Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se prvi put javljam i prvi put izlazim za govornicu, moje ime je Momir Marković, sa poslaničke sam liste SRS. SRS je 4. februara skupštinskim službama predala Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru predsednika Srbije. Desetak dana posle toga DSS je takođe dala Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Srbije. Čule su se ovih dana reči o tome da su kompatibilni, da jedan drugog ne dopunjuju, a ja bih o tome nešto malo kasnije.
I jedan i drugi predlog nose oznaku hitno, znači, hitan postupak. Zašto hitan postupak? Sve poslaničke grupe, sve relevantne političke stranke u Srbiji su u predizbornoj kampanji govorile da će Srbija onog trenutka kad se izbori završe dobiti sve institucije, i to što hitnije. I jedan i drugi predlog predviđaju ukidanje cenzusa.
Čula su se u četvrtak i petak, a i danas, mišljenja da cenzus ne bi trebalo ukinuti i da cenzus tek omogućuje većinu i izbor predsednika Republike. Svedok sam i prvih i drugih predsedničkih izbora 1997. godine. Godine 1997. smo mi iz SRS organizovali, pošto je Srbija bila jedna izborna jedinica, čuvare biračkih kutija, odnosno članove biračkih odbora iz Srbije i doveli ih na Kosovo. Tada je predsednik SRS prof. Vojislav Šešelj do nogu potukao Lilića, ali nije bilo izlaznosti od preko 50%. Dakle, cenzus je sprečio da Srbija još tada dobije predsednika.
Ne bih mnogo o drugom izbornom ciklusu, u kome je prof. dr Vojislavu Šešelju protivkandidat bio Milan Milutinović, samo nekoliko reči. Gospodin Aleksandar Vučić je pomenuo selo Prekaze, gde su svi glasali za Milana Milutinovića, a da tamo srpska noga od rata 1941. naovamo nije kročila. Obzirom da sam bio u izbornom štabu u Prizrenu iz sela Žur je stiglo 6.500 glasova za Milana Milutinovića. Naravno, u popodnevnim časovima je policija pohapsila sve članove biračkog odbora ispred SRS i dovela ih u Prizren. Mogu da vam kažem da je samo za Prizren i sela koja njemu gravitiraju 17 članova biračkih odbora tog dana bilo pohapšeno i dovedeno dole, sklonjeno sa biračkih mesta. Ni tada sigurno nije bilo cenzusa, ukoliko se ne računaju ovi glasovi koje su socijalisti zdušno gurali u biračke kutije. Vi znate da nam je i tada 12 poslanika pohapšeno u Peći, ali o tom potom. Zbog toga treba ukinuti cenzus.
Što se tiče kompatibilnosti ova dva predloga, smatram da je bilo normalno, da je bilo parlamentarno, s obzirom da je prvi u skupštinsku proceduru stigao predlog SRS, da DSS pokuša amandmanima da izmeni i dopuni ovaj predlog i onda bi se ova dilema između dva predloga, koja su maltene identična, a nisu identična, prevazišla.
Predlog SRS kaže da se odmah pošto se zakon usvoji otvara mogućnost da se izbori raspišu i da se predsednik u vrlo kratkom roku izabere. Predlog DSS-a podrazumeva mogućnost da onaj ko treba izbore da raspiše, dakle predsednik Narode skupštine, razmišlja 60 dana.
Čula se u petak konstatacija da izbori po našem predlogu ne bi uspeli. Ako mi danas usvojimo zakon i skinemo cenzus, i ako se sutra izbori raspišu, i ako je rok od 30 do 45 dana od dana raspisivanja do dana održavanja, mi bismo već za 45 dana imali izabranog predsednika i dok bi teklo ovih 60 dana, koliko je ostavljeno predsedniku da razmišlja, predsednik bi već mogao sve ingerencije i prerogative vlasti koja mu po Ustavu pripada da preuzme.
Jedno pitanje koje je ovde provejavalo je pitanje omogućavanja glasanja dijaspori. SRS je naravno za to da se svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa omogući da glasaju. Dijaspora je 28. decembra dobrim delom glasala, zahvaljujući baš tome što je 28. decembar i što je dolazila Nova godina i što su, pogotovu iz ovog evropskog dela, mogli da dođu na praznike; SRS je zahvaljujući upravo tome dobila ogroman broj glasova i mislim da nas, pored ostalog, zato i ima ovoliko u parlamentu.
