Gospodine predsedavajući, naravno, idemo dosta brzim tempom i dosta je ovih članova, a dosta smo i mi svi psihički potreseni raznim drugim stvarima koje se događaju u Srbiji, pa onda je i ovo moguće.
Potpuno su u redu primedbe naših kolega koji su uložili ovaj amandman. Mi se sad ponašamo na jedan autističan način i uopšte ne razmišljamo da smo deo, celina jednog prostora globalnog, gde postoji velika fluktuacija zdravstvene radne snage. Neću o tome pričati, kolege su to lepo obrazložile. Međutim, mi nismo na sve nebuloze koje ovaj zakon sa sobom donosi želeli da ulažemo amandmane. Govorim da postoje neki šaljivi članovi novog predloženog zakona i izmena. U istom tom članu vi imate, recimo, nešto što je stvarno zadivljujuće, da zdravstveni radnik, odnosno da je zdravstveni saradnik dužan da u zdravstvenim ustanovama iz plana mreže provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije.
Čovek bi mogao da kaže – dobro, hajde, vidiš da hoće nešto da preciziraju, ali lepo se u prethodnom stavu govori da svako ko dobije od ustanove specijalizaciju sklapa ugovor gde se preciziraju precizno odnosi. Šta onda ovo sad ukazuje? Ukazuje na dve stvari. To ne važi za privatnu praksu, naravno, to važi samo za državnu praksu. Ako je izjednačena državna sa privatnom, onda bi moralo da važi i tamo. Naravno, ono što je suština, to je taj opasan mentalitet u Ministarstvu zdravlja, naredbodavni, koji želi sve da kontroliše, sankcioniše i na ovaj način se najgrublje krše autonomna prava lekara.
Vi ćete kazati – da, ti samo kritikuješ i vi radikali, to je najlakše, to svako može, a šta bi vi radili? Lepo bi kazali da kada ste već onaj prethodni stav napisali da je ovaj potpuno nepotreban i na liniji je žandarmerijskog poimanja posla našeg. Može čovek lepo da kaže u tom ugovoru – vratićeš troškove, odredićeš cenu ekonomsku koliko to košta, pa se može namiriti. Eto, samo toliko.
Molio bih vas, gospodine Novakoviću, koliko nam je vremena ostalo kao poslaničkoj grupi, ako vam nije teško?

Gospodine ministre, vidite, vi ste nama sada dali odgovore koji su doduše, čini mi se, zakasneli i nismo mogli u isto vreme kada smo mi naše primedbe vama dostavljali da vi nama uzvratite. Neke stvari apsolutno ne stoje koje ste kazali. Vi kažete da sam ja rekao kao da upravu na tri stranice donosite, tri člana imate. Umesto jednog, vi sada tri člana, a,b, v, a isto tako neke druge sitnice. Kažete mi kritikujemo liste čekanja. Ne, mi smo to samo navodili kao ilustraciju do čega dovodi ova tobož dobra intencija da se ne čeka, da se pacijentima štedi vreme. Ne štedi se na taj način vreme ako im samo zakazujete. Ovo smo samo nabrajali kao ilustraciju nečega šta ih čeka.
Prema tome, apsolutno poštujemo ono što ste kazali i pozdravljamo da ste angažovali sredstva Ministarstva zdravlja da se pomogne našim građanima na KiM. Sada znamo da je tamo vanredna situacija. Mi smo ozbiljno zabrinuti i pozdravljamo te vaše aktivnosti i zahtevamo da one budu i veće ukoliko bude potrebno, očekujući da će i država svoje uraditi sa svim svojim potencijalima. Hvala.

Dame i gospodo, evo jedan stvarno ovako egzemplar. Na šta smo mi ukazali? Mi naime smatramo da uopšte ne treba menjati dosadašnji termin kojim se označavao Zavod za zdravstvenu zaštitu za osiguranje novim terminom fond. Upravo insistiramo na propisima koji nam se nalažu da koristimo srpske reči. Ovde ja imam šest primeraka rečnika srpskog jezika "Matice srpske", da ne idem dalje, Akademije nauka gde svuda jasno kažu da je fond količina novca namenjena u određene svrhe, a gde zavod je institucija određena društvena. Meni se u odgovoru kaže se, pa kaže se u našem navodno Ustavu u članu 68. zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuje se zakonom.
Naravno, kad to kaže Ustav misli na pluralitet fondova, javnih, društvenih i privatnih. To je potpuno jasno. Neverovatno je da vi dajete ovakva obrazloženja i odgovore. Služite se, izmišljate, a još gore je to bilo sa onim zakonom, prvobitnim aktom, kad ste uveli potpuno nepotrebni Zavod za javno zdravlje umesto onog starog dobrog termina – narodno zdravlje. Niste slušali struku ,nauku, nikog, a to ste tako uradili.
Ono što hoću još da kažem i o narednom članu. Da ste vi ovo prihvatili, mi bismo vas spasili, jer ovim izmenama morate da intervenišete preko 50 članova i da ih menjate, a onda vam jasno i kažu i nalažu propozicije da morate nov zakon da donesete. Hvala vam.

Poslanici SRS potpuno prihvataju argumentaciju kolege koja je izneta i potpuno podržavamo njihove zahteve. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, citiraću član 2. iz Rezolucije Saveta Evrope 1601 – poslanici opozicije će uvažavati slobodu govora i poslanicima opozicije mora biti omogućeno da slobodno izražavaju svoje ideje. Ovo se odnosi na procedure i smernice o pravima i odgovornostima opozicije u demokratskom parlamentu.
Pošto vidimo da ovde nema volje da se ova sednica prekine, nama je i te kako važno da raspravljamo o ovim zakonskim predlozima, ali oni su daleko nebitniji od situacije u kojoj se nalazi srpski narod na KiM, zaista smatramo da više nemamo šta ovde da tražimo i očekujemo od države da bar minimum učini, a od Skupštine naravno, ako ništa drugo, da se oglasi i da kaže našim građanima da smo uz njih i da će imati našu podršku. To je minimum koji se u ovom trenutku traži od svakog građanina Srbije. Ako već nećete da vanredno stanje uvedete u Srbiju, kao što je uvedeno u delu naše teritorije, onda bar prekinite ovu besmislenu sednicu i oglasite se i dajte jasnu poruku građanima na KiM. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre i saradnici, poštovana predsedavajuća, u ime SRS i poslanika poslaničkog kluba ja vas molim da ovakve predloge, na ovakav način date, povučete. Obrazložiću ovaj svoj stav činjenicama za koje mislim da imaju uporište u zakonskim propisima ove zemlje, danas važećim, Poslovniku Skupštine koja u ovako malom broju danas raspravlja o sistemskim zakonima iz zdravstva, a koji se tiču, složićete se nadam se svi, dobrobiti svih naših građana.
U tradiciji srpskog naroda je da ceni zdravlje kao najveću vrednost. To objašnjava i smisao tog naroda u prošlosti koja je dokazana, da i dobro organizuje zdravstvenu zaštitu. Samo nekoliko kratkih podsećanja. Ili, da kažem ovako. Prvi od razloga zašto tražim da povučete ove zakone je upravo tradicija srpskog naroda u organizaciji zdravstvene službe i u zakonodavnoj delatnosti.
Srbija je među prvim zemljama u Evropi imala zakonsku regulativu. Samo četiri godine posle Engleske donet je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, 1879. godine i Zakon o uređenju sanitetske struke. Velikan Vladan Đorđević, ne samo lekar nego i diplomata, je predložio te zakone. Zakon o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite Srbije iz 1970. godine nalazi se i danas među eksponatima najboljih zakona u regionalnom uredu Svetske zdravstvene organizacije u Kopenhagenu. Eto nekih činjenica koje su davno zaboravljene, kao i to da mi danas među nama imamo vrhunske eksperte Svetske zdravstvene organizacije koji su zadužili ne samo naš narod, nego slobodno možemo da kažemo i čovečanstvo, a to su prof. Jakovljević i da ne nabrajam dalje ostale značajne ljude koji su donosili zakonodavnu regulativu, kako našu, koja je služila za primer, tako i Svetske zdravstvene organizacije. Naravno, tu mislim i na profesora Mićovića.
E sada, šta kaže Poslovnik srpskog parlamenta? Pročitaću član 151. zbog građana, a delimično i zbog predsedništva, koje dosta restriktivno primenjuje Poslovnik i Pravilnik kada smo mi poslanici u pitanju, strogo ga se pridržavaju i drže, pa, eto, da pokušam kod njih da probudim tu žicu držanja pravilnika.
