Gospođo Čomić, da ne zakasnite u Evropu?! (Aplauz)

Mislim da na početku treba da se precizno kaže o čemu se radi. Nalazimo se pred jednim predlogom zakona koji treba da uredi finansiranje političkih stranaka, ali su sada to ''politički subjekti''. Šta je karakteristika ovog predloga i postojećeg Zakona? Prvo, oba materijala radila je DS. Godine 2003. radio ga je Đelić, sa plavušom Aleksandrom Drecun, a sada je radio sekretar ministarstva Homen, sa plavušom Zoranom Marković. Kod onog prvog, Đelić je izdao knjigu, uzeo pare, međutim, Biserka Živković je bila sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, pa je izbio spor i kasnije je morao da se falsifikuje zakon oko nadležnosti. Slično će biti i sa ovim predlogom zakona kada ga budete usvojili.
Šta je cilj ovog zakona? Da se obezbedi dominacija DS. Zbog toga je i 2003. godine donet Zakon. Princip je bio – ko ima više poslanika, treba da dobije više iz javnih sredstava.
Šta su nedostaci postojećeg zakona? Neprimenjiv je, jer prema postojećem zakona i kada krenete kolima do neke mesne zajednice da porazgovarate sa nekim ljudima treba da proknjižite potrošeno gorivo kao prilog svojoj stranci. U čemu se ogleda druga neprimenjivost postojećeg zakona? Pa, kada bi se primenio ovaj zakon niko ne bi mogao da učestvuje na lokalnim izborima, jer po ovom zakonu, recimo, u opštini Voždovac, na dopunskim izborima, mogli ste da potrošite maksimum 100.000 dinara, pod uslovom da osvojite 70% mandata, a jedan bilbord je 250.000 dinara. U tom raskoraku najbolje plivaju ovi ''žuti''; kače bilborde, sprovode akcije, donose građevinski mašine, završavaju poslove, jer se zakon ne primenjuje kada su oni u pitanju.
Šta treba da reguliše ovaj zakon? On mora da reguliše finansiranje političkih stranaka, ali da ne ugrozi slobodu političkog udruživanja i u onom drugom delu gde se priča o izbornim kampanjama treba da poštuje izborno pravo. Ovde imamo galimatijas, svega i svačega. Podneli smo, čini mi se, oko 40 amandmana sa namerom da skrenemo pažnju, ako možemo nešto da popravimo, jer ovo kako je sada napisano tražiće poprilično voluntarizma i tražiće brifovanje Agencije za borbu protiv korupcije, a neće nam biti teško, s obzirom na to da je na čelu te agencije Čedomir Čupić, onaj iz "Otpora", sećate se, što nije prošao za poslanika. Ima i drugih koji su, takođe, bili u "Otporu", pa nisu prošli 2003. godine, sada su ''požuteli'' i sada kontrolišu, gospođo Čomić, vašu DS. Ali, to je vaš problem, neću vama da stajem na žulj, to vi lepo završavajte.
Ono što je bilo zabranjeno Zakonom iz 2003. godine, to je danas na snazi, stimuliše se po novom predlogu zakona. Recimo, kada je Đelić objašnjavao Zakon, on je rekao, između ostalog, ne mogu političke stranke da uzimaju kredite, jer ako uzimaju kredite one gube svoju nezavisnost i svoju samostalnost, padaju u ropstvo, postaju zavisnici od bogataša. Danas u Predlogu zakona najvažniji privatni izvor jeste zaduživanje kod banaka. Vidite kako su evropski standardi rastegljivi.
Isto nam se kleo Đelić 2003. godine da je to evropski standard, pa je ograničavao i privatne izvore i sve stranke prividno bile iste finansijske snage tokom izborne kampanje. Sada to više ne važi, sada je "drp sistem" – daj šta daš, navodno da bude transparentno. Kakvo crno transparentno, ko god prikaže privatnog finansijera ili donatora neke stranke, odmah ga uhvati B92, pa ga razvlači, tamo – kako ste smeli da finansirate?! Tako da je, jedino, ostalo da frizeri finansiraju političke stranke. Drugima je zabranjeno. Samo frizeri mogu da finansiraju, drugi ne smeju ni za živu glavu.
Naravno, pojavili su se pametni oligarsi koji finansiraju sve. Imali ste Aranđelovac, finansirali vlast i opoziciju, baš njih briga ko će biti na vlasti. I ovaj zakon o finansiranju političkih, kako vi kažete, ''subjekata'', odnosno aktivnosti, jeste logični nastavak izmene Zakona o izboru narodnih poslanika. Gospodo tajkuni, imaćete na izvol'te celu Narodnu skupštinu, imaćete sve na izvol'te, dovoljno je samo da potplatite, da potkupite i imate kontrolisanu i vlast i opoziciju. U tome se tajkuni ne razlikuju od EU. To isto radi i EU.
E, vidite, sve to može da se uradi zato što vlast stimuliše kriminal. Evo vam jednog primera – 12. marta 2008. godine SRS je donela odluku da se za živu glavu ne vrši zaduživanje, a 21. marta ''Šojić'' ode krijući i zaključi ugovor, obaveže se, da garanciju – menice Draginji Đorđević, Banka ''Inteza'', da će odmah da se vrati pošto će dobar rezultat da se napravi. Napravljen dobar rezultat, pare nije vratio, nego je kratkoročni kredit pretvorio u dugoročni, blokirao stranku, a stranka saznala tek kad ste vi iz DS sa gospođom Đukić napravili ovde poslaničku grupu.
Mi vodimo postupak, naši sudovi se prave francuske sobarice, a sada se ubacuje da će biti finansiranja preko banaka i to će biti legalan oblik privatnih izvora. I, sada vi meni kažete – ko više da veruje DS?!
Ono što ste rekli 2003. godine ne važi u praksi. Ovo što sada gurate, promovišete, kako će u praksi da važi, šta će od ovoga da ispadne, ali zato nema odredbe u zakonu da sa redovnog računa možeš da prebaciš sredstva na svoj račun za izbore. Ne, moraš u banku, da se zadužiš, da padneš u ropstvo. Ko će danas od građana da finansira političke stranke? Pa, neće niko! Zašto neće? Ne želi da ga B92 mrcvari, sa onim priučenim novinarima, da se prave ''insajderi'', da se prave emisije, da se dezavuiše sve što postoji u Srbiji! Šta vi želite?
Vi želite da ova politička scena bude i suviše jeftina, kako za one iz EU, tako i za ove ovde tajkune i organizovani kriminal. I, prosto me čudi da niko nije podneo amandman na onaj član oko krivičnog gonjenja. Ma, zašto Tužilaštvo za organizovani kriminal? Ma, Tužilaštvo za ratne zločine treba da proganja političke stranke, bre, Vekarić i Vukčević, bre, oni da proganjaju to, bre?! Treba sve pobiti odmah, ma, ne treba ni postupak, bre, šta vam je?!
Sprovedite lustraciju, bre, najlepši ste, najpametniji ste, sve možete!
I, onda imamo prepun zakon deklaracija, priča. Niste, recimo, uzeli oblast humanitarni rad političkih stranaka. To treba zabraniti! Jer, dokle god postoji u načelu prihvatanje da nešto može humanitarno da se radi, biće veštačkog đubriva, blokova, naočara, kišobrana, cipela u Kladovu itd, itd, a onda skoče veliki humanisti iz nevladinog sektora, pa kažu – onaj ko ima treba da pokloni, da bude društveno odgovoran i da bude socijalno odgovoran prema svom narodu.
