Dame i gospodo, amandman je podnet na član 5, razdeo 3. Dakle, amandman je podnet u vezi sa Kancelarijom za evropske integracije.
U prvom delu amandmana predlaže se smanjivanje sredstava za usluge po ugovoru od 23 miliona 600 hiljada dinara ili po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije od 19. decembra 2008. oko 274 hiljade evra.
U drugom delu ovog amandmana, i u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ova sredstva se ponovo preusmeravaju u okviru člana 5, tačnije za razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451. To je, dakle, deo budžeta u kome se regulišu sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ili subvencije za javna nefinansijska preduzeća.
Prema obrazloženju Ministarstva, to su subvencije namenjena za direktna plaćanja poljoprivrednicima, sredstva za modernizaciju mašina i opreme, premije za mleko, izvozne subvencije, podršku starijim poljoprivrednicima, unapređenje zemljišta. Dakle, radi se o konkretnim ciljevima i konkretnim sredstvima koja mogu samo da donesu boljitak našoj poljoprivredi.
Takođe, ovaj amandman treba usvojiti i zbog, blago rečeno, spornog obrazloženja koje se navodi u budžetu. Po tom obrazloženju navodno je poljoprivreda sektor koji će imati najviše koristi po ulasku u Evropsku uniju.
Ali, brojni primeri iz susedne evropske Rumunije pokazuju suprotno. Na primer, nakon dugo očekivanog i najavljivanog ulaska u Evropsku uniju rumunski poljoprivrednici su se suočili sa sledećim problemima: rumunski stočari su bili obavezni da zbog tzv. evropskih standarda na Karpate ili na visine od 1.500 metara dopremaju hladnjače za mleko. Prem izveštajima zapadnih agencija, ako to ne urade biće primorani da prodaju svoja stada.
U izveštajima iz Rumunije se navodi izjava Euđena Gontea, predsednika jedne regionalne asocijacije stočara, koji iznosi - stočari već napuštaju planine zbog teških uslova života. Mnogi su zbunjeni, prodaju svoja stada i odlaze u Italiju, Francusku ili Španiju. U istom izveštaju se navodi izjava jednog rumunskog veterinara koji doslovno kaže - znali smo da će ulaskom u EU biti pooštreni kriterijumi, ali ovo je kao da je pala bomba. Ukoliko nas norme EU dokrajče odustaćemo od držanja stada, pa će naša deca moći da ih vide samo na slici i u muzejima.
U kontekstu ovih sumornih izjava rumunskih poljoprivrednika su i podaci o masovnom iseljavanju iz Rumunije nakon ulaska ove zemlje u EU. Ti podaci su inače objavljeni na sajtu BBC 12. maja 2008. godine. Prema britanskim izvorima, oko dva miliona Rumuna je otišlo u zemlje EU od kada je njihova zemlja postala članica ove organizacije.
Takođe, prema podacima nacionalnog zavoda za statistiku Rumunije, od oko dva miliona Rumuna u inostranstvu, 250 hiljada ima radni ugovor na manje od godinu dana. Između 700 i 750 hiljada radi na period duže od godine, ali bez zvaničnog ugovora o radu. Od 700 do 800 hiljada radi u inostranstvu povremeno.
Dakle, takvo masovno iseljavanje objašnjava i nisku stopu nezaposlenosti od oko 5,5% i pored velikih otpuštanja zbog tzv. evropskih reformi u rumunskoj privredi.
Ovo treba istaći i zbog naše javnosti, u kojoj se više puta kao argument za briselske integracije navodio upravo ovaj podatak o padu stope nezaposlenosti u Rumuniji. Jasno je da treba sagledati celinu i uzroke takvog pada nezaposlenosti, a ne iznositi samo jedan deo istrgnut iz konteksta, sve zarad providne probriselske propagande u našoj zemlji, na koju se inače troši neverovatnih tri milijarde evra na nivou ove nadnacionalne organizacije.
