Stigli smo do člana 7, koji je izuzetno sporan za predstavnike Srpske radikalne stranke. Član je poprilično opširan. On govori o poverenim poslovima.
Prvo, naša zamerka je da ova komora, ovako zamišljena, pored toga što bi trebalo da bude obavezna za privatne lekare, kao što je obavezna i za advokate... Logično je da se na taj način mogu i registrovati svi privatni lekari koji obavljaju delatnost u privatnom zdravstvenom sektoru.
Sporno je što u stavu 1. člana 7. stoji da komora donosi kodeks profesionalne etike (u daljem tekstu: etički kodeks). Etički kodeks, to je ustaljen termin. On je tačno definisan i zna se šta znači. On se stavlja pozadi, a sada se konstruiše jedan neobičan kodeks profesionalne etike. U zakonu o zdravstvenoj zaštiti, o kome ćemo nadam se sutra imati prilike da porazgovaramo, naravno ako ne povuče ministar zakone, ako se ne složi sa nama da baš ne valjaju i da je bolje doraditi ih, pa da Srbija i građani imaju bolje zakone, onda ćete videti da se i tamo osniva etički komitet, odnosno etički odbor. I tamo etički odbor i ovde etički odbor, a i jedni i drugi će donositi etički kodeks. Čemu? Zašto? Čiji je stariji?
Kada već ne može da bude donet etički kodeks, kada je to već neki poseban etički kodeks... Znate, ozbiljni ljudi kažu – ne treba meni ni etika, 10 božijih zapovesti, tu je koncentrisano sve o čemu treba da pričamo i nisu daleko od istine, većina će se složiti sa mnom. Znači, smeta nam to da donosi etički kodeks, donosiće i oni tamo kodeks, a u čemu će se razlikovati videćemo.
Sada je najsporniji deo, tačka 3) "izdaje, obnavlja i oduzima odobrenje za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca) članovima komore koji su upisani u imenik članova komore iz tačke 2) ovog stava i vodi imenik o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama".
O licenci bismo još mogli i da razgovaramo, ali da glasi tako "obnavlja i oduzima odobrenje za samostalan rad", u kojoj profesiji je još uvedeno tako nešto monstruozno, samostalni i nesamostalni rad, sem ako si stručno nekompetentan? Ali, to su obično pripravnici. Licencira se ne oduzimanjem prava koja si stekao, nego nemaš još dostignut nivo koji se traži za nešto, pa onda ti treba nadzor.
Ova licenca nas dovodi u tako neravnopravan i uvredljiv položaj u odnosu na sve druge profesije. Čuli smo da je licenca osnovana i za građevinske inženjere. U nekim strukama ide se još na to, ali na ovakav način da se nama licenca oduzima, jasno je zašto zakonodavac to ne može, a najradije bi zakonodavac posegao za maksimalno radikalnim rešenjem, da potpuno oduzme licencu. Zna da ne može.
Ustavno je pravo na rad. Nije mogao to, pa onda kaže – mi ćemo da skinemo pravo da možeš samostalno da radiš.
Zašto smatramo da je to nedozvoljeno? Nedozvoljeno je zato što smo sa dva člana Krivičnog zakonika, koji smo usvajali u ovoj skupštini, jasno omogućili državi da se brani od naših stručnih grešaka i da se brani od naših koruptivnih radnji. Uveli smo član koji govori o korupciji u medicini, a u Krivičnom zakoniku drugi član govori o nehatu, stručnoj grešci, znači krivično se može odgovarati, ideš u zatvor. Postoji mogućnost građanske parnice; ako neko smatra da je oštećen našim lečenjem, činjenjem i nečinjenjem, on može dodatno kroz građansku parnicu da ostvari nadoknadu.
Sada kada sve to postoji, neko kaže ovim će da uvede u red medicinsku profesiju represijom. Neće. Represijom se ne zavodi red. Šta je ono što treba raditi da nemamo ovako nakaradna rešenja? Treba sprovoditi jednostavno pozitivne zakonske propise koji ganjaju nehat, stručnu grešku, krivično, i koji ganjaju mito i korupciju.
Evo, zadnji slučaj koji se dogodio: izvesni kolega, naravno neću govoriti imena, osuđen je pre nekoliko dana na četiri godine zatvora zbog korupcije. Sud mu je kao dodatnu meru izrekao pet godina oduzimanja radne dozvole. Znači, ako ja izgubim građanska prava krivično, ja gubim pravo na rad i to je u redu. Nemoj da me neko sada kažnjava, nemojte nam stvarati atmosferu, ionako nam je očajna atmosfera u kolektivima.
Zašto je očajna? Mi trpimo diktaturu direktora, politički podobnih, iz dve stranke. Trpi struka zbog toga. Mogu da nabrajam zdravstvene ustanove i da čitam pisma koja dolaze meni lično kao predsedniku Odbora. I sada, evo, inkvizicija dodatno, neko će nešto da ti oduzima, a školovao si se koliko si se školovao. Neka država, pravna država, svojim jakim institucijama radi svoj posao, neka sankcioniše stručne greške, nehat, neka sankcioniše i ono što je vezano za korupciju.
Apsolutno se slažemo da komora treba da donosi presude ako etički kodeks nije ispoštovan, ali ne može oduzimati pravo na rad ukoliko neće sud da oduzme to pravo. Možete staviti svakog na stub srama, objaviti u novinama – taj i taj član neetički se ponašao, zbog toga i toga. To je u redu, tako je bilo i ranije.
