Nemojte da se žurite, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon i zakon o agencijama završićemo valjda do pola osam ujutru.
Evo ključnog člana, na koji je bilo neophodno podneti amandman. Vi ste bili svedoci nedavno, kada je cunami zahvatio onaj deo dole zemljine lopte, da su mnogi roditelji morali pomoću DNK da dokazuju da su stvarni roditelji dece. S obzirom da je zemlja sve starija, da je populacija sve starija, da se mnogo manje dece rađa nego što bi trebalo za prostu reprodukciju, ovakav član zakona sigurno ne bi trebalo usvojiti.
Član 103. stav 1. kaže – strani državljanin može usvojiti dete pod uslovom: 1. da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima, 2. da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem. Stav 3. kaže: "Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje stranom državljaninu i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako za to postoje naročito opravdani razlozi". Opravdanih razloga, pogotovo naročito opravdanih razloga, da decu rođenu u Srbiji usvajaju strani državljani, nema. Podneo sam u ime SRS amandman, kojim tražim da se ovaj stav briše... Samo trenutak, dame i gospodo, da pronađem član 99.

Upravo tako, stav 3. iz ovog člana treba brisati i ne treba dozvoliti stranim državljanima da usvajaju decu rođenu na teritoriji naše države.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako dete zbog bilo kog razloga ostane bez roditelja (da li su se roditelji razveli, ili su umrli ili su ga napustili), sasvim je normalno da se starateljstvo nad takvim detetom poveri bliskim srodnicima. Pri tom se imaju u vidu pre svega deda i baba, a dr Smiljanić je u svom izlaganju pre ove pauze nedvosmisleno potvrdio upravo ove reči koje sada izgovaram, dakle, bliski srodnici, pre svega deda i baba, i rođaci po prvoj liniji, stric, tetka itd.
U obrazloženju Vlade zašto amandman nije prihvaćen kaže se – amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje koje se predlaže amandmanom sadržano u važećem Zakonu o braku i porodičnim odnosima i u dosadašnjoj primeni nije dalo pozitivne rezultate.
Znam mnogo porodica gde su decu odnegovali upravo deda i baba, upravo roditelji roditelja, i danas su ta deca čestiti građani ove zemlje. Ne vidim ko je procenio da to nije dalo pozitivne rezultate i da će mnogo pozitivnije rezultate da da ukoliko unuče nekog dede i babe ne čuvaju deda i baba, ne staraju se o njemu deda i baba, nego neki koji nisu u srodstvu sa njim. Smatram da ovaj amandman treba usvojiti, jer on primenu ovog zakona dovodi bar u nekakav sklad.

Dame i gospodo narodni poslanici, prazne priče koje nam ispriča ministar, objašnjavajući zašto treba dozvoliti strancima da usvajaju decu rođenu od građana Srbije, na teritoriji Srbije, državljane Srbije, mislim da ne piju vodu.
Osnovni cilj svake države je da svakog svog državljanina zadrži na svojoj teritoriji. Smatram da i u ovom članu zakona, kao i u prethodnim članovima koji su obrađivali ovu materiju, ovaj stav treba da se izbriše i da se ne sme dozvoliti strancima da usvajaju decu iz Srbije, iz prostog razloga što to otvara mnoge mogućnosti, od trgovine decom do trgovine ljudskim organima. Mislim da treba usvojiti ovaj amandman i stav 2. u ovom članu izbrisati.

Ne bih da budem sumnjičav, dame i gospodo narodni poslanici, u desetak članova, u pola stava, u pola tačke, u pola alineje, u četvrtini alineje, na kraju člana provlači se ovo – usvojitelj strani državljanin. Ministar maločas reče – usvoji se od strane stranih usvojitelja petoro, šestoro dece godišnje, a uglavnom deca ometena u razvoju. Nije tačno, ministre. Neće stranci decu ometenu u razvoju, onoliko domova za decu ometenu u razvoju u Srbiji postoji; stranci hoće zdravu srpsku decu, i to vam se ne sme dozvoliti da im omogućite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas uopšte neću pominjati onu jučerašnju raspravu u kojoj ste bili, i jedni i drugi, u pravu. Mislim da su građani Srbije shvatili da ne valjate ni jedni ni drugi. Danas neću govoriti o tome ko je kada, kome i koliko mandata pokrao.