Takođe, jasno je kada se sagledaju prethodno izneti podaci iz susedne Rumunije, koja je članica EU, da nema nikakvog dokaza da će ulazak u EU doneti boljitak našoj poljoprivredi ili društva u celini, kako se tvrdi u budžetu. Zato treba usvojiti ovaj amandman, jer je on u skladu sa realnošću i štiti našu poljoprivredu, za razliku od predloga budžeta, u kome se predviđa smanjivanje subvencija za poljoprivredu. Nema nikakvog ekonomskog opravdanja za ovo smanjivanje.
Iako je ministar u svom završnom izlaganju, nakon načelne rasprave povodom Predloga zakona o budžetu, izjavila, ako sam dobro razumeo, da se sa manje sredstava ponekad mogu postići bolji rezultati i da je to jedan od razloga za smanjivanje subvencija. Taj metod, iako meni zvuči, blago rečeno, nelogično, onda svakako treba primeniti, i to sa mnogo više osnova, i u slučaju usluga po ugovoru, predviđenih u okviru klasifikacije 423. Inače, to je Kancelarija za evropske integracije. Tu oblast upravo reguliše prvi deo amandmana.
U obrazloženju ove ekonomske klasifikacije se navodi da se za ove usluge po ugovoru najveći iznos predviđa za stručne usluge i usluge prevođenja, pre svega za ''Aki komuniter''. Poznato je da se radi o oko 150 hiljada stranica tzv. evropskog prava. Ali, ako bi primenili metod koji predlaže ministar, ili manje sredstava - veća efikasnost, mogli bi doći do rešenja koje bi nadoknadilo sredstva koja oduzima ovaj amandman.
Potrebno je samo da se uspostavi još bolja saradnja sa nadležnim državnim organima u okruženju koji se bave briselskim integracijama i sa stručnim službama ili sa službama koje predvode "Aki komuniter", jer bez obzira na veštačke političke definicije u regionu se uglavnom govori samo jedan te isti jezik. Tako bi se postigle velike uštede.
Dame i gospodo, u završnom izlaganju, nakon rasprave u načelu, uvaženi ministar je iznela još jednu definiciju koja, po njenom sopstvenom priznanju, u suštini karakteriše njena ekonomska ubeđenja i zbog toga neminovno mora da se odrazi na predlog budžeta.
Ako sam dobro razumeo, odgovarajući na naša pitanja - da li podržava jednostranu primenu Prelaznog sporazuma sa EU, koja će izazvati manjak od 260 miliona evra u našem budžetu, u našem trenutku kada nastupa velika finansijska kriza i kada je svaki dinar važan i kada treba štedeti na osnovnim ljudski potrebama, kako svakodnevno čujemo od premijera, ministar je odgovorila da ne podržava manjak u budžetu, ali da u principu uvek podržava smanjivanje carina, jer, navela je da su sve vodeće zemlje u svetu na taj način razvile svoju ekonomiju.
U tom kontekstu i u skladu sa svrhom ovog amandmana, koji se zalaže za suprotne ekonomske principe od neoliberalističkog pristupa, koji se trenutno napušta u velikom delu sveta, ali ne i kod nas, navešću stavove iz knjige jednog profesora koji od 1990. godine predaje ekonomiju na Univerzitetu Kembridž, koji je radio za UN, Svetsku banku i Azijsku banku za razvoj. To su izvodi iz knjige "Mito u slobodnoj trgovini" profesora Džanga, i prevedeni su i objavljeni u jednom našem nedeljniku. Predgovor za knjigu je napisao, našoj javnosti već poznati nobelovac, Džozef Štiglic.
U knjizi se navodi da su upravo zapadne države, sada vodeći nosioci i propagatori liberalizma, primenjivali suprotne mere u svom razvoju od onih koje preporučuje MMF i EU. Npr. Britanija je sve do sredine 19. veka ostala visoko protekcionistička zemlja, a njene prosečne carinske stope su bile 45% do 55%.