Šta se kaže u tački 2? Razlozi za donošenje propisa, a u okviru njih posebna analiza sadašnjeg stanja, probleme koje propis treba da reši. Gde je nama poslanicima data analiza sadašnjeg stanja? Da budem vrlo praktičan, ovde je sa mnogo strana već naglašeno kao jedan paritet proširivanje prava osiguranika. Koliki je to broj ljudi kojim ćete obuhvatiti ova prava? Svaki ozbiljan čovek kada donosi sistemske zakone, on prvo ima ozbiljnu analizu čime raspolaže, šta će time uraditi i ako su materijalna sredstva u pitanju, naravno, odakle će i da li će moći da pribavi ta sredstva.
Ako odete na sajt Udruženja sa retkim bolestima, vi ćete videti da tamo imate, na njihovom sajtu su deklarisali 500.000 građana Srbije koji imaju ovu ili onu bolest koja je retka. Jesu bolesti retke, ali pacijenti nisu. Zašto? Zato što tih bolesti ima između šest do osam hiljada. Odakle ćete obezbediti sredstva da svim ovim ljudima, koji sada očekuju s pravom mnogo, obezbedite sredstva?
Pitanje nije retoričko, pitanje je realno. Vi ni danas ne možete da dobijete sredstva iz budžeta za ono što propisuje sadašnji Zakon o osiguranju. Sami ste kazali, gospodine ministre, i ponavljate to redovno, da preko milion građana koji nemaju osiguranje, znamo kakva je ekonomska situacija, znamo kolika je zaposlenost, dobijaju iz tog budžeta godišnje pet evra.
Sami ste pričali o problemima kraljevačkog zdravstvenog centra, koji nije potpisao sa fondom ugovor i traži arbitražu. Došavši do zida, iz očaja, bili su pokušali da primaju samo hitne slučajeve. Tako ste nam i sami kazali. Zašto?Ljudi ne dobijaju ni osnovna sredstva za lečenje najtežih bolesnika od karcinoma i pišu vam. Pišu i Zavodu za osiguranje. Tri puta je veći broj obolelih od karcinoma, a vi nam uskraćujete, osam miliona nam ne date. Ne plaćate dežurstvo lekarima.
Ako čovek pogleda Izveštaj Statističkog zavoda Srbije sa kraja 2010. godine, onda vidi da je broj nezaposlenih veći za 4,9%. S druge strane, ako pogleda bruto nacionalni dohodak, onda vidi da je bio u toj godini za 3,1% manji, negativan. Znači, imamo trend. Dobro, biće možda i bolji. Ali to biće, to je mačka u džaku, o kojoj vi niste ni pokušali da razmišljate i da nas bar na bilo kakav način ubedite da će biti moguće tako nešto. Lepo je, digli ste u Zakonu mladima od 15 do 19 godine prava. Koliko ima tih mladih? Možete li da mi date odgovor? Vi morate da ga date. Ja znam odgovor, ali taj odgovor mi nismo čuli.
Vidite, u ovom Poslovniku, koji predsedavajuća izvanredno poznaje i zna ga u tančine, kaže se – mora sadržati izveštaj i procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje propisa. Nema ih. Kako niste upozorili predlagača ovlašćenog da to nedostaje?
Da se malo dotaknemo hitnosti postupka. U članu 167, gospođa predsedavajuća se smeje, kaže se ovako – zakon se može doneti po hitnom postupku, po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
Pitam vas sada, hajde da mi odgovorite, niste na odboru, koje su to bile okolnosti koje ne mogu da se predvide? Hajde da budemo malo na terenu opsenarstva, kao što je i rečeno. Ovi zakoni su doneti bez javne rasprave. Vi ste ponudili, kao i nama što ste ponudili, da se sa ovim složim i predsednik Saveta Delić. Zdravstveni savez Srbije, najkompetentnije telo, koje treba da se bavi sistemskim rešenjima, uopšte nije konsultovano. Srpsko lekarsko društvo uopšte nije konsultovano. Vi ste nama dali objašnjenje da nije neophodna javna rasprava, budući da su kozmetička rešenja izmenjena. Sada smo mi u nedoumici da li se radi o kozmetičkim rešenjima? Ako su kozmetička, zašto je onda hitno?
Ima jedan interesantan još odgovor Vlade Republike Srbije u upitniku za Evropsku uniju. Pitaju iz Evropske unije – na koji način se rađaju te interesne strane u zdravstvu? Naročito stručnjaci i pacijenti uključuju i definisanje i validaciju, primenu i procenu strategija zdravstvene nege i zaštite. Vi odgovarate, Vlada - u toku donošenja strateških dokumenata vrši se predstavljanje javnosti nacrta dokumenta i određeno je gde se dokument nalazi na javnoj raspravi. Konačan tekst uključuje primedbe oko kojih je postignut konsenzus u toku javne rasprave. Zašto iznosite neistine u ovakvom dokumentu?
Juče sam rekao, ne znam da li to namerno radite, da neko ospori kasnije vama, pa kaže – vidite šta ste napisali, pa vidite šta radite? Napisali ste da zdravstvene propise donosite, da ne čitam i ovo ostalo, bilo bi još gore. Elem, ja sada apelujem na ljude koji vode ovaj parlament da budu dosledni i da vrate dokument koji ne zaslužuje da bude u Skupštini, jer nema osnovne elemente na kojima se insistira, u članu Poslovnika koji sam pročitao, na analizu, ponavljam, sadašnjeg stanja. Toga nigde nema.
Nije to samo formalni razlog, glavni razlog je da je ovaj zakon izuzetno loš. On je jedna mešavina sistemskih i praktičnih rešenja. Delom kada čitate zakon vi pomislite da je ovo sistemski zakon. Dalje kada čitate zakon vi mislite da je ovo neki pravilnik ili poslovnik, ide se u neke detalje nepotrebno. Čovek uopšte ne može da se snađe i da shvati o čemu se tu radi.
Naime, ima tu još jedna stvar preko koje ne možemo da pređemo. U jučerašnjoj raspravi na Odboru rekao sam "zameriće vam stranci što ovo radite, kad ste u upitniku tako napisali", odgovoreno mi je "mi smo sa ovim upoznali i predstavnike EU, objasnili i dali ove predloge na koje oni nisu imali bitnije primedbe".
Sada vas pitam, možda ste mi delimično i odgovorili, imenujte te ljude koji su rekli da je ovo dobar zakona. Naći ćemo načina i snage da ih pitamo na međunarodnim skupovima da li stoje iza ovih rešenja i da li bi u svojoj zemlji ovako nešto predložili. Ovakvog zakona u civilizovanoj zemlji Evrope nema.
U našem parlamentu imate novi sajt, šaren, doteran, lep, piše – put zakona, čitanje, pa onda imaju razvijene zemlje, pa onda imate tri čitanja. Gde su ovde te procedure civilizovane Evrope kod donošenja zakona? Kažete da je hitno. Da vidimo kako je to hitno i da nas ubedite.
Šta ste napisali u završnim odredbama? Čitam vam jedan i drugi zakon, zbog građana. Kaže ovako:"Republički fond uskladiće statut i druge opšte akte i doneće propise za sprovođenje ovog zakona najkasnije do 1. januara 2013. godine". Evo te hitnosti. Drugi zakon: "Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu". Opa, godinu dana. Čemu hitnost? Ovo vređa elementarnu logiku. Znam da ministar ovo nije sačinio, da ovo nije njegovo, ali on je, mučenik, uzeo na svoja pleća težak teret da ovakve besmislice mora da brani.
Šta je problem? Da ne budem samo običan kritizer, zna se kako se sistemski zakoni donose i pišu. Mora se znati šta je bitno, moraju se znati prioriteti. Potpuno su jasni prioriteti koji bi jedno ministarstvo moralo da ima u ovakvoj zemlji sa ovakvom zdravstvenom situacijom i ekonomskom situacijom.
Problem broj jedan – biološka ugroženost nacije, smrtnost. Imate enormno visoku smrtnost. Šta ste uspeli za ovih 10 godina? Smrtnost odojčadi je padala i u sankcijama i u ratnim uslovima i kada je DOS došao na vlast. Vama je 2009. godine smrtnost odojčadi, najosetljiviji indikator otišao gore. To je sramota.
Nama pišu iz Udruženja dijabetičari, povećana smrtnost za četiri puta i obolevanje od dijabeta. Imali smo sa njima sastanak, tražili su i sa vama sastanak, verovatno ćete ih primiti, vi ste tolerantan čovek i sa svakim razgovarate, to nije sporno. Država ni sada ne može da im da insuline koji su im potrebni, lekove koji su im potrebni, čak ni one trakice kojima oni određuju glikemiju. To ćete čuti od njih.
