Hvala.
Vlada je prihvatila ovaj amandman koji sam u ime SRS podneo na član 44. Predloga zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Član 44. odnosi se na obaveze nosioca istraživanja i ima 12 tačaka koje definišu te obaveze. Ovaj amandman odnosi se na tačku 9. koja kaže da je jedna od obaveza nosioca istraživanja da vrati u prvobitno stanje zemljište na kojem se izvode istražni radovi i isto privede u prvobitnoj nameni.
Amandmanom je predloženo brisanje drugog dela rečenice, jer se njim samo ponavlja samo ono što piše u prvom delu iste rečenice. Formulacijom da je nosilac istraživanja dužan da vrati u prvobitno stanje zemljište na kojem se izvode istražni radovi, obuhvaćena je i obaveza privođenja zemljišta prvobitnoj nameni.
Mi iz poslaničkog kluba SRS smatramo da je dobro što je prihvaćeno nekoliko naših amandmana i što će tekst zakona u tih nekoliko članova biti poboljšan. To je dobro, jer nam je važno da zakoni koji se usvajaju u ovoj Skupštini budu bolji. Naime, to je važno zbog građana Srbije, ne zbog toga kako je predlagač u obrazloženju naveo, zbog potrebnih usaglašavanja sa direktivama EU. Mi iz SRS nećemo u EU, a u skladu sa potpisom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kojim se Republika Srbija obavezuje na postepeno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, kao i na njegovu doslednu primenu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 6. Predloga zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništenju, ovaj amandman poslaničkog kluba SRS odnosi se na lica koja obavljaju poslove u vezi sa primenom Konvencije o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranju zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništenju.
Naime, u članu 6. definisano je da članovi komisije i predstavnici nadležnih organa, koji učestvuju u sprovođenju ovog zakona, dužni su da štite poverljive informacije do kojih dođu u vršenju poslova u vezi sa primenom Konvencije. Mi smo predložili da se umesto reči: "u vršenju" napišu reči: "u obavljanju", ne samo zato što je jezički ispravnije, već bliže odražava smisao odredbe.
Ovim zakonom je u Srbiji zabranjeno sve u vezi sa biološkim oružjem, biološkim agensima i toksinima. Međutim, dozvoljeno je usavršavanje, proizvodnja, korišćenje, stvaranje zaliha, sticanje, posedovanje i promet bioloških agenasa i toksina u profilaktičke zaštite, dijagnostičke i preventivne i druge miroljubive svrhe ili u cilju suzbijanja, odnosno lečenja bolesti.
Međutim, uvek treba imati na umu da postoji opasnost od eventualnih zloupotreba ili nestručnog korišćenja. Ovom prilikom kada govorimo o biološkom i toksičnom oružju, važno je istaći da je Republika Srbija u vreme NATO agresije bila izložena svakakvim vrstama oružja i da je to ostavilo prevelike posledice, pre svega, po zdravlje ljudi.
Ono što je poznato našim građanima je da je NATO u agresiji na SRJ koristilo municiju sa osiromašenim uranijumom. Manje je poznato da je alijansa koristila i zabranjeno biološko i hemijsko oružje protiv SRJ, a španski pilot višenamenskog borbenog aviona F18, kapetan Adolfo Luis Martin de la Os, je prvi oficir NATO koji je progovorio o upotrebi hemijskog biološkog i radio aktivnog oružja. Martin de la Os je u izjavi španskom listu "Artikulo" optužio vlade zemalja koje su izvršile agresiju na SRJ za širenje lažnih vesti o samom ratu. On je ujedno izneo podatke da ubijanje civila nije bila greška nego plan. Oni koji su bacali svakakva oružja po nama sami su priznali zločine, a predstavnici vlasti u Srbiji neprestano nas bombarduju rečima o tome kako Srbija treba da postane član NATO. Jedino dobro u svemu tome je što je svakim danom sve veći broj građana Srbije koji su protiv toga, protiv ulaska u NATO. Hvala.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 4. razdeo 57, ovaj amandman poslanička grupa SRS podnela je sa istom namerom kao i sve amandmane koji se odnose na ministarstva koja su prestala da postoje nakon 11. marta ove godine, kad je stupio na snagu novi Zakon o ministarstvima, tj. kad je završena tzv. rekonstrukcija Vlade. Amandman na razdeo 57. se konkretno odnosi na Ministarstvo trgovine i usluga, koje nakon rekonstrukcije više ne postoji, a njegove nadležnosti prenete su Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Za rad ovog budžetskog korisnika sredstva su predviđena i iskazana ovim predlogom zakona, o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2011. godinu, na razdelu 19, zato je stav SRS da u članu 4. razdeo 57 treba brisati.