Ali, ne možete... Zamislite da oduzmete lekaru privatniku, koga ste stavili ovde, a on je jedan lekar, radi sa svojim sredstvima za rad u privatnoj praksi, kako vi to kažete, šta to znači? To je stečaj. Njegova firma tada može da zatvori vrata. Kako to može da funkcioniše? Ko će njega da nadzire kada on nema nadzornika? Znači, ako je privatnik, a većina je takvih, vi mu kažete – evo ti nadzornik; da mu medicinska sestra bude nadzornik?
Znači, ne može tako.
Kaže se – organizuje sudove časti za utvrđivanje povrede profesionalne dužnosti i odgovornosti članova komore, kao i za izricanje mera za te povrede.
To je ono što kažem, nemojte nam suditi, sude nam sudovi, sudiće, a kvalitet rada i znanje se na drugačiji način postiže.
U tački 9) se kaže da komora utvrđuje iznos nadoknade za upis u imenike članova komore iz tačke 2) ovog stava, iznos nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence, kao i nadoknade za izdavanje izvoda iz imenika, uverenja i potvrda o evidencijama koje komora vodi.
Znači, uvodi se jedan administrativni i represivni aparat koji naplaćuje upisninu, koji naplaćuje svaki izdati dokument i licencu. Zašto?
Toliko niste ispoštovali privatnog lekara u svim svojim zakonskim rešenjima. Šta to sada znači? Mi iz državne službe možemo se nadati da će nam firma platiti, možda, ne znam hoće li, a možda i neće, nije nam potpuno jasno. Kažem vam, nisu nam velike plate da možemo i to dodatno nepotrebno da plaćamo. Bolje da platimo za knjigu, bolje da platimo pretplatu za internet i da se usavršavamo, nego da dajemo pare ovde, da bacamo ni za šta, za jedno puko i prazno administriranje koje može da se izvrgne u nešto što je vrlo neprijatno i da dovede do većeg haosa u zdravstvenoj struci.
Pitanje je, ako privatnik sada treba to da plaća, da li ćete ga osloboditi poreza ako nama država plati. Ako hoćete, onda napišite, negde to napišite i negde kažite.
Vi ste ga toliko unizili da naši građani, evo stalno vam to ponavljamo, imaju pravo i partije da biraju, imaju pravo da biraju banke, turističke agencije, sve imaju pravo kada je uslužna delatnost u pitanju, samo ne mogu da izaberu privatnog lekara, u Srbiji koja ide u Evropu, nakačimo značku i kažemo – mi idemo u Evropu. Teško. Taj put ne vodi u Evropu.
Ovde kaže tačka 11) – izdaje identifikacioni broj članovima komore koji imaju licencu. Smatramo da treba brisati ovaj deo "koji imaju licencu" i da to treba da bude bez toga.
Vi ovde kažete – povereni poslovi. Hajde da vas pitamo ko prenosi ovlašćenja na komoru. Vi ste rekli, a voleli bismo da znamo ko to prenosi ovlašćenja. To je valjda osnovno da se kaže, i prvo. Nije nam jasno, neki bog, neko apstraktno telo; ovo je zakon, morate biti precizni kada donosite tako nešto.
To je gomila naših primedaba, stekle su se ključne primedbe baš na član 7. Lekarima ne treba ovakva komora, nećemo da plaćamo jedan glomazni administrativni aparat koji treba da vodi ovakav registar. Vi ste državni organ, pa ne znate koliko ima lekara državne službe i privatnika.
Kada vas pitaju koliko ima lekara privatnika, vi ne znate da kažete. Niko ne zna da kaže koliko ima u zemlji Srbiji privatnih lekara.
Vi znate da ima 3.000 ordinacija, a koliko ima lekara privatnih, ako vas neko pita, a pitali smo vas indirektnim putem par puta, a pokazaću vam dokaze, vi to ne znate.
Sada pravimo jedan paraaparat pored državnog, koji će da naplaćuje svoje usluge. To nije interes struke. Interes je kontinuirana edukacija, a ta kontinuirana edukacija, ako za nju platiš, to vredi, to je najbolja investicija, najbolja investicija je u znanje i ljude. Ako ljudima pravite pakao, a ovo miriše na tako nešto, to nije dobro rešenje. Lekari nisu tako komoru zamislili.
Sada će da kažu – pa šta vi radikali pričate i kritikujete, zamislili smo da ta etička komponenta bude dominantna, da kroz komoru lekari mogu da utiču. Nabrojali ste vi to kasnije, da imaju inicijativu pri podnošenju zakona, inicijativu, znači, da pokreću. Mi smo mislili da budu partner, ne da budu inicijatori, nego ravnopravni partner baš sa vama zakonodavcima. U ravnopravnom dijalogu da donosimo politiku i zakonska rešenja, a oslonjeni na struku, preko strukovnog udruženja Srpskog lekarskog društva.
Mislili smo, evo jednog trijumvirata da se politika kreira kroz strategiju, prvo politiku, pa strategiju zdravstvenu, zakonske odredbe i podzakonske akte, u jednom partnerstvu između Vlade tj. ministra, strukovne organizacije Srpskog lekarskog društva i našeg udruženja, komore. To smo mi mislili. To mi ne dobijamo.
Šta imam kao utisak i ne možemo da se otmemo od tog utiska? Novim zakonom nećete postavljati direktore kao što sada postavljate. Preko tih direktora, a to je vaša pretorijanska garda, kojom kinjite danas lekare po Srbiji, a iks primera mogu da navedem...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gubite taj vid kontrole sada preko komore, a pokazaćemo kasnije kako hoćete da kontrolišete sve lekare. Mislimo da to nije u redu i zbog toga predlažemo ovakva rešenja.