Gospodine ministre, da ste u članu 1. napisali ovako: Ovim zakonom uređuju se uslovi za: alineja jedan - bezbedan i nesmetan cevovodni transport, alineja dva - distribuciju gasovitih ugljovodonika, alineja tri - projektovanje i izgradnja, alineja četiri - održavanje i korišćenje cevovoda, ovaj član bi imao smisla. Ovako ste sve strpali pod jedan koš.
Ovako definisano, da bi građani Srbije lakše shvatili, vi ste od Đerdapa, dalekovod, preko razvodnih dalekovoda, do niske mreže, pa preko niske mreže, jer vidim ovde i unutrašnje gasne instalacije, do zadnjeg utikača u vašem stanu strpali sve u isti koš.
Unutrašnje gasne instalacije, kao i elektroinstalacije u stanu, privatno su vlasništvo korisnika i nikako im ovde nije mesto. Ali, istovremeno ste zaboravili jedan važan segment koji se odnosi na gasovode, odnosno na cevovode i niste ga ovde stavili. Radi se o sabirnim gasovodima koji od gasnih bušotina vode do sabirnih stanica ili do degazolinaže, gde se dalje ti gasovi prerađuju, čiste, vade se, recimo, u degazolinaži tečne frakcije i to se dalje pušta u gasovodni sistem. Ovih sabirnih gasovoda u ovom zakonu nema.
Tačka 5), naftovod, lepo ste to opisali i dali mi šlagvort da vam postavim jedno pitanje – šta ste vi kao Vlada, šta ste vi kao ministar, šta je vaš prethodnik uradio da se zaštiti ogromna imovina države Srbije koja je svojevremeno ugrađena u tzv. JUNA projekat, jugoslovenski naftovod od Omišlja na Krku do rafinerije Pančevo i rafinerije Novi Sad. Koliko se sećam, preko 30% ukupnih sredstava uloženih u tadašnji jugoslovenski naftovod je iz Srbije, tačnije iz NIS-a, iz ondašnjeg „Naftagasa“. Ogromna smo sredstva uložili u to, a sada po paprenim cenama plaćamo transportovanje nafte od Omišlja na Krku do naših rafinerija. Ili nam se često dešava da dobijemo lošiju naftu od one nafte koju tamo usisaju u naftovod; dešava nam se da se zaglavi čep koji odvaja naftu, pa da nafta ne stigne onda kada je Srbiji najpotrebnija.
Na kraju ćete mi odgovoriti na ovo pitanje, jer sam vrlo zainteresovan, ne samo ja, nego i građani Srbije – šta će država Srbija konačno učiniti da zaštiti tu svoju imovinu? Da ne govorim o drugoj imovini koja je vezana za gasnu i naftnu privredu a nalazi se u drugim republikama.
U članu 2. tačka 1) kaže: „Distribucija je prenos gasovitih ugljovodonika od gasovoda...“. Hteo sam da se vratim za trenutak samo još na član 1; transport je jedna delatnost, distribucija je druga delatnost i te dve delatnosti moraju i u zakonu biti odvojene. Ovde se to ne vidi.
Jedan, po meni, nelogičan stav u članu 2: „Cevovodni transport je transport gasovitih tečnih ugljovodonika u naftovodima, produktovodima i gasovodima radnog pritiska većeg od 16 bara, kao i cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika radnog pritiska od 6 do 16 bara“.
Ovde se radi o magistralnom gasovodu, radi se o transportnom sistemu, radi se o gasovodu koji ima od 50 do 16 bara. Svi pritisci ispod 16 bara ne mogu biti u transportnom sistemu, osim da sistem prestane da radi.
Zato i postoje kompresorske kuće na svakih, recimo, 100 ili 200 kilometara, gde podižu pritisak sa 16 na 50 bara, i tako dalje ide. Pritisci ispod 16 bara su pritisci koji pripadaju distributivnoj mreži i razvodnim gasovodima i nikako ne mogu biti u delu koji se odnosi na cevovodni transport. Dakle, pritisci od 16 i niži, do 6 bara, pripadaju distributivnoj mreži.
Sledeća zamerka na ovaj zakon nalazi se u članu 3, gde ste prevideli nešto što je mnogo bitno. Po meni, ovaj zakon je takoreći neprimenjiv. Kaže: „Cevovodi se projektuju i grade u koridoru utvrđenom prostornim planom na trasi za koju se utvrdi da je u pogledu prirodnih...“ itd. „Utvrđenom prostornim planom“? Šta ćemo sa cevovodima koji pripadaju razvodnim gasovodima, cevovodima koji pripadaju distributivnoj mreži, cevovodima koji ulaze u naseljena mesta? Tu ne može biti samo prostorni plan, nego tu moraju da budu i regulacioni planovi, jer naseljena mesta izgradnju svih, pored ostalog i gasovodnih, sistema regulišu regulacionim planom. Prostorni plan kroz nenaseljena mesta, kroz polja, regulacioni plan u naseljenim mestima.
