Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo imali zadovoljstvo da na galeriji vidimo i pozdravimo studente pravnog fakulteta. Ovo je drugi put da studenti pravnog fakulteta u ovom mandatu dolaze na galeriju da vide šta rade narodni poslanici, kako prave alat kojim će oni sutradan kada budu pravnici raditi. Da li su oni imali zadovoljstvo da vide kako se ti zakoni donose pitanje je, to njih treba pitati, ali mi je zadovoljstvo jer sam prethodnih godina imao prilike da vidim gore tzv. Narodni pokret "Otpor", doduše oni se utopiše u "žutu stranku".
Očekivao sam ovih dana da vidim Sonju Biserko, Natašu Kandić, Biljanu Kovačević-Vučo i druge nevladine organizacije da stanu gore, jer su već pred vratima Demokratske stranke, "žutog preduzeća". Doduše, Mićunovića gore nisam video, ali on se utopio, GSS, tako da se na taj način Demokratska stranka kadrovski obogaćuje.
Da se vratimo temi. Pravosuđe je i danas u ogromnim problemima. Tri su, otprilike, problema sa kojima se pravosuđe danas sreće: nedostatak kadrova, a pri tome mislim na kvalitetne kadrove. Mnogo je posla i tek će biti posla, jer će mnoge tužbe već sada krenuti, a pogotovo kada ova koalicija bude sišla sa vlasti, tek će se otkrivati kriminalne i druge afere. Međutim, kadrovi se popunjavaju na jedan malo čudan način.
Mi smo dobili gomilu predloga, tu je sve i svašta, ima i sekretara zemljoradničkih zadruga, sekretara škola, advokatskih pripravnika koji su na ovaj način hteli da uđu u pravosuđe.
Pravosuđe ima jednu praksu koju neguje odavno, ali ovog trenutka kruna te prakse čini mi se da je malo zanemarena. Pravosuđe primi pripravnike, bilo sudske ili pripravnike tužioca, školuje ih kroz pripravnički staž, ljudi postanu stručni saradnici i posle toga u tom istom ili u nekom susednom sudu umesto njih koji znaju zanat (a i tužilaštvo i sudstvo je zanat, kao i medicina i sve ostalo) raspoređuju se ljudi iz nekih drugih grana, iz nekih drugih delatnosti, a oni ostaju i dalje po nekoliko godina da čekaju posao. Mislim da će pravosuđe morati ovaj problem da reši na jedan adekvatan način, da školuje svoj podmladak i dalje i da taj podmladak raspoređuje.
Drugi problem su finansijske nevolje. Kao i cela zemlja, kao i privreda, kao i svi segmenti u ovoj državi, tako i pravosuđe kuburi sa finansijskim problemima. Finansijske probleme ćemo rešiti celokupno za državu onog trenutka kad Dinkić bude smenjen i kada mu budu oduzeti ključevi od državne kase i kada bude uhapšen za sav kriminal, počev od onog navlačenja čarape na glavu i ulaska sa kalašnjikovima u Narodnu banku, pa nadalje, za uništenje domaćih banaka, za uništenje finansijskog sistema Srbije itd. Ima toga dosta. Ono što reče gospodin Vučić, kada je rekao koliko desetina godina robije treba da dobije, otprilike sam video Mlađana Dinkića, sadašnjeg ministra finansija, na nekoj dugogodišnjoj robiji. Po našem zakonu, ne može više od 40 godina.
Treći problem sa kojim se pravosuđe sreće je zaostavština iz prethodnog perioda. Period do 2000. godine je manje-više raščišćen, sve sudije i svi tužioci iz tog perioda su na neki način sklonjeni iz pravosuđa. Ali, ostavština od 2000. donedavno, do izbora ove vlade, tolika je da ni ova vlada neće moći sa tim da se izbori, ma koliko se bude trudila, zahvaljujući ministru Batiću, koji je jedno dobro delo uradio, a to je što je stavio spomenik caru Dušanu, kao piscu prvog srpskog zakona. Međutim, taj spomenik, da može, pocrveneo bi od onoga što je Vladan Batić uradio dok je bio ministar pravde.