SRS je za to da se svim građanima Srbije koji imaju pravo glasa omogući glasanje. Ostaju problematične dve stvari. Prvo, prethodna vlast nije, a s obzirom na šarenilo ove vlasti ne vidim da će biti dobre volje da i ova vlast uradi jednu elementarnu stvar, da se obezbedi jedinstveni birački spisak za građane u Srbiji i da se obezbede čisti, jasni i tačni spiskovi za građane u dijaspori, za sve naše građane koji se nalaze na privremenom radu u Evropi, ali isto tako i u Americi i u Australiji. Dok to ne obezbedimo ne možemo deliti dijasporu na – dijaspora manje i dijaspora više. Svi su oni naši građani i svima morate obezbediti mogućnost da izađu i da glasaju.
Pitanje koje je takođe bitno, vezano za glasanje u dijaspori, jeste ko će čuvati biračka mesta, ko će kontrolisati izbore, ko će brojati glasove. Nećemo valjda dozvoliti da nam Goran Svilanović i njegovi, koji se nalaze u konzulatima, predstavništvima, ambasadama, prebrojavaju glasove.
Takođe morate da razmišljate i o tome da sve relevantne stranke koje imaju kandidate, i čiji su kandidati na listama, moraju da imaju predstavnike biračkih odbora koji se nalaze na mestima određenim za glasanje, da li je to konzulat, ambasada, predstavništvo itd. Bez toga nema sigurnosti da su ti glasovi koji su dati, ja se nadam, srpskim radikalima, ali biće neki i za DSS, verovatno će biti po neki glas i za druge, da su ti građani upravo tako glasali i da su ti glasovi stigli ovde.
Uostalom, imate slučaj da se u Republici Srpskoj glasa u inostranstvu, pa puni džakovi glasova dođu ne za one kandidate za koje su verovatno tamo dali i pitanje je koliko se ... dabome.
E, sad dolazimo na pitanje zašto 60 dana. Bez namere da se ubeđujemo otvara se pitanje da li je onda to mesto predsednika Srbije ostalo kao moneta za vaše interkoaliciono potkusurivanje, razračunavanje, pa – ja ću dati predsednika Skupštine, a ovaj će dati ovo, a vi ćete dati predsednika Srbije.
Mi nemamo ništa protiv da se vi dogovarate i da izbacite jednog kandidata na listu, ali ga onda spremite odmah i odmah izađite sa njim. Da možda ne pripremate neke zakone koji moraju da prođu proceduru, pre nego što se izabere predsednik, jer se bojite da će neko sutra, ko bude predsednik Srbije, a ne bude iz vaših redova, onda vratiti taj zakon, pozvati pred TV kamere podnosioce zakona, ministre da građanima Srbije pred TV kamerama objasne zašto su upravo takvi zakoni doneti.
Vi znate da ukoliko bi naš kandidat pobedio na predsedničkim izborima, a mi se nadamo da hoće, on bi pozvao sve ministre i celu vladu upravo pred kamere pa da građani Srbije znaju zašto se određen zakon vraća u ponovnu proceduru i zašto će se glasati ponovo u Skupštini za takav zakon.
Da nije možda u pitanju razmišljanje o nekom novom vanrednom stanju, čega Srbija stvarno treba da se boji, pa vam treba tih 60 dana da razmislite šta da uradite? Da je Srbija imala predsednika i da je predsednik bio iz SRS sigurno vam ne bi prošao, govorim o prethodnoj vladi i prethodnoj, bivšoj vlasti, Zakon o radu, gde je nekoliko stotina hiljada ljudi ostalo na ulici. Ne bi prošao onakav zakon o burazerskoj privatizaciji, gde su iz podzemlja, iz kriminalnog miljea ljudi pokupovali najjače i najisplativije resurse po Srbiji, za dva-tri evra šećeranu, za pet evra klanicu, poput "Karneksa" itd. Sigurno bi se taj zakon našao upravo pred građanima Srbije.
Ne bi prošao ni zakon o lustraciji, koji vam je poslužio i verovatno će i dalje služiti, ukoliko ne usvojite predlog SRS da se taj zakon ukine, za progon političkih neistomišljenika; jer, svi koji su sadašnji već sutra mogu da budu bivši, kao što je vlast do 2000. godine za DOS-ovsku vlast bivala bivša sada je DOS-ovska vlast za ovu novu vlast koja se formira bivša, i svima se onda otvara mogućnost da čim ih skinete sa vlasti onda počne politički progon.
Udružite se svi i kandidujte jednog, ali hajde da usvojimo zakon, da otvorimo mogućnost izbora predsednika Republike, kandidujte svog čoveka. Mi SRS se nadamo, čak smo ubeđeni da će naš kandidat ubedljivo pobediti, bilo koga da kandidujete. Nemojte da dozvolite sebi da sada zaustavljate volju građana, a volja građana je i na izborima 28. jasno definisana.