U članu 2. stav 4, čitav ovaj deo može biti... Kaže: „... zaključno sa unutrašnjom gasnom instalacijom kupca“. Unutrašnja gasna instalacija kupca nije deo transportnog i distributivnog sistema. Unutrašnja instalacija kupca počinje od regulacionog ili merno-regulacionog seta, pa završava kod trošila. Da li se radi o domaćinstvu ili se radi o manjim proizvodnim kapacitetima ili se, u krajnjoj liniji, radi o bilo kojim proizvodnim kapacitetima, unutrašnja gasna instalacija je vlasništvo korisnika. Može biti samoregulacioni sistem, jer kod velikih potrošača merni sistem dolazi kod samog trošila.
U članu 7. ste napravili jedan previd koji ne može da se prihvati: „Prirodni gas, tečni naftni gas i biogas za propisane vidove potrošnje...“. Baš bih voleo da mi neko objasni šta su to propisani vidovi potrošnje. Ne postoje propisani i nepropisani vidove potrošnje. Radi se o odorisanju gasa. Gospodine ministre, odorizacija gasa se koristi samo za široku potrošnju. Bilo bi apsolutno nepotrebno i prilično glupo da se gas odoriše za velike potrošače kao što je, recimo, toplana Novi Beograd, koja povuče za jedan sat toliko prirodnog gasa koliko, recimo, za celu široku potrošnju, za korišćenje u domaćinstvima u Beogradu treba za 24 sata.
Kad smo već kod odorisanja, niste propisali u jednom članu, da ga sad ne tražim, nešto što ste morali. Do sada su se prirodni gas i tečni naftni gas odorisali tzv. etil-merkaptanom, koji ima izvesna kancerogena svojstva. Odoriše se da bi se gas osećao ako izlazi, a ne ide preko trošila, da ne kažem - smrdi. Etil-merkaptan je sredstvo koje, pored tog svojstva da poseban miris daje tom gasu, ima kancerogena svojstva.
U današnje vreme, gotovo po istoj ceni, ako ne malo skuplje, novi odoransi koji nisu kancerogeni se koriste svuda u svetu, osim kod nas. Kod nas se i dalje koristi etil-merkaptan. Ovim zakonom biste morali da propišete da se koriste odoransi nove generacije.
Ne postoji propisani rok za puštanje u rad cevovoda koji su privremeno isključeni iz upotrebe. To je član 13. i to je malo nespretno; gotovo da ovaj član i ovaj deo zakona postaje neupotrebljiv. „Cevovodi ili delovi cevovoda i njihovih uređaja i postrojenja koji su privremeno isključeni iz upotrebe, kao i novi ili rekonstruisani cevovodi koji nisu pušteni u rad u propisanom roku, mogu se pustiti u rad nakon ponovo izvršenog ispitivanja, u skladu sa članom 9. ovog zakona.“
Ne postoji propisani rok, gospodine ministre. Neka je cevovod isključen dva dana i neka je izvršena određena rekonstrukcija na njemu, on mora ponovo biti ispitan. Nema propisanog roka - od šest meseci, dva meseca, 15 dana. Svako isključenje dela gasovoda kod ponovnog uključenja mora biti ponovo ispitano. Time se štiti i imovina onoga u čijoj se blizini taj gasovod nalazi, a i sam gasovodni sistem.
U članu 16. tražite stručnu osposobljenost lica koja se bave transportom, distribucijom, manipulacijom, rukovođenjem gasovodnim sistemima i pri tom zaboravljate da mi već nekoliko decenija imamo gas u upotrebi. Odavno su otišli u penziju oni koji su počeli da uvode gas u industriju, u široku potrošnju itd. Ti ljudi su polagali nekakve stručne ispite. Garantujem vam da svako lice koje se bavi ovim poslovima posle određenog vremena, godinu ili dve stečenog iskustva, polaže stručni ispit. Ovde niste regulisali da ta lica koja već imaju položen stručni ispit ne moraju ponovo izlaziti. Šta će se desiti ako, ne daj bože, počnu i naše vlade, kao italijanske svojevremeno, na svakih šest meseci da padaju? Moraće ti ljudi svakih šest meseci kod novog ministra energetike da polažu stručne ispite. Mislim da u ovom članu mora da bude definisano: lica koja su već položila stručni ispit smatraju se licima sa položenim stručnim ispitom.
Još jedna stvar, time ću završiti, da ostavim vreme i kolegama. „Cevovodi ili delovi cevovoda koji se više neće koristiti moraju se fizički odvojiti od cevovodnog sistema, uređaja ili postrojenja, očistiti od ugljovodonika, zapaljivih smesa...“.
Pardon, član 18: „Prilikom korišćenja i održavanja cevovoda može se iz cevovoda povremeno, na propisanim mestima, ispuštati u okolinu ili spaljivati...“. Ne može se, ministre, ispuštati u okolinu. Do sada se nije desilo na teritoriji Srbije da su preduzeća koja se bave ovim poslom ispuštala u okolinu makar koliku količinu gasa, odnosno ugljovodonika koji se transportuje. Uvek postoji baklja i uvek se na baklju ispusti, pali ta količina, ne samo zbog zagađivanja okoline, nego i zbog toga što se radi o vrlo eksplozivnoj materiji.
U pojedinostima ću mnogo štošta reći, o amandmanima, a ovo vreme ću ostaviti da moje kolege koje su se prijavile takođe kažu neku reč.