Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je vladajuća koalicija shvatila ozbiljnost ovih zakona pokazuje i činjenica da ovog trenutka ima osam poslanika vladajuće koalicije u ovoj sali. Pokazuje i činjenica da predsednik Odbora za kulturu danas nije pozvao sve članove Odbora, da je gospodin Paja Momčilov dobio telefonski poziv pola sata pre početka rada Odbora i da, naravno, nije mogao i nije hteo da dođe za pola sata i da prisustvuje toj sednici Odbora na kojoj se, inače, raspravljalo o ovim zakonima.
Za razliku od dosadašnjeg ministra kulture koji je, umesto da sredstva ulaže u biblioteke, a sad smo čuli koliko su to mala sredstva u odnosu na sredstva koje inače ova država izdvaja, on je davao donacije raznim udruženjima, nevladinim organizacijama. Da vas podsetim da su poslanici Srpske radikalne stranke tog prethodnog ministra žestoko kritikovali zbog jedne donacije, jednom gej udruženju, pre nepunu godinu dana ovde.
Dakle, ovaj bar ministar pokušava da korektno radi svoj posao, ali mene je doveo maločas, dok je objašnjavao nekom od poslanika, u dilemu. Rekao je – ne država, nego države od Italije do Moldavije da čuvaju i svoja i tuđa kulturna nasleđa. Da vas podsetim, šteta što ministra nema tu trenutno, verujem da će doći dok ja završim sa izlaganjem, problem i jeste što su naša kulturna dobra, našu baštinu svojatali, otimali, krali, upravo ti koji će sada potpisivanjem ove Beogradske deklaracije od pre mesec i nešto dana, koji su se zakleli da će čuvati i svoju i tuđu kulturnu baštinu.
Dame i gospodo, na srpsko, nacionalno, kulturno blago, srpsko kulturno nasleđe čerupano je kroz vekove. Pljačka se nastavlja nesmanjenom žestinom. Ovim zakonom se ne štiti, ili se nedovoljno mogu zaštiti srpska kulturna baština i srpsko kulturno nasleđe.
Nove države, nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, prosto se utrkuju u čerupanju i prisvajanju srpske kulturne baštine, prisvajaju srpske pisce, srpski kulturni identitet, naš srpski jezik, našu kulturu i baštinu iz Dubrovnika, Dalmacije, Bosne, Crne Gore, a pogotovo sa Kosova i Metohije je na vetrometini i ovog trenutka se otima. Razlog je vrlo jednostavan. Ili nemaju dovoljno, ili nemaju ni malo svog kulturnog nasleđa i onda otimaju naše.
Pogotovo se to dešava recimo u Crnoj Gori. Imate ovog trenutka situaciju, da Marka Miljanova koji se izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, svojataju i pokušavaju da ga prevedu na onaj crnogorski jezik sa 32 slova, da Njegoša pokušavaju da prevedu na crnogorski jezik i da pocrnogorče, iako je čestiti vladika sve vreme govorio za života da je on Srbin i srpski pisac i srpski vladika, na kraju krajeva. Otimaju mrtve pisce i dela.
Dame i gospodo narodni poslanici, 1909. godine je u Dubrovniku osnovana Matica srpska Dubrovačka, koja je obuhvatala Dubrovačku i regiju Boke i trajala je otprilike dve i po godine, a onda je Vatikan s pritiscima ugasio. Za te dve i po godine, oni su izdali 16 naslova srpskih - Srba rimokatolika i Srba pravoslavaca. Izdali su više časopisa, najpoznatiji su bili "Srđ" i "Dubrovnik".
Srbi katolici i Srbi pravoslavci su osnovali Srpsko pevačko društvo, Srpsko sportsko društvo u to vreme. Sve stvaralaštvo i u Dubrovniku u tom periodu je bilo srpsko.
U Dubrovniku do 1900. godine nije bilo ni jednog Hrvata. To potvrđuje katolički biskup Vodopić. On kaže, otprilike početkom 20. veka – danas nas teraju da se izjasnimo hrvatskim imenom, a za hrvatsko ime ovi prostori ne znaju. Za hrvatsko ime niti je čuo niti je znao moj đed, niti je čuo niti je znao moj otac i za to ime nisam čuo ni ja.
Jedan od najistaknutijih Srba rimokatolika u Dalmaciji krajem 19. i početkom 20. veka, bio je i katolički sveštenik don Ivan Stojanović, koji u zanosu, nacionalnom zanosu kaže da je Srbin i da je srpskoga roda i da mu katolička vera ne sprečava da se izjasni kao Srbin. U svim delovima koje objavljuje odbranio je srpstvo Dubrovnika, srpski identitet Dalmacije i srpsku etiku Nemanjića i Kosovskog boja.