Način na koji se Vlada ponašala od marta meseca do danas se pokazuje da nije bilo istinske spremnosti da se nešto značajno promeni, već su učinjeni kompromisi u interesu stranaka, koje čine vladajuću koaliciju, i pojedinaca. Podsetiću da se tom prilikom, kada su se zapravo pravile samo nove kombinatorike ljudi koji će biti na čelu ministarstva, mnogo govorilo o tome da u Vladi postoji svest o sopstvenoj preglomaznosti i da je treba smanjiti, jer će nakon smanjenja rad biti efikasniji i jeftiniji. Danas, nakon sedam meseci, umesto da zaista imamo rezultate te obećane efikasnosti, mi u predlogu rebalansa, koji pred nama, vidimo deficit budžeta uvećan za još 22,2 milijarde dinara, što ukupno iznosi 142,7 milijardi. To je sa sobom povuklo nova zaduženja, što u uslovima u kojima se nalazi naša krhka privreda ne vodi dobrim putem. Hvala.

Poslanici SRS su dali pun doprinos da se ovaj zakon poboljša i ovakav kakav je, kada smo već kod člana koji se odnosi na izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju, ovom prilikom želim da ponovim jedno značajno pitanje za građane Leskovca koji žive u delu Grdeličke klisure.
Radi se o veoma bitnom pitanju za građane Leskovca, i već se dugo vodi polemika, ali rešenje koje je bilo u interesu građana, nije baš na vidiku i mislim da adekvatan tretman i angažovanje predstavnika Vlade i resornih ministarstava, koja su bila prisutna, i na terenu, nisu dala zainteresovanost za ova rešavanja. Zračak nade za realizaciju projekta Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, dao je sastanak u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, gde su bili svi predstavnici lokalne samouprave, od gradonačelnika, predsednika Skupštine, svih poslanika i na tom sastanku je pružen zračak nade i interesovanje od resornog ministarstva da će se zahtevi građana Leskovca zahtevi građana Predejane na adekvatan način ipak rešiti.
Tu je obuhvaćen i problem, kada je u pitanju taj deo Koridora 10 i problem železničke pruge i mogućnost modernizacije. Mislim da sa predlogom građana Predejana upravo smo ispred ovog ministarstva koje je pokrenuo ovaj postupak za ovaj zakon, za poboljšanje, da po toj osnovi se izlazi do jedne situacije, da se upravo taj problem kvaliteta železničkog saobraćaja u delu Grdeličke klisure reši na jedan adekvatan način.
Problem je u tome što je zahtev građana Leskovca koji je uputila i Skupština grada Leskovca, predstavnicima CIP-a, gde je izgrađen projekat koji je pokazao opravdanost građana i da je projekat jeftiniji za 15 miliona evra.
Međutim, od predstavnika Vlade koji su bili u kontaktu sa predsednicima lokalne samouprave interesovanje nije bilo da se udovolji zahtevima građana i da se sam projekat, da se izgradi, već se ide na jednu drugačiju soluciju, gde je izgradnja tunela daleko duža, gde je za 15 miliona evra skuplja i gde nemaju tretman građani sa zahtevom da se reši na jedan adekvatan način. Hvala.

Ovaj amandman sam podneo u ime poslaničkog kluba SRS na član 13. Predloga zakona, koji se odnosi na industrijsku primenjivost pronalazaka. Na prvi pogled bi moglo delovati kao da se radi više o jezičkom usklađivanju teksta. Međutim, to nije bio cilj podnošenja ovog amandmana. Naime, amandmanom je predloženo da se umesto reči: "uključujući i poljoprivredu" napiše: "i poljoprivredi".
Stav poslaničkog kluba SRS je da je potrebno, kada se pišu zakoni, poljoprivredi dati mesto koje zaslužuje. U ovom slučaju član 13. bi glasio: "Pronalazak je industrijski primenjiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije i poljoprivredi". Smatramo da je ovo mnogo ispravnije.
Neosporno je da se u zakonu pominju termini koji su u vezi sa poljoprivredom, sredstva za zaštitu bilja, preparati, lekovi za lečenje i sprečavanje bolesti kod životinja i dr. To je razlog više da ovaj amandman poslaničkog kluba SRS bude prihvaćen.