I, ko nam je kriv? Vlast neće da radi. Dve godine smo ovde potezali, onog, Đilasa, da vidimo ko prodaje sekunde, koliko prodaje sekunde. Napravio je čitav monopol, on, taj Krstić, Šaper, ne znam ni ko više, ali je to sve vaše, ta banda.
Ne možete da kupite ni sekunde ili ide po njihovim cenama. Privatnim televizijama nabacujete reklame, po osnovu toga što ste nabacili reklame imate i neke emisije. Naravno, to se sve uredno fakturiše, a kada prođu izbori – e, videćemo da li će da se plati i po pravilu se ne plati. I vi pričate o ravnopravnosti, jednakim uslovima itd.
Da li postoji pravičniji oblik raspodele sredstava iz javnih izvora od broja osvojenih mandata? Ne postoji. U zakonu se jasno kaže da politička stranka dobija ta sredstva prema osvojenim mandatima.
Šta se dešava u Rakovici? U Rakovici Bojan Milić, predsednik opštine, u koaliciji sa onima koji su tamo, isplaćuje po broju mandata stranci koja nije učestvovala na izborima. I to piše sve u Upravi za trezor, evidentirano. Kada pozovete telefonom budžetsku inspekciju i kažete – molim vas, sredite to da se ne tužimo, pošto smo se jedanput tužili, dobili smo, princip je politička stranka, ne, ćuti se, polako, mirno, fino, imate medijsku dominaciju, to će đav-đav-đav… Pustite Borku partizanku, skojevku, završava se posao, digne se prašina itd, ''puj-pike, ne važi''. Sve je u redu.
E, u takvim uslovima vi pričate o političkim strankama, vi pričate o finansiranju političkih stranaka, a onda ubacujete odredbu pa ćete PUPS da naterate, gde se nalaze samo penzioneri, da odvaja 5% za školovanje omladine. Pa, koja može da bude njihova omladina?! Najmlađi čovek je 65 godina. Šta sve trpi papir, kada zakone pišu ljudi koji nikada u životu nisu učestvovali u izborima, apsolutno, nikada nisu videli izbornu kampanju?!
Raspodela sredstava, kaže – u roku od pet dana od kad se proglasi izborna lista. Pa, kako? Valjda postoji ona zbirna lista? Pa, ko je pisao, bre, ove zakone? Isti problem je bio 2003. godine. Tada je u prvom redu njihovog dela gde je sedela DSS, sedeo Srđan Popović i video da nešto nije u redu, izvlačio onu Drecunku napolje da joj objasni da te gluposti ne stavlja u zakon, i molio je i preklinjao. Ne, na silu, kao što sada na silu gura, a znate i sami da su neka rešenja apsolutno neodrživa.
Da vam ne pričam o finansiranju iz inostranstva. Ne može politička stranka da dobija iz inostranstva, niti od strane države niti od strane međunarodnih organizacija. Ne može! Zašto? Političke stranke kao politički subjekti, ustavne kategorije političkog sistema Republike Srbije, rukovode se suverenitetom, teritorijalnim integritetom, nezavisnošću i poštovanjem Ustava i mora da se obezbedi finansijska samostalnost. U tom smislu ne sme nikakav uticaj iz inostranstva, kao da postoji neka razlika između SAD, USAID, ili njihovog instituta IRI. Pa, to je jedna ista kuhinja.
Zamislite, politička stranka ne može da se bavi izdavačkom delatnošću? Pa, ko će da nam piše novine, flajere, knjige? Ko? Slobodan Homen? Da li njemu treba da damo da piše, da bi to bilo po zakonu? O čemu pričate? Prihodi od promotivnih aktivnosti – pa, šta ima tu loše ako se proda bedž, DVD, sa nekog mitinga? Kao što nema ništa loše ni da se pokloni članstvu.
U Seličevici član naše stranke mora da otvori tekući račun da bi uplatio članarinu. Ljudi moji, gde vi živite?! Pa, nije Srbija Dorćol, beogradski krug dvojke. Pa, valjda je Srbija mnogo veća nego što vi želite da bude. Čudo da niste rekli platežne kartice?!
Ovo su pisali vanzemaljci. Onda se ljute ovi iz Agencije kada im se konkretno ukaže na neke stvari gde su napisali sve i svašta. Da vam ne pričam o svojevrsnoj igranci – bili su i predsednički izbori, pa su neki kandidati uzimali kredite, pa su napisali u izveštaju da su izbornu kampanju finansirali kreditom, ali im kredit nije uplaćen na račun za izbore nego na redovni račun. Svi ćute, ne sme tužilaštvo da digne glas, ne sme sud da uzme predmet u ruke. Ima neka sila značajnija, veća. Od te sile se, prosto, i Tadiću tresu gaće. Ne sme ni on da pomisli ništa, zato što je napravljena simbioza TT, „Toma-Tadić”, jedan bez drugog ne mogu, ko vreća i zakrpa moraju da talasaju; jedan će da skupi za vlast, drugi će, navodno, za opoziciju, cile-mile i to je sve unutar iste porodice, a narod će da se zabavlja time da li gospođi Čomić stoji lepo ova crvena ruža. Izvinite, gospođo Čomić, al' vam stvarno lepo stoji.
Ovu raspravu obavljamo u vrlo interesantnom trenutku. Nema nijednog predstavnika Vlade. Zamislite, oni verovatno drže telefonsku sednicu da podele one pare koje su zaradili kada su isporučili Ratka Mladića, pa već sutra će da dođu onako deblji i onako gojazniji. Njima je jako dobro. Ispunili su zadatak, dobili su aplauz, uzeli malo parice. Računaju ako mogu sada da prevare na izborima, pa da budu pretpristupni fondovi, tamo, negde, do 2020. godine, a mi treba da živimo i da preživljavamo i da preživimo vlast DS. Zlo je zavladalo Srbijom. Vidite, nema nijedne interesne grupe koja se nije pobunila.
Šta reći o ovom predlogu zakona? Ima puno nedorečenosti namerno napisanih. Ima puno članova koji nisu originalni, nego su ubačeni da bi se pisali amandmani, a originalni će da dođu u vidu vaših amandmana. To već znamo, znamo da radite tu fintu.
Da li će ovaj zakon da reši ova pitanja, pre svega da sve bude jasno, ako mogu tako da kažem, da ne idem dalje, i na prihodnoj i na rashodnoj strani kod političkih stranaka? Neće! Da li postoji jedna zona koju zakon ne dotiče? Postoji, evo, Mlađan Dinkić. Uzme svog ministra, krene da skuplja, navodno, potpise, reklamira i sve o državnom trošku vrši promociju. Tako ćete da radite i kada odete da grlite simentalke po štalama u toku izborne kampanje. Isto imate da radite. Nema nikakvih problema, grlite vi simentalke, nemam ništa protiv, važno je da to ljudi znaju, da to ljudima bude jasno.