Kako onda možete da ovakve dimne petarde, u vidu sistemskog zakona, puštate, da ćete u nedogled proširivati prava? Hajde da kažemo da je to zakon lepih želja. Nije sporno, treba imati lepe želje, ali šta je sporno? Da li su one ostvarljive i da li su realne?
Cenjene kolege, sećate li se E.T. centra u Inđiji, 25 hiljada zaposlenih, 600 miliona dobiti, fontane, palme, istaknuti listovi "Politika", "Dnevnik" objavljuju pred kampanju, Indijci dolaze, dolazi "Gugl", dolazi "Majkrsoft"? Prošli su izbori – nema ništa. Sećate li se onog obećanja akcija od 1000 evra? Šta smo dobili? Nesreća je što je i ovaj zakon upravo to, na našu sramotu i nažalost naših časnih prethodnika čiji zakonski predlozi i dan danas stoje u vitrinama STO. Ono što je najtragičnije, nažalost, zbog naroda koji će ovim biti doveden u još goru situaciju, a vi ne govorite o indikatorima i zdravstvenim pokazateljima, ne govorite o smrtnosti, ne govorite o smrtnosti odojčadi, ni o čemu ne govorite, oni će vam se pogoršati, to je zakonomernost, pogotovo iza ovih zakona.
Sada ću stati, pošto sam iskoristio svojih 20 minuta, a nadam se da ćemo vas ubediti da nismo kritizeri nego da na osnovu struke, nauke, svetskih civilizacijskih principa, tvrdimo nešto što je potpuna istina, na nesreću srpskog naroda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospodine ministre i ostali saradnici iz Ministarstva, danas svodimo polako ovu našu raspravu i mislim da smo mi iz SRS dali dovoljno argumenata da građanima Srbije jasno kažemo da mi tražimo i dalje čvrsto ostajemo pri tome da se povuku ovi zakoni iz procedure.
Rekli smo, iz istorijskih razloga, da ne brukamo eksponate zakona o kojima danas pričamo, koji se nalaze u Kopenhagenu, rekli smo zbog toga što se ne poštuje pravna procedura civilizovane zemlje, gde sistemski zakon mora proći javnu raspravu, rekli smo da nije dozvoljeno i da je neprimereno da kada čitam ovde poslovničku odredbu, razlog je za donošenje propisa, a u okviru njih se kaže – posebno analizu sadašnjih stanja. Tražim da nam date analizu sadašnjeg stanja. Ne dobijam odgovor, da je dužnost nekoga ko vodi Skupštinu da vrati takav predlog, da se meni kaže da ja izuzetno pokazujem nerazumevanje Poslovnika. Nisam mnogo pametan, nisam mnogo ni glup, ali Poslovnik mogu još da razumem.
Kada kažemo da po hitnom postupku, što je govorila i doktorka Paunović, je u Poslovniku rečeno kako se postupa i ne dobijamo odgovor, a onda smo vam citirali šta ste nam kazali u prelaznim odredbama – za dve i više od godinu dana ćete primenjivati ovo, a kažete da je hitno. Nema odgovora.
Kolega Buha vam je lepo rekao – vi ste nama trebali da date računicu, koliko će to koštati. Po našim proračunima, mi smo pitali i eksperte šta oni misle sa ovim ovako na izvolte svima, koliko će koštati sada zdravstvo. Rekli su –minimum 40% više. Vi te pare nemate i pored toga što troškovi, dokazali smo vam, enormno rastu i ulažu se u zdravstvo od strane građana, u ovom momentu od građana se uzima 37% od ukupne zdravstvene potrošnje. Kažete otvoreno – neće budžet, ne da nam za ovih milion i dvesta, mi ćemo i dalje uzimati građanima iz džepa, dići ćemo na 50%. Ali, onda nema bepslatnog zdravstva, kao što neko misli da može da ima.
Kažu nama iz prošlih vremena, u prošlim vremenima smrtnost odojčadi je padala. Danas smo došli da se diže od 2009. godine. Mi kada kažemo da je gore, kažemo na osnovu činjenica, na osnovu pokazatelja. Sada neću da vam čitam te brojke, neka neko kaže da nisu tačne. Imamo paradoksalnu situaciju, dokle smo danas došli. Mi smo došli, čuli smo, ne dozvoljeno mešetarenje stranaca koji dozvoljavaju i ne dozvoljavaju donošenje srpskih zakona. Imam pismo iz 2006. godine, potpisao ga je Rahard Pribe i on kaže – zakoni koji se tiču sistemski za zdravstvo nisu ni bili predmet tehničke, ni bilo kakve druge uključenosti stranog faktora. Dotle ste vi došli, da nam saopštavate da vam stranci nešto dozvole ili ne. To smo čuli juče na Odboru, kolega iz Stomatološke komore kaže – nešto smo mi predložili, a onda čujemo – pa, nisu nam stranci dali.
Šta smo mi? Šta stranci hoće od nas? Sankcije, ratovi, mučenja, uništavaju život Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu, ubijaju ga. Ovakvim patronatom i dozvolom da se ovakvi zakoni donose direktno utiču na zdravstveni potencijal našeg naroda. Mi smo patrioti i vi imate dobre namere i želje, sigurno većina od vas, ali ne možemo kao kakvi takvi intelektualci, kao kakvi, takvi patrioti, rodoljubi, da ovo podnosimo. Nećemo za ovo dići ruke, a građanima kažemo i stojimo čvrsto pri tome da ovo nije u interesu zdravlja i građana. Ovo nijedna evropska zemlja neće dozvoliti.
Član koji se ubaci, pa ima dve strane, mi ćemo vam dokazati, naravno, nećete vi to prihvatiti, kako su bili, kakve su sve tamo nebuloze stavljene. Videćete, mi ćemo od člana do člana, pa ćete videti tamo kakvih sve i logičkih grešaka ima, kakvih ima nebuloza. Vidim, tamo je neka druga paralelna sesija, od mojih kolega koji često prozivaju nas za ona vremena.
U onim vremenima nije smrtnost išla ovako, u onim vremenima jeste, kupovalo se na buvljaku, ali u onim vremenima je jedan državni sekretar za zdravstvo sinu obezbedio iz državnog kontingenta stan od 105 kvadrata. Taj isto nama pregovara nešto danas.
Prema tome, građani Srbiji, ovo je dimna petarda predizborna onoga koji je obećavao IT centar u Inđiji, onoga koji je obećavao hiljadu evra od akcija i znajte da iza toga nema ništa drugo.
Gospodin ministar je jasno rekao – ne mogu da se izborim protiv korupcije, nemoćan sam. Naravno, ne može. Rekao je i drugu stvar – nema sistemskih izmena. Znači, nisu dirnuti sistemski koruptivni članovi zakona i prema tome, ovo je jedna šarena laža i ništa više. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i poštovani predstavnici regulatornih tela, danas su na jedan dobar način spojene ove dve tačke našeg dnevnog reda, jer moraćemo svi da se složimo, mislim da smo tu jedinstveni, da oba regulatorna tela, i te kako su bitna za sprečavanje korupcije, a korupcija je opet, trebalo bi da se složimo, pokušaću da dokažem, to je jedna od rak rana ovog društva.
Ako bih samo smeo sa dve-tri rečenice da se osvrnem na ova oba izveštaja, mislim da ih karakteriše nešto što može da se izvede kao zaključak, a to je da ne mogu i dan danas oba regulatorna tela u punom kapacitetu da obavljaju svoje funkcije. To ste vi kazali i mi to iz drugih izveštaja nedvosmisleno vidimo. Mi znamo kada smo zakon usvojili u ovoj skupštini, za koji mi nismo glasali na ovakav način, a kazaćemo i zašto. Evo odmah jednog prostog odgovora - mi vama tvrdimo da vi istrčavate sa zakonima koji su nerealni i koje ne možete u životu da realizujete. Evo vam dokaz ovde, primere ljudi navode, da ne mogu da ostvare sve aktivnosti koje su zakonom predviđene, a zakon ste već menjali, ovaj od 2008. godine, u 2010. godini sa 30 članova, što takođe govori o jednoj neozbiljnosti i poslanici Srpske radikalne stranke na to ukazuju. To je razlog zašto u interesu građana nećemo za takve stvari da dižemo ovde ruku. Naravno, vi naše amandmane odbacujete listom i ne uvažavate. Što bismo mi ovakve vaše koncepte onda uvažavali?