Važno je u ovoj raspravi istaći da je predlagač u obrazloženju za donošenje ovog zakona naveo kao jedan od razloga to da primena pronalazaka sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima zahteva potpunu harmonizaciju Zakona o patentima sa direktivama i uredbama EU, koje se odnose na patente.
Vlast u Srbiji, od početka primene pomenutog sporazuma, ne želi da javnosti prizna koliku štetu ta primena donosi Srbiji, a posebno poljoprivredi. Pre samo nekoliko dana smo imali prilike da putem medija vidimo da se među proizvodima koje Srbija uvozi nalaze i šljive. Kakav apsurd, morate da priznate.
Iskoristio sam ovu priliku da na ovom jedinstvenom primeru pokažemo kako priče koje nam vlast servira o blagodetima koje Srbija nosi prelazni trgovinski sporazum, jednostavno, padaju u vodu i ne primenjuju se. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 25. stav 1. Ovim amandmanom poslanički klub SRS predložio je da se u zakonu ispravno napišu odredbe koje se odnose na autonomne pokrajine.
Predlagač je u naslovu iznad člana 25. i u samom članu koristio jedninu kada je definisao na koji način se ostvaruju potrebe i interesi mladih u oblasti omladinskog sektora i u autonomnim pokrajinama.
Za SRS je neprihvatljivo da se usvoji jedan zakon sa ovako krupnom greškom, to jest da zakon bude napisan kao da Republika Srbija ima samo jednu autonomnu pokrajinu. Ako dobro pogledamo, kada bismo mogli da uporedimo naredni član Predloga zakona, član 26. i naslov iznad njega, vidimo da piše: "Ostvarivanje potreba i interesa mladih u oblastima omladinskog sektora u jedinicama lokalne samouprave". Takođe se i u stavu 1. kaže: "u jedinicama lokalne samouprave". Znači, ovde se koristi množina, što je i logično, jer postoji veći broj lokalnih samouprava.
Ovaj član 26. je napisan ispravno. Međutim, član 25. je napisan neispravno. Mi iz SRS tražimo da se ovaj naš amandman prihvati i da se jasno definiše ono što je u skladu sa Ustavom, da Republika Srbija ima dve autonomne pokrajine. Nas ovde navodi na sumnju da je predlagač ovo uradio namerno i da se ovako na indirektan način odriče jedne svoje pokrajine, da se odriče dela svoje teritorije.
Kad god mi iz SRS otvoreno kažemo predstavnicima vlasti da svojim viđenjem politike u odnosu na KiM krše Ustav, onda odmah pokušavaju da se brane i negiraju, a činjenice govore nešto sasvim drugo.
Dajem sugestiju da se prihvate tri amandmana na član 25. koji je podneo poslanički klub SRS i da izjednačite aršine, bilo one tehničke i jezičke ili bilo koje druge prirode, u odnosu na jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine. Jedino takvim potezom biste pokazali da vam je samo onaj jedan mali deo koji tretirate ovim zakonom…

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, amandman  na član 516. Predloga zakona o privrednim društvima je jedan u nizu amandmana na osmi deo, koji se odnosi na prinudni otkup akcija i pravo na prodaju akcija.
S obzirom na to da je stav SRS da se pravo svojine mora poštovati i da se prinudnim otkupom ovo pravo narušava, smatramo da ovakve odredbe ne treba ugraditi u zakon. Zato smo i predložili brisanje članova koji se odnose na ovu materiju.
Član 516. se konkretno odnosi na utvrđivanje i isplatu cene akcija koje su predmet prinudnog otkupa. Amandmanom smo predložili da se to briše. Smatramo da sve što je garantovano Ustavom mora biti ispoštovano i da se ovakve odredbe ne smeju unositi ni u jedan zakon. Ove odredbe su pisane prema potrebama pojedinaca u čije ruke je dospeo veliki kapital, a najčešće za potrebe onih koji su u procesu privatizacije kupovali preduzeća. Kako je taj proces sproveden, svima je dobro poznato. Preduzeća su kupovana po cenama koje su daleko ispod realnih, a pojedine cene su smešne. Svi se sećamo po kojim cenama su prodavane šećerane i cementare, a mi u Leskovcu veoma dobro znamo da su nova preduzeća obezvređena i prodata u bescenje. Radnici su ostali bez posla, neki su dobili socijalne programe, većina milostinju, mnogi su postali vlasnici dela akcija prodatih preduzeća.