Vladan Batić je sve sporove koje je kao advokat izgubio za 18 godina advokatskog staža dobio za dve godine dok je bio ministar. Kako je birao kadrove? Pre svega, morali su da budu iz DOS-a, a prvenstveno iz DHSS-a, odnosno iz njegove stranke. Mi sa one strane Save smo imali tu nesreću da nam Vladan Batić iz svoje kancelarije lično dovede Antu Boškovića za predsednika suda. Normalno, čim je otišao Vladan Batić, otišao je i Ante Bošković. Pitajte sada sudije i v.d. predsednika Četvrtog opštinskog suda u Zemunu koliko su problema ta dva čoveka u pravosuđu napravila.
Dakle, Vladan Batić je uspeo da zloupotrebi kompletno pravosuđe. Kukao je ovde što nije u mogućnosti da uvede smrtnu kaznu u vreme "Sablje", pa da pobije političke protivnike. Onda bi verovatno mogao da vlada još izvesno vreme.
Međutim, nemojte, gospodo iz ovog skraćenog DOS-a, čini mi se, ako bi mu se osladilo, mnoge bi glave i iz vašeg tabora skinuo.
U vreme "Sablje", govorili smo juče, 12.000 ljudi je pohapšeno, privedeno bez prava na advokata. Mnogi koje znam su imali nesreću da ih ta "Sablja" zakači. I mene je zakačila, ali o tom potom, o tome ćemo kada se završi sve vezano za tu krivičnu prijavu, po kojoj sam zaposlio 72 ljudi u preduzeću gde sam bio direktor i bio u pritvoru dva i po meseca. Kada se sve to završi, onda ćemo država i ja da se raskusuramo, a ja ću da iskoristim priliku da gospodi iz tužilaštva predam fasciklu sa šest krivičnih prijava protiv direktora koji je došao posle mene u "Poslovni prostor", sa ukupnom lopovskom cifrom od 27 miliona dinara. Za toliko je teži direktor otišao nego što je došao. Dakle, ja sam hapšen zbog dugačkog spiska zaposlenih. Nadam se da će ovo pravosuđe ovog direktora i sve ostale koji se budu ovako ponašali uhapsiti zbog dugačkih prstiju. Da se vratimo opet pravosuđu. Vojno tužilaštvo je sada ukinuto i prevedeno na nivo civilnog tužilaštva. Tu ćete imati problema, jer su vojni predmeti manje-više specifični i pretpostavljam da ćete ih prevazići tako što ćete ljude u civilno tužilaštvo prevesti iz ovog vojnog sektora.
Vojno tužilaštvo je ukinuto, pre svega, da se ne bi sudilo Perišiću zbog one špijunske afere u motelu "Šarić". Perišić je juče otišao u Hag, računajući da će se izvući od onoga zla koje je ovde naneo. Sinoć smo gledali za šta ga optužuju; on je računao da će to samo biti Zadar, međutim, tu je sad i Srebrenica, tu je i Sarajevo. Mogu da mu kažem da mu je mnogo bolje bilo da je ovde ostao, odrobijao bi 10 godina. Nesreća je što će se on verovatno sada nagoditi sa njima i biti zaštićeni svedok, svedočiti kao što je svedočila Biljana Plavšić, ali to je već njegov problem. Pretpostavljam da će ova krivična prijava koju je DS najavila, zbog jučerašnjeg flagrantnog kršenja osnovnih prava i falsifikovane volje narodnih poslanika, biti procesuirana.
Još jedno pitanje: u Vrhovni sud se predlaže čovek koji ima 35 godina života. Ceneći i poštujući znanje koje je na fakultetu stekao, iskustvo koje je stekao za ovih 13 godina, od fakulteta naovamo, ipak mislim da je to malo godina života da bi se došlo na takvu funkciju, jer se u zemljama gde je demokratija sveto pismo sudija Vrhovnog suda postaje sa 65-66 godina.
Na kraju, još jedna pohvala, ako može tako da se kaže, za pravosuđe. Pročitao sam u ovim predlozima da je konačno rešen status dvoje ljudi iz pravosuđa bivše SRJ, ljudi koji su učestvovali u razrešenju Račka, Klečke. Ne mogu se setiti imena gospođe sudije, koja je sada u Kragujevcu, i tužioca. Mislim da su zaslužili da se mnogo pre o njima ova država pobrine. Međutim, izgleda da se do sada nije moglo ili nije htelo. Samo kažem, ti ljudi su morali odavno da budu zbrinuti.
Ostavio bih još malo vremena gospodinu Krasiću, koji je poslednji govornik, a nama je vreme ograničeno, pa ću vam se zahvaliti.