Hvala predsedavajući.
Danas vodimo raspravu o izmeni zakona koju je iniciralo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za koju s pravom možemo reći da nije na ponos ministarstvu, niti ministru na čelu ministarstva, Zorane Mihajlović.
Ovim predlogom zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pomenuto ministarstvo i ministar Mihajlović žele da izmene visinu posebne naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela i putnog objekta, tj. visinu putarine.
Naravno, izmena se odnosi na povećanje iznosa putarine za 12%, jer tako nešto se jedino moglo očekivati od vlasti koja se u potpunosti otuđila od naroda.
Gospođa Mihajlović, izgleda da ne zna da su najvećem broju stanovnika Republike Srbije plate i penzije tako male da je nemoguće preživeti. Ona očigledno misli da svi građani Srbije imaju koliko i ona ima, pa mogu da podnesu sva poskupljenja koja ovoj vlasti padne na pamet.
Izgleda da ne zna da su autobuske stanice i aerodromi svakodnevno zakrčeni ogromnim brojem mladih ljudi koji odlaze iz Srbije, jer ovde ne mogu da se zaposle i žive život dostojnog čoveka. Ti mladi ljudi odlaze sa namerom da se više nikad ne vrate u Srbiju.
Prema pisanju BBS „Njuz“ na srpskom, da Dan siromaštva 17. oktobra 2018. godine, u Srbiji je 500.000 ljudi bez sredstava za osnovne potrebe. Mesečna granica apsolutno siromaštva je bila 12.045,00 dinara, 268.000 ljudi je dobilo specijalnu pomoć, 35.000 korisnika je imala Narodna kuhinja. Izvor BBS „Njuz“ na srpskom je namerno uzet, jer ministar Mihajlović samo takve izvore i priznaje.
Gospođa ministar izgleda ne vidi propadanje srpskog poljoprivrednika, zbog uvozničkog lobija. Malo je poljoprivrednika koji mogu da budu zadovoljni trenutnom situacijom. Mnogo toga gospođa Mihajlović ne vidi. U stvari, ne želi da vidi, nju narod Srbije ne zanima. Nju zanima to što je direktor ili v.d. direktora JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak tražio do predsednika Srbije, Aleksandra Vučića da odobri poskupljenje putarine. I kada je on odobrio ovo poskupljenje, ministar Mihajlović se zaputila u Narodnu skupštinu da se poveća iznos putarina.
Njoj je bitno ispuniti ono što kaže predsednik, kako se ne bi našla u njegovoj nemilosti. Da li je to u interesu građana Srbije, nju to ne zanima, a trebalo bi, jer se nalazi na čelu resornog ministarstva.
Javnost u Srbiji je mogla da vidi izjavu Zorana Drobnjaka, direktora ili v.d. direktora JP „Putevi Srbije“, koju je dao 5. juna 2019. godine na pitanje – kako je ubedio predsednika Srbije da odobri poskupljenje putarine? Gospodin Drobnjak je tada rekao – rekao sam mu da je krpljenje rupa i održavanje puteva skupo i da ukoliko hoće da putevi budu dobri, mora povećati cenu putarina.
O životu građana Srbije, dakle, odlučuje vlast iako ne znamo kako će se sva poskupljenja odraziti na obične građane u ovoj državi. Deo te Vlade vladajuće strukture je i već pomenuti gospodin Drobnjak za koga ne znamo da li je direktor, kako se on predstavlja ili v.d. direktora, kako piše na zvaničnoj internet strani JP „Putevi Srbije“.
Ako gospođa Mihajlović zna odgovor na ovo pitanje, može slobodno da podeli sa nama i čitavom javnošću Srbije, kao i odgovor na pitanje – koliko godina je proveo u statusu v.d. direktora i da li je to normalno? Inače, o bogatoj biografiji čoveka zaslužnog za povećanje putarine u Srbiji između ostalog može se videti da je krivičnu prijavu protiv njega vodila DRI zbog niza malverzacija i neregularnosti u izveštaju DRI o „Putevima Srbije“ u 2010. godini. Uočene nepravilnosti su više od 40 dodeljenih poslova, vrednih preko 300 miliona evra, a kao krivac je identifikovan Zoran Drobnjak.
U izveštaju stoji da je on u otvorenim postupcima nabavke umesto tenderske komisije sam eliminisao ponude uz objašnjenje da su neispravne, a pred sam postupak otvaranja ponuda, menjao je članove komisije. Državni revizor je tada napisao i to da „Putevi“ nisu uplatili 158 miliona dinara za putarine i naknadu za korišćenje puteva od 2008. godine.
U njegovoj biografiji stoji dalje i to da je prvostepenom presudom pred Specijalnim sudom u Beogradu, u julu 2017. godine osuđen na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom izdavanja dozvole preduzeću „Nuba invest“, kao i da mu je tada izrečena zabrana rada na javnoj funkciji od tri godine.
Radi se o davanju saglasnosti za izgradnju optičkog kabla pomenutom preduzeću, a Drobnjak je bio osumnjičen da je zloupotrebom službenom položaja oštetio državu za 2,5 miliona dinara.
U jednom periodu se našao u sukobu interesa, istovremeno je bio akcionar preduzeća za puteve „Beograd“, koji je dugo godina dobijao najunosnije poslove od JP „Putevi Srbije“. Kasnije se pročulo da je te akcije ustupio u dobrotvorne svrhe domu za nezbrinutu decu „Zvečanska“.
Umesto da nekog sa ovako bogatom biografijom, predsednik Srbije skloni sa važne funkcije koju ima, on mu je poslužio i odobrio je da poveća putarine, a ministar Mihajlović je izašla pred Narodnu skupštinu sa ovim predlogom zakona da to sprovede u delo. Kolika je šteta zbog svih ovih činjenica, građani Srbije će proceniti sami.
Važno je istaći i to da je u januaru 2017. godine povećana putarina za 10%. Sada je izvesno da će biti povećana za još 12%, umesto da se oni koji se rasipnički ponašaju sa državnim novcem sklanjaju sa mesta na kojima su rasipali državni novac, imamo situaciju da su oni i dalje na istim mestima i da odlučuju o tome da se građanima neprekidno povećavaju nameti. To nije dobra praksa i konačno bi trebalo prestati sa tim, jer sve ima svoje granice, pa i izdržljivost građana.
Ako su predložena rešenja zakonska materija, naknada za korišćenje, uređenje javnih dobara zakonom, u sferi davanja pravne sigurnosti, privredi, razvoju privrede, nije sagledan jug Srbije novim autoputem i da umesto putna infrastruktura podstiče razvoj privrede i veći standard građana, u ovom slučaju je sasvim drugačije. Leskovac je udaljen od autoputa sedam kilometara. Zahtev građana Predejana i odluke Skupštine grada Leskovca nisu prihvaćeni od prethodnog režima da petlja izlaz bude na suprotnoj strani u okviru motel Predejane, kako bi nastavio da funkcioniše i proširuje svoje kapacitete. U interesu građana Leskovca sada imamo smanjenje poslovanja za 30% manje.
Pomenutom realizacijom stvorili bi se uslovi za podsticaj razvoja Crne Trave, Vlasinskog jezera i razvoj stočarstva sa već postojećom savremenom farmom na Čemerniku.
Neprihvatanje pomenutih zahteva sada imamo i imaćemo problem kosina u Grdeličkoj klisuri i Preljinama. Osiromašenje građana Leskovca i iseljavanje sa pomenutih područja.