Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da su se u poslednjih petnaestak-dvadeset godina nad Srbijom nadvila dva fenomena. Možda ih je u tragovima bilo i ranije, ali su sada posebno izraženi, i to uvek kada je društvo, kada je država u krizi, kada država nema odgovore na elementarna egzistencijalna i nacionalna pitanja. Te dve pojave tada eskaliraju u društvenom.
Prvi je, pojava vračara, čitača sudbine, proroka i raznih crnih i belih magova, pisaca horoskopa. Pošto država ne može da odgovori na to, na egzistencionalno pitanje pojedinca, on traži u horoskopima, kod vračara, odgovore na pitanja koja ga muče. Drugi je, drastično povećanje broja učesnika igara na sreću, kao i pojava novih oblika i novih načina tih igara na sreću.
Država, uglavnom, toleriše ove pojave. Jer, u prvom slučaju stvaraju iluziju da će bolje biti već sutra, da samo što nije bolje. Čim prebrodimo krizu, biće bolje, i to sutra, uglavnom se pretvori u ''malo sutra''. Drugo, kada ta iluzija padne, izaziva stravične lične i porodične lomove. Jer, čovek shvati bespredmetnost, shvati da u budućnosti svetla ''na kraju tunela nema'', jer se ta vlast otegla, a ne obezbeđuje budućnost.
Drugi primer, takođe, stvara iluziju, da će jednim dobitkom da razreši sve ili gotovo sve materijalne probleme u porodici. Iluzija pada onog trenutka kada se isprazne i poslednji fondovi lični i porodični, izaziva finansijski lom, kolaps u porodici, što opet izaziva porodične lomove.
Razlog zašto država toleriše ovo, a čuli smo maločas da je to bolest, da to više nije zabava, razonoda, da to nije nekakva eventualna nada, nego da to postaje sve više bolest. Razlog zašto država toleriše jasno ste napisali, gospodine ministre, u članu 14. U obrazloženju člana 14. nedvosmisleno govorite da država ovo toleriše upravo zbog toga što će se naknadna sredstva sliti u budžet. To što se i poslednja crkavica vadi iz džepa da bi se popunio ''tiket lota'' i da se nada da će, baš, on, ubosti, neku, ''sedmicu'' i rešiti sve probleme, državu izgleda ne interesuje.
Navešću deo obrazloženja kada se kaže – radi ilustracije ekonomske opravdanosti podele, jer vi sada delite igre na sreću na klasične osnovne i klasične ostale, smanjen je procenat minimalnog fonda dobitaka za ostale klasične igre. Dakle, vi nedvosmisleno kažete da ovim zakonom smanjujete fond dobitaka sa 50 na 10%, i dajete procenu – tokom 2009. godine promet igara na sreću, koje su prema predloženim izmenama Zakona svrstane u kategoriju ostalih igara na sreću, iznosio je oko milijardu dinara.
U skladu sa predloženim izmenama Zakona budžet bi bio veći da ste se setili da ovaj zakon donesete da se izglasa u Skupštini, da vaših 126 pritisne dugme i da izglasate, budžet bi bio veći za 240 miliona dinara. I to, čak, i tabelom objašnjavate; ako je milijarda u važećem zakonu, milijarda u predloženom, fond dobitaka 500 u važećem, a sad 100 miliona u ovom predloženom, osnovica za naknadu za priređivanje je 500 u starom, a sada je 900 u predloženom i naknada državi u budžet sa 300 ide na 540 miliona, odnosno 240 miliona više. Ali, vi ovde kažete – i ostatak priređivaču treba da bude podignut sa 200 na 360, dakle, i priređivaču, onome koji legalno zavlači ruku u džep i najgoroj sirotinji, određujete da ima još 160 miliona dinara više.
Kocka je, rekosmo, bolest. Moj kolega je maločas izneo statistički podatak da u Srbiji ima oko 100.000 ogrezlih kockara, koji ujutru kada se probudi ne misli da li će detetu obezbediti litar mleka, inače i za nestašicu mleka je, takođe, kriva ova vlada, ali to na stranu, da će obezbediti litar mleka, nego trči u kladionicu da i poslednji dinar iz džepa da za kocku. Takođe, rekao je moj kolega, da ima i oko 500.000 latentnih, potencijalnih kockara. Ako ovako nastavite, uskoro će u Srbiji biti 6.000.000 kockara, ali neće imati sa čim da se kockaju, jer su lični budžeti, porodični budžeti sve tanji i tanji. Danas vam već više od pola Srbije gladuje.