Reče gospodin Konstantinović kako je ovo veoma važna tema i naravno održao je predavanje o ne prisustvu stiropor isposnika, kojih nema ovde. To reče i pobeže, uteče. Znači, svojim delom je dokazao koliko se on toga drži, da je to važno i naravno iskoristio je to u političke svrhe. Pa, one koje ste vi i izmislili i koje gajite i dan danas nećete ni videti danas ovde. Zašto bi bili? Imaju bolju soluciju – medije ste im dali otvorene i dajete. Što da se oni ovde trcaju i da se trude, kada će tamo u nameštenim emisijama i scenarijima zajedno sa vama lepo se obraćaju građanima na način kako je za njih najbezbednije?
Elem, da se ostavim toga. Nije to ni bitno, bitna je priča o kojoj mi treba da pričamo, a to su ove dve agencije. Samo jedna rečenica i opaska. Kada gledamo državno revizorsko telo, vidite, oni obavljaju delimično svoje zamišljene zadatke koje smo mi mislili da će oni obavljati. Ne mogu u celosti ni da naprave reviziju direktnih korisnika budžeta. Pojedina ministarstva uzimaju metodom slučajnog izbora. Ne znam zašto se koriste baš time da određena ministarstva stave u fokus, a ne neka druga. Bilo bi to interesantno znati. Onda vidite da su uzeli tri javna preduzeća. Šta je sa ostalim javnim preduzećima? Zašto to nisu sva javna preduzeća? Kada imate lokal, tek reviziju na lokalu, to je tek katastrofalna situacija. Onda imate, recimo, u centralnoj opštini Vračar da ta centralna opština Vračar umesto da po preporuci evropskih institucija, koje su ovde i te kako cenjene, javni sektor privatizuje, ne, država osniva javna preduzeća za letovanje i za rekreativnu nastavu dece. Pare građana iz budžeta upumpava u novonastalo preduzeće, brže-bolje, i to naravno revizija ne gleda, a tamo kada bi se pogledalo svašta bi se moglo naći.
Najviše ću da govorim o ovom drugom izveštaju o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dužan sam iz više razloga. Prvo, ja sam lekar. Drugo, član sam Odbora za zdravlje. Onda, problemi koji su vezani za korupciju i za zdravstvo su enormno veliki. Da ne bih govorio napamet, ako gledate ispitivanje javnog mnjenja u Srbiji o korupciji, vi ćete onda videti da je zdravstvo naznačeno da je jedan od vodećih izvora te korupcije. U tom istom izveštaju vi ćete videti da se, ako gledamo društvene sektore, sa zdravstvom takmiče institucije ovog sistema, koje bi trebalo da budu nosioci borbe i preventive protiv korupcije, a to su, naravno, političke partije, sudije, tužioci i advokati. Neću čitati tabele, ali sve što govorim pokriveno je jasnim podacima, ali da to preskočim.
Sa druge strane, vi koji hoćete pro forme na ovakav paradan način da idete u Evropu, popunili ste upitnik i tamo ste lepo u poglavlju 23. u tački 36. kazali da je korupcija veliki problem Srbije. Onda ste dodali da su prema percepciji građana i istraživanjima zdravstvo, policija, sudstvo vodeći. Znači, zdravstvo ste svrstali u ovu kategoriju.
Iz ovog vašeg izveštaja, postavljam sada jedno pitanje, ukoliko smem, ne vidim da je zdravstveni sistem bio predmet ozbiljnog interesovanja Agencije. U društvu, doduše, postoji sporadična akcija protiv sitne korupcije. Ali, i to je selektivno. Kada ti neko treba, onda ga procesuiraš. Uvek ako malo zagrebeš nađeš uvek neprincipijelne razloge da bi se to uradilo. Nisam video još da je neko ko je dao mito procesuiran, a trebao bi po našim zakonskim propisima. Toga nema.
Međutim, sistemska korupcija je tabu tema, tabu tema i za vašu agenciju. Na više okruglih stolova i na više sajtova nevladinih organizacija dokumentovani su slučajevi sistemske korupcije. Evo, i vi ste dobili pre neki dan dokazane primere sistemske korupcije u zdravstvu - Protivzakonita trgovina na listima čekanja na radio terapiju u Institutu za onkologiju Vojvodine uz odobrenje Ministarstva zdravlja, čime je uskraćeno blagovremeno lečenje preko 400 obolelih domaćih osiguranika. Dobili ste i imena ljudi koji su nastradali, koji su umrli bez terapije koju su trebali da dobiju. I vi i druge institucije ćutite.
Slučaj hitne pomoći iz 2006. godine, dogovor lekara i pogrebnika, rekonstrukcija dva beogradska kliničko bolnička centra Zvezdara i Zemun uz kredite Evropske investicione banke od oko osam miliona evra. Grubo kršenje Zakona o javnim nabavkama kao i Zakona Evropske zajednice, prema kojima se ovi ugovori i sklapaju. Rekonstrukcija zdravstvenog centra u Kraljevu iz kredita Svetske banke, neću da navodim taksativno, to je pobrojano i materijalima potkrepljeno. Rekonstrukcija četiri klinička centra iz kredita Evropske investicione banke, za koji je 150 miliona već povučeno. Nabavka vakcina. Sve to ne interesuje ove ljude koji su oduševljeni napretkom, boljitkom i vašim dobrim radom.
Naravno, u zakonu piše da je, neću da govorim šta je na pištaljci sve pričano, a tamo i vaši članovi Saveta kažu – država je zarobljena korupcija. Evo, jedan vaš član Saveta je kazao, ovde imam, ako vas interesuje, kada i gde, na jednoj pištaljci je to rekao. To je taj sajt što ga američka i norveška ambasada finansiraju. Da ne pričam šta se tamo priča, kakvi su tamo drastični primeri korupcije. To ne postoji, a postoji, to je realno, to je realan život. Vi tamo po zakonu treba da rešavate sukob interesa, a vi ste se bavili funkcionerima da to sprečite. Međutim, sistemskim zakonskim rešenjima, koja to omogućuju u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, uopšte se ne bavite. Pa kako se bavite prevencijom? Hoćete da vam nabrajam članove Zakona od 199. i 202. koji regulišu tzv. dopunski rad? Finale je Pravilnik o dopunskom radu da državni službenik može da radi prepodne kao državnik sredstvima državnim, a popodne kao privatnik tzv. večernje bolnice. To vas ne dotiče. Ili u Zakonu o osiguranju član 57. – liste čekanja, famozne, možete preskočiti ako platite. Šta je sa ljudskim pravima, sa jednakošću zdravstvene zaštite? Pa, nestandardne zakonske usluge.
Da ne govorimo o drugim članovima kad hoćemo da govorimo o preventivi kojom treba da se bavite. Vi morate da ukažete prstom na koruptivne zakone u zdravstvu koji generišu korupciju. Toga kod vas nema. Moje pitanje je zašto?
Da završim, pre par dana je održan jedan Okrugli sto. Kaže: "Korupcija u zdravstvu i proces evrointegracija Srbije". Interesantno je ko je bio gost – Pol Vinken, predsednik evropske mreže za borbu protiv prevare i korupcije u zdravstvu. Kažu i da su vas zvali, da su zvali Ministarstvo zdravlja, odazvao se samo predstavnik Ombudsmana i niko nije došao. Šta je gospodin Vinken rekao? Rekao je, za ove koji vole EU, ovako: "Na situaciju je ukazao, u kojoj mnogi pacijenti umiru jer ne dobijaju potrebnu pomoć. Tome doprinosi nedostatak transparentnosti i moćni lobiji. Teško je detektovati gde novac ide i ko finansira sistem. Katastrofalan problem u Srbiji, ali i u drugim zemljama, predstavljaju neformalna plaćanja lekarima. Specifično za Srbiju je to što je deo tih neformalnih plaćanja postao formalizovan. Trpi od toga dva i po miliona građana Srbije."
Treba ovaj policajac iz Evrope da dođe i da nam ovo kaže. Onda će neko da mi drži filipijke kako je situacija sjajna, kako je ovo dobro. Ovo je problem, nažalost, kojim se vi morate baviti, ako želite da intencije zakona i ono što bi trebalo da radite, uradite. Inače, sve ovo je jasno i građani Srbije potpuno prepoznaju da je korumpirana Vlada partokratije, koji se finansiraju iz korupcije, glavna prepreka borbi protiv korupcije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani članovi ministarstva, ovde smo imali jednu interesantnu raspravu koja je bila načelna i bilo je predloga da se držimo amandmana. U velikoj meri ću se truditi upravo da se držim člana 3. na koji sam podneo amandman, ali ne mogu da prethodno ne kažem da smo u načelnoj raspravi dovoljno jasno pokazali da ovde imamo jedan akt koji predstavlja nešto što nije zakon. Dalje smo, mislim, potpuno jasno pokazali da Nemačka ima zakon, ne o mladima nego o zaštiti mladih, gde ističe mere kojima štiti: zabrana korišćenja alkohola, zabrana ulaženja u kafane, zabrana nekih filmskih sadržaja itd, vrlo konkretne stvari. Da ste vi nama predložili zakon o zaštiti mladih, to bi bila druga stvar.