Hrvati su 1835. godine govorili hrvatskim jezikom kajkavskog jezičkog izgovora. Austro-vatikanskim planom, Hrvati su napustili svoj jezik i prihvatili srpski jezik štokavski narodni jezik, kojim govore i danas. Za sve Hrvate taj prelaz bio je bolan i nerado su ga prihvatili. Tako je negodovao i Miroslav Krleža, koji osuđuje svoje prethodnike i krivi ih za preuzimanje tuđeg jezika i za odricanje od vlastitog jezika, i indignacijom ističe, da žali za hrvatskim jezikom koga izbacuju iz upotrebe.
Prema popisu iz 1850. godine, austrijski popis. Znate da su Austrijanci bili vrlo pedantni, jer da nisu bili takvi, ne bi i dan danas u Crnoj Gori i u Dalmaciji koristili, recimo, zemljišne knjige, austrijske zemljišne knjige. Taj popis govori, da je 1850. godine na području Dalmacije bilo 330.000 Srba rimokatolika, 79.000 Srba pravoslavaca i 20.000 Talijana. Prema tom istom popisu ne postoji ni jedan Hrvat katolik.
Danas, nažalost, genetskim inženjeringom, svi Srbi rimokatolici postali su Hrvati, a Srbi pravoslavci su, ili pobijeni u Prvom i Drugom svetskom ratu i u ovom poslednjem ratu, ili su proterani i danas se nalaze u matici Srbije.
Matica srpska Dubrovačka koja je osnova, kažem 1909. godine, je druga po redu Matica srpska. Prva je osnovana Matica srpska u Novom Sadu i druga je Matica srpska Dubrovačka.
Matica srpska Dubrovačka je obnovila rad u Beogradu na stogodišnjicu osnivanja 2009. godine i za predsednika Matice srpske Dubrovačke izabran je prof. dr Petar Milisavljević, iz Novog Sada. Prof. dr Petar Milisavljević je uvaženi profesor Filološkog fakulteta u Novom Sadu. Osnivač je Pokreta za obnovu srbistike, kao naučne discipline i istaknuti borac za zaštitu srpskog jezika i pisma.
Do danas je Matica srpska Dubrovačka obnovljena je objavila 16 reprint izdanja. Dakle, 16 knjiga koje je prva Matica srpska Dubrovačka objavila u reprint izdanjima. To je objavila Matica srpska Dubrovačka posle obnavljanja rada. Zatim, dva zbornika radova, dela o Srbima rimokatolicima, četiri dela o Srbima rimokatolicima, osam knjiga o Srbima u Republici Srpskoj Krajini i srpskom jeziku i krađi srpskog jezika i srpske kulturne baštine od strane Hrvata.
Šta fali ovom zakonu? Šta je sa Kosovom i Metohijom? Zašto njih nema u ovom zakonu? Da li se mi to odričemo i ovim zakonom Kosova i Metohije? Gde je Univerzitetska biblioteka iz Prištine? Gde je Univerzitetska biblioteka iz Beograda koja je, pored sveučilišne biblioteke u Zagrebu, bila najznačajnija kulturna ustanova još u Kraljevini Srbiji?
Zaštita od zloupotrebe intelektualne svojine je posebno problematična. Vi ste u ovom, da se vratim na ovo, vi ste u članu 37. i 38. stavili Narodnu biblioteku Srbije i Biblioteku Matice srpske. Zašto niste još u jednom ili u dva člana ovog zakona pomenuli Univerzitetsku biblioteku Beograda i Univerzitetsku biblioteku u Prištini? Mislim da to ovom zakonu nedostaje.
Zaštita od zloupotrebe intelektualne svojine je poseban segment i o tome bi trebalo mnogo više govoriti, ali i vreme koje imamo onemogućava nas da potpuno ogolimo ovaj problem pred narodnim poslanicima, a pogotovo pred građanima Srbije.
Zaštita intelektualne svojine postoji samo na papiru. Ministarstvo je obavezno da zaštiti intelektualnu svojinu.
Zašto se ne pokreće pitanje, agilnije pitanje zaštite intelektualne svojine? Zato što bi se moralo u tom slučaju, udariti na neke intelektualne i moralne pod navodnicima i jedne i druge veličine koji su bili nosioci "bulodžer revolucije". Da vas podsetim da je krađa intelektualne svojine, dame i gospodo narodni poslanici, jedna od najgnusnijih krađa koja može da se sprovede. Jedino je od nje teža krađa intelektualne svojine od mrtvog autora.