Dalje, da li smo zahvatili onaj deo koji se tiče upravnih odbora? Nismo! Evo, „Aerodrom Beograd”. Zna se koja je stranka preuzela to, zna se preko kojih zadruga angažuje svoje zaposlene, zna se kako idu troškovi. Pozovite vašeg Ćirića iz DS, on je u poštama. Neka napravi samo listing poslanika koji su dobili poklon čestitku u novcu i videćete koja stranka finansira svoje poslanike. I zato ste vi mnogo samostalni i jedinstveni. Svi vam se zakoni sviđaju kada dođu od Mirka Cvetkovića, nema ni trunka različitog razmišljanja, a vi ste se izborili za samostalnost kao narodni poslanici. Ma, to pričajte nekom drugom. To je već pročitana pesma u Srbiji, to je već svima jasno.
Ovaj zakon te stvari ne rešava, jer ne želi da ih reši. Ovaj zakon ima nekoliko vrlo otvorenih prostranstava, ne rupa, prostranstava, gde dolazi do izražaja potencijalna mogućnost da se preko Zorane Marković i na drugi način vrši pritisak na stranke koje ne odgovaraju onima koji su na vlasti. Ne mislim na stranke koje su na vlasti, nego na prave vlastodršce u ovoj zemlji. Pa, tu vam je i Đilas, pa, tu vam je i Beko, pa, tu vam je i Mišković, tu vam je i neko drugi! I ne optužujte uvek političke stranke!
I, kada kažete „Beko je finansirao tu stranku”, malo je tačno od toga što ste rekli, ali da je finansirao pojedinca na čelu ili prividno na čelu stranke, ili nekoga u rukovodstvu, za to budite sigurni. Kada se pojavljuju te pare? Pojavljuju se kasnije, ali te pare su opasne, jer, uzeo si pare, nisu ispunio obećanje. To je već teren za Miljka Vladisavljevića, a to svi znamo da postoji. Neki se čak i hvale, pa se zna ko kome finansira gorivo, pa se zna ko kome finansira ovo, pa ko kome finansira ono, zna se koje kome napravio kuću, ko građevinski materijal. Sve se zna i to građani znaju, a vi mislite da to može da se zabašuri.
Opet se penješ, Borise, budi miran! Budi mira, Borise!
Vidite, gospođo Čomić, vi ste bili 2003. godine u Skupštini, u onoj tamo zgradi je to bilo. Tada je rečeno od strane SRS koji će problemi da budu. Niste verovali, a onda ste 2004, 2005. godine ćutali zato što je SRS ostvarila dobar rezultat i imala po osnovu javnih izvora prilična sredstva. Istrpeli ste se, trpeli, trpeli ove stvari, a sad ste ušli u jednu drugu priču, gde, navodno, treba da sredite političke stranke, ali ne one koje su proevropske. I, vidite, namnožio se broj proevropskih stranaka zbog pretpristupnih, potencijalno, fondova. Izvinite, što sam prekoračio vreme. (Aplauz)

Gospođo Đukić Dejanović, koliko imamo vremena? (Predsednik: Imate 34 minuta.) Dobro, hvala.       
Ovo moram zbog građana koji prate ovaj prenos da kažem, još se nisu dogovorili oko onih izbornih zakona, čekamo kad će taj dim da se pojavi na odžaku. Pošto se još nisu dogovorili, ubačena je ova tačka dnevnog reda da se kupi ovo vreme, dok se koalicija dogovori koji će amandmani da se prihvate, koji ne. Naravno, vidite koliko sam kooperativan sa vlašću.
(Predsednik: Molim vas, hoćete li se pridržavati dnevnog reda, koalicija se dogovorila, da vas informišem.)
Držim se dnevnog reda, gospođo Đukić Dejanović, vidite da sam uhvatio dnevni red. Držim se dnevnog reda.
Dalje, mi smo u toku ovog zasedanja imali svojevrsne epopeje o neraskidivoj vezi između građanina i narodnog poslanika. E pa, braćo kamermani, pokažite kakva je ta veza između građana koji gledaju praznu salu, nema ih njihovi poslanici. A oni se zaklinju da menjaju zakon zbog neraskidive veze. Laž do laži.
Da krenemo sa ovim Nacionalnim prosvetnim savetom. Nemamo sreće sa tim nacionalnim prosvetnim savetom još od one Ljilje Čolić, kad beše ono ministar, kad se više pozvala na hrišćanstvo nego Mićunović na Darvina, i stradala zbog Darvina. Nikako da izaberemo nešto što bi moglo da bude okosnica, ajde da kažem, svih naših obrazovnih programa. Ima jedna lepa izreka. Kaže se – šta učitelj pogreši, to je veća šteta nego pukovnik što napravi u ratu. Nema onog primerka ovde, to je očigledna greška obrazovnog sistema. Očigledna greška obrazovnog sistema.
Vidite, kada se obrazovni sistem naruši, onda svako dobije diplomu neku, ni kriv ni dužan postane intelektualac. Ni kriv ni dužan postane intelektualac i još, nekom greškom izbornog sistema, postane državni funkcioner. Vežba uz ono ogledalce kući, pored slike Ramba i onog Švarcenegera, i tako se priprema za Skupštinu. Greška obrazovnog sistema.
Ako pričamo o ovom predlogu odluke, znači, moramo da imamo u vidu i formalne i materijalne aspekte. Formalni, da li predloženi kandidati ispunjavaju uslove, da li je predlog došao od ovlašćenog predlagača, da li predlog u sebi ne sadrži nešto što upućuje da je prekršen zakon o zabrani diskriminacije? Jeste li juče slušali, svaka četvrta, svaka treća, svaka druga, manje zastupljeni pol. Koji je? Niko ne zna koji je to manje zastupljeni pol.
Gde je gej populacija? Što o njima niste vodili računa ovde? Sećate li se da je aktivista gej populacije postao potpredsednik jedne stranke? On zaboravio na svoju populaciju, čim je zadovoljio svoje potrebe. Neverovatne stvari se dešavaju.
Znači, imamo predlog ovlašćenog predlagača. Inicijativu su dali kud koji mili moji. Predloženi kandidati. Naravno, za 11 godina smo se naučili u ovoj skupštini da moramo da vodimo računa šta pričamo i trudimo se da kada mahnemo desnom rukom izađu evropski standardi, kad mahnemo levom rukom izlaze direktive.
Nećemo da pričamo o imenima i prezimenima, ali moramo da kažemo, poštovani građani, šta to može da se desi u glavi nekog čoveka da prihvati da bude kandidat za člana Prosvetnog saveta, u ovoj situaciji kada 11 godina vlada hepatitis D. Šta je to motiv čoveku koji prihvata da bude član nečega što je osuđeno na propast? Još su to intelektualci, videli ste biografije, završili škole. Znači, nisu greške obrazovnog sistema, kao onaj primerak što se ovde stalno breca.
Onda se postavlja pitanje šta je taj poriv, motiv, zašto su prihvatili da budu? Zašto su prihvatili da budu tamo gde ne postoji ništa? Šta žele oni da reše učešćem u radu tog prosvetnog saveta, a on više ne radi nego što radi.
Onda čovek mora malo da razmisli, pa onda kaže – moguće da su motivisani na isti način kao oni u javnim agencijama i javnim preduzećima. Pre nekoliko dana čitao sam kolike su naknade i kolike su plate, počevši od JAT ervejza, "Telekoma" ta, ta, ta sve do tamo osamdeset i pete javne institucije. Onda agencije od Registra hartija od vrednosti, gde ona gospođa ima 390 hiljada.