Šta sam amandmanom rekao? Da se okanemo te opšte rasprave, pa ako bude potrebe, hoćemo. Vama profesor sa fakulteta ističe da mu studenti padaju kad daju ovakvu definiciju, a čitao sam definiciju zakona iz osnovnog udžbenika i vi i dalje insistirate da ste u pravu. Ono što nije lepo, ovo je predlog Vlade, a vi ste, gospođo ministarka, ovde ovlašćeni od Vlade da ovaj predlog Vlade, u kojem su sigurno učestvovali mladi na način koji ste nam kazali, što pozdravljamo, nemojte više da o mladima pričamo. Pričamo o Vladi i vama. Konkretno vi koristite svoje znanje i autoritet kad branite ovo.
Šta sam rekao? Amandman u članu 3. stav 2. se briše. U obrazloženju koje je vrlo kratko napisao sam: "amandman je podnet sa namerom da se iz predloga zakona ukloni odredba koja je suvišna".
Cilj podnošenja amandmana je poboljšanje teksta zakona. Znači, mogao bi čovek da kaže da je i dobronameran i evo šta sam kazao da treba brisati, mada je čitav član sporan i to sam vam u diskusiji i u načelu obrazlagao. Svi izrazi koji se u ovom zakonu koriste su rodno neutralni, nemoguće. Molim vas, vi kroz ove zakonske norme nama ovde hoćete da rušite i ono što je gramatičko pravilo, u srpsko-hrvatskom jeziku imenicu su trorodne, imaju tri roda, a rod može biti prirodni i gramatički.
Ovo što ste vi napisali moglo bi, u slučaju da neko hoće, da recimo, bavi se na način kako ste vi kazali omladinskim aktivnostima, nema roda. Znači, ako je nakaza, ako je monstrum, to je moguće, postoje takve situacije, ali na ovakav način da se rugate, nemojte.
Jasno smo vam kazali da, na šta ste vi sveli omladinski rad, ako gledate šta ste napisali u ovom članu - predstavlja onaj deo omladinske aktivnosti koje se organizuju sa mladima i za mlade na neformalnom obrazovanju. Znači, ako mlada osoba uči i polaže ispit, ona se spremajući svoj ispit nije bavila omladinskim radom, po vašoj definiciji. Ovakve nebuloze vi nama ovde uvozite kroz zakon.
Da ste vi predložili zakon o zaštiti omladine i da ste hteli da sledite istinske probleme sa kojima se omladina suočava i da rešavate kroz zakonsku regulativu, mi bismo ovo podržali. Šta je osnovni problem omladine u Srbiji? Insistirali ste da se koristimo dokumentima i da ih navodimo. Pa, evo sad vam navodim jedan dokument Dušana Mojića "Siromaštvo mladih u Srbiji" iz ove godine, mogu vam ga i dati. Tu se jasno kaže – položaj mladih u Srbiji se označava kao iznuđena, produžena mladost, završetak školovanja, zapošljavanje i zasnivanje porodice su problemi.
Ovaj vaš zakon nije pokušao da zaštiti nijedan od ključnih problema. Da li su to problemi? Evo šta kaže istraživanje - uticaj ekonomske krize na položaj i ranjivih grupa na tržištu rada Srbije, Fonda za razvoj ekonomskih nauka FREN, uz finansijsku podršku programa za razvoj UN, Goran Krstić i Mihajl Andadrenkov su autori i u tabelarnom prikazu, da vas ne zamaram ostalim, poredi 2009. i 2008. godinu i različite bulnerabilne kategorije i zaposlenost i kaže – značajno pogoršanje jedino u kategoriji mladih. I najnoviji i najsvežiji podatak zamenika ministara rada, pomoćnice se valjda to zove, Radmile Bukumirović-Katić, koji iznosi 23. maja – mladi duže i teže nego ikad dolaze do posla i čak 46% njih između 15 i 24 godine nezaposleno je. Oko 20% mladih se zapošljava u sivoj ekonomiji.
Ovim što ste vi dali, sad se vraćam ponovo na član, da smo mi mogli da prepoznamo bilo kakvu dobru nameru da se ovo rešava, onda ovde u definicijama, ne bi bilo besmislenih definicija da ja mogu da se bavim omladinskim radom, objašnjavao sam ja, Paja Momčilov sa svojih 62 godine, ne mogu se baviti omladinskim radom, ni gramatički ni logički, a mogu da se bavim radom u korist omladine ili, ako hoćete, omladinskih institucija. To je sasvim moguće. Ali, kad pročitate šta ste vi ovde napisali, to ne piše.
Za vas sam, takođe, pošto smo pričali o jezičkim problemima, spremio i jezičke doumice Egona Feketa sa određenim člankom koji vam vrlo rado stavljam na raspolaganje, u svrhu dokaza ovoga što govorim, da ipak možda imam i pravo. Ono što u ovom članu, da ste vi napisali mreža, definiciju mreže zapošljavanja mladih, mi bi onda kazali – vidiš, uočili su veliki problem kod mladih i hoće da uvedu jedan termin, a zašto je to potrebno? Pa, evo potrebno je iz prostih razloga zato što ako gledamo dokumente, rezolucije o promovisanju i zapošljavanju mladih, u diskusiji u načelu sam vam naveo sve dokumente UN, Evrope, gde su ključni problemi mladih, a i u strategiji ste to lepo obradili, upravo ono što smo govorili, obrazovanje, onda smo kazali zapošljavanje i naravno, ovaj naš specifikum, kasno stupanje u brak i ostvarivanje porodice.
Sada, 2002. godine Rezolucija o promovisanju zapošljenih je naložila da se organizuje mreža za zapošljavanje mladih, a 2003. godine smo mi dobili od UN taj dokument. Ne, ovde toga nema. Šta ima u ovom članu 3.? Isključivo se držim člana 3. drage kolege. Vi kažete ko su subjekti omladinske politike – Republika, AP i jedinice lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike. Valjda su omladinci, valjda su mladi nosioci. Ako im dajete prerogative i da zakone donose i pišu i krijete se iza njihovih leđa, onda ste ih trebali staviti da su oni na prvom mestu subjekata, ako ste želeli.
Upravo, kao što kolega Milivojević kaže, ne frazama, ne praznim rečima, nego delima se dokazuje, ubedljivo najviše mladih, 30 godina i manje je imala SRS u momentu raspisivanja prethodnih izbora. I to se vidi i to je jasno.
Ono što niste uradili, zašto ste doneli ovaj zakon? Doneli ste strategiju, koja je dobra, akcioni plan, o njemu da ne pričamo. Niste doneli politiku. Ovaj skup je morao da donese politiku koja vam je naložena da se donese i onda kroz zakonska rešenja da ona bude ostvarivana.
Da u ovom trenutku završim ovo svoje izlaganje, vi ste, jasno je to, potpuno pokazali ovim zakonom šta je jedini cilj, a to je pošto od 29 članova ovaj zakon ima poglavlje gde sa sedam članova raspoređujete pare, koje trošite za tobož omladinu, to je suština, kako budžetske pare građana Srbije raspoređivati.
Osnovni je problem što vi te pare koje na taj način trošite ne usmeravate u goruće probleme 4,5% BDP koji izdvajamo je isuviše malo za osnovno obrazovanje, a od toga 90% ide na plate, 0,86 za nauku i razvoj. Ako pogledate strukturu naučnih radnika, starost, sve te pare koje ste straćili, a velike ste pare potrošili u budžetu, od vaše tri milijarde preko milijardu je otišlo na nevladin sektor. I šta je rezultat? Samo bolesniji ljudi i mladi, imam i te podatke ovde i samo stopa nezaposlenosti do preko 40% koje je saopšteno u maju mesecu. I rekla je pomoćnica ministra za rad gde treba pare ubacivati, ne ovako uzaludno uradićete nekorisne projekte sa lošim rezultatima.
Zbog toga mi sigurno ne možemo ni da glasamo za ovako jedan loš zakon. Hvala.

Da završim ovu, izgleda ipak raspravu iz gramatike. Uvažene kolege, neću da insistiram u odbrani svoga stava. Hvala Bogu, drugi ljudi koji su stručniji moći će ovo da procene. Jednostavno ponavljam – svi izrazi koji se koriste u ovom zakonu koriste se rodno neutralno. Nemoguće. Izraz – obrazovanje ne može. On ima rod. Ni jedna imenica u srpskom jeziku ne može da se koristi rodno neutralno. To shvatite. Lepo vam rečeno da imamo i zakon o zabrani, o diskriminaciji i po polu i po rasi i po svemu i da su tu potpuno jasne situacije. Ovo je nešto što je nemoguće.