Neću govoriti ni o šteti koju je Demokratska stranka pretrpela sa bivšim poslanikom Demokratske stranke Srbije Đokovićem, da li se tako zove gospodine Aligrudiću? Jer je 50.000 evra, koje je Demokratska stranka isplatila na ruke Đokoviću potrošeno. Đoković je samo član Demokratske stranke, a građani Srbije neka procene da li toliko može da košta jedan član, s obzirom na to da je mandat ostao Demokratskoj stranci Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo već više od nedelju dana raspravljamo o ovom zakonu o radu i očigledna je, i građanima Srbije, paranoja ministra Lalovića onog trenutka kada se pojavi neko iz Srpske radikalne stranke za ovom govornicom, da brani svoj amandman ili da obrazlaže ono što smatra da ne valja u zakonu.
Predlažem ili Vladi ili vladajućoj garnituri, ili ovom skraćenom DOS-u, sasvim je svejedno, da izvrše edukaciju ministara i da im kaže kako treba da se ponašaju kada dođu pred nas sa zakonskim projektom; da su obavezni da sede na ovom mestu, zato ovo mesto i stoji slobodno, da saslušaju šta imaju narodni poslanici da im kažu, jer narodni poslanici, svojim glasovima ili usvajaju ili ne usvajaju zakonski predlog, ili to postaje zakon ili se vraća u neku arhivu.
I, ako postane zakon, građani Srbije jedino preko svoje "grbače" mogu da osete da li zakon valja ili ne valja.
Ovo "kukavičje jaje" koje ste vi nazvali zakon o radu, tek kad se razmatra ovaj amandman koji je podnela gospođica Nataša Jovanović na član 243. i reakcije i ministra Lalovića, a i mnogih iz vladajuće strukture jasno ukazuje da Vlada nije spremna nijednog trenutka, od trenutka ako se usvoji ovaj zakon pa nadalje, da štiti radnike. Ostavlja ih na vetrometini da sami sa poslodavcima dogovaraju i ugovaraju koliko će, ne – kolika će, nego - "koliko će jeftina" da bude ta roba koja se zove "radna snaga" i koju on mora da proda tom poslodavcu.
S obzirom na to da je zakon ponude i potražnje već uveliko, što se radne snage kao robe tiče, prisutan i da je mnogo veća ponuda od potražnje, zahvaljujući vama, jer ste do sada nekoliko stotina hiljada ljudi ostavili bez posla, ovim zakonom, restrukturiranjem javnih preduzeća ostaće bar još trista hiljada ljudi bez posla, a sa generacijama mladih koji završavaju škole i stižu, izračunajte koliko je to.
E, država mora da stane iza tih nezaposlenih. Država mora da štiti njihove interese i da pregovara tj. da bude treći član, odnosno mora da pregovara sa poslodavcima. Što se tiče resturkturiranja ovih javnih preduzeća mogu da vam kažem da je na pomolu, odnosno već je u igri velika pljačka imovine javnih preduzeća. Cilj je da se kapital iz tih javnih preduzeća, na raznorazne načine, odlije iz javnih preduzeća, da sutradan preduzeća budu takva da mogu da se prodaju za dva ili tri evra, kako su ovi iz prethodne vlasti prodavali svojim kumovima. Da li je ono, beše, Miki Kostić nekom kum?! Ne sećam se tačno.
Prošle godine je, recimo, u NIS-u Vlada Srbije odobrila 7 miliona dinara, direktoru za odnose sa javnošću; u tih 7 miliona dinara su morali da se uklope i svi ručkovi i sve večere i sav štampani materijal. Prošle godine je u NIS-u direktor Nišević potrošio 57 miliona dinara. ... (glasovi - tema) ima, ima još malo, ali potrošićete i to. Sa cifrom koju su potrošili Željko Popović i Smiljka Ničić, od 33 miliona, šetajući širom sveta da vide kako se tamo prodaje nafta, to je preko 100 miliona samo u jednoj godini i samo u jednom delu NIS-a.