Po podacima iz februara 2009. godine, ne po podacima iz 2011. godine, naknada u Prosvetnom savetu nije tolika, ali u doba ekonomske krize sve što calne sa strane blagodarno je, pomaže. Možda je to neki motiv. Ne isključujem to.
Onda se postavlja drugi, isto formalni razlog za razmatranje. Ako se zna koji je domet njihovog učešća u nekom od tih saveta, odnosno ne postoji nikakva mogućnost da oni nešto značajnije učestvuju, onda šta mi u stvari biramo? Šta nas opredeljuje?
Šta opredeljuje Odbor za prosvetu koji je predlagač? Opredeljuje ih samo biografija. Završili su škole, intelektualci. A da li društvo ima neke koristi od tih intelektualaca? Da li oni mogu svoja znanja da primene u praksi, jer znanja u školi i na fakultetu imaju neku svrhu ako se primene u praksi. Ako se ta znanja stečena na visokim škola ne mogu primeniti u praksi ili se zloupotrebe, ili se loše primene, koja je korist od tog intelektualca? Nikakva. Pa videli ste i sami.
U ovoj prostoriji ovde, ovde su kapitulirali svi fakulteti, i tehnički i društveni. Zašto? Sto dvadeset šest rešava sve bolesti. Može Ranđelović da obara njegove studente tamo što neke stvari ne znaju, ali ako ispravi studenta, pa to što je ispravio studenta saopšti ovde, odmah ga kokne Damoklov mač sa 8,5 hiljada kazne.
Postavlja se pitanje šta će nama fakulteti posle Narodne skupštine, šta će nama škole, šta će nama stolarske radionice, šta će nama zidari, šta će nam tesari, šta će nam električari? Sve to možemo glasanjem da rešimo. Imaš 126, inženjer elektronike si odmah. Šta ima dete da se muči u školi. Treba da ide tamo, samo da zna kolko da ne uvati žicu da ga ne udari struja, i odmah je inženjer.
Znači, to bi mogao da bude neki kriterijum. A onda se postavlja pitanje, dragi poslanici u ovom skromnom broju, ovde moram da pohvalim gospođu Čomić, ona je uvek redovna, za razliku od mnogih drugih, ona shvata ozbiljno svoju funkciju, nije samo zbog kažnjavanja nego što predano radi posao poslanika, onda se postavlja pitanje, gde je naša odgovornost?
Ako sve ovo znamo, da li mi imamo moralno pravo da glasamo pravdajući se da ne znamo. Pa kad nas priteraju u ćošak, onda kažemo pa šta oćete, većina je odlučila. Znate kad kažete da je većina odlučila, Verko, to je ono"dva loša ubiše Miloša", pa tako je.
Onda se čudimo, što se nalazimo u jednoj raskrsnici sa hiljadu putića i kako kojim putem krenemo vratimo se nazad. I vrtimo se u krug, i vrtimo se u krug kao društvo, ne smemo da se suočimo sa istinom, ne smemo da napravimo jedan iskorak koji bi značio, istina i pravda.
A nije teško biti fin. Pogotovo nije teško ovima koji se pozivaju da su vernici, da su hrišćani, da poštuju božije zapovesti itd. Neki se ovde ponašaju kao veliki hrišćani, ali rimokatolici. Ode na misu plati i onaj mu kaže oprošteno ti je.
Postavljam pitanje, kolika je krivica Odbora za pravosuđe, kolika je krivica ovih ljudi što ovo prihvataju, koji pristaju u startu na nešto što je poznato i kolika je naša krivica što uopšte razgovaramo o ovome, jer ispada iz ovoga da najveća zasluga jeste što ti ljudi imaju neko obrazovanje. I to što oni imaju neko obrazovanje, to je garancija za sve što se od njih očekuje u skladu sa zakonom da mogu da urade. A oni u skladu sa zakonom ne mogu ništa da urade u tom preglomaznom telu. Apsolutno ništa, i onda imaćemo i u budućnosti zlatnih i svetlih primera kolateralne štete obrazovnog sistema.
Pazite, danas imate sistem vrednosti, deca više ne žele da upišu neke fakultete. Zašto? Zato što te profesije niti ko poštuje, niti ko traži. Da li ste videli, mašinski inženjeri odoše svi u menadžere. Odoše i u medije, da li ste videli Đilasa? Kakvo mašinstvo, daj medije, kupi sve sekunde. I šta mu služi diploma? Da se pozove da je završio neki fakultet. Mogao je i Bogosloviju da završi, sekunde kupio, i svi ste sa reklamama zatočenici njegovog monopola.
Imali ste ministra Šutanovca i on je neki mašinski inženjer, isteran iz službe, dobio otpremninu, katastrofa za službu, ali 126 izabralo ga za ministra odbrane. Gde vam je vojska sada? Nemam šta da se čudimo, prirodna posledica pogrešnih koraka je naša stvarnost.
Da li ovi ljudi mogu da promene našu stvarnost, da daju neki doprinos da se naša stvarnost u nekom periodu, za godinu ili dve, u smislu prosvete, obrazovanja, promeni. Ma, ne mogu.
Obrazovanje je, sa gledišta međunarodnih standarda, u isključivoj nadležnosti države. Nema međunarodnog standarda i ona vaša Bolonja o kojoj ste pričali doživela je ovde neuspeh, ali ne samo ovde, nego i na mnogim drugim mestima, ali da ne otvaram tu temu. Niko je nigde ne primenjuje.
Znači, sve je u našoj nadležnosti, da ceo obrazovni sistem prilagodimo našim potrebama. Ne, ovde se kukuriče kako je u Belgiji, Holandiji, kako posle druge godine može da nastavi sa studiranjem, ajde cvrc sad pričajte to nekom drugom, pa neke međunarodne testove, pa testiraju se naša deca, pa sada naša deca naprasno ispadoše neinteligentna.
Znači, nema nekog međunarodnog standarda, koji međunarodni standard? Na nivou Saveta Evrope 25 godina se radi knjiga istorija Evrope, ne mogu da se dogovore osnivači Saveta Evrope šta bi moglo kao istorija da uđe u baštinu EU i nikako da završe tu knjigu. Kažu, ne možemo da je završimo, šest generacija direktora tog centra se promenilo. Zašto?
Od države do države, svaki događaj od značaja za Evropu posebno je obojen na način kako odgovara kojoj državi. Gde mogu Francuzi i Nemci da imaju zajednički stav o svojoj istoriji kada su u 70% situacija bili suprotstavljene strane. Znate i sami da se Strazbur na 30 godina menjao, te malo u Nemačkoj, te 30 godina u Francuskoj, te u Nemačkoj, te u Francuskoj.
A ovde kod nas se kaže, znate šta, Venecijanska komisija, moramo da usvojimo zakon, jer znate šta, Venecija ima problem sa kanalizacijom i to je glavni kriterijum što nam se ovde natura ta Venecijanska komisija.
Ko su ti ljudi koji pristaju da budu na ovom papiru deo projekta koji je osuđen na propast? Naš poslanik Marko Milenković vam je pre nekoliko dana čitao šta je sve, zahvaljujući ovakvim savetima, ušlo u udžbenike i šta moraju da uče naša deca, kao da je udžbenik pisao Iv Tomić, svedok veštak Haškog tribunala.