Ima druga stvar, što ste vi potpuno pobrkali. Znači, mi govorimo o ovim pobrojanim ovde entitetima. Oni ne mogu da se koriste, oni imaju svoj rod. Može se u srpskom jeziku, kod zbirnih imenica i apstraktnih, broj eliminisati. To su vas učili u osnovnoj školi. Tu ste nam iz ove klupe držali predavanje kako je pleonazam, Bože, koordinacija i usklađivanje - nije. To su dve različite stvari. Koordinacija je kada imate više subjekata i kada ih dovodite u neku vezu, a usklađivanje je kada nešto hoćete da upodobite, na ovaj ili onaj način. Mislim, nemojte nam držati te lekcije ovde ili bar da se držite onoga što je tačno.
Da završim ono što ste vi sada ovde hteli da kažete, da nije lepo oslovljavati predsedavajuću muškim rodom, potpuno se slažem. Koristim kako mogu i trudim se da kažem predsednice, nije mi to teško. Ne govorim nikada predsednik. Egon Fekete, drati kolega, kaže ovako, zaključujem diskusiju, samo ću vam dve stvari kazati, da vam budu jasne. Izvlači se krunski zaključak da je oblik gramatičkog muškog roda imenice, zapravo samo neutralno obeležje, kolega, neutralno obeležje, rekli lingvisti i lepo je kazati, imamo sada mlade dame u vojsci - Milosava je dobar vojnik, ne možemo da kažemo vojnikinja. Kad kažete škola, to je rod, ne idu samo devojčice u školu, dragi kolega, idu i muškarci, a ide i neutrum, uglavnom, a ne mora.
Nemojte molim vas da nama ovde osnovne elemente pismenosti spočitavate da ne znamo i pod broj dva da ih zloupotrebljavamo. Nemojte molim vas, oslobodite nas tog manira. Možda mi politički nismo dobri, prikladni, možda naše ideje nisu dobre, ali borimo se argumentima, a ne kvalifikacijama.
Gospođo ministarka, nisam imao priliku da odgovorim, kaže – otišlo je na sport sve za nevladine organizacije, da je 160 miliona otišlo iz budžeta na mlade. Pogrešno, sport je uglavnom profesionalizovan, možda i nije. Mi bi više uložili u možda mlade, pogotovo ako se pozivamo na brojeve koje sam vam ovde rekao. Šta da vam kažem, adolescenti u Srbiji. Znate li da naši adolescenti rade, po najnovijim podacima UNICEF-a, ja ih držim ovde? Naša deca od četiri i pet godina rade, ima u tabelama. Znate li da se venčavaju naši adolescenti i da rađaju decu, devojčice od 14 i 15 i 16 godina? I tu smo u ovim statistikama. A ono, sada je meni jasno, čestitao sam vam što ste te dobili majsku nagradu za sport. Potpuno mi je sad sve jasno. Tu nagradu dobijaju sportisti, vrhunski i sportski radnici, a vi ste je dobili ove godine. Potpuno mi je jasno zbog čega. Povlačim čestitku.

Samo ukratko, ovo što je rekao moj uvaženi kolega, koji sedi do mene, mladi čovek, upravo je suština. Ovde se sada vodi jedna kvazi naučna rasprava, da bi se sve mane i nedostaci zakona, koji je pred nama, sakrile, i da ne bi o njima pričali. Mladi kolega, engleski jezik i srpski se razlikuju, kada su imenice i kad je rod u pitanju, pošto srpski jezik ima i gramatički i rodni oblik.
Prema tome, to je velika razlika i vi treba te elementarne stvari da znate, kada se upuštate u ovakvu diskusiju, na ovakvom mestu i pred miliona naših gledalaca, gledaju vas, i verujte, oni koji su vam predavali srpski jezik.
Prema tome, okanite se molim vas toga. Lepo vam je rekao Stevanović kako se oslovljava "prezident", kako se "jour medžisti", kako suveren, bilo koje velike zemlje, imperije oslovljava, i to je potpuno jasno.
Molim vas da pređemo na amandmane, predsedavajući, vi često puta znate da vrlo dobronamerno i prekinete neku besmislenu raspravu. Molim vas iskoristite to vaše pravo da se malo amandmanima bavimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, evo sad da počnemo od ovog, raspravljamo o članu 10., a ja ću vrlo konkretno o njemu govoriti. Ovde je rečeno da obrazloženje koje je dato, nije u redu – amandman se ne prihvata, jer je amandman pravno-tehnički nejasan i nepodoban za prihvatanje. Potpuno je jasan, bar većini ljudi koji ovo čita. Čini mi se, smem to da utvrdim.
S druge strane, gospođa ministarka kaže da je to u saglasju sa Strategijom. Nemojte, vi se čas pozivate na strategiju kad vam treba neki izgovor. Vi, recimo, u članu 5. ste kazali, svi mladi ljudi su jednaki, a što je nemoguće. Lepo vam u Strategiji piše – ravnopravni. Taj jedino termin imate u Strategiji "ravnopravni". Nemojte, kad vam treba, vi onda strategiju, ali hoću nešto drugo da kažem u vezi sa svim ovim. Prvo, ovako kako ste vi napisali, strategija je dokument koji na predlog ministarstva donosi Vlada. Bila je stvar polemike da li donosi Vlada. Uglavnom Vlada i donosi i trebalo bi. Šta trebamo mi, kao Parlament? Mi politiku treba da utvrdimo. Vi kažete da strategija uređuje. Strategija ne uređuje, da vam ja kažem, uređuju zakoni i podzakonski akti i drugi propisi. Kako ne bi bila priča šuplja, da vas podsetim definicije, da vam iščitam šta je strategija, a šta je politika. Da nemamo dilema, zakon sam vam čitao, pa nema potrebe. "Politika je dugoročan plan koji utvrđuje opšte smernice za odlučivanje", znači da donošenje odluka. To je ono što je politika i to bi ovaj Parlament valjalo da je mogao da ima na dnevnom redu da utvrđuje. Nemamo, bože moj. Možda negde i postoji nešto tako. Strategija – definisanje opštih organizacionih ciljeva, mere i resursi za njihovu primenu.
Iz toga proističe akcioni plan, naravno, koji ste vi doneli, koji ja dobro znam, proučio sam i znam mu i mane i vrline. Prema tome, ne uređuje se strategijom.
Da završimo sa tom vašom strategijom. Ta vaša strategija, kažete da ste za Evropu, za neke vrednosti, apsolutno je u suprotnosti redosled prioriteta nabrojan ovde u vašoj strategiji, sa strategijom koju daju UN i koju daje Evropa.
Neću da čitam deset oblasti. Ovo što ste prvo stavili, svuda je deseto mesto. Neverovatno je da vi u strategiji kažete – nigde niste našli mesto da su vam bulnerabilne kategorije posebno nešto na čemu treba raditi da se obezbedi njihovo bolje stanje. Imate raseljene mlade, imate Rome mlade, imate osobe sa invaliditetom mlade, imate siromašne, imate veliku socijalnu razliku mladih u gradu i selu. Neću čitati brojke i procente. To u jednom ovakvom opštem stavu niste ni dotakli.
Ako ste hteli da nam načelno nanosite stavove, dajte onda, ubedite ih u skladu sa realnim životom i ono što je međunarodna zajednica, a srpski radikali, naravno, ne žele u EU ni pod razno. Ako gledamo nezaposlenost u EU i ako gledamo u današnjim zemljama koje vuku, koje su lokomotiva razvoja čovečanstva ekonomskog, kada pogledate samo zaposlenost, sve će vam biti jasno. Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege, poštovano predsedništvo i uvažena gospođo ministarka, poenta mog izlaganja je bila biblijska izreka – trn u oku drugoga vidiš, a balvan u svom ne vidiš. To je bila poenta.
Zašto sam ja bio podstaknut ovim? U članu 9. jasno ste kazali – mladi treba da aktivno doprinose – i onda govorite o solidarnosti – posebnu brigu prema osobama sa invaliditetom, pripadnicima nacionalnih manjina itd. Ne mladi, čitavo društvo.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, amandman na član 10. je u pretresu.)
Ovo je objašnjenje i obrazloženje.
(Predsedavajuća: Amandman na član 10, a ne na član 9.)