Ovakve odredbe zakona su napisane i u prethodnom zakonu i u ovom ...
(Predsednik: Htela sam samo da vas podsetim da govorite o vašem amandmanu. Pominjete cementare i šećerane, ako sam dobro čula. Ne mogu da dovedem u vezu, zato vas molim da nam pomognete da shvatimo amandman.)
Dobro ste me razumeli. Saslušajte do kraja.
Ovakve odredbe zakona su napisane i u prethodnom zakonu i u ovom upravo zbog onih koji su postali vlasnici privatizovanih preduzeća, kako bi dobili mogućnost da kada steknu 95% akcija otkupe prinudno i ostale akcije od onih koji ne žele da ih prodaju.
Srpska radikalna stranka će se uvek zalagati za to da svako ima pravo da raspolaže svojom imovinom onako kako on smatra da je za njega najbolje. To je razlog podnošenja ovog amandmana. Hvala.

Član 582. Predloga zakona o privrednim društvima odnosi se na kaznene odredbe, konkretno na lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, a koja su pobrojana u članu 61. ovog predloga zakona.
Član 582. definiše da ukoliko to lice ne prijavi društvu pravni posao ili radnju u kojoj ima lični interes, odnosno od tog društva ne pribavi odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, u nameri da to društvo zaključi ugovor ili preduzme radnju u kojoj će pretrpeti štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Poslanički klub SRS je amandmanom predložio strožu kaznu za počinioce ovakvog dela, tačnije, predložili smo novčanu i zatvorsku kaznu. Smatramo da svako ko zbog ličnog interesa namerno nanosi štetu drugima mora biti strogo kažnjen. Da su predviđene strože kazne, možda naša privreda ne bi bila baš ovoliko uništena koliko je sada. Naše su pretpostavke da će se predlagači pozivati na druge zakone kojima su definisane kazne, ali to ni u kom slučaju nije opravdanje, jer kad neko može da radi šta god hoće i za to može da bude kažnjen nekom novčanom kaznom, onda je jasno zašto se mnogi u ovoj zemlji nisu držali zakona, već su ih i te kako kršili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 33. Predloga zakona o sportu. Član 33. odnosi se na sportske aktivnosti i delatnosti. U stavu 1. tačka 4) navedeno je da je, između ostalog, potrebno da sportska organizacija ima odgovarajuću unutrašnju organizaciju i finansijska sredstva, ako učestvuje u sportskim takmičenjima.
Amandmanom je predloženo da se ova tačka izmeni i da glasi – odgovarajuću unutrašnju organizaciju, finansijska sredstva, sportsku opremu i rekvizite, za trenažni i takmičarski proces.
Ovaj amandman smo podneli jer smo mi u SRS smatrali da neka od sportskih organizacija koja nema takmičarski ciklus u jednoj takmičarskoj sezoni, već samo trenažni, ne može da funkcioniše bez unutrašnje organizacije, finansijskih sredstava i adekvatne opreme i rekvizita. Događa se da pojedini klubovi u jednoj takmičarskoj sezoni ne učestvuju u takmičenju, potrebno im je da premoste tu jednu sezonu ili možda više, pa da opet steknu uslove da se takmiče. Da bi to mogli, potrebno je da u kontinuitetu treniraju. To je razlog zbog koga smo ovaj amandman podneli.
Obrazloženje za neprihvatanje amandmana pokazuje da se radi o nesporazumu, jer suština ovog amandmana nije u tome da se definišu uslovi u pogledu sportske opreme i rekvizita, već period kada sportska organizacija nema takmičarski već samo trenažni proces. Cilj ovog amandmana upravo je poboljšanje teksta zakona i mislim da je prihvatljiv. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovim amandmanom predložio sam raspodelu sredstava iz budžeta na jedan domaćinski način, a ne rasipnički način. Predložio sam smanjenje sredstava za ulaganje po ugovoru u iznosu od sedam miliona 759 hiljada. Rezultat je izveštaj o reviziji Nacrta zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, u kome su iskazane nepravilnosti u trošenju sredstava budžetskog korisnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnose se na ekonomsku klasifikaciju 423 – usluge po ugovoru.