I, onda će doći vaši tajkuni i kupiti i ta javna preduzeća i radnike otpuštati, šikanirati, maltretirati, davati bedne dnevnice, a vi kao država niste spremni da ih zaštitite!!

Ministar reče ukoliko se ovaj amandman usvoji da će da povuče zakon. Imam bolji predlog za njega. Neka podnese ostavku. Neka oslobodi mesto. Možda će, mada sumnjam, da dođe neko bolji,  sagledavajući kadrovsku strukturu vladajuće garniture može samo gori, ali on ovakav – ne valja, na mestu na kome jeste – nije mu mesto da sedi.
Dame i gospodo narodni poslanici u ime svih onih koji su na "biroima", u ime svih onih koji će otići na "biro" u restrukturiranju privrede i sprovođenjem ovog zakona, za koga vidim da ste spremni da ga usvojite, tražim od vas da ovaj amandman usvojite, da naterate državu, da naterate Vladu, da bude treći pregovarač kod svih relacija koje će se sutradan postaviti između radnika i poslodavaca. Bez ovoga je sve besmisleno.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da građani Srbije ne shvataju i ne prihvataju napredak koji je donela Demokratska stranka, odnosno DOS 2000. godine. Jedan od načina je bio i to glasanje "na daljinu", iz Soluna, a toga sada nema.
Očekivao sam da i Radosavljević nestane u ovim izborima 2003. godine, međutim, on se još uvek zadržao, ali pretpostavljam da u sledećim izborima, koji će biti ove godine, neće ni njega biti. Nadam se da neće biti ni ovakvog, ni ovakvih ministara, već posle ovih izbora, jer sve ovo što su do sada predložili bolje da nisu.
Doduše, moram da pohvalim ministra, rekao je za vreme otkako raspravljamo o zakonu o radu tri istine.
Prva je, da je onaj zakon klatno pomerio prema poslodavcima. I, tu se nekako klatno zaglavilo. Ovaj zakon podupire to klatno prema poslodavcima, tako da će radnici bukvalno ostati nezaštićeni. Ta druga kategorija, o kojoj bi trebalo ministar, zahvaljujući tome što sedi na portfelju koji to reguliše, da radi, ta druga kategorija je ostala nezaštićena.
Druga istina koju je rekao, i ja se sa njim potpuno slažem, najmanje 300.000 ljudi će ovim zakonom i restrukturiranjem javnih preduzeća ostati bez posla.
Treća istina koju je rekao - različiti su koncepti. Pa, normalno je da su različiti, potpuno različiti koncepti nas iz Srpske radikalne stranke, koji hoćemo da se zaštite radnici, i njega koji štiti poslodavce. Jer, ovaj zakon od prvog do zadnjeg člana upravo štiti poslodavce.
Narodni poslanik Božidar Koprivica je podneo ovaj amandman kojim traži da se opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno primenjuju i da obavezuju sve poslodavce. To znači: i za poslodavce koji su ušli u raznorazne unije i za poslodavce koji su ušli u raznorazna udruženja poslodavaca, kao što je ovo Karićevo, i za poslodavce koji nisu osetili potrebu ama baš nigde da se učlane.
On je vlasnik, kupio je fabriku i pošto je kupio to je sada druga priča. Koliko je radnika bilo zaposleno u njoj, a koliko je ostalo, to je opet neka druga priča.
Što bi se on uopšte uključivao u nekakve unije, da ga sutradan nekakvi normativni akti tih unija obavezuju. Čovek je uložio kapital, hoće da izvuče maksimum i izvlači maksimum.
Obrazloženje koje je dala Vlada kaže ovako: "Amandmani se ne prihvataju iz razloga što kolektivni ugovor obavezuje samo poslodavce koji su članovi udruženja poslodavaca potpisnika kolektivnog ugovora, što je u skladu sa Preporukom MOR-a br. 91".