U Hagu se povodom nekih istorijskih aspekata, odnosno istorija srpskog naroda, koristi knjiga koju je napisao Desimir Tošić 1956. godine u Francuskoj. On niti je istoričar, niti blage veze ima sa istorijom. On je napisao, Turska napravila Krajinu prema severu da bi se čuvala od Austrijanaca. Pitajte naše dete koje ide u treći razred osnovne škole ko je napravio Vojnu Krajinu i zašto je napravio. Desimir Tošić napisao. (Iz klupa: Budala.) Jeste, pa šta, i noću helikopterom dolazio da se otimaju mandati poslanicima.
Ko je nama kriv? Ili još jedno iskustvo iz Haga. Netačni podaci, laži. Izvor: knjiga Vladimira Goatija iz 1992. godine. Laž do laži, egzaktno dokazano. Njegove opservacije, lažne opservacije. Njemu ništa nije smetalo, bio je dobar i za Miloševića, pa je bio dobar posle i za ovoga, i danas je dobar, svima je dobar. Kada god treba, oni ga izvade za uvce, fuć, hajde profesore nešto kaži, fuć, vrati se nazad, doviđenja, čekamo sledeću priliku.
"Transparentnost, fuć, kaži, idemo dalje, ko vas finansira, ćuti. Niko ne sme da zna ko finansira "Transparentnost". Onda se postavlja pitanje, koga bre birate ljudi. Da li su ovi ljudi svesni šta se od njih očekuje, da li su svesni šta treba da rade.
Onda ćemo da kažemo, fino, 126, poštovana procedura, ne daj bože da se obratite Ustavnom sudu, kad vam sklopi priču Bosa Nenadić, možete samo da zamislite šta bi se desilo.
Znate šta, predlažem ovim članovima Prosvetnog saveta da podignu svoj glas. Zašto bi članovi Saveta guvernera NBS imali mesečnu naknadu po 150 hiljada dinara, mogu i ovi da imaju. Zašto bi glavni u Prosvetnom savetu mogao da ima manju platu od direktora Aerodroma Beograd.
Šta onaj na Aerodromu vodi računa o avionu i putnicima da li će lepo da uđu. Ovde svi od rođenja pa do groba, baza je ovaj savet, programi nastavni, šta treba deca da nauče, šta da bude sastavni deo njihove ličnosti za sve vremena, što bi direktor Aerodroma imao veću funkciju i veću platu od ovih ljudi.
Ali ne, ovde su 20 ili 30 hiljada mesečno apanaže, ćuti, guramo ove programe, menjamo istoriju, menjamo sve, važno je da čekamo potpis, a potpis će da dođe u oktobru. Dobro, ako ne bude u oktobru, što reče Željko Samardžić, biće u novembru, pa ako ne bude u novembru, biće u decembru, i dokle tako, dok te, kako oni kažu – lože, a to u prevodu znači lažu.
Ovde neki prihvataju laži, ljudi žive u lažima, mnogo im je lepo kad ih lažete, oni se prosto istope, a ovima raste popularnost. Kako čovek izgubi radno mesto, odmah glasa za Borisa Tadića, jedva čekao da izgubi radno mesto. Petsto hiljada porodica nema kuče za šta da ih ujede, jer su u dugovima prema bankama, to je 500 hiljada sigurnih glasača za Borisa Tadića.
I tako lepo, mi iz SRS to malo ispričamo, upozorimo vas šta će da se desi za nekoliko meseci ako nas ne poslušate, vi se lepo nasmejete i kažete, pričaj ti to, niko ne sluša, tu su mediji, to ćemo mi da okrenemo ponovo, Srbija je na samoubilačkom putu prema EU, narod jedva čeka to, mi ćemo opet da pobedimo, a kada pobedimo onda ćemo da kažemo, pa šta smo obećali, 126 imamo, sve možemo.
A onda će u okviru 126, kao u ovo vreme, natezanja, čiji amandman će da prođe, kako će da prođe, da se usaglasimo, da se ne usaglasimo, da se ne usaglasimo. Ali, neki će da progutaju žabu samo da bi dokazali da su na putu ka EU. To što mu komšija nema ni za leba, njega baš briga, bitno je da smo na putu ka EU, a kada ćemo da stignemo, nikada.
Pošto želim da proverim kako teče dogovor oko izglasavanja ovoga, prekidam ovo moje.

Gospođo Čomić, da li možemo da čujemo kakva je sudbina amandmana i kakvo je mišljenje predstavnika predlagača ovog predloga zakona o ovim amandmanima, pa ako je ovaj amandman usvojen, ne bih ga ni obrazlagao. Ništa nismo dobili, tako da ne znamo kakva je sudbina.

Mogu da pričam? Dobro.
Gospođo Čomić, mi smo ovaj prvi amandman podneli na član 1. Predloga zakona jer smo videli da se iz teksta člana 7. izbacuju reči "Vrhovni sud Srbije" i ubacuju reči "Upravni sud".
Radi se o odredbi koja reguliše zaštitu izbornog prava. Znači, koji su ti organi koji pružaju zaštitu izbornog prava? Znači, organi kojima mogu svi oni koji smatraju da nešto nije regularno u izborno postupku da se obrate i traže zaštitu. Na prvom mestu je RIK, drugi je bio Vrhovni sud Srbije i treći su bili nadležni sudovi.
Treći ovi nadležni sudovi su pre svega bili opštinski sudovi zbog biračkih spiskova, izvoda, upisa u birački spisak. Međutim, prošle godine je usvojen Zakon o biračkom spisku, pa je popriličan broj odredbi u Zakonu o izboru narodnih poslanika ostao nepotrebno, menjaju se i ti članovi u nekim kasnijim odredbama.
Ovim amandmanom smo hteli da kažemo da umesto Vrhovnog suda Srbije, koji više ne postoji, postoji Vrhovni kasacioni sud i predlažemo da to bude praktično ta najviša instanca u izbornom postupku, a ne Upravni sud, tim pre što ceo postupak zaštite prava u izbornom postupku samo na momente liči na upravni postupak.
To je, u stvari, materija koja pripada ustavnom pravu, a može se reći i ustavnom postupku, jeste da se u formalno-pravnom smislu naslanja na neka pravila koja se i primenjuju u upravnom postupku.
Mislimo da ako je u postojećem zakonu najviši sud u Republici Srbiji bio određen kao državni organ koji pruža zaštitu izbornog prava, da taj princip treba i sada sačuvati i da pandan Vrhovnom sudu je Vrhovni kasacioni sud. Ne znam kakav je sada stav predlagača povodom ovoga. Mislim da ne postoji nijedan razlog da se ovaj amandman ne prihvati.

Znate, mogu da shvatim da većina može sve da uradi, ali neke stvari jednostavno nisu dozvoljene. Izborno pravo je deo nečega što se zove materija ustavnog prava. Početak i kraj, i tu nema šta 126 da promeni. Ne može to da promeni. To je prva stvar.
Druga stvar – da li se obezbeđuje sudska zaštita u izbornim sporovima? Ako se zbog izbora ukaže potreba, pojavio se neki konflikt i treba da se reši, poslednja instanca u rešavanju jeste nešto što se naziva sud. Standard koji se primenjuje, ili je to Ustavni sud u državama gde postoje ustavni sudovi, ili najviši redovni sud.