Predlažem da se ovaj iznos sredstava preusmeri istom budžetskom korisniku, ali po ekonomskoj klasifikaciji 451 i da bude upotrebljen u svrhu subvencionisanja poljoprivrednika za utrošene inpute u poljoprivrednoj proizvodnji, za ulaganje u modernizaciju mašina i opreme, premije za mleko i duvan, izvode subvencije za podršku nekomercijalnim gazdinstvima i drugo.

U svom izveštaju državni revizor je utvrdio da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u 2009. godini zaključilo 18 ugovora o delu sa 14 fizičkih lica u ukupnom iznosu od 7 miliona 759 hiljada dinara. Na osnovu Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima i Zakona o ministarstvima, ovakvi ugovori nisu mogli biti zaključeni. Na osnovu toga proizilazi da je došlo do zloupotrebe ovih sredstava.

Ovim amandmanom predlaže se da se ova sredstva, umesto zloupotrebe na način koji sam pomenuo, iskoriste za subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Svima je poznato u koliko lošem stanju su srpski poljoprivrednici, koliko dugo država vodi pogrešnu politiku kada je poljoprivreda u pitanju, a o uvozničkom lobiju koji postepeno uništava našu poljoprivredu već smo mnogo puta govorili, pogotovu predstavnici SRS.

Prihvatanje ovog amandmana omogućilo bi viši iznos subvencija poljoprivrednima, a da na taj način novac se ne zloupotrebljava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predloženo je da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje preseli u Leskovac.
Obrazloženje Vlade za odbijanje je krajnje neprimereno, jer u obrazloženju stoji – za ravnomerni regionalni razvoj, ako gledamo u regionalnom razvoju, Jablanički okrug je na zadnjoj lestvici. Ako gledamo u obrazloženju koje ste dali - nedovoljno razvijena opština i region, onda mogu da vam kažem još jedan podatak, da je Leskovac važio za jedna grad od srednje razvijenih u SFRJ.
Upravo dolaskom DOS-a od 2000. godine Leskovac je došao na ovoj lestvici ne nedovoljno razvijenih nego krajnje nerazvijenih područja. Taj je grad, sa svom kompletnom industrijskom infrastrukturom, došao u situaciju da ima izuzetno veliki broj nezaposlenih.
Dalji argumenti koji su veoma važni jesu da nacionalne službe za zapošljavanje ubuduće u Leskovcu treba da budu, jer je veoma velika stopa nezaposlenosti – 42% ili preko 22.000 nezaposlenih. Samo da budem konkretniji i precizniji, oko 2.000 ljudi je ostalo bez posla u poslednjih dva meseca, uz napomenu da je stvarni broj nezaposlenih lica još veći. Razlozi za to su: ako nezaposleno lice zakasni sa prijavom, skida se sa evidencije i nema prava određeni vremenski period da se prijavi.
Mnogi su nakon mnogo godina čekanja na evidenciji službe za zapošljavanje izgubili svaku nadu i prepušteni su sami sebi. Neki od njih se bave poljoprivredom, pa im je predočeno da prijavljivanje službi za zapošljavanje nije uslov da bi njima i članovima njihovih porodica zdravstvena knjižica bude overena.
Time su destimulisani da se prijavljuju sa onom stručnom spremom koju su stekli tokom školovanja. Drugi rade na crno od jutra do mraka i ne mogu u radnom vremenu tokom dana da izađu s posla i da odu do Nacionalne službe da se prijave.
Sledeći argumenat je stanje u privredi u Leskovcu. Broj neuspešnih privatizacija je veliki. Sve je više raskinutih ugovora od strane Agencije za privatizaciju sa kupcima zbog nepoštovanja kupoprodajnih ugovora. Najsvežiji je primer Bulcvata, bivše fabrike hemijskih i kozmetičkih proizvoda "Nevena".
Zbog vremena, nemam više mogućnosti da izlažem, s tim što bih na kraju samo konstatovao da je stanje u Leskovcu katastrofalno.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici vlasti u Srbiji ubeđeni su da će time što će sedište nekoliko službi iz Beograda preseliti u neka druga mesta podići regionalnu konkurentnost. Tako su odlučili da ubuduće sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije bude u Užicu.
Razlog za opravdanje takve namere našli su u tome što privreda Zlatiborskog okruga beleži spoljnotrgovinski suficit od preko 100 miliona evra na godišnjem nivou i da učestvuje sa 13% u ukupnom izvozu Srbije.