Kocka je bolest, kao droga, kao narkomanija, kao alkoholizam. Država bi morala, kada bi vodila računa o građaninu, da nađe način da kao što, doduše, ne lečite ni alkoholičare, ni narkomane, ali kao što treba da lečite narkomane i alkoholičare, tako da lečite i ove koji se kockaju. Naprotiv, vi ste dozvolili u prošlom zakonu da na 150 metara od škole, a sada ste podigli, dve bandere kada se polože, to je 50 metara, dakle, da na 200 metara od škole ne sme da bude otvorena kockarnica. Pa, oni koji su prelazili 151 metar prelaziće danas i 201 metar, a 11% mladih vam već dobrano ulazi u kockarnice, takođe, 11% mladih već u porodici imaju porodične probleme zbog toga što odlaze u kockarnicu. Prvo, zanemaruju školu, a drugo, kako dolaze do sredstava koja će uplatiti u kockarnice.
Da ste malo više vodili računa, mislim da biste mogli da rešite ovaj problem na malo drugačiji način i onda bismo imali malo zdraviju omladinu i malo zdravije poglede na život i svet.
Posebno je neprihvatljiv i indikativan član 19. Da li, gospodine Đeliću, vi, ovo, sada pravite neku novu kockarsku Jugoslaviju?! Kaže: ''Državna lutrija Srbije može, uz prethodnu saglasnost Vlade'', a dobiće je, jer zašto ne bi, ''da priređuje igre iz člana 14. ovog zakona'', dakle, ove, ostale klasične igre na sreću, ''u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću, koje je osnovala strana država. Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana podnosi se Nacrt ugovora o zajedničkom organizovanju igara na sreću, koji sadrži osnovne elemente ugovora. Međusobna prava i obaveze između Državne lutrije Srbije i priređivača iz stava 1. ovog člana regulišu se ugovorom, na koji saglasnost daje Vlada.''
Mislim, gospodine predsedavajući, da mi ovo vreme ne računate, jer citiram član o kome se raspravlja.
Ovaj član 19a otvara vrata neverovatnoj manipulaciji, jer niste u stanju da uspostaviti ni državnu kontrolu ove oblasti, nažalost, a kako li ćete, tek uspostaviti međunarodnu kontrolu. Nemoguće je organizovati kontrolu sredstava, koja su ionako tanka, i ovako krvava, a koja su već bolesni ljudi uložili, ne govorim o onom delu koji uplati loto iz razonode, eto, tako, da čeka. Ali, danas uplati iz razonode, sutradan će stalno uplaćivati i tako dalje. To otvara mogućnost da se ogroman novac, ogromna finansijska sredstva iz ove zemlje, kroz takozvane dobitke, odliju u zemlje u okruženju, jer o ovome što sada pišete u članu 19a već se priča unazad dva meseca i već se pripremaju organizacije koje organizuju igre na sreću u susednim zemljama da potpišu ugovore sa nama.
Mislim da je sa Republikom Srpskom već za neke igre na sreću postignut dogovor, ali sada se ulazi u BiH Federaciju, ulazi se i u Hrvatsku, odnosno ulazimo sa ugovorima, a izlazimo sa ogromnim parama koje će njihovi učesnici igara na sreću dobijati.
Gospodine ministre, mislim da je najpametnije što možete da uradite, a još imate vremena da to uradite, da ovaj zakon povučete iz procedure, da ga malo doterate, da ga malo dovedete u red, da malo vodite računa i o socijalnoj kategoriji društva u Srbiji, da vodite računa o opasnostima koje ova oblast sama po sebi ispoljava i da donesete neki drugi zakon, koji će, uz stroga ograničenja i stroge rezerve, biti usvojen u Skupštini. Ovako, mislim da SRS ne može glasati za ovaj zakon. (Aplauz)