Vi ste primenili nešto što nigde na kugli zemaljskoj ne postoji. Mi smo i po prethodnom Ustavu i po prethodnim zakonima o izboru narodnih poslanika imali poštovanje tog principa, ali izvinite, molim vas, pitala se i nauka i teorija kada su se donosili zakon.
A sada 126. Mi predlažemo promenu. Ratković i Konstantinović su savetovali Nadu. Imamo upravne sporove, hajde, u Zakonu o uređenju sudova piše da oni vode upravne sporove. Kakve veze ima ovaj spor sa upravnim sporom? Kakve veze ima izborni spor sa upravnim sporom? Objasnite mi.
Ovde se upravo pokazuje da je najviši sud poslednja instanca, verovatno drugostepeni organ koji sve rešava. Da bi drugostepeni organ nešto rešavao, on mora da ima prigovor ili žalbu, a vi nam pričate upravni sud. Da bi upravni sud nešto rešavao, on mora da ima tužbu.
Znate, nema ga Ranđelović, kod Martinovića bi pali na ispitu, imate li još nekog? Gde je onaj vaš Veselinović? I on je neki doktor. Pitajte ljude koji se bave ovim poslom.
Jednostavno mislite - imamo 126, pa možemo sve. Po toj logici stvari, ovo ste mogli da date i na osnovni sud. Možete sve, ali ljudi postoji neki minimum, postoje neki principi, postoje neka načela koja se poštuju. Kod vas je jedini princip "app" – ako prođe, prođe. Imam 126 i drži vodu dok majstori odu. I sada treba nešto ozbiljno da pričam s vama povodom nečega što je stvarno bruka i sramota. Hvala što nisam dobio opomenu.

Hvala, gospođo Čomić. Moramo da se vratimo malo u prošlost da vidimo kako se razvijala situacija sa Nadzornim odborom. Baš nisam siguran, 1990. godine kada su bili oni izbori da li je bio formiran Nadzorni odbor, ali već 1992. godine, pa svi sledeći izbori koji su bili, uvek je postojao Nadzorni odbor. Manje ili više on je imao nadležnosti iz člana 99. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je donet krajem 2000. godine.
Već decembarski parlamentarni izbori 2000. godine sprovedeni su bez Nadzornog odbora, odnosno postojao je Nadzorni odbor, imao je neki svoj mandat, ali prelazna vlada - trijumvirat nije dozvolila da se aktivira Nadzorni odbor.
Naravno, posle toga, do današnjeg dana nikada nikome nije palo na pamet da primeni član 99. Zakona o izboru narodnih poslanika, a kad je donet Zakon o radio-difuziji, onda su počela visokoumna razmišljanja kao da Savet RRA preuzima neke nadležnosti Nadzornog odbora.
Naravno, pošto moram da vam ne verujem, jer imam loše iskustvo s vama, samo bih vas podsetio, kada se već zaklinjete u neke demokratske principe, parlamentarizam, u neku tradiciju, a očigledno oni koji su predlagali ove izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika sa demokratijom i parlamentarizmom nemaju blage veze, podsetiću vas da u postojećem članu 2. Zakona o izboru narodnih poslanika zapisano je da građani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, a tehnika kako se to reguliše jeste tajno glasanje.
Znači, opšte, jednako i neposredno izborno pravo se reguliše odredbama zakona, i u pogledu aktivnog i pasivnog biračkog prava, ali kako da se očuva sloboda izbornog prava? Da bi se ona očuvala, da bi se poštovale zabrane u pogledu prekoračenja te propagande i nedozvoljenog uticaja putem propagande, humanitarnih i drugih aktivnosti na slobodnu volju birača, formiran je Nadzorni odbor, koji treba odmah, hitno da sankcioniše sva ta nepostupanja u skladu sa zakonom.
Da to jednostavno prikažem, znači, od dana raspisivanja izbora do saopštavanja konačnih rezultata, dva najvažnija organa u Republici Srbiji treba da budu RIK i Nadzorni odbor.
Vi nemate nameru da formirate Nadzorni odbor u skladu sa zakonom, imate nameru, želju da nastavite i dalje da ne postoji to, da postoje navodno neki surogati, kako biste mogli besomučno da zloupotrebljavate propagandu i na najbrutalniji način ugrožavate slobodu građanina da formira svoju izbornu volju.
Nadzorni odbor treba da sankcioniše sve to i da kaže ko je u izbornoj kampanji prekoračio, ko je išao sa podmuklim udarcima, ko se koristio lažima, ko se koristio dezavuisanjsem itd. Ali, to je nomenklatura vaših aktivnosti.
Zato vama ovako nešto ne odgovara i zato ovako nešto nećete ni da formirate, već i na dan izbora ima da se dele naočare, kišobrančići, čarapice, veštačko đubrivo, blokovi, giteri, lepi osmesi, obećanja, evo samo što nije onih 1.000 evra besplatno došlo, a morao sam da lažem zbog Borisa Tadića, da se Boki izabere, vaš Boki, ne Boki 13 sa "Pinka", nego Boki, naš predsednik.
Gospodin Nemanja Šarović je hteo da vam malo doskoči, da izađete na čistinu, da vidimo ko smo, šta smo, gde ste. Vrlo je jasno da je vaše mišljenje da Nadzorni odbor mora da postoji u smislu članova 99. i 100, i samo na papiru, jer kada bi preuzeo stvarno nadležnosti koje su napisane ovde, onda bi pola vaših izbornih kampanja bilo u zatvoru, zbog prekoračenja, kršenja, pogotovo onih 48 sati, ne "48 sati svadba", nego 48 sati pre glasanja.
Znate, kada vi onda zakupite termine u medijima, pa kad krenu reklame, pa kako beše prošli put u novinama, pa novina kaže "mi smo naplatili taj prostor, malo smo zakasnili" itd. sve vi, jadnici, neuki, ne znate, na sve moguće načine da se ugrozi sloboda svakog pojedinca da sam formira svoju izbornu volju.
Ne, vi držite presiju. Držite presiju pa čak i kad napadate, kao što sinoć jedan napada Amerikance, kod kojih ide na doručak, ali on u stvari njih ne napada nego Amerikancima plaši građane Republike Srbije. To je ta "real politika". To je ona politika, kako reče jedan od vaših velikih funkcionera: "Čujte, ljudi, to vam je kao ona kafana sa 19 razbojnika", kada je objašnjavao šta je NATO pakt, "pa uđem u tu kafanu i kako ćeš sa 19 razbojnika?" Vrlo lepo nam je objasnio da je NATO pakt jedna razbojnička institucija.
Naravno, pozivam se na demokratske principe, na parlamentarnu tradiciju, na činjenicu da iza ovih promena stoji DS, da su to demokratske vrednosti. Naravno, očekujem da na čelu ovih vaših izbornih marifetluka ne budu Veljko Odalović i Goran Vesić. Znate, kada se oni pojave, to je onda izborna krađa, to je etalon.
Progutajte to, savladajte tu košticu, progutajte tu kosku, pa kažite: moramo da poštujemo demokratske principe. Ne, vi se uspešno branite ćutanjem, jer imate 126. Ako je 126 i uzrok, i posledica i lek za naše probleme, poštovani građani, za sve probleme što imate i oko posla i oko plate, obratite se maloj grupi od 126, oni su moćni, oni sve mogu da reše.