Amandmanom koji sam podneo u SRS i predložio da, u cilju podizanja konkurentnosti Jablaničkog okruga, sedište Agencije bude u Leskovcu. Jablanički okrug se susreće sa velikim teškoćama, kako u privredi generalno, tako i sa izvozom onoga što se proizvede. Prema podacima Regionalne privredne komore u Leskovcu, tokom 2009. godine izvoz robe i usluga u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu opao je za 27%.
Pokrivenost uvoza izvozom je preko 73%, a najbolji izvozni učinak zabeležen je u drvno-prerađivačkoj industriji. Suficit je zabeležen i u poljoprivredno-prehrambenoj industriji, proizvodnji pića i duvana i preradi drveta.
U toku 2010. godine izvoznici poljoprivrednih proizvoda suočili su se sa novim teškoćama zbog izmena propisa koji su stupili na snagu od Nove godine. U leskovačkoj poljoprivrednoj stručnoj službi rečeno je da slobodan izvoz podrazumeva i odgovarajuće sertifikate o korišćenju hemijskih sredstava u proizvodnji. Iako su proizvođači napravili ugovore o izvozu poljoprivrednih proizvoda, sada je situacija na graničnim prelazima znatno drugačija nego prošle godine…

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodin Martinović je u ime poslaničkog kluba SRS podneo ovaj amandman i time ukazao na postojanje problema ili je pre propusta u ovom predlogu zakona mnogo veći akcenat stavljen na regione, dok su lokalne samouprave potpuno …

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se po članu 3. stav 2. na koji je podneo amandman gospodin Martinović.
Očigledno je da u ovaj materiji postoji dosta problema ili propusta u ovom predlogu zakona, u kojem je mnogo veći akcenat stavljen na regione, dok su lokalne samouprave potpuno neopravdano ostavljene po strani. Izuzetno je dobro da ste prepoznali, i vi i Vlada RS, i to pokazali prihvatanjem ovog amandmana SRS, da je neophodno više uvažiti lokalni nivo, kako se ne bi dogodilo da u jednom trenu zbog zakonskih formalnosti dođe do određenog zastoja.
Preciznije, kako je gospodin Martinović naveo u obrazloženju za podnošenje ovog amandmana, da se lokalna planska dokumentacija može uskladiti sa republičkom onda kad nema planske dokumentacije regionalnog karaktera. Činjenica da je neophodna mnogo veća saradnja i usaglašenost lokalnog i republičkog nivoa i mnogobrojni primeri u praksi to i potvrđuju.
Vezaću se za konkretan primer s kojim je gospodin ministar jako dobro upoznat i, na svu sreću, još uvek ima vremena da se mnoge stvari koje su prepoznate kao problem od strane lokalne samouprave i za koje ministar Dulić pokazuje razumevanje promene.
Naime, radi se o izgradnji dela Koridora 10, i sam ministar je, predstavljajući ovaj zakon, rekao da je ključni region razvoja uglavnom vezan za Koridor 10. Nimalo slučajno, nerazvijena područja nemaju adekvatnu saobraćajnu, železničku i drugu infrastrukturu i predstavljaju područja koja zbog toga imaju mnogo manje komparativne prednosti.
Deo Koridora o kome ću govoriti u potpunosti se uklapao u sliku koju je predstavio ministar. Radi se o delu Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, tačnije, pored naseljenog mesta Predejane. Idejni plan koji je sačinjen nije odgovarajući u odnosu na stvarne potrebe. Načinjeno je više koraka, između ostalog, iz republičkog nivoa izašlo se sa argumentacijom koja dokazuje neophodnost izmene ovog projekta.
Prema izmenjenom ovom projektu, izgradnjom petlje kod Predejana, izbeglo bi se da ostane van funkcije put koji je najkraći prema Vlasinskom jezeru, Crnoj Travi i bugarskoj granici, koji je veoma značajan i koji je kraći za oko 25 kilometara, a poznato je da je Vlasinsko jezero od velikog turističkog značaja za ovaj kraj i za Srbiju. Ukoliko bi mu se u budućnosti posvetilo više pažnje i više inicijative, jednog dana bi mogao predstavljati značajan izvor prihoda od turizma za Jablanički i za Pčinjski okrug.