A, dalje: "Dejstvo primene posebnog kolektivnog ugovora može biti prošireno i na poslodavce koji nisu potpisnici kolektivnog ugovora, što je u skladu sa članom 5. navedene Preporuke. Ovu odluku može doneti ministar, ako postoje razlozi utvrđeni u članu 256".
Dakle, Preporuka MOR-a ne kaže da moraju samo članovi Unije poslodavaca, nego će ministar odlučivati.
To znači - verujte mi na časnu reč, jer ja sam ministar, mene je moja poslanička grupa predložila, mene je vladajuća koalicija izabrala, i vi morate da mi verujete. A Karić već najavljuje da ima 40 i nešto poslanika, uglavnom iz vladajuće strukture.
Sada se vi, gospodo, između sebe raspitajte ko je sklopio pogodbu sa Karićem. Ako može da kupi poslanike, zašto ne bi mogao da kupi i ministra. Doduše, daće malo više, jer ministar je jedan na tom poslu, ali će ga sigurno kupiti, pogotovo ovakvog ministra, koji se pokupi i izađe čim neko ima bilo šta da kaže protiv njega. Njegova narcisoidnost nas iz SRS uopšte ne zanima.
On će utvrđivati razloge da li treba i poslodavci koji nisu u Uniji da potpišu kolektivni ugovor. Koliko će zelenih novčanica, doduše sad ima i narandžastih, ovi evri su u pitanju, koliko će narandžastih novčanica moći da ubedi ministra da on utvrdi da ja kao poslodavac ne moram da potpišem kolektivni ugovor. Neka da cenovnik, pa da zna cela Srbija koliko to košta.
Ko garantuje da će on pošteno da nastupi. Vidimo koliko pošteno nastupa i koliko pošteno sluša sve predstavnike građana Srbije. Nas su građani Srbije ovde poslali, a i njega su poslali i on je obavezan da ovde sedi.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću sa čitanjem ovog člana, radi građana Srbije. Imamo informaciju da je jedna od najvećih gledanosti juče i danas upravo prenos sednice Skupštine, iz prostog razloga što su građani životno zainteresovani za odlučivanje o ovom zakonu.
Kaže ovako: "Odluku iz stava 1. ovog člana ministar može doneti ako postoji opravdani interes, a naročito:
1) radi ostvarenja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih" itd. ... i
"2) da bi se ublažile razlike u zaradama u određenoj grani, grupi, podgrupi i delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce" itd.
Dakle, "nelojalna konkurencija". Dva poslodavca, isti predmet poslovanja, isti proizvod. Jedan je uspeo da svojim radnicima skine platu ispod egzistencijalnog minimuma, njegov proizvod je jeftiniji. Ovaj drugi ima malo veće troškove proizvodnje, njegov proizvod je malo skuplji, a ministar "može odlučiti". Dakle, ministru se ostavlja na pravo da odluči da li će se delovi kolektivnih ugovora, koji obavezuju poslodavce, iako nisu članovi Unije, pogotovo ako nisu članovi Unije, da izjednače primanja zaposlenih. Ministar će odlučiti ili neće odlučiti!
Nije li to, dame i gospodo, pogotovo kada se radi o ovom segmentu, nije li to mnogo prava jednom čoveku, pogotovo kada znamo da je većina onih koji danas predstavljaju industrijsku snagu Srbije, kako imaju običaj da kažu, oni koji predstavljaju grupaciju koja je bukvalno kroz privatizaciju u prethodnom periodu opljačkala Srbiju, koji danas imaju neverovatna sredstva, koji su kupovali za tri–četiri eura fabrike i koji mogu sada kupiti i onih 40 poslanika, o kojima sam govorio maločas?! Neće li oni doći u situaciju da pitaju pošto je kilo ministra?

Član 283. glasi: "Izbor organa Fonda, u skladu sa odredbama čl. 129. – 136. ovog zakona, izvršiće se najkasnije do 1. januara 2005. godine".