Upravo sam to i govorio. Da li vi mene pratite? Osporio sam i formalno ispravnost definicije strategije na način kako je dat, a kao dodatno, pošto sam osporio da fali u ovom članu 10. nešto, što su hendikepirani, što su osobe sa posebnim potrebama, da ne govorim sad sve to što sam rekao, a rekao sam da je to što je trebalo u članu 10. biti, na jedan loš način je dato u članu 9. Samo sam to dao. Ukoliko nešto nije u redu, u redu je. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici ministarstva, poštovana predsedavajuća, mi danas vodimo načelnu raspravu, ne u pojedinostima, koja uključuje više tačaka dnevnog reda i ovde je već…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vodi se jedinstveni pretres. Molim vas za toliko koncentracije da bar pokažemo da znamo koju vrstu rasprave vodimo, jedinstveni pretres.)
Ja sam to i rekao.
(Predsedavajuća: Ne, niste. Dakle, molim vas, bar toliko koncentracije.)
Dobro, možemo konsultovati kasnije zapisnik, pa ćemo i to raščistiti, šta sam rekao.
Budući da vodimo objedinjenu raspravu o više tačaka, ostale tačke su ostale u zapećku. Imamo čitav niz sporazuma ovde sa raznim državama, neke su članice EU, neke nisu članice, a naravno imamo i pridružen ovaj zadnji zakon koji izaziva najviše polemike, a to je taj o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i Kodeksa o postupanju.
Da se razumemo, neko je rekao da SRS želi da budemo izolovani. Ne, SRS se zalaže za saradnju sa svim zemljama sveta, a njih je preko 200. Samo da vas podsetim koliko je članica u UN, dobro je poznato, međutim, mi uvek ističemo na kojim principima, na principima poštovanja, suvereniteta i uzajamne koristi i dobrobiti. Kada pričamo o toj saradnji, mi možda naglašavamo malo više, to možda nekima smeta, da izuzetno smatramo da treba razgovarati sa zemljama BRIKS, što će reći – Brazil, Indija, Rusija, Kina i zemljama trećeg sveta. Zašto?
Vidite, u ovim godinama ekonomske krize imamo situaciju da glavna ekonomska progresivna kretanja se odvijaju upravo u ovim zemljama, dok Evropa ima i te kako velikih ekonomskih problema i mi smatramo da upravo sa tim zemljama treba sarađivati i zbog toga smo izrazili jedan stav koji je za neke politički neprihvatljiv, slažemo se da svako ima pravo na svoje mišljenje, da je u našem interesu danas da razvijemo svoje ekonomske kapacitete bez oslanjanja ključnog na nečiju pomoć, donaciju, fondove predpristupne, nego upravo kroz razvijanje saradnje koja je istinska i prava. Jedan od takvih dokumenata je, naravno, ovaj sa Marokom koji se potpisuje i on je jedan dosta dobar dokument.
Međutim, hajde sada da se malo pozabavimo ovim spornim dokumentom. Biću vrlo konkretan, samo ću se njega držati. Ovde vidimo da njegova ekselencija, mister Dragan Šutanovac i još jedna ekselencija u liku gospodina mistera JAT De Hop Šetera potpisuju ovo. Ako gledamo strogo protokolarno politički, ove ličnosti mogu da nose ovu titulu, može i predsedavajući, može i svaki ministar, međutim, čini mi se da od Francuske revolucije pa nadalje, a danas pogotovo, je tekovina civilizacijska da se oslovljavamo sa mister i sa svojim zvanjem, funkcijom, što će reći ministar.
Mi smo imali problema uvek i ranije sa tim predstavljanjem zvanja i ličnosti na jedan uzvišen način. Vidite, Amerikanci se obraćaju svom predsedniku – mister prezident, takođe sa – gospodine predsedniče i to je jedno anahrono predstavljanje. Naravno, neko će se možda i složiti da ovako treba, možda treba i da se poklonimo, ali mislimo da ovde to nije trebalo, pošto se i u drugim sporazumima koje imamo danas pred nama to na taj način ne radi.
Ukratko, mi ne možemo da glasamo za jedan ovakav sporazum. Zašto? Zbog onoga što je u njemu u samom uvodu rečeno. Dakle, ja ću biti vrlo jasan i šta piše tu, pa kaže u samom uvodu, shvatajući da uspešna saradnja u ovim oblastima podrazumeva razmenu osetljivih i poverljivih informacija, pa jednog dana da se saglašavamo, pa se onda nabrajaju članovi. O čemu se radi? O bezbednosnim pitanjima. Mi naime smatramo da mi ne treba da sa NATO paktom razmenjujemo bezbedonosna pitanja. Zašto mi to smatramo? Dakle, ja ću pokušati da obrazložim ako mi bude dozvoljeno sve argumentujući. Srbija je vojno neutralna zemlja pod br. 1, postoji skupštinska deklaracija.
Sa druge strane, ne postoji izbalansiran stav prema odbrambenim savezima, a o ODKB je govoreno, Medvedev je bio gost ovog parlamenta. Upoznati smo dobro sa tim bezbednosnim sistemom i onda, dok mi ne pristupimo nečemu takvom, dok ne uspostavimo neku vrstu ravnoteže, mislimo da dalja saradnja sa NATO paktom ne treba da se produbljuje.
Neko je rekao, potpisali Rusi, da, ali Rusiju nisu bombardovali NATO bombarderi i avioni, a Srbiju su sa velikim posledicama bombardovali NATO članovi.
Zašto smatramo da ne treba ovako nešto potpisivati? Iz prostog razloga što srpski narod većinski vam kaže, Srbija ne treba da uđe u NATO pakt. Mi jednostavno slušamo glas naroda, možda narod nije u pravu, ja ne znam, moguće su i kolektivne zablude. I za hitlerom je pošao nemački narod i to je tačno.
Međutim, mislim da srpski narod u formulaciji ovog svog mišljenja ima i te kako jake razloge da stoji na tom stanovištu. Zašto? Podsetiću vas, NATO pakt je prekršio propise UN bez dozvole SB u dva navrata, bombardovao naš narod, pokrenuo agresiju na Republiku Srpsku i na Kosovo. Kosovo vam je poznato da je bombardovano korišćenjem lažnog nalaza, tobožnjeg masakra za koji je u prvom momentu premijer Milošević bio terećen, pa je to izbačeno iz tužbe, zato što je to jedna lažna optužba.
Naime, ako čovek razmisli šta u stvari NATO želi, a sigurno je da želi svoje interese strateške da ostvari na ovom terenu, ali na žalost, nama ovako lociranim na ovom Balkanu potpuno je jasno da smo u sukobu sa tim interesom Amerike i NATO pakta.
Nama se ne da da naše nacionalno biće živi objedinjeno u državi srpskog naroda. To je više svima jasno. Sa druge strane, parčanje Savezne države Jugoslavije je uradio NATO, održavanje kvazi države Kosovo, za koje bar verbalno i formalno postoji konsenzus među svima nama da ne treba priznati, takođe omogućuje NATO.
Prema tome, kada ti neko čupa deo tela i otima, ne može biti da onda sa njim treba sarađivati na način koji je nenormalan i nepotreban.
Mi jesmo u Partnerstvu za mir, dovoljno je sasvim da bi time iskazali svoju volju.
Gospodin ministar je juče potpisivao sa patrijarhom srpskim sporazum gde će sveštenici pravoslavne crkve da budu delovi naše vojske. Poštuje vojska i crkvu, instituciju od velikog značaja za srpski narod, a ta ista crkva se oglasila, Sveti sinod protiv organizacije Konferencije NATO u Beograd.
Ako ste juče slušali patrijarhov govor u Gračanici o Kosovu, potpuno vam je jasno zašto srpski radikali i srpski narod ne želi nešto. Toliko i hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, članovi Ministarstva omladine i sporta, kao što je već rečeno od mojih prethodnika SRS ne može da glasa za materijal koji ste vi nama dali pod imenom zakon o mladima.
Naravno, obrazložiću vam zbog čega mi ne možemo, pokušaću da vas ubedim da stvarno ove naše kritike nisu paušalne, i nisu stranački obojene, nego imaju i te kako duboke korene u srpskoj realnosti i interesima srpske mladeži.
Neko je ovde pre mene rekao kako jedna stranka, vodeća, čini mi se, stranka brine o mladima i brojem svojih mladih to dokazuje. SRS, koja smatra mlade i stare i one srednjih godina jednom porodicom, jednim jedinstvenim telom, je 15% imala u momentu izbora mladih u svojim redovima i to je vama valjda svima jasno i nemojte da spočitavate SRS da mi ne brinemo o mladima. Brine Vojislav Šešelj i te kako o mladim kadrovima SRS, a potpredsednik naše stranke je gospodin Martinović, mlad, pravnik, poslanik, a glavni grad Beograd vodi gospodin Nemanja Šarović.
