Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predložio sam da se naslov iznad člana 23. briše, a član 23. da glasi drugačije.
"Komisija za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja, vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama, kao i druge poslove u skladu sa zakonom:
1) vrednovanje rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i ustanova;
2) proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja na republičkom nivou;
3) praćenje usaglašenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa sveopštim uporednim sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja."
Obrazloženje je da se ovim amandmanom vrši ekonomska racionalizacija sa aspekta budžetskih opterećenja, jer se ukidaju zavodi kao posebne institucije i njihova nadležnost se prenosi na stalne komisije, koje se formiraju pri nacionalnom prosvetnom savetu.
Istovremeno se postiže bolja koordinacija, jer su komisije stalna tela saveta, a zavodi su bili predviđeni kao vladine institucije.
Dobio sam odgovor Vlade Republike Srbije u kome se kaže - amandman se ne prihvata jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. Suština i jeste u koncepciji, dame i gospodo narodni poslanici. Suština i jeste u tome što mi težimo da se iz prosvete očisti sav onaj balast, sva birokratska mašinerija, i da prosveta ta sredstva, koja su i inače tanka, usmeri u druge pravce, za druge potrebe.
Maločas kada sam branio amandman narodnog poslanika Igora Mirovića, ministarka mi je odgovorila - jeste li čuli da mi moramo da zaposlene koji su u centrima i zavodima preuzmemo. Dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o zaposlenima u prosveti, onima koji za katedrom i sa dnevnikom u ruci imaju sveti zadatak da od naše dece naprave obrazovane ljude, korisne članove zajednice sutra.
Radi se o birokratskoj mašineriji, a vi znate da birokratija jedina, osim ameba, ima tu sposobnost da se širi deobom, pa kada dovedete jednog birokratu na mesto, za tri dana će on stvoriti potrebu za još jednim, pa njih dvoje za još četiri itd.
Prethodni ministar, Gašo Knežević, napunio je centre i savete, kako su se već zvali, upravo takvim birokratskim aparatom. Danas, umesto da razmišljamo o tome da onima koji uče našu decu, i koji imaju 16 ili 15, ili 14.000 dinara platu, podignemo standard, da njima omogućimo bolji standard, a narodni poslanik Zlatan Jovanović je rekao - danas se u školama sve svodi na kredu i tablu, a pričamo o kompjuterima. Možda ima nekoliko škola u Beogradu kompjutere. Škole u unutrašnjosti ih nemaju, nego se sve bukvalno svodi na kredu i tablu.
Umesto da ministarka povede računa upravo o tom prosvetnom kadru, pre tri dana smo imali pred Ministarstvom, pred Vladom, štrajk učenika i nastavnika, nekada elitne, Treće beogradske gimnazije.
Radi se o samovolji rukovodećeg kadra te gimnazije, radi se o tome da su najkvalitetniji nastavnici i profesori, koje učenici obožavaju, koji su im preneli svoje znanje, bili šikanirani i na kraju otpušteni, da bi se na kraju doveli ne stručni, nego podobni. Ministarka nije našla za shodno da takve probleme rešava. Direktori koji su dovedeni po stranačkom ključu i danas vršljaju po našim školama. Znam priliku od pre tri-četiri godine, kad je u jednoj školi u Batajnici za direktora škole postavljen...
(Predsedvajući: Vreme. Oprostite, imate još 10 sekundi.)
... potpuno neadekvatan čovek, da ne govorim o njegovoj šifri i o njegovoj bolesti, a sa mesta uklonjen stručnjak koji je 20-tak i nešto godina vrlo uspešno vodio tu školu.