Sa druge strane, podsetiću da će jednostran primena Prelaznog sporazuma oboriti naše carine za 27,7%. Takođe, u citiranoj knjizi se navodi da je američki ministar carina, Aleksandar Hamilton, u svom izveštaju Kongresu SAD predložio da se uvedu carine za uvoz robe, čak i zabrana za izvoz pojedinih vrsta robe, kao i subvencije zabrana izvoza primarnih sirovina itd.
U knjizi se zatim navodi da je to potpuno suprotna politika od one koju danas predlažu MMF i Svetska banka i da bi ove institucije verovatno danas zahtevale smenu Hamiltona da je on, kojim slučajem, živ, jer je sprovodio politiku suprotnu načelima MMF, koju naše vlasti sa takvim zanosom primenjuju i koje se tako nekritički glorifikuju u našoj javnosti.
Zaključuje se da je Hamiltonova politika visokih carina na uvoz robe u SAD između 40 i 50% trajala kroz čitav 19. vek, pa sve do prve polovine 20. veka, ali to nije škodilo američkoj privredi. Naprotiv: "Uprkos tome što je bila najprotekcionistička država na svetu u tom periodu, SAD su istovremeno bile i najbrže rastuća ekonomija".
Tek nakon završetka Drugog svetskog rata, kada SAD, koje su zbog rata stekle ogromnu prednost nad evropskim zemljama, one su liberalizovale svoju trgovinu. Dakle, vodeće zemlje Zapada su, u proseku, po 100-150 godina primenjivale protekcionizam i visoke carine.
Od nas se sada traži od strane MMF i EU da snizimo naše carine na simboličan nivo od nekoliko godina, za neke proizvode čak i u roku od nekoliko meseci. Da bi apsurd bio veći, Vlada ide korak dalje i, u trenutku kada se protekcionizam ponovo na velika vrata vraća na svetsku ekonomsku pozornicu, npr. u novim ekonomskim silama, kao što su Ruska Federacija, Indija i Brazil, primenjuje se jednostrano Prelazni sporazum koji dovodi do velikog pada carina i gubitka prihoda od 260 miliona evra, što je blago rečeno neshvatljivo sa ekonomske tačke gledišta.
Takođe, uvaženi ministar je u svojoj završnoj reči, nakon načelne rasprave, citirala Miltona Fridmana. Iskreno se nadam da ministar ne deli stavove tvorca monetarističke doktrine i njegovih sledbenika iz tzv. čikaške škole, Brunera, Melcera, Majera i drugih, po kojima je privreda, navodno, stabilnija kada je prepuštena spontanim tržišnim kretanjima.
Ovakva politika, koja se primenjivala u SAD od kraja 60-tih, dovela je do porasta nezaposlenosti i recesije u 70-tim godinama.
Na kraju, kad sagledamo i vanekonomske elemente, jasno je da treba prihvatiti ovaj amandman. Već godinama se govori, i to je opšte mesto, o tome da postoje dvostruki standardi u svetskoj politici, kao i u primeni međunarodnog prava i konvencija o ljudskim pravima. To smo više puta osetili kada se radilo o KiM.
Iste te države, i o tome se malo govori, ili se te činjenice namerno prećutkuju, primenjuju dvostruke standarde u međunarodnoj ekonomiji. Npr. ono što se primenjuje u njihovoj privredi, ne savetuje drugima. Ono što je štetno i što se nikada ne primenjuje u razvijenim ekonomijama, preporučuju malim i siromašnim državama, kao što je naša. Zašto? Odgovor je više nego jasan svakome ko hoće da analizira tokove i principe svetske ekonomije, bez ostrašćenosti i primene briselske dogme i MMF saveta.
Nadam se da uvažena ministarka shvata taj nepisani zakon međunarodne trgovine i da će zato prihvatiti ovaj amandman, kao mali doprinos ispravljanju lošeg budžeta koji je, u suštini, napravljen od strane MMF i Brisela radi iskorišćavanja naše privrede i naših građana. Zahvaljujem.