Usvojiće se 1. januara 2005. godine?! Stvarno mislim da bi Vlada, da bi predsednik Koštunica morao da kupi po jedan kalendar u svako ministarstvo da stavi, da ljudi znaju kada je bio 1. januar 2005. godine!

Drugo, opet dolazimo u situaciju da se birokratija, zahvaljujući zakonima koje smo donosili, koje donosimo i koje ćemo donositi, širi.

Više se neće zvati agencija, jer nije prikladno ime, ali će se zvati fond i opet ćemo imati desetine hiljada zaposlenih u Srbiji u tom fondu i opet će neko vući pare. A ja pitam - gde su do sada bile pare za socijalna davanja, gde su se pare nalazile i šta je falilo da pare i dalje tamo ostanu i šta je falilo da, ukoliko se pare po ovom zakonu budu izdvajale, da se tamo pare i raspodeljuju onima kojima treba da se raspodele?!

Šta znači formirati fond, pa direktora fonda koji će imati 200.000 do 300.000 platu, pa će imati svoje pomoćnike, zamenike, savetnike, pa radna tela i tako do onog najnižeg činovnika.

Koliko će formiranje administracije koja treba ovaj fond da opslužuje koštati državu i od kojih će se to para nadoknaditi? Upravo od para koje ova država izdvaja za socijalna izdavanja.

Smatram da fond ne treba da postoji. Ako ste hteli da ga formirate, prošao je 1. januar 2005. godine, uzmite se u pamet i pogledajte kalendar.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Branislav Rankić je u ime SRS podneo amandman na član 126, gde traži da se broj 9. zameni brojem 12. Šta ovo znači?
Ukoliko preduzeće ode u stečaj, samo malo da pronađem tekst - zarade i naknade za vreme odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac, u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci, a mi tražimo da to bude 12 meseci.
Radi se o bolovanjima, radi se o porodiljskom odsustvu, radi se o drugoj sprečenosti za rad. Smatramo da radnik ni u kom slučaju nije kriv za stečaj koji je nastao u preduzeću i da treba poslodavac, odnosno država na ovaj način da zaštiti radnika.
U obrazloženju koje je dobio gospodin Rankić zašto mu amandman nije usvojen kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Snežane Lakićević-Stojačić. U obrazloženju zašto nije prihvaćen amandman gospođe Snežana Lakićević-Stojačić kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona dato prema raspoloživim mogućnostima u budžetu Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su glasali protiv budžeta upravo zbog ovakvih i sličnih manjkavosti koje su se nalazile u predlogu budžeta. Vi ste u budžetu predvideli 80 miliona dinara za izdržavanje porodice Aleksandra Karađorđevića, NjKV, kako pišu pojedina sredstva informisanja, prestolonaslednika, kako ga vi oslovljavate, a mi o njemu imamo jednu drugu izreku koja nije za ovu govornicu.
Vi ste tog NjKV doveli u Srbiju, vi ste mu dali Beli dvor, koji usput ne pripada njemu jer ga njegov otac nije ni gradio. Pripada u krajnjoj liniji državi Srbiji, ali nije ga gradio njegov otac nego ga je gradio knez Pavle. Vi ste napravili svađu između potomaka porodice Karađorđević, jer gospođa Jelisaveta ne može da uđe u Beli dvor, a i ona pripada Karađorđevićima. Vi ste na kraju u ovom budžetu 80 miliona odvojili za NjKV, da može da pravi terevenke, da ne kažem koktele, na koje vi rado odlazite.
Vi nađite pare da radnike obezbedite, a što se nas tiče nadam se da će uskoro, kada dođu izbori, a ove godine su neminovni, uskoro će SRS odlučivati i o budžetu i o svim drugim stvarima, pa ćemo onda mi to malo sirotinje malo drugačije deliti građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema većih prevara, čak i na tom Zapadu kome hrlimo, a za 15 ili 20 godina ćemo sigurno ući u Evropsku uniju, kako ste krenuli, ako se Evropska unija do tada ne rasturi, nema većih prevara od fingiranih stečaja.