Takođe, izgradnjom petlje sprečilo bi se da prestane sa radom motel koji je jedini objekat u ovom kraju, koji radi i zapošljava lokalno stanovništvo. Prestankom njegovog rada bez sumnje bi se desilo to da i to malo stanovništva iz dvadesetak naseljenih mesta, koje je ostalo tu, masovno krene i iseljava se. Pored ovih stvari, koje bi se mogle svrstati u lokalne faktore, jako bitan razlog da se izmeni prvobitni projekat jesu uštede - uštede novca, uštede vremena za izgradnju.
Sada ću se vratiti na ono što je ministar rekao prilikom predstavljanja Predloga zakona o prostornom planiranju od 2010. do 2020. godine, da mi kao društvo imamo puno interesa da nam sela budu poželjna za život, a ne da se prazne i da se stanovništvo seli u gradove, čija je infrastruktura već odavno prenapregnuta da opsluži sve one koji u njima žive.
Insistiranjem na boljoj infrastrukturi, i to ponavljam, pogotovo infrastrukturnom opremanju sela i funkcionalnom povezivanju sela sa urbanim celinama, ovaj prostorni plan ima suštinski snažan demografski, ekonomski, socijalni i kulturološki aspekt.
Dakle, da je jedan od najvažnijih zadataka prostornog plana da ponudi planska rešenja koja nude šansu za uspešan i održiv razvoj Srbije u narednih 10 godina, zasnovan na principima racionalnosti, socijalne kohezije i ekološke održivosti.
Ove ministrove reči sam citirao s namerom da ukažem ministru da ukoliko zaista ima volje i mogućnosti da se nastavi saradnja na lokalnom nivou, koji prenosi potrebe stanovništva i republičkom, od koga zavisi implementacija projekta, da je potrebno da ovu stvar sprovede do kraja. Kada to kažem, mislim na izmenu projekta koji bi omogućio izgradnju petlje kod Predejana.
Takav potez u praksi mogao bi da pokaže da ovo što je ministar rekao neće biti samo obećanje. Svi znamo da se radi o sredini koja je nerazvijena, siromaštvo je sve veće, u kojoj se broj stanovništva neprestano smanjuje. Kao ilustraciju za to navešću da je broj dece koji se upisuje u prvi razred osnovne škole iz Predejana i okolnih mesta, okolnih sela iz kojih deca idu u tu školu, ukupno od 20 do 25, a broj lica koja preminu u toku godine je približan ili veći.
Opravdanost izmene projekta pokazali su argumenti koji su predstavljeni nadležnima. Govorili smo puno o ovom problemu. Sad ostaje da se izmena projekta sprovede do kraja. Nadam se da će, kad je u pitanju ovaj deo problema na jugu Srbije, ministar imati sluha u pozitivnom rešavanju.

Dame i gospodo narodni poslanici,  cilj amandmana koje sam podneo jeste poboljšanja Predloga zakona. Ovaj amandman na član 3, kao i ostali amandmani poslaničkog kluba SRS, jeste doprinos koji želimo da damo poboljšanju ovog zakona. Naš poslanički klub je uzeo u obzir to da je sa pravnog aspekta ovaj predlog zakona loše urađen.
Član 3. je pojmovnik i logično je da sadrži sve pojmove koji se koriste u ovom zakonu. Međutim, čitava jedna trećina članova u zakonu je urađena da ceo član ili prvi i drugi stav opet predstavljaju razjašnjenje pojma, a ne normu kako bi inače trebalo da bude.
Mi smo amandmanima na član 3. predložili da se u njemu objedine i objasne svi izrazi koji se upotrebljavaju u zakonu. S druge strane, predložili smo da se ti izrazi izbrišu iz onih članova gde se nalaze u predlogu zakona kako ne bi došlo do dupliranja. Ono što u tim članovima, iz kojih se brišu definicije pojma i prebacuju u član 3, preostane jesu pravne norme kojima je tu mesto.
Tako je ovim amandmanom, koji je podnet u ime poslaničkog kluba SRS, precizirano da se posle tačke 2. doda nova tačka 2a, u kojoj se definiše značenje izraza vazduhoplovno osoblje.
Inače, u Predlogu zakona je ova definicija data u članu 8, koji se odnosi na vazduhoplovno osoblje, i u članu 170. Ostalo što čine pravne norme u ostalim članovima ove glave ostaje na svojim mestima, dok je pojam vazduhoplovnog osoblja prebačen u pojmovnik.
Trebalo je prihvatiti ove amandmane poslaničkog kluba SRS, iako su one tehničke prirode. Dobili biste daleko kvalitetniji tekst zakona.