Upravo takvog smo imali 2001/2002. godine, da vas podsetim da je prof. dr Vojislav Šešelj ogolio krađu profesora i danas je profesor, Stevana Lilića koji od mrtvog čoveka prof. Laze M. Kostića ukrao administrativno pravo, prepisao ga, smatra, ovaj umro pre 50 godina i niko nije njegova dela ni čitao, verovatno se to neće ni primetiti jer je umro u Švajcarskoj. Bukvalno prepisao i stavio naslov "Upravno pravo" i kao svoj udžbenik dao, na Univerzitet na Pravnom fakultetu, iz tog udžbenika se učilo. Prof. dr Vojislav Šešelj je u separatu koji je tom prilikom objavio, bukvalno navodio rečenice kako stoje u administrativnom pravu prof. Laze M. Kostića i u Upravnom pravu kvazi naučnika Stevana Lilića.
Prof. Aleksandar Jakšić je pre možda više od dve godine, ne znam tačno datum, pokrenuo pitanje plagijata doktorskog rada prof. Gaše Kneževića. To i dan danas stoji u nekoj od fioka, o tome se ne raspravlja. Prof. Aleksandar Jakšić je isto tako u delu koji je izdao, u knjizi koju je izdao, koju je napisao, bukvalno preveo od tačke do tačke šta je napisao Gaša Knežević, a šta je napisao prethodni autor. Takve nam intelektualne gromade deci daju znanje na Pravnom i na ostalim fakultetima.
Ministarstvo kulture, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, cela Vlada će morati ovim kad tad da se pozabave. Ne zaštitimo li intelektualnu svojinu nismo uradili ništa. Ne zaštitimo li našu kulturnu baštinu, nismo uradili ništa. Ovi zakoni ne mogu da zaštite kulturnu baštinu jer im fali još dosta toga, može ovo da bude prvi korak, ali će još mnogo toga morati da se uradi, a pogotovo da se radi na zaštiti srpske kulturne baštine koja je sad ostala izvan granica Srbije. To se čereči, to se otima, to se prisvaja i to se pripisuje nacijama ili kvazi nacijama koje su nastale raspadom Jugoslavije. Kvazi nacijama koje su nastale Dekretom Josipa Broza Tita ili nekih pre njega.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je napisala nekoliko amandmana u pokušaju da ove zakone, da u ove zakone ubaci bar ono što nedostaje ili da razjasni da bolje pojasni ili da pomogne u primeni ovog zakona. Očekujem da će ministar u svakom slučaju usvojiti ove amandmane SRS a što se tiče dela koja su reprit izdanja Matice srpske, obnovljene Matice srpske dubrovačke, obećavam ministru i Ministarstvu da ću zamoliti predsednika Matice srpske dubrovačke da sve što je dosad izdato kao reprit izdanje, poklonim ministru odnosno ministarstvu i neka to bude temelj, neka to bude kvasac oko koga ćemo skupljati kulturnu baštinu koja je nastala na teritoriji Boke, Dubrovnika, Like, Dalmacije, Krajine i svih onih delova gde su Srbi živeli, stvarali a danas pripadaju drugim državama.
Hteo bih, usput da pitam šta je srpskom kulturnom baštinom koja je nastala od Srba koji su izbegli sa Arsenijem Čarnojevićem i ostalima i stvarali gore u delu koji tad nije bio teritorija, današnje Srbije. Dakle, u Mađarskoj pa do Sent Andreje. Vidite, dve matice srpske su nastale na prostorima koji nisu bili srpska teritorija. Matica srpska dubrovačka u Dubrovniku i Matica srpska u Novom Sadu. Oko tih stožera su se okupljali srpski kulturni poslanici i stvarali i to je neprocenjivo bogatstvo koje je, hvala Bogu, sada na teritoriji Srbije srpska kulturna baština. Ali, ovoj drugoj Matici srpskoj moramo da povedemo računa o stvaralaštvu te matice srpske, moramo da povedemo računa jer tu su koreni mnogih iskrivljenih i krivo postavljenih pitanja na teritoriji bivše Jugoslavije.
Da vas podsetim, jedan možda vama iz vladajuće koalicije, baš neće biti prijatno, ali da vas podsetim na jedno ime, na veliku Srbiju. Velika Srbija obuhvatala je sve prostore gde su živeli Srbi katolici, Srbi pravoslavci, Srbi muslimani i Srbi ateisti. Dakle, to je srpski kulturni prostor i tu leži ogromno srpsko nasleđe, tu leži srpska kulturna baština i tu treba tražiti, a mislim da ministar nije bio tu kada sam ga pohvalio, da je počeo bar nešto da radi za razliku od onog prethodnika. Evo ministre, obećao sam, niste bili tu, zamoliću predsednika Matice srpske dubrovačke da sa još nekim od svojih saradnika dođe kod vas i sva ova reprit izdanja koja su nastala od 1909. do 1912. godine vam donese, a vi se onda potrudite da pomognete rad Matice srpske dubrovačke. Zahvaljujem vam.