A šta se to dešava? Vlasnik kupi firmu, kao vlasnik je rasproda, dakle, za dobar deo imovine opere pare, prebaci na druge račune u druga svoja preduzeća i onda zaduži tu firmu do određenog nivoa, dovede do stečaja, radnici na ulicu, država preuzima obaveze, a on sa parama koje je oprao nastavlja dalje. Tako je i na Zapadu, kažem vam, tako će biti i kod nas, kod mnogih firmi, a ne govorim o onim stečajevima koji će sami po sebi morati da dođu zbog uslova poslovanja, zbog svega ostalog što stečaju doprinosi.
Juče smo imali priliku, reče gospodin Krasić, da vidimo da ministar fingira stečaj u jednom javnom državnom preduzeću, dovodi državu polako u vlasničko ropstvo, ali ne bih o tome. Ja bih o amandmanu koji je narodni poslanik Zoran Antić u ime SRS podneo na član 126.
Ako je država ovim zakonom spremna da preuzme obaveze i da delom iz stečajne mase, a delom iz onog fonda, videli smo da će se formirati, na neki način zadovolji osnovna potraživanja radnika koji ostaju bez posla, a u ovom slučaju u članu 126. je pravo na iskorišćen godišnji odmor, jer će poslodavac sigurno pripremiti u četvrtoj četvrtini godine pred završni račun da sprovede stečaj, pa mnogi neće iskoristiti godišnje odmore.
Ne vidim razloge zašto država ne bi umesto jedne polovine isplatila kompletnu naknadu za godišnji odmor, kako je inače predviđeno u ovom zakonu kada preduzeće normalno funkcioniše. Svuda je u svetu praksa, čak i u najokorelijim uslovima kapitalističke eksploatacije, da kada neko odlazi u penziju dobije otpremninu za odlazak u penziju, a kod nas je ta otpremnina potrebna, jer između zadnje plate i prve penzije protekne nekoliko meseci, takvi su nam fondovi, takva nam je država, tako je sve organizovano i treba preživati tri ili četiri meseca dok prva penzija, ma koliko ona mala bila, stigne.
Znate sigurno da su to ljudi koji su invalidi, već bolesni, i odlaze u penziju, ili su ljudi koji su navršili 61, 62, 63 ili 64 godine života, i kojima su lekovi potrebni, a u onom zakonu gde smo regulisali zdravstveno osiguranje smo takođe osakatili te ljude, gde su lekovi koji su papreno skupi, jer se nalaze na onoj negativnoj listi, moraju da se kupuju; dakle, omogućimo onome ko odlazi u penziju da bar može lekove da kupi da preživi i da sačeka tu prvu penziju.
Ne vidim zašto ovaj amandman ne bi mogao da bude usvojen, tim pre što sam malopre rekao da u budžetu, kojim se hvali ministar Dinkić, postoje sredstva.
Ali, budžet je posebna priča, vi znate koliko smo mi amandmana i koliko je nas izašlo da govori kada je bio budžet na dnevnom redu; dakle, on je skrpio budžet navrat-nanos, pa sa jedne strane se preliva, a sa druge zveči prazna kesa. Izvršite preraspodelu, prebacite sredstva ovde, omogućite ljudima da prežive.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa odbranom ovog amandmana, moram da se izvinim građanima Srbije, jer i ovaj zakon očigledno donosimo bez kvoruma.
(Predsednik: Sve je u redu, ako vi ubacite svoju karticu, gospodine Markoviću, biće sve u redu.)
U sali nema 84 poslanika vladajuće većine. Moram da se izvinim i građanima Srbije što smo većinu amandmana branili bez prisustva ministra, a ministru da se izvinim što smo počeli rad jutros sat vremena pre nego što je on došao.
Amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića na član 150. Predloga zakona odbijen je sa obrazloženjem – amandman se ne prihvata iz razloga za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Dušana Mrvoša na isti član Predloga zakona. Ovo su dva različita amandmana i normalno je da obrazloženje bude kompletno i za jedan i za drugi. Narodni poslanik je svojim amandmanom tražio da se u članu 150. stav 1. gde piše "godinu dana" zameni rečima "dve godine."
