Hvala.
Slušajući predstavnike vlasti kako ovih dana pokušavaju da sami hvale svoj rad, neko bi pomislio da građani Srbije zaista žive veoma dobro. Ono što mi kao opozicija imamo zadatak jeste da se ovde u Narodnoj skupštini čuje istina. Zato moramo da predstavnicima vlasti poručimo da se što hitnije potrude da objektivno gledaju na realan život građana Srbije.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je pažljivo analizirala sve predloge zakona o kojima se danas vodi rasprava i moram da kažem da, čitajući Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, je bilo jako teško pročitati sadržaj od strane 229 do 477, dakle 248 strana na kojima je napisano nešto što se jedva može videti. To nešto odnosi se ni manje ni više na obeležavanje programskih struktura koje su dostavili budžetski korisnici uz predloge finansijskih planova.
Predstavnicima vlasti su puna usta hvalospeva o svojim tzv. dostignućima, a programski deo budžeta je nevidljiv. Dobro znate da je to obaveza po Zakonu o budžetskom sistemu, jer na taj način predstavljeni rashodi omogućavaju lakše praćenje efekata utrošenih sredstava, kao i procenu da li se sredstava odobrena po programima i projektima troše u skladu sa ciljevima Vlade.
Dakle, radi se o delu u kome su korisnici budžetskih sredstava dali informacije o svojim programskim aktivnostima. Postavlja se logično pitanje, ako je sve zaista tako dobro kako čujemo u hvalospevima predstavnika vlasti, zašto se pokušava sakriti o kojim programima se radi u budžetskoj 2018. godini, pa je skoro nemoguće pročitati.
Još jedna stvar koja govori u prilog tome kakva nam je realnost pod ovom vlašću je spajanje rasprave o svim ovim bitnim zakonima u jednu raspravu. Radi se zaista o i te kako bitnim zakonima na osnovu čije primene je projektovan budžet za 2018. godinu. Očigledno je da vlast ne želi da se u Narodnoj skupštini vodi kvalitetna rasprava, a kvalitetna rasprava podrazumeva dovoljno vremena. Kada bismo imali dovoljno vremena, mogli bismo detaljno da govorimo o sledećem.
Postavljam pitanje – zbog čega je u obrazloženju Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu napisano da je potrebno da ranije stupi na snagu kako bi se obezbedilo neometano funkcionisanje ustanova osnovnog, srednjeg obrazovanja i učeničkog standarda? Da li to znači da će jedino ovim ustanovama odlukom Vlade biti isplaćene naknade i bonus ili će nekim drugim?
Mogli bismo da govorimo o efektima koji će na zaposlene imati Predlog zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalnih samouprava. Kada govorimo o ovoj temi, predstavnici vlasti bi posebno trebali da obrate pažnju na ono što je napisano na strani broj pet u oceni Predloga zakona o budžetu za 2018. godinu, a koju je dao Fiskalni savet gde se doslovce kaže – predloženi budžet Republike imaće negativne posledice po budžete lokalnih samouprava.
Ovo je samo mali deo argumenata koje smo mi, kao opozicija, u prilici da iznesemo u ovom kratkom vremenu koje nam je na raspolaganju za raspravu o 31 predlogu veoma važnih zakona za život građana Srbije.
Odgovorna vlast bi odavno postala svesna da mora da preduzme nešto i unapredi život običnog građanina u Srbiji, a ne da brine isključivo o svojim ličnim interesima. Tek onda bismo mogli da razgovaramo o zaustavljanju odlaska mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije, a odlaze nam čitave porodice koje se nikada neće vratiti ponovo u Srbiju. Na jugu Srbije u Jablaničkom, Pčinjskom, Pirotskom, Topličkom okrugu poslednjih nekoliko godina primetna je masovna pojava odlaska lekara i ostalog medicinskog osoblja u Nemačku, i to ne samo lekara, već odlazi sve veći broj mladih ljudi različitog obrazovanja. Svi oni odlaze zato što je ogroman porast siromaštva u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz aprila meseca 2017. godine, stopa siromaštva bila je 25,5%. Četvrtina građana je u riziku da postane siromašna, a najugroženiji su mladi od 18 do 24 godine, tj. 32,7%. Podaci zvanične statistike EU, Eurostat, iz marta ove godine pokazuju da je naša ekonomija po stopi siromaštva najlošije rangirana od ukupno 34. posmatrane zemlje.
Ovo nije nešto čime bi vlast u Srbiji mogla da se pohvali. Naprotiv, vlast je učestvovala u osiromašenju svog naroda, a naročito smanjenje plata i penzija prethodnih godina.
Mnogo vremena treba da prođe da se ljudima, koji su trpeli ova smanjenja, malo popravi životni standard. Ovo kažem, jer je bitno da se naglasi da su plate i penzije bile smanjene, ali su cene struje, komunalnih usluga, hrane i svega ostalog i te kako rasle. Zato bi predstavnicima vlasti morali pod hitno da postanu svesni realne situacije i zaista nemaju čime da se ponose, već imaju razloga da preispitaju svoju ulogu u osiromašenju svojih građana.
Kada to kažem, stopa siromaštva, prema evidenciji, Srbija, što sam malopre pomenuo, nalazi se na zadnjem mestu sa 24,5%, Rumunija sa 22,4%, Letonija sa 22,2%, Estonije 22%, Bugarska 21,5%, Litvanija 20,7%, Španija 20,5%, Hrvatska 19,8%, Makedonija 19,7%. Mislim da je ovaj statistički podatak alarmantan i da Vlada treba krajnje ozbiljno da se pozabavi standardom i životom građana Srbije. Hvala.