Znači, ako imate neki problem, Narodna banka i grupa 126 u Narodnoj skupštini, jer su svemogući, oni su uvek u pravu. Ako smatrate da nešto nije u redu kod vas kući, obratite se gospođi Nadi Kolundžiji, pošto je ona njihov opunomoćeni predstavnik.

Gospodine Novakoviću, ne znam gde se nalazim, prosto sam zbunjen. Nego, da krenemo redom. Mnogo lepo, znate, ali ne ulazi na usta nikako, pa slaba vajda.
O čemu se radi? Gospodin Milovan Radovanović je podneo amandman na član 40a i tražio je da se na kraju rečenice dodaju reči "u roku od 48 časova". Šta to znači?
Ako podnosilac izborne liste ne bude poštovao ono što je napisano u stavu 1, e sad, šta piše u stavu 1, to gospodine Novakoviću niko živi ne zna, da li je to na svaka četiri po jedan, da li na svaka tri po jedan, da li neka druga matematika, to još ne znamo, ali se kaže – ukoliko se ne poštuje ono u stavu 1, šta je, nek nam bog pomogne, RIK će pozvati podnosioca izborne liste da otkloni nedostatke, ono što je napisano u stavu 1, a da nam bog pomogne, ne znamo šta piše ni tamo.
Ovde je samo zaboravljen rok u kome taj podnosilac izborne liste treba da ispravi te greške. Milovan Radovanović je napisao da taj rok bude 48 sati.
Pošto ove naše propise pišu dunsteri, pojma ljudi nemaju o ovoj oblasti, kao što nam je Zakon o finansiranju političkih stranaka pisao Božidar Đelić sa Aleksandrom Drecun, dobro smo preživeli ovih sedam-osam godina, šta sve tamo od nebuloza ima, bože me sačuvaj, znači, nešto piše u 1. stavu, ali mi ne znamo šta piše.
Gospodine Novakoviću, pravo svakog narodnog poslanika jeste da podnosi amandman, ali kada mala dobro organizovana grupa od 108 poslanika, počinje se sa Agatonovićem i završava se na kraju sa Esadom Džudževićem, napiše predlog izmena i dopuna zakona, tu se nalazi i Aleksandra Jerkov, onda oni podnesu amandman na svoj predlog zakona i mi još ne znamo da li je predlagač usvojio.
Čekajte, oko čega ste se vi usaglasili kada ste pisali predlog? Ko je vama pisao predlog? Da vam neko nije podmetnuo ovo? Onda Ružić ubaci nešto, da niko i ne zna za amandman, pa čujemo da je taj amandman prihvaćen. Onda Momo Čolaković trguje malo. Vidimo, izgleda, i njegov amandman će biti.
Čekajte, da li ste vi svesni šta ste potpisivali? Kad ste vi bili pravi: kad ste potpisivali predlog izmena i dopuna zakona ili ste pravi kada pišete amandmane? Ili je ovo dogovor da se vlasi ne dosete? Znamo mi za te vaše taktike i puštamo vas da potonete skroz.
Samo da vas podsetim, pošto se već priča o nekim procentima, jedna preporuka koja je bila samo preporuka, kao politička deklaracija koja treba da bude putokaz kako da se ostvare neke težnje, neko je takođe pod pritiskom iz inostranstva shvatio da to treba da bude norma, i tako je došla norma.
Kada preporuka postane norma, onda imamo glupost i varijacije na temu glupost. Onda se izvlači zaključak o nekom redosledu koji je Sveto pismo. Redosled nikada nije bio Sveto pismo, nego je taj redosled poštovan samo u slučaju kada politička stranka ne želi da iskoristi svoje ovlašćenje, da odredi kome treba da pripadne mandat sa njene izborne liste. Onda je važio automatizam.
Vidite koliko je to besmisleno kada bude svaki četvrti jedan iz manje prisutnog pola, svaki treći i jedan iz manje prisutnog pola. Ko zna na kraju šta će da ispadne?
Onda manje prisutan pol preskače. Onda, koji ste đavo pravili listu? Šta liste obavezuje? Kod vas je sve pozitivna diskriminacija. Znate šta je osnova za pozitivnu diskriminaciju: šta odgovara Nadi? Što je Nada kriterijum, objasnite mi molim vas?
Što bi Venecijanska komisija bila kriterijum? Venecijanska komisija se ograđuje, ona kaže – aman ljudi, to su naše preporuke, možda i mi pogrešimo. Ne, vi odmah idete sa etiketama.
Danas pričamo o apsolutno perifernim stvarima, a zaobilazi se glavna stvar, a doći ćemo vrlo brzo do te glavne stvari. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, nemate pravo ni 126, ni 130, ni 250, da kršite odredbu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Vi sve pristajete da uradite, samo se pravite slepi, ne znate da ta norma postoji. Pravite se malo više slepi nego onaj Ustavni sud sa Bosom Nenadić, ona zaboravila na to. Ona se poziva na neki Evropski sud za ljudska prava, pa tamo izvlači kvadratni koren iz tri rečenice, iz dve odluke, gde se prave neke insinuacije i od toga se pravi međunarodni standard.
Pa gde je taj međunarodni standard? Morali ste da priznate u vašem predlogu zakona da ne postoji obaveza usaglašavanja sa međunarodnim standardom, jer međunarodni standard ne postoji.
Šta nas zamlaćujete ovde, bre, ljudi? Znamo šta je, oćete da pokradete izbore, bre. Luka Beograd mora da calne, Ušće mora da calne, svi moraju da calnu da imate dobru propagandu i morate da imate apsolutnu kontrolu, od biračkog mesta preko medija. Zašto? Ne sme da propadne put u EU, iako je to samoubistvo.
Malopre sam slušao ove gospođe ovde, samo što se nisam rasplakao. Izvinite molim vas, poštovane koleginice, valjda ste i vi neke reklame da se žene bave politikom. Sudeći po Gordani Čomić, teško da je to reklama ženama da se bave politikom.

Gospodine Novakoviću, koliko mi imamo vremena za ovo? Samo minut i deset, au.
Član 13. i član 14. čine jednu celinu i sada procenite sami kada će da hapsite ove koji su potpisali ovu inicijativu da se promeni ovaj zakon. Mi imamo obavezu da zakon usaglasimo sa Ustavom Republike Srbije.
Čitam – narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. Dakle, ako Ustav propisuje da je na predlog političke stranke jedno lice izabrano za narodnog poslanika, onda taj predlog o kome se navodi u Ustavu nikako ne može da bude izborna lista kao tehničko sredstvo ili redosled kandidata na potvrđenoj izbornoj listi te političke stranke.
Izborna lista sadrži kandidate za narodne poslanike, a koji kandidat će biti narodni poslanik u okviru broja osvojenih mandata jedino može da odredi politička stranka kao predlagač. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, ako ne znate da čitate, dođite objasniću vam kako se to čita.