Prema tome ne rečima, ne pričama nego delom potvrđujemo da u mlade ljude verujemo i da nam oni znače. Gospođa ministarka, vi ste se obratili nama da navodimo i da citiramo izvore. Evo, prvi izvor koji ću citirati, a koji mi je dao uvaženi kolega Petar Jojić, bivši savezni ministar prava, kada sam ga zamolio da mi da tačne definicije šta je zakon, šta je pravna norma i iz čega se sastoji.
Eto, vidite, zakon je skup pravnih normi, a pravna norma je pravilo koje se reguliše prisilom države i ona mora da ima dispoziciju i mora da ima kaznenu komponentu i normu. To piše, neću to da vam čitam. Evo ga preda mnom. Vrlo ću vam rado ustupiti udžbenik prava, "Uvod u pravo", prva godina i "Enciklopediju prava".
Prema tome, ovo što ste vi nama ovde ponudili po formi i sadržaju u kojem je dat nije zakon i mi to ističemo. Dalje, vi možete da menjate pravo, ako, vi ćete i dići ruku ovde kao većina, jer vi dižete ruku i da potvrđujete da je dan noć i obrnuto. Mi nemamo ništa protiv. Građani Srbije to vide.
Razvijene zemlje nemaju ovakve zakone. Jako se zahvaljujem Skupštini, našim funkcionerima koji su aktivirali službu. Gospođa Pop-Lazić je iznela kritiku na jednu tehničku manjkavost. Ovde je došlo do jedne omaške tehničke, ali suština je bitna. Šta kaže ovaj dokument? On jasno kaže da većina zemalja nemaju zakon o mladima. Naravno i da ne treba. Šta to znači zakon o mladima? Onda, kada imaju, nekoliko, par njih, pa su lepo u dokumentu naznačeni i počinju sa Nemačkom, Nemačka ima zakon o zaštiti mladih i taj zakon je vrlo konkretan. Šta on govori? On govori o zabrani točenja alkohola, o zabrani posećivanja kafana, o zabrani pušenja mladih, sve konkretne stvari.
Nemojte da izvrćete stvari. Ovako nešto, u ovakvom obliku, u razvijenom svetu ne postoji. Naravno, da li treba zakonskom regulativom, kako se u razvijenom, normalnom svetu to radi, da zaštite mladi, smatramo da, a ovaj pamflet koji ste vi nama dali, to nije to.
Ako pogledate dokument od 29 članova, prvo, imamo devet uvodnih članova. Pričate da su ovo radili mladi za mlade, a gledajte šta kažete u članu 3. – subjekti omladinske politike su Republika Srbija, AP, jedinstva lokalne samouprave, kao nosioci omladinske politike. Ko će da nosi? Vlast. A gde su mladi? Pa, pričate o mladima. Kako ste to zamislili?
Onda kaže dalje - ustanove i udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi subjekti koji učestvuju u sprovođenju omladinske politike. Ali, nosioci su ovi, a ovi drugi slede. Šta vi onda pričate nama ovde?
Ili, krenete o načelima. Pa, u strategiji ste desetak načela istakli, a ovde ste redukovali načela. Kažete – svi mladi su jednaki. Nisu. Evo, Boske nije jednak sa koleginicom Lidijom, koja je držala uvodno predavanje. Velika je razlika, ali su ravnopravni.
Ako ste hteli da napišete kako treba, jednaki pred zakonom, to ste možda mogli, ali u Strategiji lepo piše – ravnopravni. Ne, vi – jednaki. Vi se šegačite, slučajno ili namerno, sa nama. To nećemo da podnesemo, to građanima Srbije pričamo.
Sad gledajte dalje. Imate ovde, kad gledamo ovaj kratki zakon, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti. Neću da govorim da je ovo stvarno cinično kad kažete šta je omladinska aktivnost. Znači, mogu da se bavim omladinskom aktivnošću. Ne mogu. Ako neku aktivnost radim, to ne može biti omladinska.
Pridev omladinski se odnosi na imenicu omladina. To što ste vi ovde papazjaniju napravili prevodeći nakaradno engleski, to je vaš problem.
Kad Paja Momčilov uradi nešto u korist omladine, a to svakog dana radim, porađam naše trudnice, nisam radio omladinski posao, ali jesam ako uradim dobro posao u korist zdravlja omladine.
Takve nebuloze vi stavljate u ovaj zakon. Dobro, preskočimo to. Sada će neko da kaže – dobro, a zašto je ovo napisano? Tri su razloga, po meni, jer kada vidite, slede dva druga poglavlja, a to je da uvodite nove birokratske elemente, uvodite savet.
Šteta što nije ovde jedan predsednik saveta, gospodin Čanak, da nam nešto kaže o aktivnostima saveta. Ovih dana se nalazi u novinama, neki savet za ne znam šta, tri godine ništa radili nisu, pare uzimaju redovno, ne odbijaju.
Imam iskustva i sa drugim savetom, Savet za zdravlje. Da li su nam izveštaj, nisu dobili ni materijalna sredstva ni prostorije gde mogu da rade i niko ih ni za šta ne ferma. To je savet i to nama treba. Ne, trebaju imena, ljudi, treba agencija, trebaju kancelarije, treba umnožavanje aparata.
Rekla je gospođa Lidija, 51 vas u tom ministarstvu sasvim je dovoljan da radi te poslove savesno i u interesu mladih. Ako nije sposobno vas 51, dajte ostavke.
Drugi razlog, glavni razlog, po tome ste poznati, sedam članova od 29 se bavi tokovima novca. To je suština ovog zakona – kako se lova deli, tako se raspoređuje. Nemam dokaze da vam tvrdim da je to u vašim kancelarijama, sede veši kadrovi i ne interesuje me, ali sede kadrovi postavljeni od izvršne vlasti i to je suština ovog zakona i onaj pomoćni, invalidni. Pošto niste uradili ono što ste bili dužni da uradite, ako ste hteli evropske konvencije i konvencije UN da sprovedete, onda glumite brigu na ovakav nakaradan način.
Šta ste bili dužni? Ono što smo vam već govorili. Evo vam konkretnih dokumenata – milenijumska deklaracija, rezolucija o promovisanju zapošljavanja mladih UN 2002. godine. Tri tačke su tačno rečene. Šta kaže? Mreža za zapošljavanje mladih. Ako hoćete Lisabonsku deklaraciju, ona kaže – mladima omogućiti obrazovanje, zaposlenost i zdravlje. To je interes. To država Srbija treba da omogući mladima i toga nema. Nemam vremena da čitam sve UNICEF priče i beleške.
Zašto je ovo nakaradno? Zato što otvaranjem i ovakvim finansiranjem sve pare će ići tamo gde ne trebaju. To će onda biti nešto što se zove korupcija i što ne treba da dozvolimo.
Da ne bih uzimao vreme mnogo mojim kolegama, imate sve ove podatke. Koliko ulažemo za školstvo? Ulažemo 4,5% od bruto nacionalnog dohotka za školstvo. Šta je uradila Amerika u krizi? Upumpala je 130 milijardi direktno u školstvo i to u javno školstvo. Šta radi Singapur? Najbolji edukacioni sistem.
Srbija ima 40% mladih koji nemaju posla. Na crno radi 20% od mladih, a da ne govorim druge brojke.
Pogledajte vaš budžetski izveštaj. Stavka koja se zove Fond za mlade talente, 24 poglavlje, tačka 4. – obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, to je Fond za mlade talante i onda nagrade i bonusi u budžetu, pošto je bila zamerka koleginici gde je ona to pročitala. Evo, čitam vam vaš budžet. Onda kaže stalni troškovi – ništa, pa usluge po ugovoru - 26 miliona, a iza toga ide naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta – 539 miliona. Naslov svega ovoga je mladi talenti.
Koja, bre, socijalna zaštita mladim talentima? Šta je to? Objasnite. Ili, ako odemo na vaš sajt, pošto ste kazali kako to lepo radite, u vašoj anketi to je prva strana, pitate mlade šta im je od edukacije potrebno. Evo šta – izviđaštvo. Idite, molim vas, na sajt i pogledajte šta od obrazovanja interesuje mlade i šta im nedostaje – izviđaštvo. To je problem srpske omladine, po našem ministarstvu.
Imao bih mnogo toga da govorim, poslanici SRS ne mogu za ovo da glasaju, ovo je protiv interesa mladih i mi nikada za ovako nešto ne možemo da dignemo ruku. Hvala vam lepo.