U obrazloženju narodnom poslaniku Dušanu Mrvošu kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što nema zakonskih smetnji da poslodavac sledbenik primenjuje kolektivni ugovor poslodavca prethodnika duže od godinu dana itd. On će jedva čekati da prođe ta godina koju mu zakon određuje, da podeli otkaze, da raščisti firmu, da bi mogao da je uglavnom proda. Gospodin Krasić je govorio kako se u prethodnom periodu privatizacija sprovodila.
Bitno je da četiri meseca ne proda ništa, odnosno za godinu dana, jer za četiri meseca je rasprodao polovinu firme, 10% je mogao godišnje, a on je 40% prodao za nekoliko meseci. Mnogi radnici su se našli tamo gde ne treba, mislim na ulici.
Ovim amandmanom bismo mi zaštitili radnike koji rade u tim preduzećima, a sada se uglavnom otkupljuju preduzeća koja su u društvenoj svojini i prelaze u privatnu svojinu, bar dve godine. Godinu dana je i suviše malo.
Prvo, dakle, da zaposleni iz tog preduzeća iznađe mogućnosti da nađe posao, osim ako ministar... a ponovo ga pozivam da izađe i da kaže koja su to preduzeća gde po 20.000 daju radnicima, pa niko neće da radi, pa oni moraju da dolaze iz Rumunije i Bugarske. Dajte prvo da zaposlimo naše, pa tek onda da razmišljamo o Rumunima i Bugarima.
Gospodine ministre, očekujem da ćete vi ovaj amandman sada usvojiti, a ako ne usvojite sada, da onda poslanici vladajuće većine u danu za glasanje stvarno glasaju za ovaj amandman i da bar u ovom delu zaštitimo zaposlene da se ne nađu na ulici u najkraćem mogućem roku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako sam za jedan amandman siguran da će većina poslanika vladajuće koalicije glasati, onda sam siguran da će glasati za ovaj amandman, iz prostog razloga što mnogi od vas, mnogi od vaših najbližih su od devedesete naovamo uzeli pušku u ruke i išli da brane srpske zemlje i srpske granice.
Da nije bilo onih koji su devedesete uzeli pušku u ruke, onda bi se sigurno ostvarilo ono Tuđmanovo da dođe i da pije kafu u Zemunu; da nije bilo onih koji su devedesete uzeli pušku u ruke, onda bi se bošnjački jezik učio na celoj teritoriji Republike Srpske Krajine; da nije bilo onih koji su 1999. uzeli pušku u ruke, danas bi nam Šiptari sigurno bili kod Niša, ako ne i dalje.
Srpstvo, Srbiju, ovu državu kojom ova vlast rukovodi, odbranili su ti heroji koji su na zov otadžbine krenuli na bojište da brane srpska ognjišta. To ova država, to ovaj narod ne sme i ne može da zaboravi. Dame i gospodo narodni poslanici, ni u prošlom zakonu prava tih boraca od devedesete naovamo nisu bila obuhvaćena onako kako treba. Ovaj zakon ih potpuno briše.
U obrazloženju odgovora na amandman koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se zaštita invalida obezbeđuje posebnim propisima i uslovima za njihovo zapošljavanje"; pa se dalje kaže: "U 2005. godini predviđeno je donošenje novog zakona o zapošljavanju invalida, kojim će se obezbediti uslovi za njihovo brže i lakše zapošljavanje i posebne subvencije poslodavcima itd ..."
Ko kaže da će taj zakon biti donet, bez obzira šta u njemu bude pisalo? Nigde se ne govori o borcima koji su imali tu sreću da ih eventualno ne zakači metak na ratištu. Svako ko je malo omirisao barut, svako kome je bilo ko iz porodice malo omirisao barut, sigurno će glasati za ovaj amandman. Da nije bilo tih boraca, ne bi bilo ni ove Srbije kojom danas vi, na nesreću Srbije, rukovodite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamoliću predsednika Skupštine da se izvine ministru što smo počeli ovo popodnevno zasedanje bez njega. Drugi put da mu se izvine danas.