U postojećem zakonu ostavka je jedna od mogućnosti kako može da prestane mandat pre vremena. Međutim, Ustav Republike Srbije u članu 102. stav 2. upražnjava ovaj institut stavljanje mandata političkoj stranci i ja sam ovim amandmanom tražio sledeće. Samo da se razumemo – narodni poslanik neopozivo stavlja mandat političkoj stranci, na čiji je predlog izabran za narodnog poslanika, tako što pisanom izjavom, na dan potvrđivanja mandata narodnog poslanika, obaveštava predsednika Narodne skupštine da je potpisao i kod nadležnog organa overio svoj potpis na ostavci i da je ovlastio političku stranku da njegovu ostavku dostavi predsedniku Narodne skupštine, u skladu sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Ovde se pojavljuje reč "ostavka" samo tehničko sredstvo. Ostavka iz člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika i ostavka o kojoj se ovde priča su dve različite stvari. Mi razrađujemo potpuno nov institut po nalogu iz Ustava Republike Srbije, član 102. stav 2.
Znači, jasno se prepoznaju tri uslova: pisana izjava, da obaveštava predsednika Narodne skupštine da se koristi taj institut stavljanja mandata na raspolaganje, drugi uslov ostavka kao tehničko sredstvo i treći slobodna volja narodnog poslanika da sve to uradi.
Zašto je ovo potrebno? Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, pored toga što ćete da legalizujete belu lađu, Šojića i Ćirka, omogućićete Kariću, Miškoviću, Beku, Šariću, Peconiju, Pacoliju, i ko zna kakvim sve fukarama da kupe 126, da promene i da naprave svoju vladu.
Ovo je najvažnija stvar u ovom zasedanju Republičke Skupštine. Vi kriminalizujete političku scenu zato što ste u obavezi da amnestirate i legalizujete nešto što je već urađeno.
Ovde za početak je zbirna dokumentacija o svim kriminalima koji su se desili sa kupovinama i otimanjem mandata. U koji dogovor ste vi ušli, to je vaš problem. Samo da znate jednu stvar poštovani građani Republike Srbije – "TT" ne može jedno bez drugog, Tadić bez Tome ne može. To je simbioza, neka se pojavi treći, nestaju obojica.
Ovi sa zapada žele da kontrolišu i vlast i opoziciju, dajte prostora da se pojavi treća struja, oboje odoše u daleku istoriju. A na ovaj način samo podržavate strah i podstičete strah kod građana Republike Srbije.

Mislim da je amandman na član 14, bez obzira na to što se sam odnosi na naslov itd., dobra prilika da se ukaže na neke druge detalje koji su takođe važni kada se razmatra ova materija.
Na početku moram samo da skrenem pažnju na to da mi sad ulazimo u nešto što je poprilično regulisano Zakonom o obligacionim odnosima. Gotovo sve je regulisano, s tim što Zakon o obligacionim odnosima daje opcije, daje mogućnosti, daje prava i obaveze i poveriocu i dužniku iz bankarske usluge, kako se to sad kaže, i daje mogućnost da oni to po principu slobodne volje ugovore. Moram da vas podsetim da jedan od osnovnih principa tržišne ekonomije jeste da je ugovor zakon. Onda se stvarno postavlja pitanje, čemu ovakav zakon sa ovakvim naslovom? Da li smo mi ovlašćeni da u ugovornom odnosu štitimo jednu stranu?
To bi tako moglo laički da se protumači, međutim, tema je mnogo ozbiljnija zato što imamo dve strane u ugovornom odnosu: jedna je veliki profesionalac, bankar, po definiciji trgovac ljudskim dušama; druga strana je uvek, da li pravno ili fizičko lice, onaj inferioran, kome su potrebna sredstva za nešto, nekada sredstva za razvoj, a nekada sredstva za preživljavanje. I, naravno, bankari, kao dominantna ugovorna strana, razvijaju svoje usluge i uvek očekuju dobit, neku zaradu.
Onda se postavlja pitanje, ako imamo ovakav zakon gde se kaže u naslovu zakona da se štiti korisnik finansijske usluge, nešto tu nije u redu. Mislim da je bolji drugi koncept, da posebnim zakonom uredimo pojedine elemente bankarskih ugovora i uopšte svih finansijskih ugovora. Te bi odredbe zakona imale specijalno dejstvo u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima i to bi onda imalo nekog smisla. Onda bi svi bankarski ugovori ili finansijski ugovori postali ne samo strogo formalni ugovori, nego bi se na svojevrstan način dogradio i Zakon o obligacionim odnosima, pa zašto ne reći i uzanse koje prate obligacione odnose. No, vi ste se opredelili za ovaj koncept i to je sada gotova stvar.
Šta je svrha ovog zakona? Da lečimo posledice i možda da sprečimo da u budućnosti ne nastupe neke posledice. Da li možemo da izlečimo posledice ovim zakonom? Teško. Da li možemo da sprečimo štetne posledice jednog ovakvog ugovornog odnosa dve, po definiciji neravnopravne, strane? Ne možemo. Zašto ne možemo? Zato što imamo jedan fundamentalni nedostatak pravnog sistema. Da to ne bi bilo komplikovano u nastavku, ja ću to da objasnim na jednom konkretnom predmetu.
Vidite, u članu 14. naslov kaže: „Zahtev za minimalnom profesionalnom osposobljenošću“. Prevashodno se misli na davaoca finansijske usluge i na one ljude koji nastupaju u ime, da pojednostavim, banke. E, sad vi meni objasnite jednu stvar. „Banka Inteza“ ima direktorku Draginju, koja se malo pita; ima zamenika direktora, ovog Italijana, koji se takođe nešto kobajagi pita; ima pravnu službu, ima druge službe itd. Zamislite, oni 21. marta 2008. godine, krijući, da niko ne zna, zaključe ugovor sa Tomislavom Nikolićem u ime SRS. I kada se to saznalo, tek oktobra meseca... Ja samo pričam o minimalnoj profesionalnoj osposobljenosti, znači, samo pričam o članu 14.
E, vidite kakva je minimalna profesionalna osposobljenost radnika „Banke Inteza“. Oni uzmu jedan papir iz 2004. godine na kome piše da je taj Tomislav Nikolić ovlašćen da podnese izveštaj Odboru za finansije o utrošku sredstava, a ovi iz banke protumače da je to njegovo ovlašćenje da može kreditno da zaduži Srpsku radikalnu stranku. Čist primer neovlašćenog zastupanja. Ali, šta to vredi? Predmet dobila Marina Tomić, u Trgovinskom sudu.
Što vi pišite zakone, aman? Znači, jasno stoji – odluka, gde se imenuje, u smislu Zakona o finansiranju političkih stranaka, da mora da podnese izveštaj, da potpiše izveštaj itd. Ako izveštaj o finansiranju, o finansijskom poslovanju stranke nije u redu, onda se pozivaju i ta dva ovlašćena lica. Ne, ovi u banci su procenili da je on ovlašćen da zaduži i izda menice. Stranka sazna tek oktobra meseca, a usput – pobegao on, pobegao njegov zamenik, onaj što je ukrao sekretaricu i kompjuter, i cela finansijska služba otišla.

Gospođo Čomić, tri puta sam rekao, pričam o članu 14. koji glasi – zahtev za minimalnom profesionalnom osposobljenošću. Pričam kakva je minimalna profesionalna osposobljenost ljudi koji rade u „Banci Inteza“, da vam ništa ne znači ova odredba ukoliko je Mišković rekao zaposlenima „Banke Inteze“ – ovom čoveku morate da date kredit, ne interesuju nas papiri ...